August 11, 2022

Putovanje ”4B” – II deo (Bratislava)

Ovo je priča o jednom zanimljivom putovanju, organizovanom na nama omiljeni način – što više toga obići i doživeti za kratko vreme.

Kada se poklope dobro raspoređeni uskršnji i prvomajski praznici i naša permanentna žeđ za lutanjima, dobije se putovanje ”4B” – u 6 dana posetili smo 4 države, a glavne ”mete” su nam bile Baranja, Bratislava, Beč i Balaton.

Bez pretenzija da pariramo stotinama reportaža, vodiča i blogova sa ovih nadaleko poznatih turističkih destinacija u smislu opisa svega što zavređuje pažnju turista i putnika, provozaćemo se kroz ova naša ”4B”  u nadi da ćemo time inspirisati još nekoga da krene našim putem, na isti ili sličan način.

Tradicinonalno nestabilno vreme u to doba godine (kraj aprila, početak maja) nije nam umanjilo radost putovana, ali je definitivno uticalo na kvalitet fotografija, biće ih u ovoj našoj priči dosta ”oblačnih” i tmurnih, no to je i suština bloga ”Srce lutajuće” – pričamo o doživljaju baš onakvom kakav je zaista bio….

Nakon dana provedenog u Baranji o čemu smo pisali u prethodnom blogu, putovanje ’’4B’’, nastavljeno je ranim polaskom ka Bratislavi.

Ukoliko se odlučite ići našim stopama i Osijek ili njegova okolina vam budu polazna tačka za putovanje ka glavnom gradu Slovačke, treba znati da je ukupna kilometraža 440 km pravcem Osijek – granični prelaz sa Mađarskom (Duboševica) – Mohač (ulaz na auto put) – Budimpešta – Rajka – Bratislava.

Važna tehnička napomena – ako želite da izbegnete plaćanje vinjete za slovački auto put (u slučaju da idete samo do Bratislave na jedan dan taj trošak deluje bespotreban), sa auto puta treba sići neposredno pre granice Mađarske i Slovačke kod sela Rajka i odatle nastaviti običnim putem (25 km do centra Bratislave), uz podešavanje parametara u navigaciji u kojima ćete isključiti opciju ’’auto put’’ kako vas ne bi stalno vraćala na njega.

Isto važi i za nastavak putovanja ka Beču i izbegavanje plaćanja austrijske vinjete – uz zadržavanje opcije ’’bez auto puta’’, navigacija će vas odvesti putem uz Dunav kroz slatka seoca i 60 km koliko ima do glavnog grada Austrije proćiće brzo u prijatnoj vožnji.

Bratislava, jedan od tri evropska glavna grada koji se nalaze na Dunavu, zahvaljujući svom nesvakidašnjom geografskom položaju tik uz tromeđu Slovačke, Austrije i Mađarske i na sat vožnje od Beča i Budimpešte, u poslednjih 20 godina razvio se u moćan turistički centar.

Još uvek većina gostiju u grad ’’svrati’’ na putu ka Beču ili Budimpešti na samo jedan dan (mi smo to već dva puta uradili) ili čak na samo par sati, no deluje da se i tu situacija menja i da Bratislava postaje sve interesantnija destinacija za turiste iz Evrope koji su zbog lepote starog gradskog jezgra, nižih cena u restoranima i kafanama, zanimljivog položaja i lake dostupnosti drugih destinacija, sve duže borave u ovom gradu.

Naravno da će svako pre putovanja proučiti koje su sve zanimljivosti i atrakcije dostupne u gradu i njegovom okruženju, a mi smo odlučili da prilično vetrovit i oblačan dan provedemo bez preterane tenzije i ritma i obaveza.

Obzirom da je bila subota pronalaženje slobodnog parking mesta u blizini starog grada bio je popriličan izazov koji je iziskivao dosta vremena i živaca, na kraju smo se parkirali u blizini predesdničke palate, jedne od poznatijih građevina u Bratislavi.

Treba reći i da je cena poprilično visoka, ne sećam se tačno cifre ali pamtim da nismo ni malo bili sretni sa iznosom…

Naša prva ’’meta’’ je bila svakako najpoznatija turistička atrakcija Bratislave – Bratislavsky hrad, dvorac izgrađen na 100 metara visokom brdu iznad Dunava i starog gradskog jezgra.

Dvorac datira iz 15. veka i u početku je bio kraljevska rezidencija.

