Kampovanje na obali Tise u Segedinu

Nakon dva prelepa dana provedena u kampu u Novom Bečeju o čemu sam pisao u prethodnom blogu, srca lutajuća krenula su dalje, u nove avanture.

Obzirom na veoma varljivo vreme i ne baš sjajnu prognozu bili smo u velikoj dilemi oko naše sledeće destinacije.

Prvobitna ideja oko kampovanja u Adi je odložena, a za odredište smo izabrali Segedin i to iz dva razloga.

Prvi je činjenica da se kamp Szegedi Partfürdő Kemping kako mu je zvanični naziv (nema smislenog prevoda na srpski), nalazi neposredno uz čuveni Aquapolis, Dariov najdraži aqua park, a drugi je čisto logistički.

Naime, ovaj izuzetno prostrani i pomalo neobični segedinski auto kamp sadrži veliki broj soba i apartmana koji se izdaju po veoma povoljnim cenama, pa nam je logika bila da se, ukoliko eventalna kiša postane dramatično nepodnošliva, preselimo u ‘’čvršći’’ prostor.

Dakle, reku nismo menjali, samo smo zamenili našu poziciju na njoj i od Novog Bečeja preko Bečeja, Bačkog Petrovog Sela, Mola, Ade, Padeja, Ostojićeva, Čoke, Novog Kneževca, Srpskog Krstura i graničnog prelaza u Đali stigli do Segedina.

Jezive gužve na granicama sa Mađarskom postale su sastavni deo svake letnje sezone, pa se Đala kao alternativa Horgošu, još jednom pokazala kao odlično rešenje – uz minimalno čekanje i kontrolu (u povratku dan kasnije bilo je slično) brzo smo stigli na željenu destinaciju.

Treba samo podsetiti da granični prelaz Đala (kao i Horgoš 2, Bački vinogradi i Rabe) ima radno vreme od 7 do19h.

Od granice do kampa, što je istovremeno praktično i centar Segedina, ima 16 km.

Iako je delovalo da će dan proći bez kiše, na recepciji kompleksa smo odmah proverili dostupnost soba/apartmana i pomalo se zabrinuli jer nije bilo niti jedne jedine slobodne smeštajne jedinice.

No, vrlo brzo smo mogli da se opustimo jer je nađeno veoma dobro i praktično rešenje za naš problem.

Svi smeštajni objekti koje pominjem, razbacani su po velikom prostoru celog kampa i predstavljaju, u većini slučajeva, manje ili više uređene, privatne vikendice, koje se uglavnom izdaju.

Njihova konfiguracija je ono što je nama maksimalno pomoglo u zaštiti našeg šatorčića od kiše koja se ipak pojavila u obilnoj količini, kako tokom popodneva tako i narednog jutra.

Naime, sve vikendice izdignute su od zemlje na visinu od nekoliko metara, a ovaj ‘’sojenički’’ tip gradnje uzrokovan je opasnošću od visokog vodostaja Tise (novosadsko ‘’vikend naselje’’ Kamenjar pored Dunava slično je koncipirano).

Iskreno, nisam siguran da je ovakva ‘’kombinacija’’ baš skroz legalna, no niko ništa nije prigovorio, a objekat iznad nas delovao je više napušteno nego kao mesto u kome će neko boraviti u skorije vreme.

Kod većih objekata, primetio sam da se taj ogromni prostor ‘’ispod krova’’ koristi za razne sedeljke i zabave – baš je jednoj rođendanskoj žurci izuzetno dobro došla zaštita od dosadne popdnevne kiše

Kamp je prepun zelenila, cveća i drveća, a u našoj blizini lociran je sasvim pristojan sanitarni čvor i pored njega kuhinja (oskudno opremljena sa posuđem i bez frižidera).

Odmah tu je i letnji bar sa drvenim stolovima i klupama, prekrivenim širokim suncobranima i sa veoma pristojnim cenama.

