May 24, 2024

Torino – kraljevski sjaj olimpijskog grada podno Alpa

Baš sam se premišljao za koji naslov ovog bloga da se opredelim, jer Torino je grad koji obiluje brojnim zanimljivim i atraktivnim epitetima.

To je istovremeno i olimpijski grad, bivši kraljevski grad i prestonica vojvodstva Savoje, lider italijanske industrije, kuća ‘’Juventusa’’ i ‘’Fiata’’, najveći grad na najvećoj italijanskoj reci Po, predvorje veličanstvenog masiva Alpa i još puno toga.

Ujedno, to je i destinacija koji će svakog posetioca i turistu koji je prvi put posete, izuzetno prijatno iznenaditi svojom lepotom i brojnošću raznovrsnih turističkih atrakcija i time opovrgnuti stereotip kako je to ‘’ništa naročito, ima puno lepših mesta’’.

Svakako da su lepota i gracioznost nek Firence, Venecije, Padove, Rima itd. nešto veličanstveno i neponovljivo, no Torino je daleko od toga da je neinteresantan i ružan.

A kada se, kao u našem slučaju, baš zgodno ‘’namesti’’ kao idealna tranzitna lokacija na putu ka ovogodišnjem izabranom skijalištu u Francuskoj, onda je perfektan turistički mozaik sklopljen.

Dakle, ova priča ne pretenduje da bude savršen turistički vodič kroz Torno, nego da pomogne onima koji se nađu u sličnoj situaciji – kako što bolje organizovati svoje vreme i obići što više toga u gradu, kada imate na raspolaganju manje od 24 sata.

Od Osijeka (vrlo slično bi bilo i za slučaj Novog Sada), naše početne tačke putovanja, Torino je udaljen 1045km i za tu razdaljinu bilo nam je potrebno oko 10,5 sati sa tri pauze od po 20-30 minuta.

Činjenica da se celom rutom krećete po auto putu, da je od Nove godine ukinuta granična kontrola između Slovenije i Hrvatske i da je dan kada samo putovali bio praznični, značajno je doprinela brzini i odličnom prolaznom vremenu.

Zahvaljujući ranojutarnjem polasku, tog prvog dana uspeli smo da ‘’odradimo’’, meni najznačajniju destinaciju u Torinu – posetu muzeju i stadionu Juventusa, o čemu možete OVDE pročitati poseban blog.

I, to je nakon preko hiljadu kilometara i nekoliko sati posvećenih najboljem italijanskom fudbalskom klubu, zaista bilo dosta, pa čak i previše za jedan dan.

Usledilo je opuštanje i odmor u izabranom apartmanu – Appartmento Via Tunisi, smeštenom u istoimenoj ulici.

Dosta dugo sam tražio adekvatan smeštaj (tu pre svega mislim na finansijski aspekt), ali na kraju se upornost isplatila – veoma udoban i komforan apartman za četiri osobe po ceni od 57e, na odličnoj lokaciji (oko 5 km od centra), mogu toplo da preporučim.

Istorija Torina datira još iz III veka pre nove ere i doseljavanja keltskih i liguriskih plemena, no najznačajniji period u njegovom razvoju i započinje u 15.veku kada grad prelazi u ruke porodice Savoja.

Kada su vojvode Savoja dobile kraljevsku titulu, Torino je postao glavni grad kraljevstva koje je obuhvatalo anektirane, tadašnje okolne zemlje.

Torino je bio i prvi glavni grad novoformirane italijanske republike, sve do 1864. godine kada je sedište prebačeno u Rim.

Tokom 17. i 18. veka postao je središte barokne umetnosti i arhitekture, a tragovi tog slavnog perioda vidljivi su na svakom koraku u staroj gradskoj jezgri.

Danas je to grad od oko milion stanovnika koji se prostire na 130 km2, i pored Đenove i Milana predstavlja najjači industrijski centar u Italiji.

Pored automobilske (‘’Fiat’’, ‘’Alfa Romeo’’, ‘’Lancia’’, ‘’Maserati’’, fabrika guma ‘’Michelin’’), veoma je razvijena i aero – kosmička industrija.

U Torinu se nalazi sedište poznate banke Intesa, a u gradu je razvijena i proizvodnja piva, čokolade, čipsa, dok je ‘’perjanica’’ tekstilne industrije čuvena ‘’Robe di Kappa”.

Najznačajniji događaj u novijoj istoriji grada je svakako organizacija Zimske olimpijade 2006. godine.

Plan nam je bio da razgledanje Torina završimo na isti način na koji smo ga i započeli – posetom muzeju.

Od mnogobrojnih koji su u ponudi, za ovu priliku izabrali smo posetu Nacionalnom muzeju automobila, koji nas je, blago rečeno, oduševio i koji će biti tema posebnog bloga.

Dakle, potrebne prostorne i vremenske koordinate za osmišljavanje posete centru grada bile su precizne – treba odmoriti nakon napornog prvog dana, treba izdvojiti barem dva sata za muzej i treba u 115 km udaljen Briancon stići do 17h radi preuzimanja apartmana.

To je u prevodu značilo da za lutanje po gradu imamo oko 4 sata, a da ne bi bukvalno lutali, osmislio sam neki logičan smer šetnje i obilazak nekoliko najznačajnijih trgova i građevina.

Parking  garaža koja je najbliža tački odakle je najzgodnije krenuti u šetnju nalazi se u zgradi na adresi Corso XI Febbraio 3.

Nekolio desetina metara iznad nje izbija se na jednu od glavnih gradskih avenija Corso Regina Margherita , u kojoj odmah nailazimo na prvu znamenitost  – mali arheološki park ”Palatinske kule”, u kome centralno mesto zauzimaju Palatinska vrata (Porta Palatina).

Radi se o najočuvanijim starorimskim vratima na celom svetu.

Podignuta su u prvom veku pre nove ere i ime su dobile po palati koja se nekada nalazila između ovih kula.

Ulaz u park je besplatan, radno vreme j svakodnevno od 9-20h, a tačna adresa (zbog navigacije) je Piazza Cesare Augusto 15.

Nastavljamo šetnju kroz Corso Regina Margherita do obližnjeg trga Piazza della Repubblica gde nas dočekuje raznobojna i bogata pijaca.

Raznovrsnost ponude i bogatstvo svih boja praznik su za oči i sušta suprotnost tmurnom i pomalo maglovitom danu, na koji nismo smeli previše da se žalimo – ipak se radilo o početku januara , koji nas je srećom poštedeo kiše i neke veće hladnoće.

Nastavljamo istom ulicom još 300 metara i potom skrećemo levo u ulicu Via della Consolata, gde nas dočekuje prelepa bazilika  Gospe od Utehe (Santuario della Consolata).

Ovo barokno zdanje potiče iz 17.veka (pročelje je završeno tek dva veka kasnije) i spada među najpoznatije građevine u Torinu.

Untrašnjost je bogata ukrasima u obojenom baroknom mermeru i slikama umetnika Vicenza Vele.

Ulaz je besplatan, radno vreme je ponedeljak – subota 06:30-12:15h; 15:00-19:00h, nedelja 06:30-12:30h;  15:00-20:00h, a tačna adresa je Piazza Della Consolata / Via Maria Adelaide 2.

Bazilika Santuario della Consolata je jedina koja je ispala iz ”idealnog kruga” naše torinske rute, pa se od nje vraćamo starim, uzanim uličicama preko Piazza della Republica skroz do Porte Palatine, gde se  na suprtotnom kraju parka u odnosu na opisane kule, nalazi trg Piazza San Giovani i na njemu impresivno zdanje katedrale (Duomo di Torino).

Ova glavna verska građevina u gradu zove se još i Katedrala Ivana Krstitelja (Cattedrale di San Giovanni Battista) i podignuta je 1498.godine.

 Na ruševinama nekadašnjeg antičkog pozorišta sagrađene su tri crkve u čast Svete Marije, Hrista Spasitelja i Ivana Krstitelja.

Crkve su krajem 15.veka srušene i na njihovom mestu nastala je katedrala.

Katedrala je svetski poznata po tzv. Torinskom platnu, komadiću tkanine za koji se tvrdi da je deo pokrova u koji je bio umotan Isus Hrist nakon raspeća.

Iako ne postoji suglasje istraživača oko ove teme, ni potvrda autentičnosti tkanine, to ne sprečava desetine hiljada hodočasnika da pohode ovo sveište.

Ulaz je besplatan, a radno vreme je ponedeljak – subota 07.00-12.30h;  15.00-19.00h,  nedelja 08.00-12.30h; 15.00-19.00h.

Tačna adresa je: Piazza San Giovanni

Odmah uz katedralu (povezane su podzemnim prolazom)nalazi se Kraljevska palata (Palazzo Reale) koja je do 1861. bila rezidencija kraljevske porodice, a danas se u njoj nalazi Muzej Savojske dinastije.

Posetioci mogu da uživaju u raskošno opremljenim dvoranama i salonima u stilu baroka i rokokoa, a zbirka kineskih vaza posebno je impresivna.

Uz galerije i salone, posetoci ovde mogu da posete i Kraljevsku oružarnicu.

Sa gornje, severoistočne strane palate nalazi se park sa fontanama i spomenicima koji je zasigurno mnogo atraktivniji u proleće, a sa suprotne strane se iz palate izlazi na trg Piazzeta Reale, koji sa susednim velikim trgom Piazza Castello čini jedinstvenu celinu i samo srce Torina.

Cena ulzanice za muzej je 12e, radno vreme je od utorka do subote – od 9.00 do 19.00 h.

Tačna adresa je: Piazzetta Reale 1

U celom gradu, a posebno na ovom mestu vladala je opuštena i vesela atmosfera, da li zbog subote, da li zbog ”produženog dejstva” Božića i Nove godine ili je to ovde uvek tako – ne znam, ali da je bilo prijatno i za uživanje – bilo je.

Najznačajnije zdanje na Piazza Castello (Dvorski trg) je Palazzo Madama, koja svojom fasadom (čiji je jedan deo bio pod rekonstrukcijom u vreme naše posete) asocira da se radi o palati, no u pitanju je vešto ”sakriven” srednjevekovni zamak koji je pripadao kralju Francuske.

Zamak je pretvoren u luksuznu vilu kada ga je Savojska regentica Maria Cristina de Bourbon proglasila svojom rezidencijom.

Da se ipak radi o zamku, mnogo je jasnije iz vizure sa suprotne strane trga.

Cena ulaznice je 10e, a radno vreme je od ponedeljka do subote – od 10.00 do 18.00h, utorkom je zatvoreno.

Nažalost, nismo imali vremena za obilazak, ali smo imali pravu uličnu zabavu tokom kratke pauze na trgu.

Šetnju nastavljamo prema drugom, najpoznatijem, trgu u gradu – Piazzi San Carlo.

Ulica koja povezuje ova dva trga zove se Via Roma i jedna je od popularnijih trgovačkih ulica u gradu.

Poznati brendovi nižu se jedan za drugim – Gucci, Victoria’s secret, Benetton, Durando, Hermes itd.

Vikendom je zatvorena za saobraćaj, čime se i inače ogromna površina rezervisana za pešake u starom delu grada, na najlepši način dodatno uvećava, a dobra atmosfera i pozitivna energija su nas i dalje pratile.

Piazza san Carlo nastala je tokom 16. i 17. veka i posvećena je nadbiskupu Carlu Boromeu.

U njegovom centralnom delu nalazi se bronzani spomenik Vojvodi od Savoje Emmanuealu Philibertu, dok se sa južne strane trg završava sa dve crkve ‘’bliznakinje’’ – crkva sv. Karla (Chiesa di San Carlo Borromeo) i crkva sv. Cristine (Chiesa di Santa Cristina).

Monumentalne i skladne mermerne zgrade koje okružuju trg daju mu savršenu simetriju.

Poslednja tačka predviđena za obilazak toga dana bila je čuvena kula Mole Antonelliana, možda i najpoznatija vizuelna asocijacija na Torino.

Od trga San Carlo do kule ima 15-20 minuta hoda, no lutajući ulicama grada u željenom pravcu naišli smo na još dva veoma interesantna mesta po kojima je Torino poznat.

Egipatski muzej (Museo Egizio) je verovatno najposećeniji muzej u gradu, a otvoren je daleke 1824. godine.

Sadrži preko 30 000 eksponata, od kojih su najpoznatiji ”Kraljevski papirus” iz vremena kraljice Neferiti, torinski erotski papirus sa 27 satiričnih crteža, hleb star više hiljada godina, bogata zbirka mumija itd.

Osim ponedeljka, muzej radi svaki dan od 8.30-19.30h.

Ispred muzeja smo zatekli prilično dugačak red, pa je on line kupovina ulaznica preporuka, i to ne samo za ovaj muzej nego za sve tačke koje planirate sigurno da obiđete.

Cena ulaznice je 7,5e, a tačna adresa je: Via Academia delle Scienze 6.

Nekih 300 metara dalje, na trgu Piazza Carignano nalazi se istoimena palata sa kraja 17. veka.

Ovo prelepo barokno zdanje bila je službena rezidencija porodice Carignano, najmlađe grane savojske dinastije, a ovde je 1820. rođen prvi kralj ujedinjene Italije Vittorio Emanuele II.

