by Prilikom izbora Tribunja kao naše ovogodišnje ‘’morske destinacije’’, blizina slapova Krke i mogućnost posete ovom čudesnom prirodnom fenomenu, bila je svakako jedan od glavnih razloga i motiva.
Kao i u slučaju Plitvica, moje posete ovom jedinstvenom prirodnom dragulju nekako su bile pravilno raspoređene po fazama života – prvi put kao klinac sa roditeljima, drugi put sa devojkom/suprugom i treći put kada je naš sin Dario dovoljno stasao da će mu ovakav jedan izlet biti dovoljno zanimljiv i upečatljiv.
Zvaničan naziv ove turističke destinacije je Nacionalni park Krka, ali većina ljudi u žargonu kaže ‘’slapovi Krke’’ koji zapravo jesu ono što je u okviru nacionalnog parka najatraktivnije i najposećenije.
Nacionalni park “Krka” smešten je na području Šibensko-kninske županije i obuhvata površinu od 109 km² najlepšeg toka reke Krke i donji tok reke Čikole.
Sa potopljenim delom ušća Krka je duga oko 72,5 km i po dužini je 22. reka u Hrvatskoj.
Izvire u podnožju planine Dinare, 3,5 km severoistočno od Knina.
Sa sedam sedrenih slapova i ukupnim padom od 224 m, Krka je prirodni i krški fenomen.
Sedreni slapovi Krke temeljni su fenomen ove reke.
Postoji ukupno 11 zvaničnih ulaza u NP Krka, najpopoularniji i najviše korišten je ulaz iz mesta Skradin koji smo i mi ovaj put odabrali.
Od Tribunja do Skradina ima nešto više od 30 km putem preko Šibenika (pravac za Drniš i Knin, na raskrsnici kod mesta Lozovac se ide levo) koji se i najčešće koristi za prilaz nacionalnom parku.
Ukoliko dolazite direktno iz pravca severa, tada sa isključujete sa auto puta na izlazu ‘’Skradin’’ odakle do mesta ima 5 km.
Poslednji put kada smo bili u NP Krka leta 2007. koristili smo ulaz Lozovac, sa čijeg parkinga do slapova vas vozi autobus, dok se iz Skardina do najtaraktvnijeg i najposećenijeg dela nacionalnog parka – Skradinskog buka, vozite brodićem što je daleko lepša varijanta.
Važno je reći da u cenu ulaza u NP spada i ova vožnja brodićem, a takođe treba imati na umu da sa istom ulaznicom možete nastaviti razgledanje i udaljenijih delova NP i ulaziti i izlaziti na različitim ulazima.
Na ulazu Lozovac u cenu ulaznice uračunat je parking automobila, pa i taj podatak treba znati prilikom izbora, pitanje je samo šta je kome prioritet.
Šta je još jako bitno prilikom planiranja izleta?
Ukoliko nemate priliku doći na slapove u nekom drugom godišnjem dobu nego samo tokom letnje sezone, to podrazumeva da ćete imati dva problema – gužvu i vrućinu.
Vreli letnji dani u kombinaciji sa velikom vlagom koja vlada na slapovima, deluju prilično umarajuće na izletnike, potrebne su češće pauze i konzumacija ogromnih količina tečnosti.
Takođe, sadržaj samog obilaska usled ovih napora, često bude redukovan što je velika šteta.
Veliki broj posetilaca stvara na terenu ogromne gužve kako prilikom razgledanja i šetnje tako i prilikom transporta, pa se može desiti da ste primorani sat vremena na suncu da čekate slobodno mesto na brodićima koji jednostavno ne stižu da isprate toliku potražnju u brzom ritmu.
U Skradinu postoji nekoliko ogromnih parkinga, svi su naravno pod naplatom i nema razlike u ceni, dok cenovnik ulaza u NP Krka možete pogledati OVDE
Dobro organizovan prostor info centra NP Krka u kome se kupuju ulaznice nalazi se na 50 metara od mola sa kojeg kreće izletnički brodić.
U blizini se nalazi i visoki most preko kojeg prolazi auto cesta i koji svojom gracioznošću dominira skradinskim zalivom.
Vožnja traje nekih pola sata, plovi se kroz divne predele, prava rapsodija za oči koje uživaju u beskrajnim nijansama zelene boje sa kojima smo okruženi sve vreme, bilo da posmatramo guste šume na obroncima kanjona kroz koji krivuda Krka, bilo da se ogledamo u tirkiznoj vodi same reke.
Za one koji nisu dugo bili u ovim predelima, u koje i sebe ubrajam, dve su se velike novosti dogodile u međuvremenu.
