Čarobni Ist – ”otok leptir” severne Dalmacije

Da, na otoku Istu mnoštvo je šarmantno šarenih leptira koji svojim prisustvom dodatno ‘’ukrašavaju’’ ovaj miomirisni izolovani raj, ali nadimak iz naslova bloga Ist je dobio zbog svog izgleda tj. neobične konfigiracije i kada se pogleda fotografija sa Google mape neminovna je asocijacija na ove živopisne insekte.

Ko je ranije pratio moje ‘’morske’’ blogove zna da već dvadesetak godina istražujemo i ‘’lutamo’’ po jadranskim otocima i da je naš koncept letovanja takav da sedam dana provedemo na jednoj destinaciji, a narednih sedam na nekoj drugoj.

Na ovaj način broj posećenih odredišta i količina utisaka dupliraju se, a naša su putovanja sadržajnija i dinamičnija.

Nekako imam utisak da je susret sa ‘’Meditaranom kakav je nekad bio’’ (nekadašnji promotivni slogan Hrvatske turiztičke zajednice) jedino još moguć na ovim udaljenim, pomalo egzotičnim destinacijama očuvanih prirodnih vrednosti i nenapadnutih pošastima masovnog turizma.

Mada se i to menja, pa danas svi veći i poznatiji jadranski otoci poput Hvara, Brača, Korčule i Krka sve više nalikuju ‘’zagužvanoj’’ obali.

To je razlog što smo poslednjih nekoliko godina krenuli u istraživanje malih i široj javnosti potpuno nepoznatih otoka kojima posebno obiluje zadarski arhipelag.

Nakon Paga, Vira, Dugog otoka, Ugljana i Pašmana, prošlo leto na red je došla Rava, maleni otok na kojem je vreme stalo, a o čemu sam pisao OVDE.

Tih sedam dana na Ravi nas je definitivno uverila u ispravnost strategije ‘’što manje i što nepoznatije’’.

Ist se nalazi severozapadno od Zadra i od njega je udaljen 21 nautičku milju.

Do njega se može doći trajektom iz zadarske luke Gaženica ili sa Malog Lošinja, a postoji i opcija katamarana iz grada Zadra.

Zbog gomile stvari koje mi tradicionalno vučemo od kuće nama je jedino trajekt rešenje, bez obzira što je na Istu saobraćaj automobilima zabranjen.

To u praksi znači – iskrcate se sa trajekta i odmah tu u luci parkirate, a gazda apartmana organizuje transport stvari najpopoularnijim prevoznim sredstvom na otoku tzv. trokolicama.

Trajektna linija broj 401 polazi u sezoni iz Zadra u 9h, odnosno u 9.30h ako je tog dana u funkciji najbrži trajekt u floti Jadrolinije – ‘’Lastovo’’.

Vožnja traje oko 2-2,5 sata i obzirom da je to prvi susret sa morem i tim obožavanim beskrajnim plavetnilom nakon 11 meseci iščekivanja, u njoj beskrajno uživam.

Trajekt nakon Ista nastavlja svoju plovidbu ka Olibu, Silbi, Premudi i Malom Lošinju.

Povratak za Zadar sa Ista je oko 21h.

Trajektna luka se nalazi u uvali Kosirača sa severne strane, dok katamaran pristaje u uvali sa južne strane koja je ujedno i najlepša i najveća plaža na otoku.

U Kosirači je manji broj kuća i nekoliko betonskih molića gde se kupaju oni kojima je je daleko da ‘’potegnu’’ do one glavne i lepše plaže.

Veliki mol na kojem pristaje trajekt zgodan je za skakanje u more i posmatranje spektakularnih zalazaka sunca.

Može se i pecati ukoliko vetar koji je ovde permanentan, to dozvoli.

Sve je, naravno, prepuno mediterasnkog rastinja, a intezitet njegovih boja ukombinovan sa modro zelenim morem ublažio nam je napor šetnje po vrelom danu u pravcu 800 metara udaljenog apartmana.

Odmah da kažem da nikada susretljivijeg i ljubaznijeg domaćina nismo imali, a to isto važi i za gazdu apartmana na Premudi na kojoj smo proveli drugi deo godišnjeg odmora.

