Muzej Zagreb 80’s – nostalgična šetnja kroz bezbrižnu kolektivnu prošlost

Gužve na putevima, taj nerešiv problem savremene civilizacije…

Prvo su bile gužve zato što su nam putevi bili nikakvi, onda su se napravili savremeni auto-putevi, ali se industrija turizma i putovanja toliko razvila da su, uprkos sveopštem napretku, gužve postale još veće, posebno tokom sezone.

Sada su gužve i van turističkih sezona jer se ti isti auto-putevi u ovo doba masovno rekonstruišu da bi mogli da podnesu gužvu u sezoni 😊

I, tako se krug zatvorio, a putovanje do Umaga gde sam i ove godine imao sreću da učestvujem na festivalu Sea Star, kao logistička podrška, postalo vremenski dugačko kao i u vreme tzv auto puta ‘’Bratstva i jedinstva’’.

Vreme koje je svojevrsni ‘’lajtmotiv’’ ovog bloga.

Dakle, vraćamo se iz lepe i drage nam Istre, prilično umorni od napornih festivalskih noći i pomenute permanentne gužve na putevima, pa se Zagreb sasvim prirodno nametnuo kao destinacija za jednu dužu pauzu.

Srećnom igrom životnih okolnosti u poslednje dve decenije, moje posete ovom prelepom gradu bile su česte, i po nekoliko puta godišnje.

Ponajviše zbog korone, a ponešto i zbog promene posla došlo je do prekida te lepe ‘’tradicije’’, pa se Zagreb i ja nismo videli poslednje četiri godine, što je bio dodatni motiv da se deo tog sunčanog nedeljnog popodneva provede upravo u glavnom gradu Hrvatske.

U međuvremenu je u centru Zagreba otvoren muzej Zagreb 80’s, čija je postavka i tematika nama jugonostalgičarima i više nego privlačna, tako da nije bilo dileme koja će biti glavna ‘’meta’’ naše posete.

Tradicionalno oslabljeni saobraćaj u gradu tokom nedeljnog popodneva maksimalno nam je išao na ruku, tako da smo se vrlo brzo dokopali garaže ispod Cvjetnog trga.

Nisam na brzinu smislio bolje rešenje gde ostaviti auto, jer jeste to možda najbliža garaža, ali verujem i da je najskuplja, prema iznosu koji smo ostavili za ta dva sata provedena u gradu.

Šetnjom prekog Cvjetnog trga gde su nas dočekale potresne poruke solidarnosti usled tragedija koje su nedavno zadesile Beograd, Ilicom i trgom Bana Jelačića, za čas smo stigli do Radićeve ulice u kojoj se nalazi ‘’glavni junak’’ ovog bloga – muzej ‘’Zagreb 80’s’’.

Muzej je smešten na perfektnoj lokaciji, u srcu starog gradskog jezgra, na adresi Radićeva 34.

Radi se o staroj, jednospratnoj zgradi koja se nalazi tačno nasuprot spomeniku Svetom Jurju, na mestu gde počinje Kamenita ulica koja kroz čuvena Kamenita vrata vodi ka Gornjem gradu i trgu Svetog Marka.

Oni koji su ranije dolazili u Zagreb, sigurno će odmah prepoznati ovu lokaciju.

Sam muzej je zamišljen kao rekonstrukcija života jedne prosečne zagrebačke (pa i jugoslovenske, generalno) porodice tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Odmah na početku da odam svoje priznanje i divljenje koje tradicionalno gajim prema kolekcionarima svih ‘’fela’’ – količina i raznovrsnost izloženih predmeta koja je dostupna posetiocima muzeja je fantastična.

I, pored najbolje volje i dobre memorije, logično je da tokom života svašta zaboravimo, pa su ovakvi susreti sa sopstvenom prošlošću vrlo intezivni i emotivni.

Ta emotivnost je u našem, ‘’ex YU slučaju’’, još više izražena zbog nasilnog prekida jednog načina življenja u svim njegovim segmentima i raznoraznih službenih politika na ovim prostorima koje su decenijama siledžijski pokušavale da unište svako pozitivno prisećanje na naše prethodne živote.

OK, mnogima Jugoslavija nije valjala, svako neka ima svoju državu, himnu, zastavu i neka sam uporedi kada je i šta bilo bolje i lepše, samo mi nemoj zabranjivati sećanje i pozitivnu emociju koju lično gajim prema tom vremenu.

Ne zbog sistema i partije nego zbog ljudi i njihovog tadašnjeg sistema vrednosti, zbog svega lepog što se tada stvaralo, filmova, muzike, putovanja, druženja, bezbrižnosti…

Na sve ovo će vas podsetiti svaki milimetar ove ‘’nostalgičarske oaze’’ u centru Zagreba.

U šest prostorija posetoci imaju priliku da vide kako je izgledala spavaća soba sa tadašnjim nameštajem, koje su igrice tadašnji klinci praktikovali, koji su fudbalski idoli tada bili aktuelni, kako je izgledao prvi kućni računar, kakva je garderoba bila popularna, kako je uzgledalo kuhinjsko pokućstvo, koja su se pića pila, koja se muzika slušala na gramofonima i kasetofonima, koje su se tv emisije ‘’nasnimavale’’ na VHS kasete itd.

Posebno je zanimljivo bilo videti reakciju ćerke mog prijatelja koja je sa nama bila u obilasku muzeja i koja ima 20 i ‘’kusur’’ godina.

Tek po njenim komentarima se suštinski shvati do koje mere je tehnološki i sveukupni napredak čovečanstva bio munjevit u prethodne tri decenije.

Predmeti koji su u nama budili sentimentalna sećanja kod mlađe gnerecije generišu čuđenje i nevericu…

Ovde je izložena gomila ambalaže koja čini ogroman deo kolekcije i koja nas veoma sugestivno vraća u stara vremena  – detrdženti, gotova jela, pića, kafe, bombone, čokolade, sredstva za ličnu higijenu, začini, cigarete…

Ono što muzeju daje posebnu draž jeste činjenica da posetioci mogu neposredno da ‘’komuniciraju” sa postavkom i da konzumiraju veći broj izloženih artefakata.

Tako da je sasvim OK da se oprobate na fliperu, kuckate na tastaturi Comodorea 64, sednete u ‘’fiću’’, pustite neku ploču ili kasetu, zavalite se u fotelju dnevne sobe, prelistate neke stare novine, čitate knjigu itd.

Možete da probate kako vam stoji neki komad garderobe i da pogledate stare albume sa gomilom zanimljivih fotografija.

Da se ipak radi o zagrebačkom okruženju podsetiće nas mnoštvo motiva sa ”Zagi”, čuvenom maskotom Univerzijade koja je 1987. godine bukvalno preporodila grad u svakom smislu.

Svakako da je navijanje za Dinamo bilo nešto podrazumevajuće, pa su motivi kluba i tadašnjih igrača uočljivi, posebno u dečjoj sobi.

Za mene je najemotivniji kutak muzeja onaj u kome je odnedavno smešten pianino pokojnog Rajka Dujmića.

Naime, prošle godine je njegov sin Tin poklonio muzeju instrument na kojem su komponovani najveći hitovi ‘’Novih fosila’’ i brojnih drugih izvođača iz tog vremena.

Zamišljam kako je Rajko sedeo za ovim pianinom i stvarao ‘’Sašu’’, ‘’Milenu’’, ‘’Diridondu’’, ‘’Još te volim’’, ‘’Neveni žuti’’, ‘’Za dobra stara vremena’’ i mešaju mi se osećanja dok mi se koža ježi a grlo steže.

Kada sam već počeo da izdvajam naglašeno emotivne momente, da pomenem i pogled na zidni kalendar za 1981. sa kog nam se smeju Oliver Dragojević i Boris Dvornik u iščekivanju kada će Nadalina da zamuti tu gomilu jaja.

Ili, poster na kojima je ceo svet u rukama dva Petrovića, Dražena i Roka, od čijih tragičnih smrti se upravo ove godine navršava pune tri decenije.

U muzeju je moguće kupiti suvenire, od mini automobila Zastava 750 pa do erotskih kalendara 😊

Može se kupiti piće i popiti negde u prostoru muzeja – preporučujem garnituru dnevne sobe 😊

Kada sam krenuo da napišem rečenicu ‘’jedina zamerka je visoka cena ulaznice’’, shvatio sam da se ipak radi o EU i o našem niskom standardu kojem je 5,5e puno, tako da je gornji stav više subjektivan nego objektivan.

Ne znam da li je cura koja je tog dana radila na ‘’recepciji’’ nova ili na zameni, ali se dosta mučila u komunikaciji i pružanju informacija.

Ovu, uslovno govoreći, kritiku, pišem iz najbolje namere, da mi neko ne zameri , ipak je Muzej Zagreb 80’s je postao moja ‘’druga kuća’’ kojoj ću se vratiti prvom mogućom prilikom!