Kada smo već kod cena, opšti nam je utisak da je Mađarska prilično povoljna kako u odnosu na Srbiju, tako i u odnosu na top ‘’morske’’ destinacije.

Za nas dvojicu, auto, šator i struju u kampu platili smo 15e, a na raspolganju su nam bili i veliki bazeni u središtu kampa.

Tokom večernje šetnje po gradu, seli smo na piće u lokal na centralnom gradskom trgu, a Fantu i (veliko) pivo platili smo 3,3 eura.

Celodnevna ulaznica za Aquapolis, čiji kvantitet i kvalitet sadržaja je nemerljiv sa bilo čime u široj okolini, koštala je 27 eura ukupno za nas dvojicu.

Litra dizela je jeftiniji za 10 dinara u odnosu na Srbiji itd.

Spomenuh bazene, no osim za kupanje, jedan od njih služi i za ribolov!

Moram priznati da ništa slično nisam video, na prvi pogled bazen je delovao kao nešto napušteno i zapušteno, no onda smo opazili jednu porodicu kako vodi ozbiljnu borbu sa šaranom pozamašne veličine i shvatili da se radi o maštovitom pokušaju stvaranja mini prirodnog rezervata.

To je mog malog pecaroškog fanatika toliko raspalilio da mu je prva aktivnost narednog dana bila prilagođavanje udice i okršaj sa mnoštvom šarana raznih veličina.

Tek kada smo posle sat i nešto okončali pecanje, naišao je (pretpostavljam) zaposlenik kampa i otprilike nam saopštio da taj ribolov baš i nije dozvoljen i da ako nam se peca za to je predviđena reka Tisa…

Što se Tise tiče,na nekim fotografijama na koje smo našli na internetu istražujući kamp, vidi se lepa i prostrana peščana plaža koju mi ovom prilikom ne videsmo.

Razlog je jednostavan  – Tisa je toliko bila visoka da ju je progutala, a na malom, preostalom delu izrasla je trava kao posledica nenormalno kišnih poslednjih nekoliko meseci.

U kampu se pored do sada pobrojanog nalaze i tereni za mali fudbal i odbojku na pesku, dečje igralište, sprave za vežbanje, mesta za pečenje roštilja, postoji mogućnost iznajmljivanja kajaka i bicikala, sve u svemu brojnost sadržaja je na visokom nivou.

U krugu od oko 50 metara od recepcije (uključujući i onaj bife uz sanitarni čvor i kuhinju) dostupan je besplatni wi-fi.

Ono što je njegova posebna specifičnost je položaj – istovremeno u lepoj prirodi na obali reke, a do centra grada je samo 2 km.

Ko bolje poznaje Segedin, sve u vezi položaja će mu biti jasno kada vidi fotografije – naša pozicija u kampu je bila tačno nasuprot hotela ‘’Novotel’’ sa druge strane Tise, a u njegovoj neposrednoj blizini sa južne strane je glavni gradski most Belvarosi, čijim prelaskom se odmah stiže u staro gradsko jezgro prepuno muzeja, galerija, fantastičnih trgova, parkova, ugostiteljskih objekata itd.

Dakle, idealno za jednu dugačku šetnju, no mi smo u večernji izlazak u grad ipak otišli autom iz predostrožnosti zbog eventualne kiše.

Tradicionalno mesto za parkiranje i startna tačka svake naše segedinske šetnje je parking ispred gradske kuće.

Segedin je definitivno poslednjih godina ušao na našu internu listu omiljenih mesta i svakako zaslužuje da se o njegovim zanimljivostima, lepoti i turističkim atrakcijama napiše poseban blog, što ću i uraditi u najskorije vreme.

Uz malo kratkotrajne kišice mi smo uživali u našoj šetnji, opuštenoj i bez posebnog plana.

No, ostatak večeri nije bio baš opušten jer smo spoznali i lošu stranu dobre pozicije našeg kampa.

Naime, tačno prekoputa naše lokacije u kampu, na obali Tise je ogroman splav, mesto preglasne i dugotrajne zabave mladih subotom uveče.

Mislim da bi ekipi sa splava i The Rolling Stonesi pozavidili na jačini razglasa, uglavnom ovaj problem nije uopšte bezazlen jer smo imali baš muku sa spavanjem.

Ne znam da li je ovo praksa svakog vikenda ili je to veče bio neki ‘’poseban slučaj’’, no valja znati i za ovu.

Pričao mi je nedavno moj zubar koji je inače dugogodišnji kamperista i koji je u segedinski kamp dolazio pre tridesetak godina, da je u to vreme kamp bio direktno povezan mostićem sa banjom.

Danas se ipak mora malo prošetati oko hotela i ograde bazenskog kompleksa do glavnog ulaza, no ni banja odavno više nije samo banja u klasičnom smislu nego je ovo jedan od najpoznatijih i najvećih ‘’vodenih gradova’’ u Evropi.

U poslednjih desetak godina obišli smo nekoliko sličnih aquaparkova u Mađarskoj (Gyula, Mako, Morahalom), i joša par po ex YU, no ubedljivo najjači utisak ostavio je, i na mene i na Daria, ovaj segedinski.

Za adrenalinske zavisnike ovo je pravi raj jer su ovde dva ponajveća vodena tobogana u Evropi, od 223 i 272 metra dužine, do čije startne pozicije vozi lift na 30 metara visine.

Ceo kompleks prostire se na 4400 m2 i sastoji se od unutrašnjeg i spoljnog dela, koji smo sad po prvi put ‘’isprobali’’ jer su nam raniji dolasci bili tokom ranog proleća i zime.

Obzirom da je bila subota i vreo letnji dan očekivali smo mnogo veću gužvu, no ono što smo zatekli na licu mesta bila je sasvim prihvatljivo.

Mislim da većina našeg sveta i dalje masovno pohodi Morahalom, ovde u Segedinu smo registrovali tek par automobila sa našim tablicama.

Osim ona dva, ranije pomenuta, u zatvorenom delu postoji još sedam tobogana, dok ih je napolju još četiri.

Da ne budem ‘’partibrejker’’ isprobah svaki od tobogana barem jednom, mada su mi, u ovim godinama, mnogo draže vodene masaže, džakuziji i sedenje u bazenima sa vrelom termalnom vodom.

U okviru kupališta izgrađena je  tiha relaksaciona zona, takozvani tihi wellness.

Odmoru u izuzetno mirnom okruženju doprinosi i to što navedene usluge mogu koristiti isključivo lica iznad 16 godina starosti.

Sadržaj tihog wellness dela: bazeni za uživanje, džakuzi, masaža, finska sauna, infracrvena sauna, rimske parne kabine, sona kabina, aroma kabine i sauna-brvnara u spoljašnjem delu tihog wellness dela.

U novom krilu za lečenje lekari specijalisti čekaju goste koji su došli na reumatološke, fizioterapeutske i rehabilitacijske preglede.

Na dva nivoa zgrade za lečenje postoje sobe za pojedinačno vežbanje, za fizioterapiju, podvodni tretman sa vodenim mlazom, kupka sa ugljen-dioksidom, kade sa lekovitom vodom, prostori za tretman sa lekovitim blatom, grupno podvodno vežbanje, prostori za masažu i sale za vežbanje.

Naravno, tu su i ugostiteljski objekti sa pristupačnim cenama, mi smo se počastili sa sokom, pivom i langošem i prošli jeftinije nego da smo to isto naručili kod nas na ‘’Štrandu’’.

Sad kad na miru analiziram naš boravak u Segedinu, shvatam da on ukupno nije trajao ni puna 24 sata, a šta smo sve uspeli da vidimo i doživimo…

Dakle, ukoliko volite aktivan odmor uz kampovanje, Segedin je perfektna destinacija za vas i mi ga ovim blogom najtoplije preporučujemo.