Prva je da je u celom nacionalnom parku zbog učestalih nesretnih slučajeva zabranjeno kupanje, tako da fotografije najslikanijeg ovdašnjeg motiva – Skradinskog buka ‘’zatrpanog’’ kupačima željnog prekopotrebnog osveženja, lagano tonu u prošlost.
Drugi ‘’novitet’’ je malo etno selo napravljeno iznad Skradinskog buka, u kome posetioci mogu svedočiti oživljenim starim zanatima mlinara, kovača i tkalje.
Skradinski buk, najduži slap na reci Krki, jedna je od najpoznatijih prirodnih lepota Hrvatske.
Slap tvore sedrene barijere, otoci i jezera.
Može se razgledati tokom ciele godine zahvaljujući mreži staza i mostova, koji omogućuju ugodnu i sigurnu šetnju.
Pored pomenutog etno sela, u njegovom okruženju je nekoliko ugostiteljskih objekata u kojima se može predahnuti uz osvežavajuće piće, a i za one koji ogladne naći će se nešto….
Osim na opisane načine, do Skradinskog buka se može doći pešačkom/biciklističkom stazom iz Skradina, dugačkom 4 km i to je nešto na čemu zavidim onima koji ovde mogu doći u nekom manje vrelom i gužvom opterećenom godišnjem dobu.
Imam utisak da 90% posetilaca NP Krka sa odlaskom na Skradinski buk završi svoju posetu, dok su mogućnosti za ‘’konzumiranje’’ svega lepog i zanimljivog tolike da bi nam za njih trebalo i nekolio dana.
Uz Skradinski buk, u NP postoji još 6 manjih ili većih slapova – Bilušića buk, slap Brljan, Manojlovački slapovi, slap Rošnjak, Miljacka slap i Roški slap koji smo posetili kasnije, tokom popodneva.
Ono što mi ove godine nismo, a prilikom prošle posete jesmo realizovali je mini izlet brodićem od Skradinskog buka do otočića Visovac na kome se od 1445. godine nalazi franjevački samostan Majke od Milosti i Crkva Gospe Visovačke, koji sa prekrasnim krajolikom čine jedinstvenu ambijentalnu celinu.
Moguće je napraviti i kombinaciju pa otići na izlet koji će osim Visovca obuhvatiti i posetu Roškom slapu.
Prva varijanta traje 2 sata, a druga 4 i mislim da je i ovo dobro znati prilikom planiranja celokupnog izleta.
Ovi dodatni izleti unutar NP ne potpadaju pod osnovnu cenu, dakle za njih se plaća posebna karta.
Mi smo se opredelili da nakon razgledanja Skradinskog buka i dosta dugog čekanja na brodić kojim ćemo se vratiti do Skradina, pre nastavka izleta ka Roškom slapu, napravimo podužu pauzu za kupanje na prelepoj i prostranoj skradinskoj plaži.
Ne znam da li zbog silne želje za hitnim osveženjem nakon nekoliko sati aktivnosti po vrelom danu, ili je u pitanju nešto drugo, no ovo kupanje u Skradinu bilo nam je jedno od najlepših i najprijatnijih tokom celog leta.
Sitan šljunak, dovoljno prirodnog hlada, čista voda prijatne temeperature, lepo prirodno okruženje, cool atmosfera u malenom beach baru – sve zajedno učinilo je da uživanje bude na maksimumu.
Od Skradina do Roškog slapa ima 20 km vožnje dobrim putem koji vodi kroz nekoliko malih sela uz granicu nacionalnog parka.
U nižim delovima Roškog slapa nalazi se pešačka staza oko slapova, a šetnja traje oko 30 minuta od parkinga.
Uz to, kratkom šetnjom možete doći i do malog etno sela odakle se može videti glavni slap, doduše prilično je daleko, pa ponavljam preporuku za dodatni izlet brodićem sa kojim ćete proći blizu slapa.
U etno selu se nalazi restoran i kafić, kao i suvenirnica i tradicionalni vodeni mlin i radionice.
I, eto toliko je stalo u jedan naš izletnički dan u NP Krka, svakako nedovoljno u odnosu šta ovaj impresivni prirodni i turistički kompleks nudi.
Ostaje veliki žal što ni ovaj put nismo stigli do veličanstvenog manastira Krka, i sada kada se saberu sva iskustva koja imamo oko posete NP Krka (koja će i onima koji budu ovo pročitali biti korisna, nadam se), znam kako ćemo, šta ćemo i gde ćemo idući put kada dođemo.
Ako ne pre, onda kada budemo vodili unuke, čisto da se ispoštuje pravilan rasopred po životnim fazama 🙂
