December 2, 2021

Tribunj, malo misto velikog šarma

Nakon sedam predivnih dana provedenih na otoku Ugljanu, naše ovogodišnje letovanje nastavljeno je na kopnu, u malenom mestu Tribunj u neposrednoj blizini Šibenika.

Iako sam još pre 6 godina sam rekao – ‘’nikad više na kopno, samo otoci dolaze u obzir’’, u ovo čudno korona vreme lišeno mogućnosti dugoročnih planiranja i dogovora, nekako se ‘’namestilo’’ da pogazim izrečeno, te smo se tako, sasvim neplanirano obreli u ovom lepom gradiću.

Prvobitan plan je  bio da taj ‘’kopneni deo’’ našeg letovanja provedemo u Primoštenu, mestu koje odavno merkam kao lepu i atraktivnu destinaciju, no tražeći smeštaj tek u kasno proleće, morali smo odustati od te ideje – sve što je bilo dostupno je ili bilo preskupo ili zabačeno, pa je nakon temeljne pretrage apartmanske ponude od Biograda do Trogira, izbor pao na Tribunj.

Na početku moram odmah reći da se moja teza oko toga da je letovanje na otocima puno opuštenije, mirnije pa samim tim i lepše, ponovo ispostavila kao tačna.

Jednostavno, na svim kopnenim destinacijama ima značajno više ljudi i gužva se oseti svuda, od plaže preko prodavnica do zakrčenih ulica prilikom večernjih šetnji, pa je nama naviknutima na potpuno drugačiji režim koji vlada na otocima, cela ta gungula bila pomalo frustrirajuća.

Sve ovo nikako ne znači da Tribunju niti bilo kojoj drugoj destinaciji koju smo obišli duž dalmatinske obale nešto fali, samo ukazujem na tu razliku,  pa možda nekome dugoročno pomognem prilikom izbora određenih morskih odredišta, u skladu sa pojedinačnim afinitetima.

Nakon što smo se sa trajekta iskrcali u Biogradu, do 35 km udaljenog Tribunja, stgli smo brzo i lako.

Apartman koji smo izabrali, po svom sadržaju i kvalitetu nije se mogao porediti sa onim na Ugljanu, ali je fantastično lociran – na 30 metara od plaže i šetačke staze koja vodi do centra mesta.

Pogled sa terase apartmana
Divne smokve iz dvorišta našeg apartmana

Tribunj, mesto veoma zanimljive i neobične geografske konfiguracije nalazi se ‘’naslonjeno’’ uz mnogo poznatije Vodice i samo je 16 km udaljeno od centra Šibenika.

Nikada ranije nisam uspeo da odvojim dovoljno vremena kako bih Šibenik obišao i upoznao na način na koji to ovaj prelepi grad zaslužuje, pa je to pored želje da naš Dario poseti slapove Krke bio glavni motiv prilikom izbora Tribunja kao našeg ovogodišnjeg (drugog) odredišta.

Prema poslednjim popisu stanovništa, u Tribunju živi oko 1500 stanovnika, što je naravno cifra koja se tokom letnje sezone možda i udesetostruči.

Spomenuo sam ranije ‘’zanimljivu geografiju’’ samog mesta – stari grad Tribunj nalazi se na otočiću smeštenom na ulazu u zaliv u kome se nalazi prilično velika marina.

Otočić je lepim kamenim mostom spojen sa novim delom naselja koje se nalazi na brdovitom poluotoku dosta strmih ivica i na čijem vrhu dominira crkva Svetog Nikole sa čijeg platoa se pruža nezaboravan pogled kako na otoke Lukovnik i Logorun sa kojima je Tribunj okružen, tako i na malo udaljeniji Nacionalni park Kornati i delove šibenske rivijere.

Otok Lukovnik

Polustrvo praktično deli mesto na dva dela – jugozapadni koji gravitira ka Vodicama i u kome se nalazi marina, pijaca, jedina veća prodavnica u mestu (‘’Konzum’’), plaža Bristak, i severozapadni u kome centralno mesto zauzima uvala i plaža Zamalin, blizu koje smo i mi bili smešteni.

Zamalin

Od našeg apartmana do centra mesta ima oko 700 metara predivne šetnje uz more, stazom koja je nedavno dobila i atraktivnu podnu rasvetu.

Gradska riva, centalno mesto okupljanja i domaćih i ‘’furešta’’, uvek živahna i puna ‘’šušura’’, uprkos osetnom sakaćenju (usled protivepidemijskih mera) bogato osmišljenog programa kulturnih i zabavnih događanja, ipak je bila domaćin nekim  zanimljivim događanjima.

Baš prvog dana tj večeri našeg boravka u Tribunju, organizovana je humanitarna akcija u okviru koje je priređena trka čamcima, skakanje u more, bilo je naravno i hrane i pića, a ni vesele pisme nije manjkalo.

