by Sretnom igrom slučaja, u poslednjih dve i po decenije, broj mojih poseta Zagrebu skoro da se približio trocifrenom broju.
Bilo poslovno, bilo privatno, ponekad samo u prolazu, glavni grad Hrvatske postao mi je česta i nezaobilazna destinacija, ujedno i velika inspiracija za nova istraživanja i upoznavanja sa brojnim zanimljivostima i atrakcijama kojih Zagreb ima napretek.
Neretko sam razmišljao kako nije u redu sa moje strane da mu do sada nisam posvetio poseban blog, no uvek odustanem kada pomislim koliko bi on bio opširan i time nečitljiv za većinu ljudi.
Iz tih razloga sm se odlučio da sa vremena na vreme opišem po neku zanimljivu, pojedinačnu destinaciju u gradu, pa smo tako do sada imali priče o muzejima Dražena Petrovića i Zagrebu osamdesetih, a ovom prilikom ću se osvrnuti na našu nedavnu posetu Tehničkom muzeju.
Ovogodišnji februarski praznik je jako zgodno pao i potpomognut sa neverovatno lepim, sunčanim i toplim vremenom, omogućio idealne uslove za jedno savršeno putovanje u kome je Zagreb bio naše glavno odredište (naravno, ne i jedino).
Uvek mi je posebno zanimljivo da nešto novo vidim i doživim, a kako do sada nikada nisam bio u poseti Tehničkom muzeju u Zagrebu, to je subotnje prepodne bila idealna prilika da se ta ‘’nepravda’’ ispravi.
Kad kažem ‘’idealna’’ između ostalog mislim i na činjenicu da je pomenuta subota bila ujedno i prvi dan zimskog, školskog raspusta u Hrvatskoj, pa je tim povodom grad Zagreb ‘’častio’’ građane i goste grada sa besplatnim ulazom u sve objekte čiji je osnivač i upravitelj.
Nije mala stvar kada se se sabere ušteda koju je naša petočlana ekipa napravila time što smo mogli besplatno da se provozamo sljemenskom žičarom i uđemo u muzej.
Tehnički muzej ‘’Nikola Tesla’’, kako mu glasi zvaničan i pun naziv, nalazi se u širem centru grada, na adresi Savska cesta 18.
U blizini se nalaze brojni drugi zanimljivi lokaliteti – Hrvatsko narodno kazalište, Etnografski muzej, Muzej ‘’Mimara’’, dvorana KK ‘’Cibona’’ uz koju je pomenuti muzej posvećen legendarnom Draženu Petroviću itd.
Tehnički muzej u Zagrebu osnovan je 1954, a za javnost je otvoren 14.01.1963.
Od 2015. godine u svom nazivu nosi ime Nikole Tesle, jednog od najvećih svetskih naučnika, pronalazača i vizionara.
Zahvaljujući inicijatoru osnivanja muzeja, univerzitetskom profesoru dr. sc. Boži Težaku, od samog starta je ovo mesto koje ne predstavlja samo klasičnu muzejsku postavku nego je istovremeno zanimljiv i kreativni edukacijski centar.
Stalna postavka sadrži oko 3000 predmeta razvrstanih po tematskim celinama i raspoređenih na prizemlju i prvom spratu.
Na prizemlju su prikazane sledeće teme:
- Vatrogastvo
- Transformacija energije
- Prometna (saobraćajna) sredstva
- Rudarstvo/geologija/nafta, sa modelom rudnika
- Zemljomerstvo/katastri
- Demonstracijski kabinet Nikola Tesla
Na spratu se nalazi postavka koja pokriva teme:
- Astronautika sa Planetarijumom
- Poljoprivreda
- Apisarij (prikaz života pčela)
- Odelenje i info centar ‘’Obnovljivi izvori i energetska efikasnost”
Na spartu se nalaze tzv. Otvorena vrata sa uzorcima iz niza različitih zbirki koje nisu zastupljene u stalnoj postavci.
Ovaj deo mi je bio zaista jako interesantan i veoma raznovrstan, svega tu ima – od priče o razvoju telekomunikacijskih tehnika kroz istoriju, preko izloženih primeraka starih televizora, gramofona, fotoparata, kamera, projektora, radio aparata, frižidera, šporeta pa do prikaza izgleda nekadašnjih zubarskih ordinacija.
Ono što čoveka mojih godina može da rastuži je činjenica da se sve veći broj predmeta koje je nekada koristio u svakodnevnom životu danas vode kao muzejski eksponati.
Osim što nam to na veoma ilustrativan način ukazuje koliko je razvoj tehnike i tehnologije bio munjevit, istovremeno nam signalizira da smo sada već ozbiljno ‘’omatorili’’, a da toga nismo skroz svesni.
Utisak mi je da je za većinu posetilaca najatraktivniji deo onaj u kome su prikazana brojna saobraćajna vozila – kopnena, vodena i vazdušna.
Posebno je zadovoljstvo što se ova izložba može videti i iz druge perspektive – sa sprata muzeja.
Po svom značaju posebno se izdvajaju uskošinska parna lokomotiva Gabor (1890.), tender parna lokomitiva Samoborček (1930.), dubrovački tramvaj (1912.), automobil Mercedes-Benz S (1927.), podmornica ‘’Mališan’’ (1943.), avion FNH koji je 1944. konstruisao zagrebački inženjer Rudolf Fizir, motorne sanke Knez (1931.) i javni sat sa Kvaternikovog trga iz 1925.
Mislim da je ovo jedino mesto u Zagrebu gde se još uvek može videti i kako je izgledala zastava nekadašnje SFRJ 😊.
U odeljku koji se bavi temom vatrogastva mogu se videti vozila i oprema Vatrogasne brigade Zagreb – zaprežna timska kola iz 19. veka, kombinovano vatrogasno vozilo Chevrolet iz 1931, parni vatrogasni špric Kernereuter iz 1889, automobilske vatrogasne merdevine Magirus iz 1924. itd.
Kako su se različte vrste energije, razvojem tehnike i nauke, pretvarale iz jednog oblika u drugi kako bi zadovoljile narastujću potrebu čovečanstva za energijom, tema je segmenta pod nazivom Transformacija energije.
Hronološki je ispraćena primena mišićne energije, energije vode i vetra, parnih postrojenja, motora sa unutrašnjim sagorevanjem, elektroenergije i nuklearne energije.
Iz ove zbirke se u dvorištu muzeja može videti turbina za pogon mašina u fabrici papira u Rijeci iz 1870.
Kada smo već u dvorištu, da spomenem nevezano za temu transformacije energije, jednu staru uličnu telefonsku govornicu koja je gotovo neprimetno, sa razvojem mobilne telefonije, ”otplovila” na pučinu naših sećanja…
Neki od najznačajnijih primeraka koji su satavni deo ove teme su: lokomobil Umrath iz 1909. koji je služio za pogon generatora za proizvodnju struje u Kninu, stacionarni Dieselov motor Grazer Wagonn Fabrics iz 1911, parna mašina iz XIX veka iz pilane u Gorskom kotaru, presa za vino iz 1871. korištena na imanju zagrebačke nadbiskupije u Vugrovcu itd.
Demonstracijski kabinet Nikole Tesle pruža posetiocima uvid u životni put ovog najvećeg naučnika sa naših prostora, upoznavanje sa njegovim najznačajnijim otkrićima i priznanjima koje je dobio za svoj rad.
Periodično se tokom dana organizuju prikazi desetak eksperimenata o okretnom magnetnom polju, brodu na daljinsko upravljanje, Teslinim visokofrekvetnim strujama i bežičnom prenosu elektromagnetskih titraja itd.
Ono što nismo uspeli da vidimo je model rudnika uglja i metala u prirodnoj veličini koji se prostire u dužini od 300 metara ispod muzeja.
Ovaj segment ima posebno radno vreme i režim ulaska, te je potrebno prilikom planiranja posete muzeju imati ovu informaciju u vidu i blagovremeno se raspitati i uskladiti.
U drugom delu ove tematske celine prikazani su uzorci ruda, minerala i stena kao i načini eksploatacije mineralnih ležišta, tehnike rudarstva, nastanka nafte i plina te načinima njihovog otkrivanja i tehnologijama vađenja i prerade.
Kada govorimo o posebnim tajminzima treba imati u vidu da se i prezentacije u okviru kojih posetioci uživaju u prikazu zvezdanog neba, koje se organizuju u kupoli planetarijuma, odvijaju u unapred određeno vreme.
Osim planetrijuma u delu koji se odnosi na astronomiju, videli smo i različite modele raketa i satelita, teleskop Reiner Felder & Hertel iz 1901. koji je nabavljen za potrebe osnivanja zagrebačke zvjezdarnice.
Tema poljoprivrede obuhvata dve osnovne celine – sprave za kopanje i sprave za oranje.
Najznačajniji primerci su gvozdeni plug iz 1880. iz Dugog Sela i drveni plug iz okoline Drniša iz XIX veka.
Pomoću staklenih košnica sa živim pčelama koje se hrane izvan prostora muzeja, posetioci se upoznaju s pčelinjim zajednicama kao prirodnim sistemom života i proizvodnje te važnim činiocem opstanka na Zemlji.
Aktuelna problematika i teme koje muče ne samo naučnike nego celokupno čovečanstvo obrađene su u postavci posvećenoj obnovljivim izvorima i energetskoj učinkovitosti, kao i u postavci o nuklearnoj energiji te u Info kutku o radioaktivnom otpadu.
Tokom godine u muzeju se održavaju tematske izložbe, naučna i stručna predavanja, edukativne radionice i pedagoški programi kao što su: obilazak Nuklearne elektrane Krško, hemijske radionice, Dani svemira, Dani Nikole Tesle, razgledanje podmornice, Festival nauke te ostale aktivnosti na popularizaciji nauke i tehnike.
U Tehničkom muzeju ‘’Nikola Tesla’’ u Zagrebu, posetioci će biti impresionirani bogatstvom prezentovane materijalne i nematerijalne tehničke baštine.
Interesantna, raznovrsna i maštovita postavka istovremeno je edukativna i zabavna, a na neki neobičan način i nostalgična, i ja je iskreno preporučujem svakome ko je u prilici da je poseti.
U pisanju bloga koristio sam informacije, podatke i delove teksta preuzeta sa stranica Tehničkog muzeja Nikla Tesla – https://tmnt.hr/hr-hr/