Gospodin Marijo Perušić sa suprugom dočekao nas je sa pićem dobrodošlice, a u danima koji slede priredio je za nas gastronomski spektakl u vidu pečene ribe i nekih neobičnih slatkih delicija.

I, tu nije bio kraj – prepoznavši iskrenu ribolovačku strast i posvećenost kod našeg Daria, vodio ga je na noćno pecanje čiji je rezultat bio prilično impresivan.

Ulovljeni ugor, uprkos svom pomalo jezivom, zmijolikom izgledu, bio je iznenađujuće ukusan!

Uglavnom, ovi divni, pametni i nenametljivi ljudi bili su nam savršeni domaćini, a smeštaj u njihovoj kući svima iskreno preporučujem.

Apartman smo rezervisali još u danima pred Novu godinu, naoružani višegodišnjim iskustvom – ‘’ko pre devojci, njegova je devojka’’.

Na takvim mikro destinacijama ponuda (adekvatnog) smeštaja je minimalna pa je potrebno što pre istražiti, izabrati i rezervisati.
Naravno, ko je u stanju da toliko unapred može da planira.

Rano rezervisanje daje prednost i u ceni, a kada se tome pridoda opcija zajedničkog letovanja sa prijateljima, onda je cena od 100 eura dnevno za pet osoba zaista povoljna.

Apartman je nov, moderan, odlično opremljen i sastoji se od dve spavaće sobe, dnevne sobe, kuhinje, kupatila, terase sa pogledom na more i prostranog, natkrivenog prostora za sedenje i roštiljanje u dvorištu ispunjenom palmicama, maslinama i vinovom lozom.

Nalazi se na uzvišenju u potpuno mirom kraju gde tišina naprosto ”boli” svojim intezitetom.

Kažem u ”mirnom kraju”, no celo mesto je takvo, potpuni šok za nas pristigle iz ”džungle na asfaltu”.

Do mora, plaže i centra mesta ima oko 100 metara, a šetnja uz cvetne vrtove i uske iličice više je užitak nego bilo kakav napor.

Ne pamtim kada sam na Jadranu bio na lepšoj plaži.

Dugačka uvala sa ”tvrdim” peskom koji omogućava prizore koji podsećaju na neke daleke, egzotične destinacije.

Obala je betonska, a prvih nekoliko metara u moru je kamenje, nakon toga pesak, školjkice i ribice…

More toplo, dubina od one pogodne za ”picigin” pa do malo preko glave.

”Šlag na torti” je gusta borova šumica, neposredno uz obalu, u kojoj je moguće provesti ceo dan i biti zaštićen od žarkog sunca koje je ovog leta nemilice peklo svakog dana.

Neprekidni, glasni koncert cvrčaka se podrazumeva…

Odmah uz plažu se nalazi centralni deo mesta – crkva (posvećena Svetom Nikoli, izgrađena 1856.), pošta, tereni za boćanje i košarku (malo udaljeniji), prstanište za katamaran i čamce, nekoliko kafića i dve prodavnice.

Oko cena u prodavnicama ne bih znao baš ništa da kažem – na otok smo stigli i više nego dobro snabdeveni, što sa namirnicama i hranom ponetom od kuće, što sa dopunskom nabavkom  realizovanom na kopnu (”Lidl” u Karlovcu, za onaj u Zadru nismo imali vremena zbog ranog polaska trajekta).

Otočki ”gastro kutak” pokrivaju tri restorana (konobe) i jedna pizzeria, a mi smo za ručak (tradicionalno finansiran od strane roditelja moje supruge )  odabrali objekat simpatičnog imena – ”Lako ćemo”.

Celokupan utisak je bio i više nego pozitivan, od lokacije, kvalteta hrane, atmosfere do usluge.

Cene?

Porcija lignji 20 eura, koliko je koštala i tuna koju sam ja naručio i mogu reći da nisam bolju nikad jeo.

Nije malo (posebno kada smo uporedili sa cenama u restoranu u Malom Lošinju, desetak dana kasnije), no i nije prestrašno.

Gazdi, koji je ujedno i kuvar i konobar bili smo simpatični na ”prvu loptu” (za razliku od ekipe sa jahte za susednim stolom) pa nas je osim sa dve čašice domaće travarice počastio sa nekoliko duhovitih opaski i priča vezanih za lokalnu atmosferu, ljude i mačke koje su svojom brojnošću i šarmom zasenile čak i sveprisutne galebove.