Nekoliko dana kasnije prisustvovali smo i jednoj pozorišnoj predstavi, sasvim slučajno glumačka postava je bila iz Beograda, tako da je nekih dodatnih sadržaja ipak bilo uprkos činjenici da glavni događaj leta, manifestacija po kojoj je Tribunj nadaleko poznat više od 50 godina – utrka tovara (magaraca) nije održana.

Koliko je mesto sraslo sa ovom manifestacijom i sa fenomenom dalmatinskog tovara, najbolje svedoči spomenik koji je ovoj divnoj životinji podignut upravo tu na tribunjskoj rivi, a lik magarca se može svuda videti jer je sastavni deo logotipa lokalne turističke zajednice.

Stari deo mesta, smešten na malom polutoku, pun je zanimljivih konoba, restorana, kafića sa sasvim pristojnim cenama.

Polutok se može obići kružnim šetalištem, a možete malo i ‘’zalutati’’ kroz lavirint uzanih uličica koje vijugaju oko starih kamenih kuća.

Kako se pređe na poluotok, u prvoj kući na koju naiđete se nalaze pošta sa menjačnicom i Turistička zajednica Tribunj gde možete nabaviti korisne promotivno informativne materijale o ovom kraju.

Kada se sa poluotoka kamenim mostićem vratite na kopneni deo, ukoliko nastavite pravo dolazite do crkvice Blažene Djevice Marije, pored koje kreće uspon širokim stepenicama koje vode do ostataka nekadašnjeg srednjevekovnog utvrđenja Jurjevgrad na vrhu brda gde se danas nalazi crkva Svetog Nikole, malo groblje i vidikovac sa spektakularnim pogledom.

Crkva Blažene Djevice Marije u Tribunju
Crkva Svetog Nikole na vrhu
Pogled ka starom Tribunju na poluotoku

Onima malo starijima, jedna od prvih asocijacija na Tribunj je zlatno vrme sedamdesetih i osamdestih godina te poznati estradni bračni par Mišo Kovač – Anita Baturina, koji su ovde držali nadaleko poznatu piceriju i najpopularniji ugostiteljski objekat u mestu pa i šire.

Anita Baturina i Mišo Kovač

Kažu da se za ulaz u piceriju čekao red, danas svega toga više nema, a ostaci ovog nekada hit mesta su baš u prvoj kući pored našeg apartmana, na prilazu plaži Zamalin.

Zamalin, najveća i najpoznatija, samim tim i najposećenija plaža u mestu, mešovitog je tipa – ima svoj šljunkoviti, betonski i stenoviti deo.

Plaža je natkrivena gustom borovom šumom sa dva lepa beach bara, gde u jednom od njih može nešto i da se pregrize po prihvatljivim cenama.

Na plaži je gužva, nije ona ekstremna da baš ne možeš naći kvadratni metar slobodnog prostora, ali je dovoljno velika da se prisećaš komocije koju imamo na svim ostrvskim plažama.

Domaćini, kao i svi vodiči i priručnici, reći će vam da more u Tribunju važi za jedno od najčistijih u ovom delu Dalmacije, no u praksi to baš ne deluje tako.

Naime, kao po nepisanom pravilu, svakog dana oko 11h u moru se pojave poveće gomile borovih iglica i ponešto morske trave, more se zapenuša i izbaci po koji otpadak i sve to zajedno ne daje lepu sliku.

Naravno, može se to ignorisati i zaobići, naći deo plaže koji je čist ili jednostavno otići negde na ručak pa se kasnije vratiti kada nečistoće volšebno nestanu.

Druga lokalna plaža koju smo posetili nalazi se u delu mesta i zalivu pod nazivom Sovlja i locirana je u susednoj uvali u sevrozapadnom smeru u odnosu na Zamalin.

Lepa plaža, mnogo manje ljudi ali i manje hladovine i usled razadaljine od 1,3 km pešačkom stazom, nameće se potreba ‘’aktiviranja’’ auta, traženja parkinga itd.

U priči oko tribunjske rive zaboravih na važan detalj – kako je u svim malim mestima običaj, tu ćete ako poranite naći kod lokalnih ribara sveže ulovljenu ribu, ako vam se već ne posreći u sopstvenom ribolovu 🙂

Kada je o izletima i lutanjima u široj okolini reč, priče oko celodnevnih izleta u Šibenik i Nacionalni park Krka zaslužuju posebne osvrte i blogove, a osim njih posetili smo još i Pirovac, Tisno te Primošten.

Neobičnom igrom slučaja, moj brat od tetke se sa svojom porodicom pre nekoliko godina nastanio baš u Pirovcu, a u danima našeg boravka tamo oni su upravo prelazili u novoizgrađenu kuću u mestu Tisno, tako da smo dva ugodna i opuštajuća popodneva proveli sa njima na te dve različite lokacije.

Oba gradića su od Tribunja udaljena samo 12 km, kada se lokalnim putem stigne do raskrsnice u uvali Makirina opredljujete se za željeni pravac – skretanje levo vodi ka otoku Muretru i mestu Tisno, dok se skretanjem desno vraćate na Jadransku magistralu i pravcem ka severu nižu se Pirovac, Drage, Pakoštane, Biograd itd.

Otok Murter je bila naša ‘’baza’’, sada već daleke 2007.godine i tada smo ga izabrali kao destinaciju sa koje je najlakše organizovati ilet po Nacionalnom parku Kornati.

Na Murter se dolazi upravo kroz mesto Tisno koje ima jedinstven položaj – polovina gradića je na kopnu a polovina na otoku.

Između je pokretni most koji se nekoliko puta dnevno podiže radi prolaska brodića.

U mestu ima nekoliko plaža, mi smo izabrali šljunčanu plažu Vila koja se nalazi sa  kopnene strane, nedaleko od mosta.

Osim u kupanju, uživali smo igrajući ‘’Čoveče ne ljuti se’’ na velikom poligonu !

Temeljan obilazak otoka Murtera ostavljamo onima koji ga prvi put posete, ja sam za ovu priliku prošetao centrom Tisna, uživajući u veseloj atmosferi šarmatnih ulica ovog neobičnog mesta.

I za kraj – Primošten!

Iako ne baš blizu Tribunja – 45 km vožnje po prelepim predelima šibenske rivijere prilično opterećenom magistralom, morali smo videti i to mesto koje nam je bilo na ovogodišnjoj ‘meti’’ i u kome smo uzaludno danima tražili bilo kakakv iole prihvatljiv smeštaj.

Utisci iz ovog gradića su pomešani – sa jedne strane zaista sam bio ushićen lepotom starog dela mesta, prostranim šljunčanim plažama, nezaboravnim zalaskom sunca, a sa druge frustriran enormnom količinom ljudi koji su predvečernju šetnju u mahovima učinili frustrirajućom – bilo je kao u košnici.

Znam da je lokalnim turističkim radnicima u interesu što veći broj gostiju posebno u ovo ludo vreme kada treba pokrivati gubitke izazavane pandemijom, no nama ‘’razmaženima’’ otočkim mirom i tišinom, nije baš prijala ta gomila naroda.

Podsetilo me je to na gužve koje smo imali na letovanjima  u Makarskoj, Rovinju, Biogradu, Novalji i to je jednostavno tako – kome ne smeta (a to su pretpostavljam mlađi ljudi), Primošten može biti idealna destinacija.

Mi smo se okupali na plaži Mala Raduča, najvećoj plaži u mestu koja se nalazi između dva polutoka – Raduča i polutoka na kome se nalazi stari deo Primoštena. Plaža je prostrana i dugačka i na njoj se, srećom, ne oseti ta gužva koja je primetnija u samom mestu.

Plaža se proteže duž čitavog poluotoka Raduča i zajedno s Radučom Velikom tvori jednu od najdužih plaža u Hrvatskoj, dugačku gotovo 2 kilometra.

Poluotok Raduča bogat je sportskim sadržajima – gosti i turisti mogu koristiti i uživati u tenisu, stonom tenisu i mini golfu, a igralište za odbojku na pesku i košarku su besplatna.

Celo poluostrvo pokriveno je gustom borovom šumom, a osim sportskih terena tu su i hoteli, odmarališta, kafići itd.

Nakon što smo degustirali plažu i neke njene sadržaje, krenuli smo u šetnju ka centru mesta, šetalištem na kome se nižu barovi, restorani, konobe te brojni štandovi sa suvenirima i raznim drugim drangulijama.

Stari grad Primošten svojim izgledom fascinantno podseća na Rovinj, poluotok na kome se kružno nižu redovi kuća do vrha na kom dominira crkva Sv. Juraja i odakle se može uživati u veličanstvenom zalasku sunca, jednom od lepših koje doživismo na Jadranu.

Sa jugoistočne strane poluostrva se nalazi stara riva sa privezištem za brodiće i jahte.

Uživanje je šetati pa čak i zalutati negde u lavirintu starih kamenih ulica, mesto ima dušu, i ponoviću – kome ne smeta letnja gužva, Primošten je idealna destinacija.

Sve u svemu, ovaj možda manje medijski eksponiran deo jadranske obale zaslužuje punu pažnju, svašta zanimljivo i lepo se može videti, upoznati i doživeti, te se nadam da će svima koji nameravaju da se upute u ove krajeve, ovaj blog barem malo pomoći prilikom planiranja svojih avantura i lutanja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *