July 22, 2024

Letovanje na tri mora

Oni koji duže prate moje blogove verovatno su primetili da je organizacija našeg letnjeg odmora i putovanja na neki način specifična.

Naime, osim što smo te dve sedmice podelili tako da prvih sedam dana provedemo na jednoj, a drugu polovinu odmora na drugoj lokaciji, u međuvremenu je u našoj ekipi postignut opšti konsenzus da su jadranski otoci jedino mesto koje može ispuniti veći deo naših očekivanja i želja.

Kraće rečeno – od sve većih gužvi i haosa koji se iz svakodnevnih života preselio i na turistička odredišta na obali mora, bežimo što dalje, otkrivajući fascinantne lepote netaknute prirode i mir koji se može pronaći jedino još na (pojedinim) otočkim destinacijama.

No, ove godine smo ipak (nerado) odstupili od tog našeg pravila i nakon nedelju dana provedenih na očaravajućem otoku Ravi o čemu sam pisao OVDE, ‘’drugo poluvreme’’ je ipak ‘’odigrano’’ na kopnu.

Otkud to?

Jedini razlog leži u veoma lošoj povezanosti i tajmingu trajekata koji plove ka manje poznatim jadranskim otocima.

Da ‘’prevedem’’ – ne postoji niti jedna linija koja spaja kopno sa nekim od željenih destinacija u predvečernjem terminu u kome smo (jedinim trajektom u danu) mi stigli sa Rave.

Tokom naše ‘’tradicionalne’’ januarske pretrage destinacija i apartmanske ponude, shvativši da sa Ravom nećemo uspeti ništa da povežemo od drugih otoka, a setivši se kako u sezoni izgledaju plaže Biograda, Pirovca, Tribunja, Murtera itd uhvatila me je panika 😊

Spasonosni predlog mi je izneo moj dobri zadarski drug i kolega Mate –  ‘’ odi na Novigradsko more tamo ti nije gužva, a ima puno toga da se vidi i obiđe’’.

I, tako i bi…

Pojam Novigradsko more u stvari označava duboko uvučen zaliv Jadranskog mora koji se nalazi dvadeset kilometara severoistočno od Zadra podno grandioznog Velebita.

Sa Velebitskim kanalom (i ‘’pravim’’ Jadranskim morem) ga povezuje Novsko ždrilo, četiri kilometra dugačak moreuz, kojeg vizuleno većina ljudi identifikuje sa poznatim Masleničkim mostom.

Ako Novigradskom moru čija je površina 29 km2 tepaju da je jedno od najmanjih mora na svetu, onda se Karinsko more koje je sa Novigradskim spojeno sa još jednim (uzanijim i dužim) moreuzom, može proglasiti za baš najmanje!

Karinsko more čija je površina samo 5,7 km2 nalazi se dijagonalno od od Novigradskog ždrila i zauzima jugoistočnu stranu ovog zaliva neobičnog oblika i izgleda.

Kada se ovoj ‘’zanimljivoj geografiji’’ pridoda podatak da su u neposrednoj blizini Novigradskog mora dva nacionalna parka (Paklenica i Velebit), impresivni kanjoni reka Zrmanje i Krupe, najveći pećinski kompleks u Hrvatskoj (cerovačke špilje), spomen kompleks Nikole Tesle u njegovom rodnom selu Smiljan, gradovi Zadar i Nin, otoci Pag i Vir, postaje jasno do koje mere je izbor ove destinacije intrigantan i inspirativan za svako srce lutajuće!

Na priloženoj mapi sam označio samo neke od destinacija koje smo obilazili u tih sedam dana, uz napomenu da će posete Cerovačkim špiljama, Nacionalnom parku Paklenica, Smiljanu i kanjonu Zrmanje biti teme posebnih priča i blogova jer to svojim bogatim sadržajem i utiskom koje su na mene ostavili, svakako zaslužuju.

Cerovačke špilje
Nacionalni park Paklenica
Smiljan, rodno selo Nikole Tesle
Slapovi reke Zrmanje

Maslenica

Iako je prvobitna namera bila da nam baza bude baš sam gradić Novigrad, usled nedostatka adekvatne ponude, odlučili smo se za smeštaj u apartmanu ‘’Tonka’’ u mestu Maslenica.

Sada kada izanaliziram naša lutanja, shvatam da je Maslenica, što se same pozicije tiče, bila idealan izbor – sva su odredišta koja smo obilazili bila podjednako udaljena i lako dostupna .

Apartman ‘’Tonka’’ je jedan od najurednijih i najbolje uređenih apartmana u kom smo ikada bili, a ljubaznost i susretljivost domaćina je nezaboravna, tako da sa te strane imaju našu iskrenu preporuku za svakog ko se nameri u te krajeve.