Kao ilustraciju za ”no stress” život na otoku naveo je slučaj jednog, nedavno preminulog, meštanina za koga se smatra da je ”umro u cvetu mladosti”, a čovek je imao 85 godina…

Od oko 200 stalnih meštana, nekoliko njih su već stogodišnjaci jer jednostavno nemaju se zbog čega nervirati…

Nas, navikle na otuđenost života u velikim gradovima nemalo je iznenadila ”uobičajenost” da koga god da sretnete u lavirintu uličica ovog jedinog naseljenog mesta na otoku, on vam se ljubazno javi.

Na taj mali, a u stvari veliki gest pristojnosti ”pelcovali” su se i svi gosti, od kojih je polovina smeštena u apartmanima, a druga polovina pristiže sa jahti koje su sve učestalija pojava jer Ist postaje sve popularniji među nautičarima.

Meni je posebno bilo drago videti da se kao i na svim ostalim dalmatinskim otocima, uprkos svim negativnim političkim ”vetrovima” koji duvaju na ovim našim prostorima, na Istu neguje uspomena na hrabre otočane koji su dali svoj život u borbi protiv fašizma u II svetskom ratu.

U mestu ne postoji turistička zajednica niti turističke agencije pa samim tim niti mogućnost organizovanih izleta.

Na samom otoku postoji nekoliko arheoloških lokaliteta kao i ostaci vojnih tunela nekadašnje JNA, no temperature su bile toliko visoke da su u startu ubile volju za bilo kakvim ozbiljnijim istraživanjem.

Ono što smo ipak morali da uradimo je uspon na najvišu tačku otoka, vrh Straža na brdu neposredno iznad naše kuće.

Do 174 metara visokog vidikovca vodi srednje zahtevna staza sa dosta kamenja i stena (ne bih ovo ni spominjao da sam imao ozbiljne patike, a ne ”starke”), a uspon je trajao nešto više od pola sata.

Kao i uvek, kada se neki vrh osvoji, svaki napor se automatski zaboravlja jer je nagrada i više nego impresivna – u ovom slučaju pogled na ”po Dalmacije”, na ceo Ist i na sve okolne otoke.

Na vrhu je malena crkva Gospe od Zdravlja, a pedesetak metara od nje je dodatno uzdignut vidikovac okrenut ka zapadu sa koga su najlepše fotografije zalaska sunca.

To što na Istu nema organizovanih izleta ne znači da ih je nemoguće izvesti, štaviše ovaj otok je zbog svog položaja, a pre svega zbog povoljnog rasporeda polazaka i dolazaka trajekta i katamarana idealna polazna tačka, najbolja u odnosu na sve okolne otoke koji se nalaze na istim linijama Jadrolinije.

Mi smo sa Ista uspeli da realizujemo čak tri izletnička (polu)dana i to na otoke Molat, Silba i Olib.

Kako ti otoci izgledaju i šta smo na njima sve videli i doživeli biće tema posebnog bloga, ovde ću samo na tu temu dati raspored polazaka i povratka po otocima, uz napomenu da uvek treba pažljivo proučiti termine na web stranicama Jadrolinije jer se razlikuju po danima.

Na Molat koji ima tri luke (Zapuntel, Brgulje, Molat) smo isplovili katamaranom koji je kretao u 6h, vožnja je trajala 45 minuta (do najudaljenijeg mesta Molat), a termin povratka bio je u 15h.

Za Silbu trajekt kreće u 11.35h, plovidba traje 90 minuta, a polazak za Ist je u 18.55h.

Obzirom da se radi o istoj liniji (broj 401) i za Olib je polazak u 11.35h, no do njega se stiže upola brže, dakle za 45 minuta.

Povratna vožnja startuje u 19.45h.

Za kraj ove štorije o Istu još jedan video u kome smo se moj mali snimatelj & montažer, sin Dario i ja, potrudili da što vernije prikažemo ono što svakog gosta na Istu očekuje.

Iskreno verujem da će svi koji dođu na ovaj rajski otok biti na isti način fascinirani njegovom lepotom kao i mi, a da će nam imperativ povratka (kad-tad) na Ist biti snažna i zajednička impresija.