Danas je u palati smešten Nacionalni muzej Risorgimento čija je postavka  posvećena periodu  borbe za ujedinjene Italije.

Od 23 muzeja sa istim nazivom i temom koliko ih ukupno ima u Italiji, ovaj u Torinu je najveći i najopremljeniji.

Radno vreme je od 10-18h svakim danom osim ponedeljkom.

Cena ulaznice je 5e, a tačna adresa je Via Accademia delle Scienze 5.

Ispred muzeja smo naleteli na mali politički skup, čije su poruke zaslužile moju simpatiju i podršku, a čuvena ”Bandiera rossa” bila je neizbežna asocijacija na ovaj spontani susret.

Ovaj muzej čija je permanentna postavka postavljena 1908. godine, prvobitno je bio smešten upravo u Mole Antonelliana, narednoj destinaciji u našem obilasku, a od 1938. je na današnoj lokaciji.

Mole Antonelliana građena je u periodu 1863-1889. prema nacrtima slavnog arhitekte Alessandra Antonellia (po njemu je i dobila ime).

Prvobitno zamišljena namena bila je sinagoga, no obzirom da je Jevrejska zajednica odustala od finansiranja, od realizacije te ideje nije bilo ništa.

Sa svojih 167 metara (toranj je visok 47 metara), najviša je građevina u centru grada.

Ubedljivo je najkorišćeniji vizuelni simbol grada, koji se nalazi na kovanci od 2 euro centa, a bio je i deo amblema Zimske olimpijade 2006.godine.

Ovde smo videli ubedljivo najduži red za posetu nekoj turističkoj atrakciji u gradu, tako da prilikom planiranja obilazaka, ovu popularnost Mole Antonelliane treba imati u vidu.

Cena ulaznice za vidikovac je 7e, a radno vreme je: ponedeljak, sreda, petak  09-20h, subota 09-23h, nedelja  09-22h.

Tačna adresa je: Via Montebello 20.

Od 2000. godine ovde je smešten Nacionalni muzej filma (Museo Nazionale del Cinema).

Izložba je koncipirana tako da umesto klasičnih muzejskih vitrina sa eksponatima, jedinstveni sistem zvučnih i svetlosnih efekata stvara posetiocima utisak kao da se nalaze unutar samog filma.

Cena ulaznice je 10e, a radno vreme je identično radnom vremenu vidikovca na kuli.

Tu se naša šetnja završila, usledila je jedna ”pizza pauza” i povratak do garaže.

Svakako treba reći da u Torinu postoji i metro , što je uvek najefikasnija metoda za duže i obimnije obilaske lokacija ”razbacanih” po širem gradskom području.

Takođe, oni koji se duže zadržavaju u gradu i žele da posete više muzeja i galerija trebalo bi da nabave turističku karticu ”Torino + Piemonte” sa kojom se ostvaruju značajni popusti prilikom kupovine ulaznica.

Treba znati i da je prve nedelje u mesecu ulaz besplatan u velikom broju muzeja, palata, dvoraca, galerija itd.

Mi smo se uputili ka našoj poslednjoj destinaciji tog dana u Torinu, muzeju automobila (blog o tome možete pročitati OVDE ), a put do tamo vodio nas je uz reku Po, gde smo spoznali jednu posebno lepu i zanimljivu dimenziju grada koja je potpuno posebna priča u odnosu na uže gradsko jezgro.

Ovde se posebno ističu dvorac i park Valentino (Castelo del Valentino), a turistima je najzanimljiviji obilazak sela i tvrđave izgrađenih u stilu srednjeg veka.

Ovaj kompleks napravljen je 1884.godine u okviru opšte italijanske izložbe i iako je bio zamišljen kao privremeni, toliko se dopao meštanima da je poživeo do današnjih dana.

Tvrđava i selo imaju status muzeja, a turisti mogu videti palate, crkve, stambene zgrade, zanatske radionice, konobe, zatvor, sve to izgrađeno u skladu sa arhitekturom 15. i 16. veka.

Kada pogledam popis šta sve još postoji u Torinu vredno pažnje i kada na to dodam činjenicu da i ovo što smo uspeli da obiđemo smo samo simbolično ”dotakli”, shvatam da sam blog slobodno mogao da nazovem i ”Torino za jednodnevne početnike” 🙂

No, ova spoznaja je sasvim dovoljan motiv da se poseta ovom lepom gradu ponovi, i to možda već iduće godine!

One thought on “Torino – kraljevski sjaj olimpijskog grada podno Alpa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *