Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – II deo (Skoplje)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podeliću na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

1. dan

Novi Sad – Niš

• 2. dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

• 3. dan

Dojransko jezero – Solun

• 4. dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

• 5. dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

• 6. dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

• 7. dan

Ohrid – Novi Sad

U prvom blogu sa ovog putovanja možete pročitati šta smo sve uspeli da vidimo u Nišu i kako smo izbegavajući gužvu na granici posetili manastir Prohor Pčinjski, a u nastavku idemo u Skoplje.

Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – I deo (Niš + Prohor Pčinjski)

Skoplje je jedan od gradova koje sam upoznao i zavoleo dolazivši godinama poslovno na sajam turizma.

Svakako da je ovogodišnjih par sati bilo nedovoljno za ‘’debitante’’ u našoj maloj ekipi da ga ozbiljnije istraže, no šetnja po centru uz obilazak najpoznatijih destinacija mogle su da stvore neki elementarni utisak o glavnom gradu Makedonije.

Skoplje je smešteno na interesantnoj geografskoj lokaciji, nedaleko od granice sa Srbijom (50 km) i sa Kosovom (25 km), dok je od Novog Sada udaljeno 530 km, a ta se razdaljina, zahvaljajuući auto putu koji pokriva celokupnu dužinu, prelazi brzo i bezbolno uz preduslov da na grancici nema gužve.

Ni Albanija ni Bugarska nisu predaleko – do prvog prelaza kod komšija na zapadu ima 120 km, a do ovih na istoku 115.

Grad se prostire duž Skopske kotline (tzv. Skopsko polje) koje je oivičeno Skopskom crnom gorom sa severa i planinom Vodno sa južne strane.

Kada sam već kod Vodna, jedna od lokacija intersantnih turistima koje nismo stigli da obiđemo ovom prilikom, a koje ne bi trebalo propustiti je upravo ova planina do čijeg vrha vozi moderna uspinjača i sa kog se pruža veličanstven pogled na čitav grad i dolinu.

Upravo na najvišoj tački Vodna, na nadmorskoj visini od 1066 metara, 2002. godine izgrađen je Milenijumski krst, najviši krst na svetu.

Visok 66 metara vidljiv je sa daljine od 30 kilometara, a do njegovog vrha vozi lift.

Ne znam o čemu se radi, no primetio sam da se trenutno uz krst gradi nešto što će biti još više i veće.

Nacionalistička iskompleksiranost vladajućih političkih elita koja permanentno traje u svim državama bivše Jugoslavije, od njenog raspada pa do danas, možda je najvidljivija u fizičkom smislu upravo u Skoplju.

Svi ste verovatno čuli za megalomanski projekat ‘’Skoplje 2014’’ koji je tokom jedne decenije na nekoliko hiljada kvadratnih metara u strogom centru Skoplja ‘’posejao’’ na stotine skulptura i spomenika od bronze i mermera, po čemu je, po mom dubokom ubeđenju, zauzeo počasno mesto u Ginisovoj knjizi rekorda.

Uz sve te spomenike, podignuto je desetak novih zgrada, dok su fasade desetak postojećih ‘’ukrašene’’ kvazi neoklasičnim i baroknim elementima, tako da je sveopšti cirkus kompletiran.

Sve to zajedno bi možda i imalo neki smisao da je broj postavljenih spomenika višestruko manji.

Možda će nekome za stotinu godinu ovo biti impresivno i smisleno, ali tu se javlja drugi problem – ceo projekat je do te mere ‘’isfušerisan’’ da ukupan kvalitet izvedenih radova ne garantuje neku posebnu dugovečnost.

Svega tu ima, od istorijskih likova, preko Trijumfalne kapije, sve do galija ‘’parkiranih’’ na obali Vardara, glavne skopske reke koja prolazi kroz središte grada.

Pa da krenemo u jedan kratki slalom između ovih silnih spomenika – naša početna tačka bila je parking garaža u podzemlju trgovačkog centra GTC u samom centru grada.

Lokacija je za preporuku, iz garaže se do svih značajnih mesta u centru grada stiže brzo i lako.

Dugačka, stara socijalistička zgrada smestila se između keja uz Vardar i parka ‘’Palih heroja Makedonije’’ nasuprot koga je zgrada Skupštine (Sobranje) Republike Makedonije.

Kada se prođe pomenuta Trijumfalna kapija stiže se do centralnog gradskog trga – Ploštad Makedonija na kome centralno mesto zauzima grandiozan spomenik Aleksandru Velikom.

Spomenik je ‘’opremljen’’ fontanama, vodoskocima i svetlosnim efektima pa je posebno atraktivan u večernjim časovima.

Na trg se ‘’uliva’’ nekoliko ulica, od kojih je možda najlepša i najinteresantnija ulica Makedonija, prepuna kafića, restorana i prodavnica, koja je celom svojom dužinom rezervisana za pešake.

Prostire se, u odnosu na trg, u pravcu juga, a na njenom kraju nalaze se ostaci stare željezničke stanice na čijem pročelju je veliki sat koji je zaustavljen u 5.17 h, u momentu kada je 26. jula 1963. Skoplje pogodio razoran zemljotres.

U ovoj ogromnoj prirodnoj katastrofi poginulo je 1000 ljudi, preko 3000 je bilo povređeno, a oko 150 000 je ostalo bez svog doma jer je oko 75% grada bilo potpuno uništeno.

Danas je u zgradi stare željezničke stanice stacioniran Gradski muzej Skoplje.

Negde na polovini ulice Makedonija nalazi se spomen kuća svetski poznate humanitarke Majke Tereze.

Kuća je podignuta na mestu gde se nekada nalazila crkva Presveto srce Isusovo, u kojoj je dan nakon svog rođenja krštena Majka Tereza, tada Gondža Bojadžiju.

Generalno, Makedonci su meni jedan divan, ljubazan i pitom narod i zaista se uvek osećam izuzetno prijatno kako u Skoplju tako i u ostatku države.

Pauzu za nabavku koju smo morali, obzirom na praznik, obaviti u nekoj od otvorenih trafika u centru, iskoristio sam za spontani razgovor sa lokalnim prodavcem LP ploča.

Iste nas muke i problemi muče, istu prošlost, afinitete i intersovanja u sadašnjosti imamo, i kao što bi Balašević rekao – džabe granice, mi ćemo uvek biti zemljaci.

A, i sličan javašluk i nered imamo – užasnut sam bio količinom ispisanih grafita po možda najznačajnijem kulturno – istorijskom spomeniku u centru grada, Starom kamenom mostu preko Vardara.

Ovaj most potiče iz XV veka i doba vladavine sultana Murata II, kada je rekonstruisan na temeljima mosta iz VI veka i vremena vladavine imperije cara Justiniana I.

Određeni istorijski izvori tvrde da je most bio obnavljan i rekonstruisan još u XIV veku, neposredno pred krunisanje cara Dušana u obližnjoj skopskoj tvrđavi Kale, pa ga stoga alternativno zovu i Dušanov most.

Most direktno povezuje Trg Makedonija i novi deo grada sa čuvenom starom skopskom čaršijom u kojoj smo namerili da napravimo jednu dužu pauzu za ručak.

Inače, u neposrednoj blizini Kamenog mosta postoji još pet mostova preko Vardara – tri pešačka i dva za automobilski saobraćaj.

I, nakon prelaska Vardara nastavlja se ‘’šuma’ spomenika na sve strane, a posebno se ističe svojom grandioznošću zgrada Arheološkog muzeja.

Pre samog ulaska u Staru čaršiju nailazimo na Daut Pašin Hamam, izgrađen daleke 1484. Za vreme vladavine osmanskog sultana Bajazita II.

Čifte Hamam, kako ga još zovu, godinama je služio za ličnu higijenu i društvene aktivnosti građana Skoplja, ali je sa protokom vremena gubio svoju prvobitnu svrhu i poput mnogih drugih sličnih zdanja biva preuređen za druge namene.

Danas je u njemu smeštena Nacionalna galerija Makedonije.

Stvar je ukusa koja je stara čaršija lepša, sarajevska, skopska ili neka treća, no činjenica je da je ova u Skoplju najveća sačuvana na Balkanu.

Meni se čini da je nepravedno zapostavljena u promotivno – medijskom smislu, posebno u poređenju sa svetski poznatom Baš čaršijom, i da se svako ko je prvi put poseti iznenadi i oduševi atmosferom i sadržajem.

Datira iz osmanskog perioda i uprkos raznim promenama koje je doživela tokom vekova, zadržala je svoju autentičnost i šarm.

Vrlo lako se zaluta u lavirintu uskih uličica u kojima je na svakom koraku nešto zanimljivo – od restorana, poslastičarnica, suvenirnica, antikvarnica, prodavnica tradicionalne odeće, začina, pa do  radnji  gde se mogu istražiti tradicionalni zanati poput tkanja, izrade nakita, bakra i keramike.

Svakako da ne treba preskočiti obilazak nekoliko značajnih zdanja iz palete lokalnog istorijskog nasleđa kao što su džamija Mustafa paše, Kuršumli han i Muzej nacionalne arheologije i etnologije.

Za ljubitelje lutanja po pijacama, odlična vest – odmah uz Staru čaršiju nalazi se Bit Pazar, najveća skopska pijaca, koja je inicijalno bila buvlja, no danas se na njoj može naći sve, od prehrambenih proizvoda pa do raznoraznih drangulija.

Iako smo imali nekoliko preporuka gde sesti na ručak u čaršiji, obzirom na popriličnu živost i prazničnu gužvu, taktika je bila ‘’prvi slobodan sto je naš’’.

U restoranu ‘’Snošti Minav’’, odmah na početku čaršije kada joj se prilazi iz pravca starog mosta, uživali smo u dobrom roštilju, cenovno veoma povoljnom.

Da je svet mali potvrdilo se i ovom prilikom – od svih mesta u Skoplju baš u tom restoranu sreli smo se sa mojim dugogodišnjim drugarom i kolegom iz Tivta koji je sa suprugom praznike provodio u Makedoniji.

Uz odlično Skopsko pivo, dogovoren je nastavak druženja, za nekoliko dana, u Ohridu koji je i njima bio na listi željenih destinacija.

Posle ručka zaputili smo se ka skopskoj tvrđavi, jednoj od najvećih i najvažnijih na Balkanu.

Skopsko Kale, nekadašnji vojni utvrđeni kompleks izgrađen je na brdu Gradište iznad čaršije i Vardara.

Tvrđava je bila svedok mnogih istorijskih događaja, od rimskog do osmanskog perioda.

Nismo stigli da uđemo u tvrđavu usled kratkoće radnog vremena, ali moje ranije impresije su da kompleks izgleda bolje spolja nego iznutra, ali da je svakako vredan posete ponajviše zbog impresivnog pogleda na grad.

Na samom izlazu iz čaršije u pravcu tvrđave, obavezno treba posetiti jednu od najstarijih i najznačajnijiih crkva u gradu  – Crkvu Svetog spasa.

Crkva je sagrađena polovinom XVI veka, a konačan izgled dobila je tokom XIX veka.

U dvorištu se nalazi drvena porta i kameni sarkofag – grob Goce Delčeva, istaknutog makedonskog revolucionara, koji je poginuo tokom oružane pobune protiv Turaka, 2. maja 1903.

Ovaj događaj bio je svojevrsna inspiracija za Ilindenski ustanak koji se odigrao tačno tri meseca kasnije i koji se danas u Makedoniji obeležava kao državni praznik.

Našu posetu Skoplju smo ovde završili jer je mrak već počeo lagano da se spušta, a pred nama je bilo još 170 km do Dojranskog jezera, gde je bilo naše naredno noćenje.

No, pre nego što završim ovaj blog, još nekoliko informacija za one koji budu imali više vremena prilikom svoje prve posete Skoplju.

Grad je administrativno podeljen na deset opština, a moji drugari Skopljaci su mi objasnili da svaka od njih se trudi da bude svojevrsni ‘’grad u gradu’’, u pozitivnom smislu, tako da njeni stanovnici nemaju preku potrebu za čestim odlaskom u centar.

Ovo se odnosi i na gastronomske i zabavne sadržaje, tako da se veliki broj zanimljivih, lepih i dobro posećenih prestorana nalazi u svim delovima grada.

Glavna zelena oaza u Skoplju – Gradski park, najveći park je u državi i idealan je za opuštanje i relaksaciju.

Nalazi se uz obalu Vardara, raspolaže sa izuzetno bogatom florom i faunom, a u njemu se nalazi nekoliko malih jezera i veoma lepo uređen ZOO vrt.

Na obodu parka je Nacionalna arena (stadion) Toše Proeski.

Dvadesetak kilometara zapadno od grada je još jedna fantastična prirodna atrakcija, kanjon Matka.

Strme litice kanjona kroz koji protiče očaravajuća, modrozelena reka Treska pre nego što se ulije u Vardar, svojevrsna su turistička atrakcija.

Pešačka staza ide kroz kanjon sve do brane koja stvara akumulaciono jezero, gde se mogu iznajmiti kajaci i pedaline.

U kanjonu su skrivene brojne pećine, od kojih je najpoznatija pećina Vrelo, jedna od najdubljih na svetu, koja se može posetiti organizovanom, grupnom turom.

Na ovom području ima i nekoliko manastira, a uz manastir Svetog Andrije je restoran sa terasom iznad jezera – idealno mesto za hedonističke momente.

Uglavnom, mislim da je Skoplje sa svojom okolinom, idealna destinacija za neki produženi vikend ili za nekoliko prazničnih dana, ima šta da se vidi i u čemu da se uživa.