Kastoria, neotkrivena Grčka (Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – VII deo)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podeliću na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

1. dan

Novi Sad – Niš

2. dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

3. dan

Dojransko jezero – Solun

4. dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

5. dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

6. dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

7. dan

Ohrid – Novi Sad

Već mi se nekoliko puta desilo da dok istražujem mapu neke zemlje, grada ili regije naletim na meni nepoznate turističke destinacije koje se kasnije pokažu kao izuzetno zanimljive i atraktivne.

Tako je bilo u slučaju jezera Cincis u Rumuniji za koje nikada nisam čuo, a mi smo ove godine upravo tamo proveli pet nezaboravnih, kamperskih dana o čemu sam pisao OVDE, a tako je bilo i sa Kastoriom, gradićem na severu Grčke.

Kako se po planu putovanja naš četvrti dan ove balkanske turneje završavao na Meteorima, a u nastavku se išlo ka Ohridskom jezeru, morao sam potražiti neku ‘’međustanicu’’, makar zbog noćenja, ako ne i zbog nekog ozbiljnijeg, usputnog, turizma.

I, tako se na mapi prvo ukazala plava boja jezera Orestijada, a potom i glavno mesto na njegovoj obali – Kastoria, idealno locirano za naš tranzit.

Onda je počelo ozbiljnije istraživanje u smislu šta bi u tom kraju bilo zanimljivo videti i obići, a količina zanimljivih turističkih odredišta koje smo registrovali učvrstila nas je u našoj nameri da Kastoriji posvetimo određeno vreme.

No, plan je zapeo na traženju smeštaja – u celom gradu i njegovoj bližoj okolini nije bilo slobodne sobe i apartmana po iole prihvatljivoj ceni, što i nije bilo preterano iznenađenje obzirom da se radilo o uskršnjem Velikom petku.

Na kraju smo završili u selu Xirolimni, 60 km udaljenom od Kastorie.

Ovaj smeštaj bi mogao biti zanimljiv za ljude koji putuju ka nekoj od destinacija na Jonskom moru – nalazi se odmah uz auto – put E90 koji spaja Solun sa Igumenicom.

Dakle, ukoliko je potreban predah na dugačkom putovanju i mesto za noćenje, ‘’Vila za sva godišnja doba’’ (Βίλλα για όλες τις εποχές) je idealan izbor.

U prostranoj kući sa dve spavaće sobe, ogromnom dnevnom, trpezarijom, kuhinjom i kupatilom mogu se komotno smestiti dve porodice.

Dan predviđen za obilazak Kastorie osvanuo je tmuran, sa dosta pretećih oblaka i oštrim vetrom, no obzirom da je od sedam dana koje smo proveli na putu u najvarljivijem godišnjem dobu, samo taj jedan dan bio ‘’sporan’’, ne smemo se žaliti.

Kastoria ili Kostur je gradić od oko 14 000 stanovnika koji se nalazi u severnoj Grčkoj, na zapadu periferije (oblast) Zapadna Makedonija.

Mesto leži na dugačkom polustrvu na zapadnoj strani jezera.

Arhitektura mesta zajedno sa konfiguracijom terena na kome se nalazi Kastoria asocira na kombinaciju makedonskog Ohrida i bugarskog Nesebara.

Orestijada jezero ili jezero Kastoria (Kostursko jezero) ima površinu od 28 km2, dugo je 7,5 km, a široko 5,4 km.

Prosečna dubina mu je oko 4 metra, a maksimalna 8 metara.

Nalazi se na 630 metara nadmorske visine, a vodu dobija od devet rečica i potoka.

Osim Kastorie, veća naseljena mesta su Chloi, Polikarpi, Mavrochori i Dispilio.

Kastoria je udaljena 190 km od Soluna, 120 km od Bitolja i 30 km od Albanije i graničnog prelaza Kristallopigi/Kapshtica.

Do Ohridsko jezera i Podgradeca (Albanija), najbližeg mesta na jezeru ima 95 km.

Kastoria je najpoznatija po proizvodnji krzna koja datira još iz perioda osmanske vladavine gradom.

Zahvaljujući svojim brojnim krznarama i danas nosi nadimak ‘’Grad krzna’’ , a ‘’Festival krzna Kastoria’’ svetski je poznata manifestacija.

Smatra se da je grad osnovan u VII veku pre nove ere, a tokom svoje istorije bio je pod vlašću raznih carstava uključujući Rimsko, Vizantijsko, Osmansko i na kraju, modernu Grčku.

Grad je u novije doba postao popularna turistička destinacija zbog prirodnih lepota koje ga okružuju i bogatog kulturno – istorijskog nasleđa, a i nekoliko lepo uređenih plaža duž jezera su svakako dodatni magnet za posetioce tokom vrelih letnjih meseci.

U periodu Vizantije i srednjeg veka u gradu i okolini bilo je izgrađeno čak 74 crkve od kojih je 54 ostalo očuvano do danas.

U Muzeju vizantijske istorije čuvaju se brojni, fantastični primerci vizantijskih ikona iz raznih crkava sa ovog područja.

Kroz centar mesta smo samo prošli, a za posetu smo odabrali četiri zanimljiva lokaliteta.

Naravno, kao i uvek, nedostatak vremena je bio glavni parametar za određivanje sadržaja i tempa obilazaka.

Kada u jedan dan treba da stane vožnja od Xirolimnija do Kastroie (60 km), nabavka namirnica u ‘’Lidlu’’ (sutradan je bila uskršnja nedelja i ništa nigde nije radilo) prelazak vrlo opterećenog graničnog prelaza između Grčke i Albanije, te vožnja do Podgradeca (90 km), pauza za ručak (spektakularna ohridska pastrmka koju preporučujemo da probate u Albaniji), prelazak albansko – makedonske granice i vožnja do Ohrida (40 km), jasno je da nam je vreme za turizam u Kastoriji bilo izuzetno limitirano.

Prva destinacija koju smo posetili odmah prilikom dolaska je Muzej na otvorenom – neolitsko naselje Dispilio koje se nalazi na obodu istoimenog gradića, na obali jezera sa njegove južne strane.

Muzej je otvoren pre 25 godina, a nastao je kao rezultat arheoloških iskopavanja i istraživanja ovog područja koje je od 1992. godine sproveo Aristotelov univerzitet iz Soluna.

Tokom 2022. godine rađena je poslednja rekonstrukcija muzeja.

Kompleks se nalazi na samoj obali jezera, od centra Kastorije je udaljen sedam kilometara, do njega se lako i brzo stiže sa glavnog puta, a prostran parking ispred ulaza je besplatan.

Radno vreme tokom letnje sezone je od 10h do 18h, dok je zimi otvoren između 9h i 17h.

Cena ulaznice je 5 eura za odrasle i 3 eura za decu, penzinore itd.

Posetoci mogu da dobiju audio vodič kako bi bi se što bolje upoznali sa celom pričom.

Prvi tragovi postojanja ovog, jednog od najstarijih jezerskih neolitskih naselja u Evropi, pronađeni su 1932. godine.

Procenjuje se da je naselje na ovom mestu postojalo pre oko 7500 godina!

Realno, kompleks nije velik, pa razgledanje ne oduzima previše vremena.

U nekoliko trščanih kuća prikazan je život ljudi u ta pradavna vremena.

Izloženi eksponati su kopije originalnih neolitskih artefakata otkrivenih na ovom terenu.

Grupisani su prema spcifičnim aktivnostima koje su tadašnji ljudi vršili – lov, ribolov, kuvanje, skladištenje itd.

Nakon posete Dispiliu, uputili smo se ka Kastoriji i idućoj destinaciji – Muzeju folklora.

Parkirali smo na samoj obali jezera sa južne strane, praktično na samom kraju mesta – naselje zauzima tek prvu trećinu velikog poluostrva na kome se nalazi dok je ostatak šumovit i brdovit predeo sa nekoliko manastira, pećinom, bolnicom, šetačkim stazama i vidikovcima.

Kratka šetnja kroz nekoliko uličica kojima smo stigli do muzeja, još jednom je izazavala jaku asocijaciju na Ohrid i na njegovu specifičnu arhitekturu, izgled kuća i konfiguraciju celog naselja.

Kuća u kojoj je smešten muzej nalazi se u ulici Kapetan Lazou 10, a zapravo se radi o jednoj od najstarijih i najlepših vila u Kastoriji, građenoj između XVI i XVII veka.

Rezidencija Nerantzis – Aivazis je 1972. godine pretvorena u muzej kojim upravlja muzičko – književno društvo ‘’Harmoni’’.

Dvospratna kuća je (bila) u tako dobrom stanju da otvaranje muzeja nije iziskivalo nikakvu dodatnu restauraciju, a sav nameštaj unutar objekta je originalan!

Nakon što smo se pozdravili sa slatkim i izuzetno lenjim kucom koji dočekuje goste ipred kuće krenuli smo u kratko razgledanje.

U dvorištu kuće su bunar, sklonište za čamce i kuhinja, a u prizemlju objekta se nalaze tri prostorije.

Najveća je vinski podrum u kojem se nalaze burad i presa za vino kao i korpe za grožđe.

U drugoj prostoriji su se čuvale namirnice – masline, kiseli krastavci, sir, puter i konzerve, dok su se u trećoj skladištile žitarice i brašno i pravile pite i hleb.

U prizemlju se čuvao ugalj i drva za loženje i zagrevanje kuće.

Na prvom spratu se nalaze porodične, dnevne sobe – letnja i zimska.

Prva soba se koristila i kao radionica krzna – u njoj se nalazi prva šivaća mašina za krzno koja je doneta iz Francuske 1884. godine.

Na drugom spratu posebnu pažnu privlači velika, glavna prijemna soba koju su domaćini i gosti koristili prilikom praznika ili nekih značajnih svečanosti.

Tu se može videti garnitura nameštaja sa tradicionalnim mestima za domaćien, mitropolita i turske velikodostojnike.

Na ovom spratu su još i jedna manja dnevna soba i dve spavaće – jedna za supružnike i druga za decu.

Iznad spavaćih soba je balkon sa kog su neudate devojke mogle da posmatraju svečanosti i proslave u kući.

Na ovom spratu se nalazi i toalet sa tajnim izlazom koji je korišten u hitnim slučajevima.

Ulaznica u muzej košta tri eura, a kroz postavku nas je provela jedna starija gospođa čiji je engleski s jakim grčkim akcentom bio izuzetno simpatičan.

Do našeg narednog odredišta, Zmajeve pećine, vozili smo se putem uz samu obalu jezera, nekih dva kilometra od muzeja i 1,5 km od poslednje kuće u mestu.

Ranije sam pominjao da je veći deo polustrva nenaseljen i u potpuno prirodnom amijentu, a kako to otprilike izgleda može se videti na ovoj tabli ispred ulaza u pećinu.

Dakle, prava stvar je napraviti jednu dužu šetnju oko polustrva i uživati u prirodi i lepim prizorima, naravno ovo je preporuka za one koji se u Kastoriji zadržavaju malo duže.

Ceo krug oko poluostrva iznosi oko devet kilometara.

Legenda kaže da je u davna vremena, pre više vekova, Kastoria, odnosno pećina, bila bogata zlatom.

Zlato je čuvao zmaj koji je na potencijalne lopove bljuvao vatru i ispuštao otrovnu paru, pa je zato pećina dobila ime Zmajeva pećina.

Radno vreme tokom letnje sezone je od 10.30h do 17.30h (zimi 9.30h-16.30h), a cena ulaznice je 6 eura za odrasle i 4 eura za decu.

Obavezna je pratnja vodiča, a ture su organizovane na engleskom i grčkom jeziku u trajanju od oko pola sata.

Pećinu, odnosno njenu spektakularnu unutrašnjost otkrio je švedski speleolog Linberg početkom pedesetih, no trebalo je da prođe više od pola veka istraživanja i uređivanja do momenta kada je u decembru 2009. pećina otvorena za javnost.

Pećina je po svojoj spektakularnoj unutrašnjoj dekoraciji i organizaciono – tehničkoj opremljenosti, jedna od najimpresivnijih na Balkanu.

Posebno se ističe visokosofisticirana oprema i sistem cirkulacije vazduha koji omogućava očuvanje prirodnog stanja pećine, a istovremeno sprečava pojavu korozije u njoj.

Rekoh da tura traje oko pola sata, a posebno mi se svidelo to što nije jednosmerna – ne morate se vratiti istim putem kojim je teklo razgledanje, nego postoji poseban izlaz.

Pećina obiluje fenomenalnim pećinskim nakitom, a obuhvata sedam podzemnih jezera, deset ‘’soba’’ i pet tunela.

Temperatura je između 16 i 18C i permanentna je u svim delovima godine, dok je vlažnost vazduha i do 90%.

Poslednja destinacija koju smo u Kastoriji obišli bio je manastir Svete Bogorodice Mavrovske, koji se nalazi 750 metara od pećine u pravcu špica poluostrva.

Ime je dobio po mestu Mavrovo koje se nalazi nasuprot manastira na suprotnoj obali jezera.

Pretpostavlja se da je izgrađen u XI veku, na mestu gde se odigrala bitka između Vizantijske vojske i Normana, nakon koje su Vizantinci ponovo preuzeli prevlast nad Kastoriom i okolinom.

Crkva je ukrašena freskama karajem XII i početkom XIII veka, a posebnu je zanimljivost je podatak da su spoljašnje freske jedine u Kastoriji na kojima su prikazani carski portreti.

Pretpostavlja se da se radi o Aleksiju I Komnenu koji se povezuje sa osnivanjem manastira i Mihaelu IX Paleologu, pobedniku bitke kod Pelagonije 1259, koji je zaslužan za obnovu manastira.

Manastir je lociran na samo nekoliko metara od jezera, zaklonjen šumovitim brežuljcima sa zadnje strane, ima lepo uređenu baštu i ceo ambijent je nekako relaksirajući.

No, mi mi nismo imali previše vremena za relaksaciju, čekalo nas je još dosta aktivnosti, pa smo se nakon ‘’zaokruživanja’’ celog kastorijskog polustrva i nabavke u solidno opremljenom i ne baš preterano cenovno povoljnom ‘’Lidlu’’ uputili ka Albaniji i Ohridskom jezeru o čemu pišem u idućem nastavku.