Kampovanje na Stražilovu

Našu ovogodišnju, naglo probuđenu kampersku strast, nismo uspeli u dovoljnoj meri da zadovoljimo ovoga leta, iz svima znanih ”korona ” razloga.

Bilo je raznih planova, ali su nam zabrane na mnogim izabranim lokacijama i prevelike gužve na onim ”dozvoljenim”, u kombinaciji sa usklađivanjem sa drugim terminima i obavezama, putešestvije odložile za prve tople dane naredne godine.

Ipak, za kraj avgusta i poslednje ovogodišnje kampovanje, izabrali smo Eko kamp ”Fruška gora” na Stražilovu, što je na prvi pogled bila pomalo čudna ideja, obzirom da nam je izabrana destinacija na samo 16 km od našeg stana.

Drugo, u tim vrelim danima, obično se tražilo bilo kakvo mesto na kojem bi bilo moguće kupanje, bilo da se radi o nekoj reci ili jezeru, što Stražilovo dakako nije.

No, da se čovek može u potpunosti uživeti u ulogu turiste na domaćem, jako dobro poznatom terenu i da letnji dan može biti dovoljno sadržajan i zanimljiv i bez plaže i kupanja, uverio nas je ovaj zeleni vikend.

Eko kamp Fruška gora je jedini zvanični kamp na celoj Fruškoj gori, nalazi se na 4 km od centra Sremskih Karlovaca i predstavlja pravu zelenu oazu, satkanu od borove šume i ogromne travnate površine, pogodne za smeštaj većeg broja kamperista svih vrsta.

Ekipa koja je domaćin kampa, ove godine se maksimalno potrudila da animira sve potencijalne posetioce i goste, pa je u svoju ponudu osim mogućnosti smeštaja u sopstvenom kamperskom smeštaju kamperista, pridodala opciju iznajmljivanja kamp prikolica i organizovala brojne prateće aktivnosti kao što su radionice za decu, gastronomske manifestacije, organizovane pešačke i planinarske ture, ekološke i edukativne akcije itd.

Kamp se prostire na 20 000 kvadratnih metara, a za potpunu udobnost poseduje kompletan sanitarni čvor, tuš kabine, veš mašine, što je posebno važno posetiocima koji ostaju duže.

Pored uređenog dečjeg igrališta i brojnih drvenih klupa i stolova, ono što mi se najviše dopalo je veliki broj opremljenih mesta za pečenje roštilja, ravnomerno raspoređenih u hladovini šume.

Da li zbog celokupnog relaksirajućeg okruženja ili je roštilj meso kupljeno u mesari u Sremskim Karlovcima, zaista bilo nesvakidašnjeg kvaliteta, uglavnom odavno nismo toliko uživali u svakom zalogaju našeg kamperskog ručka !

Od momenta kada smo izabrali mesto na kome ćemo raširiti šator i smestiti se, dobili smo i društvo – jedna mala, preslatka maca, priljubila se uz nas i nije nas napuštala sve do našeg odlaska iz kampa.

U momentu našeg dolaska u kamp, nije bilo previše gostiju, no do kraja dana pristigao je iznenađujući broj kamperista iz raznih krajeva Srbije.

U prethodnom ”kamperskom blogu” (vikend u kampu u Bezdanu) opisao sam ushićenje koje sam imao zbog susreta sa tom, meni davno zaboravljenom vrstom ljudi – kamperistima i celom tom prijateljskom i opuštajućom atmosferom koja ih okružuje.

Prijateljstva i poznanstva brzo se i lako sklapaju, teme su neopterećujuće, a srdačnost i nenametljivost se podrazumevaju.

Posebno mi je bilo zanimljivo da čujem kako su ljudi koji su došli iz udaljenijih krajeva na višednevni boravak u kampu, osmislili svoj odmor, gde su lutali i šta su videli u okolini.

I, prilično sam bio zadovoljan njihovom informisanošću o tome šta se sve može videti pre svega u Fruškoj gori, no kada tome pridodamo same Sremske Karlovce, Petrovaradin i Novi Sad, deluje da, posebno onima koji su prvi put ovde, ni sedmodnevni boravak ne bi bio ni malo dosadan.

Ono što je svima iz kampa najbliže jeste samo izletište Stražilovo, koje je udaljeno 1 km, i koje je naše omiljeno odredište, da li samo za rekeraciju ili kao početna tačka za neku kraću ili dužu planinarsku turu.

Mi smo se nakon obilnog ručka posvetili sportskim aktivnostima, pa je posle fudbala i badmintona, na red došla i naša omiljena, kratka planinarska tura – od podnožja Stražilova do istoimenog doma.

Pola sata, pa možda i malo manje, lagane šetnje i uspona do ovog, po meni, najlepšeg planinarskog doma na Fruškoj gori, uprkos kasnopopodnevnoj vrućini i komarcima, upornim pratiocima svih naših ovogodišnjih letnjih avantura, baš nam je ”leglo”.

Kao nagrada za ovaj mali napor, flaša osvežavajućeg piva na platou ispred doma, delovala je kao sedmica na LOTO -u !

Planinarski dom ”Stražilovo”, nakon što je pre nekoliko godina izgoreo u jezivom požaru, u poptpunosti  obnovljen i osposobljen za sve vrste aktivnosti – rekreativne, edukativne, turističke i gastronomske.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Za one koji prvi put dođu na Stražilovo, predlog je da penjući se zanimljivom i edukativnom šumskom stazom, posete grob Branka Radičevića, velikog našeg pesnika i simbola Sremskih Karlovaca.

Sa ovog vidikovca, moguće je nastaviti turu ka pomenutom planinarskom domu, ili se vratiti istim putem u podnožje, kod restorana ”Brankov čardak”.

Nakon veoma lepog i sadržajnog dana, pala je odluka da nas dva momka malo ”izađemo u život”, te smo prijatno letnje veče proveli u bašti jednog karlovačkog kafića, prateći prenos finala Lige Evrope.

Svakako je preporuka da jedno veče provedete u centru Karlovaca u nekoj od kafana i restorana, uz odlično domaće vino i romantične zvuke tamburaškog orkestra.

Na kraju, još jednom sve pohvale za sređenost i urednost kampa, pristupačne cene i agilnost domaćina, zaista smo uživali u svemu.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Vidimo se dogodine, sasvim sigurno, a za naše čitaoce koji bi u ove krajeve došli po prvi put, evo nekoliko predloga šta se sve može videti i doživeti u Sremskim Karlovcima i okolini !

Jedna od najlepših plaža na Dunavu nalazi se upravo kod Sremskih Karlovaca, a samo mesto ima dosta naziva, od Koch Chang ostrva, preko Rajskog i Majmunskog , do možda najprimerenije – Karlovačke ade.

Postoji mogućnost ”divljeg” kampovnja, ribolova, organzuju se žurke za mlade, uglavnom jedna od ”hit” destinacija ovog leta.

Prosto je neverovatan broj zanimljivih i neobičnih muzeja u Sremskim Karlovcima.

Po kulturološkom i istorijskom značaju, svakako je na prvom mestu Zavičajna zbirka Sremskih Karlovaca sa brojnim vrednim eksponatima i zanimljivim postavkama.

Nadaleko poznati i veoma posećen Muzej pčelarstva porodice Živanović sa vinskim podrumima, svakako se mora obići, a tu su nam i neobični Muzej igračaka iz Kinder jajeta i Muzej šibica, kao i Zavičajna kuća Podunavskih Nemaca.

Za ljubitelje dobre riblje čorbe i ostalih ribljih specijaliteta, preporuka je čarda Udruženja sportskih ribolovaca – ”Pod ‘ladom platana”, na samoj obali Dunava.

Pre nekoliko godina, otvoren je vidikovac na kojem , možete uživati u pogledu na Karlovce, Dunav i obronke Fruške gore.

”Društvo” će vam praviti spomenik čuvenog pesnika Duška Trifunovića, koji je sahranjen na ovdšanjem groblju.

Za strastvene pecaroše, mnogo bolji izbor od pomenute Karlovačke ade, jeste tzv ”Rupa”, rukavac Dunava, koji je deo Specijalnog rezervata prirode Koviljsko – petrovaradinski rit.

Pecaroši mogu da se oprobaju i na nekom od brojnih fruškogorskih jezera, ali do njih ipak treba malo više ”potegnuti”.

Izdvajamo dva, leti posebno atraktivna, jer ih osim pecaroša posećuje veliki broj kupača zbog odličnih plaža – Šatrinačko ili jezero Međeš kako ga još zovu, i Bešenovačko tj jezero ”Beli kamen”.

Ako već govorimo o mestima, koja zahtevaju malo dužu vožnju od naše ”sremskokarlovačke baze”, onda se poseta nekom od čuvenih fruškogorskih manastira, nikako ne sme preskočiti.

Jedan od najbližih je manastir Velika Remteta i njega možete da kombinujete sa odlaskom na Šatrinsčko jezero.

Sumnjam da bi i čitav jedan poseban blog bio dovoljan da ispriča priče o svim zdanjima koji simbolišu ogroman kulturno istorijski značaj koji za ovdašnji narod imaju Sremski Karlovci.

Svi su čuli za karlovačku Gimnaziju, Patrijaršijski dvor, fontanu ”4 lava”, Bogosloviju, Stefaneum, a ja ovde izdvajam Kapelu mira, kao zdanje za koje sam siguran da bi svojom pričom i značajem za istoriju cele Evrope, drugačijim marketinškim pristupom, predstavljalo jednu od najvažnijih turističkih atrakcija u celoj zemlji.

Kome nije dosta šetnje po Stražilovu, može sebi da priušti ”dopunski čas” iz botanike u čuvenoj Dvorskoj bašti.

Naravno, ono po čemu su Karlovci nadaleko poznati i priznati je sve bolja i raznovrsnija vinska ponuda, a moja preporuka je vinarija i vinski podrum ”Bajilo” u samom centru mesta i njihovo vino ”Sila”.

Živeli !