U istoriji je bio više puta napadan pa je tako 1811. godine izgoreo do temelja.

Danas je obnovljen i jedan je od glavnih muzeja.

Ispred dvorca nalazi se gradski park iz koga se pruža prelep pogled na grad i reku.

Ulaz u unutrašnji deo dvorca (muzej) se naplaćuje dok je šetnja parkom, vidikovcem i okruženjem dvorca besplatna.

Objekat koji možda najviše upada u oči sa vidikovca je Novy most preko Dunava na čijem je vrhu restoran zanimljiv zbog toga što izgledom podseća na leteći tanjir.

Preko Dunava koji deli Bratislavu na severni (stari) i južni (noviji) deo grada, izgrađeno je ukupno 4 mosta, što deluje sasvim dovoljno za ovaj grad od nepunih 500 000 stanovnika.

Posebna je zanimljivost činjenica da se granica sa Austrijom nalazi bukvalno u samom gradu, na njegovom zapadnom obodu.

Nakon prepodnevne vožnje i vetrovite šetnje po bratislavskom dvorcu, stvorio se imperativ za jednu podužu i obavezno ‘’pivsku’’ pauzu, te smo prijatnih sat vremena proveli u jednoj od stotina gradskih pivnica, zgodno lociranoj na prelazu iz ‘’brdovitog’’ dela grada ka starogradskom jezgru.

I sada kada gledam koje smo pivo popili ‘’kao domaće’’, ponovo zavidim Česima i Slovacima na njihovom ‘’nežnom’’ formalnom rastanku i normalnom funkcionisanju u svakodnevnici….

Neretko se u priči oko centra Bratislave mogu čuti komentari tipa ‘’to je jako malo, nema tamo ništa posebno’’, no ja nemam takav osećaj.

Možda je staro gradsko jezgro manje nego u drugim evropskim metropolama, ali je veoma lepo uređeno, ima neku toplinu – šarm prohujalih vremena, a činjenica da je gotovo celom svojm površinom pešačka zona omogućava posetiocima nesmetano i opušteno lutanje i razgledanje.

Građevina koja svojim dimenzijama ‘’odskače’’ od ostalih je katedrala Svetog Martina, a nalazi se na samom ulazu u centar grada sa zapadne strane tj odmah ispod bratislavskog dvorca.

Katedrala potiče iz 14. veka i najistaknutija je gotička građevina u Bratislavi.

To je crkva u kojoj je okrunjeno najmanje devet mađarskih kraljeva i osam kraljica uključujući i Mariju Tereziju (u razdoblju od 1563. do 1830.).

Put kojim su prolazili označen je zlatnim krunama postavljenim uokolo.

Crkva je izgrađena na mestu stare romaničke crkve i osvećena je 1452. godine, ali radovi traju i u 15. i 16. veku.

Godine 1760. gotički vrh crkve uništio je udar munje, koji je posle zamenjen vrhom u baroknom stilu koji je stradao u požaru 1835.

Rekonstruisan je 1847., kada je na vrh stavljena ogromna kruna sv. Stefana.

Kruna je teška 300 kilograma, a za izradu je bilo potrebno 8 kilograma zlata.

Zbog svoje blizine dvorcu, osim religiozne imala je i svoju praktičnu funkciju – najviši toranj služio je kao bastion u odbrambenom sistemu grada.

Još jedan deo tog sistema čini i Mihaelov toranj, jedina preživela osmatračnica iz obrambenog sistema grada, izgrađen oko 1300. godine.

Njegov današnji izgled rezultat je barokne rekonstrukcije 1758., kada je na vrh stavljen kip sv. Mihaela koji se bori protiv zmaja.

Toranj je visok čak 51 metar i nalazi se na dijametralno suprotnoj strani od katedrale – moćan i dojmljiv ulaz u staro gradsko jezgro sa istočne strane.

Još jedna od atrakcija Bratislave su kipovi ‘’razbacani’’ po centralnim gradskim ulicama, od kojih je lik Napoleona jedan od ‘’najslikanijih’’.

Malo dalje je Čumil, kip čoveka koji viri iz šahta i veselo pozdravlja prolaznike.

Najveći centralni gradski trg je Hviezdoslavov trg koji je ime dobio po poznatom slovačkom pesniku i čiji se spomenik tu nalazi.

Na ovom trgu su prelepa zdanja opere i baleta, ispred kojih je Ganimedova fontana.

I najveća koncertna dvorana u Bratislavi, Reduta, se nalazi na istom trgu.

