by Za čas prođoše dve godine od početka naše kamperske priče i od prvog, višednevnog zajedničkog kampovanja u Bezdanu, o čemu sam tada napisao poprilično opširan blog koji možete pročitati OVDE.
U međuvremenu smo obišli nekoliko kampova u našoj zemlji i svuda nam je bilo lepo, svako mesto je bilo interesantno i zanimljivo za istraživanje, a kao podsetnik ovde ću ‘’okačiti’’ linkove ka blogovima posvećenim tim našim avanturama:
Stražilovo/Sremski Karlovci – https://srcelutajuce.com/kampovanje-na-strazilovu/
Srebrno jezero – https://srcelutajuce.com/kampovanje-na-srebrnom-jezeru/
Tara – https://srcelutajuce.com/kampovanje-na-tari/
Bela Crkva – https://srcelutajuce.com/kampovanje-u-beloj-crkvi/
No, kao u onoj staroj ‘’prva ljubav zaborava nema’’, tako nam je kampovanje pored Velikog bačkog kanala u moćnom zelenilu ‘’vojvođanskog Amazona’’ – Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, ostavilo najjači utisak te smo ovo leto iskoristili za ponovni dolazak u ovaj, po meni, najlepši kutak Vojvodine.
Kamp Bezdan je počeo sa radom baš tog ‘’korona leta’’ 2020. godine i sada nam je bilo zanimljivo videti koliko je u međuvremenu unapređen i promenjen.
U prvom blogu, detaljno sam opisao gde se kamp nalazi i kako se do njega stiže, pa to ne bih ponavljao, uglavnom idealna lokacija na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, usred SPR Gornje Podunavlje.
Naglasak u kampu je na iznajmljivanju već postavljenih šatora, dakle opcija za one koji nemaju sopstvenu opremu a želeli bi da uživaju u ovoj vrsti odmora i relaksacije.
Njihov broj se u poslednje dve godine povećao, tako da je sada ukupni kapacitet 33 ležaja raspoređenih u dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne šatore podignute na platformi, sa strujnim priključkom, opcijom korištenja čajne kuhinje, veš mašine itd.
Neka moja procena je da ovi šatori zauzimaju oko 2/3 ukupnog prostora u kampu, a da je preostala trećina na raspolaganju nama sa sopstvenom kamp opremom – šatori, prikolice, kamperi itd.
U pomenutoj čajnoj kuhinji na raspolganju su dva frižidera, sudopera, plinski šporet, radna površina, stolice i stolovi itd.
Uglavnom ova vrsta logistike koja je praktično postala pravilo u svim novijim kampovima, predstavlja pravo osveženje za nas koji smo aktivno kampovali dalekih osamdesetih i sedamdesetih.
Za one koji ne žele da se bakću sa organizacijom ishrane, kamp poseduje sopstveni meni po veoma pristupačnim cenama.
Mi smo ipak nosili svoju hranu, a nismo propustili priliku i za tradicionalno ‘’roštiljanje’’ , koje je ranije bila opcija za sve goste, a danas samo za one koji su ‘’dobri sa gazdama’’ 🙂
Šalu na stranu, razumljiva je ova promena, jer se broj posetilaca različitih profila u kampu toliko uvećao da bi ova mogućnost, dostupna uvek i svima, postala latentna opasnost.
Ono što je ostalo nepromenjeno je divna voda Velikog bačkog kanala, idealna za osveženje u vrelim letnjim danima, a u kombinaciji sa odlično uređenom pontonskom plažom, glavni je adut Kampa Bezdan.
U kampu je moguće iznajmiti bicikl i kanu, a velika novost u ponudi je mogućnost vožnje katamaranom.
Naime, domaćini su se ove godine ‘’ponovili’’ sa katamaranom ‘’Vojvodina’’, kapaciteta 15 osoba, sa kojim se, po dogovoru, organizuju vožnje u dva različita pravca.
Mi smo uživali u plovidbi skroz do prevodnice na Dunavu, uz pauzu za kupanje na ‘’raskrsnici’’ kod Bajskog kanala.
Svakome ko se odluči na boravak ovde preporučio bih ovu turu, veliko je uživanje posmatrati nesvakidašnju prirodnu lepotu koja vas okružuje sa svih strana, u prijatnoj hladovini prostrane palube uz neko osvežavajuće piće i prijatnu muziku.
Pomenuo sam tzv ponton plažu koju poseduje kamp, ovaj vid izlaska na kanal je ovde sveprisutan, a pored metalnih pontona mnoštvo je drvenih ‘’molića’’ idealnih za skokove u vodu i pecanje.
Ribolov nam je, za razliku od prethodnog boravka, ovaj put bio značajno uspešniji, posebno što se kvantiteta tiče, e sad što je ta gomila kauglera, crvenperki i manića premala za trpezu, manje je važno, bitna je strast 🙂
Strast je bila tolika da smo jednom ribolov otegnuli do duboko u noć….
Osim svih navedenih aktivnosti, postoji dodatna mogućnost za rekreaciju jer se uz kamp nalazi fino uređeno fudbalsko igralište u popodnevno – predvečernjoj hladovini, idealnoj za malo nogometanja i badmintona.
Prvi vikend avgusta, kao uostalom i celo leto, bio je žestoko vruć i time ne baš idealan za puno lutanja i istraživanja, pa smo taj turistički segment maksimalno morali redukovati.
Od onoga što u prvom dolasku nismo stigli, a ovaj put jesmo je poseta obližnjem jezeru i vikend naselju Korlatoš.
Uz dosta rupa, džombi i visoke trave, moguće je autom napraviti skoro pun krug oko ovog prelepog jezera, no realno za tim nema potrebe.
Broj kuća i vikendica i njihova međusobna zbijenost na severnoj strani je tolika da posetiocu, ukoliko nije gost nekog od objekata, uopšte ne dozvoljava pristup vodi, pa je najpametnije iznajmiti bicikl i jezeru prići, sa južne, bliže strane (cca 1,5 km od kampa) i uživati u kupanju i pecanju na nekom od dostupnih drvenih molića.
Ono što jesmo ponovili je poseta Miki Zoo vrtu u obližnjem selu Kolut.
Ovaj, prvi privatni Zoo u bivšoj Jugoslaviji, još uvek se pristojno drži, naravno pre svega zahvaljujući entuzijazmu svog vlasnika.
Kao i pre dve godine, i ovaj put najviše smo se družili sa neverovatno šarmantnim jelenom koji se zove Igor i koji obožava da se mazi.
Ovo nesvakidašnje iskustvo svima preporučujem kao svojevrsnu antistres terapiju !
Atmosfera u kampu, zahvaljujući vlasnicima, neverovatno je opuštena i prijateljska, a mnoštvo detalja učine da se osećamo kao da smo zaista u nekoj oazi dobre energije, miljama udaljeni od trivijalnosti kojima su nam ispunjene svakodnevnice.
Kamp nudi za veće i organizovane grupe mogućnost zakupa celokupnog sadržaja, pa ako vas ima dovoljno raspoloženih za avanturu u ovoj lepoti, na vreme se organizujte i – ceo kamp je samo vaš!
Onima koji uspevaju da žive i rade u Bezdanu, zaista zavidim.
Selo ima sve od potrebnih sadržaja, neverovatno dobro pozicionirano i dovoljno udaljeno od savremenog urbanističko – investitorskog terora većih gradova.
Npr. seoska plaža i šetalište su uređeniji nego u većini vojvođanskih mesta u kojima sam bio.
Pa, ako se desi gužva na ”našem” pontonu, samo preplivate preko, gde na mesnoj plaži uvek ima dovoljno mesta.
Najbliži put do Bezdana iz pravca Novog Sada je auto putem do Vrbasa (45 km), a potom pravcem Kula – Crvenka – Sivac – Kljajićevo do Sombora (52 km).
Sombor je divan grad i za one koji prvi put dolaze svakako je preporuka da se ovde napravi pauza i prošeta centrom.
Od Sombora do kampa u Bezdanu preostaje još samo 20 km.
No, da ne bi bili skroz lišeni turizma i lutanja, mi smo ovaj put za dolazak odabrali duži put, sa namerom da posetimo dve lepe destinacije u opštini Bačka Topola – Zobnatičko jezero i termalnu banju u Pačiru.
Zobnatičko jezero nalazi se odmah uz magistralni put koji iz Bačke Topole vodi ka Subotici.
Površina mu je 226 hektara, dužina 5 km, i po svojim dimenzijama je duplo veće od Palićkog.
U konkurenciji brojnih vojvođanskih jezera, voda Zobnatčkog jezera nekoliko puta je proglašavana za najčistiju.
Plaža je šljunkovita, veoma čista i uredna.
Na plaži postoji 3 velika drvena mola predviđena za skakanje i spuštanje toboganom, no ovog vrelog leta jezerska voda je znatno presušila i njen nivo nije dozvoljavao ovu vrstu aktivnosti.
Šetalište iznad plaže je izuzetno uređeno sa različitim sadržajima (dečije igralište, sportski tereni, kafići…), a gusta šuma obezbeđuje neophodni hlad dovoljan čak i za organizaciju”divljeg kampovanja”.
Mi smo dosta poranili i maksimalno uživali u kupanju, no nismo se preterano zadržavali tako da ne znam do koje mere se stvara gužva u kasnijem delu dana.
Za Banju Pačir često se kaže da je najmlađa banja u Srbiji, sa radom je počela tokom 2014. godine a šira se javnost za nju posebno zainteresovala u leto 2020. godine kada se zbog korona ograničenja većina putovanja svela na domaće destinacije.
Tako je roze boja jezera, taj nesvakidašnji simbol geotermalne banje u Pačiru, postao pravi magnet za mnogobrojne turiste, kako iz naše zemlje tako i iz susedne Mađarske.
Nalazi se 20 km od centra Bačke Topole i nekoliko stotina metara od poslednjih kuća u Pačiru.
Radi se o jako lepo uređenom kompleksu koji izgledom, organizacijom i urednošću podseća na banje u Mađarskoj.
Centralno mesto zauzima veštačko jezero (sam izvor vode je udaljen i voda se doprema kroz cevi) specifične boje, najveće dubine 1,6 metara i veličine dva olimpjska bazena.
Voda je slana i sadrži oko 21 gram soli po litri vode, što je slična količina soli koja se nalazi u Jadranskom moru.
Temperatura varira između 28 -32C.
Oko jezera je lepo uređena plaža sa kamenčićima, a iza su raspoređene klupe sa besplatnim suncobranima, ležaljkama, stolicama.
Velika zelena površina sadraži teren za mali fudbal i odbojku, kao i ljuljaške za decu i mini tobogan.
Cene pića i hrane u ugostiteljskom objektu su i više nego povoljne.
Dva zatvorena bazena se nalaze na prostoru oko 700 m2 natkrivene površine, od kojih 200 m2 pripada bazenima.
Temperatura vode je nešto viša nego u jezeru, a miris (smrad) daleko intezivniji, tako da u ove bazene nismo ulazili, njih bih možda preporučio za zimski period.
Inače, pačirska voda se preporučuje za tretman različitih kožnih oboljenja, reumatskih obolenja, povrede zglobova, mišića, kičme, uroloških i polnih bolesti itd.
Uglavnom, nama je bilo lepo, uživali smo u kupanju u ovoj neobičnoj vodi i stekli još jedno novo iskustvo.
Ukoliko ste krenuli ”našim stopama”, onda se od Pačira vozite 8 km severno do Bajmoka i kod njega skrećete levo na put ka Somboru (30 km) i odatle brzo do ”glavnog junaka” ovog bloga Kampa Bezdan !
