Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja –IX deo (Biljanini izvori, Galičica, Prespansko jezero)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podeliću na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

1. dan

Novi Sad – Niš

2. dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

3. dan

Dojransko jezero – Solun

4. dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

5. dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

6. dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

7. dan

Ohrid – Novi Sad

‘’Biljana platno beleše
Na ohridskite izvori.
Ozdola idat vinari,
Vinari belograđani…’’

Retko ko, posebno među malo starijima, ne zna za ove stihove jedne od najpoznatijih narodnih pesama na prostorima ex YU.

E, pa upravo ti Biljanini izvori bili su nam prva destinacija koju smo obišli tokom popodneva predviđenog za razgledanje okoline Ohrida.

Nalaze se samo kilometar udaljeni od centra grada u pravcu ka Svetom Naumu i NP Galičica.

Prema legendi izvori su nastali od suza lepe Biljane koju je zla vila Ezerka otela i zatvorila u njen dvorac.

Biljanu je iz zatočeništva spasao njen deda Čun koji je sagradio golem čamac kojeg su morala da veslaju čak šestorica ljudi.

Vila nije uspela tako moćan čamac da prevrne, Biljana biva oslobođena, a čamac – čun i danas je sjedanod simbola Ohrida.

Kompleks ‘’Biljanini izvori’’ obuhvata istoimeni restoran sa ogromnom baštom sa oko 400 sedećih mesta, park sa šetalištem, klupama, mostićima, kanalima i jezercetom, te same izvore.

Cene i kvalitete restoranske ponude ne mogu da ocenim, ali znam da posebno hvale šarsku pleskavicu i, naravno, ohridsku pastrmku.

Centralno mesto na najvećem jezercu zauzima statua Biljane u narodnoj nošnji sa belim platnom u ruci koje diže iznad glave

Veliki kanal koji se puni vodom sa izvora nakon nekih 600 metara se uliva u jezero, a uz njega se može prošetati Kejom Makedonija.

U blizini ušća su plaže, barovi, restorani itd.

Na rubu parka izložen je brod – maketa koji je u Ohrid stigao 1935. godine iz Crne Gore i koji je korišten za istražiavnje jezera.

Nacionani park Galičica je zaštićeno područje još od 1958. jodine i obuhvata površinu od 22 750 hektara između Ohridskog jezera na zapadu, Prespanskog jezera na istoku i granice sa Alabijom te NP Prespa na jugu i jugoistoku.

Prilikom naše posete ovim krajevima sada već daleke 2008. godine, na Ohrid smo pristigli iz pravca Bitolja, odnosno putem koji spaja Prespansko i Ohridsko jezero, ali je tada vreme bilo prilično hladno, vetrovito i sa dosta oblaka, te smo ovu sunčanu uskršnju nedelju odlučili da, što se izletničkog dela programa tiče, završimo repizom uspona kroz nestvarne predele Galičice.

Odvajanje sa puta koji spaja Ohrid sa Svetim Naumom nalazi se na dvadeset prvom kilometru od Biljaninih izvora, između sela Trpejca i Ljubaništa.

Uspon koji sastoji od desetak oštrih serpentina, dugačak je oko 13 km kada se stiže do prevoja Babe na čak 1580 metara nadmorske visine.

Ovde je obavezna pauza za uživanje u pogledu koji je, malo je reći, fenomenalan.

U neposrednom okruženju su crkvica Svetog Georgija, startna pozicija za poletanje paraglajdera i brojne planinarske i šetačke staze.

Jedna od interesantnijih, duga oko 5 km, vodi do (jedine) tačke sa koje se istovremeno vide i Prespansko i Ohridsko jezero.

Ako se ikada budem ponovo vraćao u ove krajeve, ovo je odredište koje će se tada obavezno naći na vrhu liste prioriteta!

Na prevoju je i administrativna granica između opština Ohrid i Resan na čijoj teritoriji je istočni deo Prespanskog jezera.

Nedaleko od tačke ‘’pogled na dva jezera’’ je i najviši vrh nacionalnog parka – Magaro sa 2254 metra visine.

Osim njega, poznati su i vrhovi Lako Signoj (1984 m.) i Goga (1737 m.)

U prethodnom blogu sam spomenuo da se čuveno izvorište Crnog Drima kod manastira Sveti Naum vodom snabdeva iz Prespanskog jezera.

To je moguće iz dva razloga – Prespansko jezero je na višoj nadmorskoj visini od Ohrida, a Galičica je krška planina sa dosta poroznim terenima.

Oko dve trećine NP Galičica nalazi se na UNESCO listi svetske prirodne i kulturne baštine.

Put smo nastavili u sličnom ambijentu s tim da su serpentine na drugoj strani bile ipak malo blaže, no ukupna kilometraža je bila vrlo slična – 14 km do Prespanskog jezera, odnosno do raskrsnice našeg dolaznog puta sa putem kojim se, ukoliko skrenete desno, za 5 km stiže do graničnog pralaza sa Albanijom – Stenje/Gorica.

U tom delu su i dva poslednja mesta sa makedonske strane jezera – Stenje i Konjsko.

No, mi smo na pomenutoj raskrsnici skrenuli levo i uputili se u obližnje Oteševo, odnosno u mali turistički kompleks ‘’Lakeview’’.

Ovaj nekadašnji biser turističke ponude Prespanskog jezera podignut je pedesetih godina prošlog veka, a tokom osamdesetih doživeo je svoj najsjajniji period kao i ostatak turističkih odredišta ovog kraja.

Deluje mi da je nedavno renoviran, cela okolina objekta je lepo sređena, a mi smo u njemu (tačnije ispred – na plaži) proveli neko vreme uživajući u lepom danu i pogledu na beskrajno plavetnilo jezera.

‘’Jadranskom štimungu’’ nemalo je doprinela dalmatinska muzika koju su domaćini puštali sa razglasa, a da duh ex YU i dalje živi čak i u njenim najzabačenijim kutcima posvediočio je i ova maršalova slika u holu recepcije.

Toliko smo bili očarani lepotom jezera i celokupnim prirodnim ambijentom da sam skroz zaboravio da fotografišem objekat o kojem ovde pišem…

Prilično usamljeno deluje ova mala turistićka oaza u odnosu na celokupno okruženje – napušten auto kamp, tu i tamo neka kuća ili vikendica, bez prodavnica i restorana, sušta suprotnost ohridskoj gunguli.

Da li se cela slika promeni tokom letnje sezone, ne znam, ali čitam upravo na stranicama ‘’Lakeviewa’’ kako je tokom najuspešnijih godina celo Oteševo bilo puno života sa masom gostiju, hotela, vila i restorana – turistička destinacija prepoznatljiva i izvan okvira Jugoslavije.

Sve balkanske ‘’face’’ iz oblasti muzike i filma bile su redovni gosti Oteševa, koncerti i celonoćne žurke na plažama bile su svakodnevnica tokom letnje sezone.

Ono što smo mi zatekli bila je nestvarna tišina i mir (naravno ako izuzmemo ‘’larmu’’ sa restoranske terase), ceo predeo oko jezera delovao je napušteno, uključujući sela kroz koja smo prošli – više smo kučića sreli nego ljudi.

Oteševo je poznato i kao vazdušna banja ponajviše zbog prisutva velikog broja primeraka divlje omorike koja proizvodi bogat i kvalitetan kiseonik.

Zahvaljujući tome ovde je otvorena Specijalna bolnica za prevenciju i rehabilitaciju hroničnih respiratornih obolenja, koja je udaljena jedan kilometar od hotela.

Posebna zanimljivost vezana za Prespansko jezero je činjenica da se ono nalazi na tromeđi Makedonije, Albanije i Grčke.

Od 273 km2 ukupne površine, Makedoniji pripada 190 km2, Grčkoj 84,8 km2 i Albaniji 38,8 km2.

Najveća dubina mu je 54 metra, a okruženo je sa čak tri nacionalna parka – Galičica i Pelister (planina Baba) u Makedoniji i Prespa u Albaniji.

Sa južne strane Prespanskog jezera nalazi se jezero Mala Prespa koje većim delom pripada Grčkoj, a manjim Albaniji.

Između ova dva jezera najkraće rastojanje iznosi samo 300 metara.

Na Prespanskom jezeru postoje dva ostrva – veće, Golem Grad ili Zmijsko ostrvo u Makedoniji i manje, Mali Grad u Albaniji.

Na ostrvu Golem Grad nalaze se brojni ostaci rimskih nekropola i srednjevekovnih crkava.

Ostrvo je zapravo bilo neprekidno naseljeno 2000 godina, a monaški život se odvijao od X do XIV veka.

Golem Grad je danas nenaseljen, ali je zato bogat endemskim biljkama, retkim pticama, zajednicama životinja…

Među otkrivenim crkvama od posebnog značaja je ona podignuta u XIV veku na temeljima nekadašnjeg rimskog rezervoara za vodu.

Osim očuvane crkve Sv. Petra, srednjovekovne crkve Svetog Dimitrija, postoji i ranohrišćanska bazilika sa kraja IV veka i početka V veka, gde su otkriveni ostaci mozaika na podu.

Na ostrvu Mali Grad može se videti crkva Svete Bogorodice sagrađena u XV veku.

Uz ova dva ostrva postoje još tri u jezeru Mala Prespa sa grčke strane.

Ova dve jezera su jedina na Balkanu u kojima postoje ostrva.

Sve u svemu područje koje ima puno tačaka koje potpadaju pod temu ‘’zanimljiva geografija’’.

Razmišljam – ‘’da sam ja neko’’ i da me se nešto pita, cirkulisanje ljudi oko i na jezeru bilo bi slobodno, mesto na kome je tromeđa bilo bi simbolično i prigodno obeleženo i na njemu bi se organizovali susreti i zanimljivi događaji.

Plovilo bi se svuda, od obale do obale, iz jedne u drugu pa u treću državu, ljudi bi uživali i imali jedan sveopšti utisak o veličanstvenoj lepoti prirode ovih krajeva.

Jezero je idealno za ribolov, ali samo u strogo propisanim periodima kao i u slučaju Dojranskog jezera – činjenica da u momentu našeg boravka sezona nije još počela nije baš bila poželjna ‘’muzika za uši’’ našem Dariu 😊.

U Ohrid smo se vratili putem uz jezero i kroz Resen, središte opštine.

Iako na prvi pogled deluje zaobilazno i dalje u odnosu na pravac sa kojim smo došli, razdaljina je ovim putem za tri kilomtra kraća, a svakako je znatno brže jer nema onih silnih serpentina.

Čitajući i istražujući ovih dana dodatno temu Prespanskog jezera, baš sam poželeo više vremena i i mogućnosti za njegovo upoznavanje, te se nadam nekoj skoroj reprizi posete.

U poslednjem nastavku priče o ovom našem sadržajnom i nesvakidašnjem putovanju, prošetaćemo kroz prelepi Ohrid, taj svojevrsni turistički biser Makedonije i cele bivše Jugoslavije, što će biti tema narednog bloga.