Naravno da bi se o svakom o nabrojanih zdanja moglo naširoko pisati, no to ostavljam svakome ko se uputi u ovaj lepi grad da na miru i po svojoj želji, samostalno istraži i utvrdi sopstvenu maršrutu obilaska, u svakom slučaju kuda god krenete uživaćete u veseloj atmosferi.

Uz laganu i opuštenu šetnju, ceo centar se uz po koju pauzu, može obići za 2-3 sata a da ne ‘’promašite’’ niti jednu ulicu.

No, da nam ova poseta Bratislavi ne ostane upamćena samo po lepom, ‘’pobrinula’’ se neobična igra slučaja vezana za naš smeštaj u koji smo se uputili nakon završetka našeg razgledanja grada.

Još prilikom planiranja putovanja i traženja povoljnih apartmana, začudilo me je da smo sa Bratislavom imali najveće ‘’muke’’.

Dok smo Beč i Balaton rešili za 10 minuta, za Bratislavu nikako nismo mogli pronaći nešto što zadovoljava naše potrebe – da nije preskupo, da se radi o višekrevetnom apartmanu koji sadrži kuhinju i da nije baš na sat vremena od centra.

Sećam se da smo danima tražili nešto prihvatljivo, da smo svih 100 stranica ponude na Bookingu bezupsešno analizirali i da smo na kraju uzeli jedan apartman poprilično udaljen od centra i to preko Airbnb-a.

Činjenica da se radilo o suboti svakako da je uticala na broj slobodnih kapaciteta, ali bez obzira na to baš smo bili iznenađeni da se toliko teško dolazi do prihvatljivog smeštaja, posebno u odnosu na npr. Beč.

I, tako se mi uputismo ka našem apartmanu, dosta dugo smo ga tražili jer je i navigacija malo lutala zajedno sa nama, da bi po konačnom dolasku na lice mesta (nažalost, zaboravio sam ime objekta) ustanovili da imamo veliki problem.

Nigde nam se, ni pre ni kasnije, nije dogodio sličan slučaj – uprkos regularnoj, uplaćenoj rezervaciji, od prilično konfuzne osobe na recepciji objekta saznajemo da navedeni apartman ne postoji i da oni nemaju ništa sa Airbnb….

Da ne gušim sada sa previše detalja ove višesatne rasprave koja nas je podsetila na ozbiljnu zonu sumraka, epilog je bio da smo mi u subotu oko 18h na ulici, bez smeštaja, gladni &žedni sa hranom u ručnim frižiderima kojoj hitno treba snižavanje temperature i bez ikakve racionalne ideje za rešavanje novonastale situacije.

Lutali smo od pansiona do pansiona, od hotela do hotela, iznova i iznova pretraživali ponude na internetu, čak smo bili spremni i da odmah nastavimo ka Beču, ali slobodnog i iole cenovno prihvatljivog smeštaja nije bilo na vidiku.

Jedan od ”hotela” u kojem smo bezuspešno tražili sobe viška…

Kada je već uveliko pao mrak, ‘’ukazale’’ su se dve slobodne sobe u 20 km udaljenom selu Stupava u pravcu češke granice.

Ja imam baš nizak stepen tolerancije u vezi sa kvalitetom smeštaja ali ovo svratište za kamiondžije je definitivno najružnije mesto na kome sam odseo, na granci psiho-fizičke izdržljivosti.

Preživeli smo tu noć sa nadom da nećemo zapatiti neku bolest u susretu sa neopisivo niskim stepenom higijene i ranim jutrom ‘’pobegli’’ u Beč.

Cela priča je do danas ostala neobjašnjiva, nama je Airbnb odmah vratio novac, izvinio se zbog neprijatnosti i skinuo objekat iz svoje ponude, ali je slučaj ostao kao upozorenje svima da se i ovakve stvari mogu dogoditi na putovanju i zato – sve proveriti unapred na sve moguće načine !

Naravno da je vremenska distanca učinila svoje pa se cele situacije danas prisećamo sa dosta smeha, no tada nam baš i nije bilo preterano smešno….

No, kako posle oblaka uvek dolazi sunce, tako nas je sunčana i prijatna nedelja dočekala u Beču i brzopotezno napunila memoriju sa mnogo lepšim slikama o čemu pišem u idućem nastavku….

2 thoughts on “Putovanje ”4B” – II deo (Bratislava)

Leave a Reply

Your email address will not be published.