Sama Maslenica nije nešto posebno zanimljivo mesto, nalazi se na samom početku Novigradskog mora u neposrednoj blizini moreuza koji ga spaja sa Velebitskim kanalom.

Ima dosta nove gradnje, apartmana, dugačko šetalište uz more sa ugostiteljskim objektima, lepo uređene plaže (kamenite, šljunak, betonske…) i to je to.

Kako u Maslenici tako i na drugim mestima na Novigradskom i Karinskom moru može se desiti da vas prilikom kupanja ‘’opkoli’’ gomila morske trave.

To je posledica neuobičajene morske vegetacije koja je uzrokovana bliskim susretima slane i slatke vode iz Zrmanje i drugih reka koje se ulivaju kako u Novigradsko tako i u Karinsko more.

Dakle, ne radi se o ‘’prljavom moru’’ nego o prirodnoj pojavi koja možda može nekome zasmetati pa je neću prećutati.

Na čitavom potezu ovog dubokog zaliva brojne se raznovrsne plaže, no zbog specifične boje dna i zbog veće količine mineralnih soli nećete imati doživljaj onog klasičnog morskog plavetnila, više je osećaj kao da ste u nekom slanom jezeru.

Eto, neću ni taj utisak preskočiti, meni lično to je nešto od tercijalnog značaja, ali verujem da postoje ljudi kojima to može biti ‘’problem’’.

Simbol Maslenice svakako je već pomenuti Maslenički most, koji je osim saobraćajnog značaja sa vremenom postao i turistička atrakcija.

Pored toga što su na oba kraja mosta izgrađeni veliki parkinzi sa kojih se pruža fantastičan pogled na celu okolinu i na susedni ‘’novi’’ Maslenički most preko kog ide auto put A1 (Zagreb – Split), za one hrabre u večitoj potrazi za adrenalinom, postoji mogućnost Bungee Jumping-a sa samog mosta…

Inače, most je dugačak 315 metara i nalazi se na 55 metara iznad mora.

Otvoren je daleke 1961. godine da bi tačno 30 godina kasnije bio srušen tokom rata U Hrvatskoj.

Obnovljen je i pušten u promet 2005. godine sa nešto većim dimenzijama od svog prethodnika.

Posedarje

Od Maslenice do Zadra ima ravno 30 kilometara putem ravnim kao da ga je neko ‘’lenjirom izvukao’’.

Prvo mesto na koje se naiđe nakon prelaska Masleničkog mosta u pravcu Zadra je Posedarje (6 km od Maslenice) i u njemu smo posetili dve plaže.

Prva je bliže centru mesta, šljunčana i nosi naziv Posedarje.

Jedino je tog dana, obzirom da je bila nedelja, bila gužva na plažama koje smo pohodili (Maslenica, Posedarje, Novigrad), ostalih dana je to bilo skroz podnošljivo.

Posedarje je malo mesto, klasika – riva, malo starih kuća u centru, apartmani itd.

Zgodno je za nabavku jer je uz glavni put veliki market ‘’Plodine’’ sa relativno pristojnim cenama, svakako značajno povoljnijim od lokalnih ‘’Studenaca’’, ‘’Tommya’’ i ‘’Konzuma’’ koji su glavni u manjim mestima.

Najbolje je, kao što sam i napisao u blogu o prvom delu našeg metovanja, maksimalno se snabdeti u zadarskom ‘’Lidlu’’, cene su drastično niže nego u svim drugim prodavnicama.

U Posedarju smo posetili još jednu plažu – Sveti Duh, koja je raj za ljubitelje peska i plićaka.

Ko voli dugačku šetnju kroz plitko more i pesak ‘’prošaran’’ mnoštvom školjki, ovde će uživati.

Uz plažu se nalazi izuzetno fotogenično malo poluostrvo na kome je crkvica Svetog Duha iz 15. veka po kojoj je i plaža dobila ime.

Novigrad

Često sam u opisu ovih krajeva koristio reč ‘’uzak’’, pa je sve nekako uzano i zalivi i moreuzi i kanali itd.

No puni smisao ova reč dobija u dočaravanju izgleda zaliva na čijem kraju se smestio gradić Novigrad, naša naredna destinacija.

Udaljen od Posedarja (plaže Sveti Duh) deset kilometara, Novigrad je jedna šarmantna destinacija veoma nebične konfiguracije, ušuškana između strmih brda koja se pruža uz veoma uzan morski zaliv.

Vozeći se do njega prođe se cela južna strana Novigradskog mora, na kojoj se nalazi nekolicina zanimljivih plažica.

Od Novigrada se dalje ne može uz more, tu je kraj puta.

Do susednog zaliva i Karinskog mora, put vodi kroz kopno preko Pridrage, najvećeg naselja u tome delu.

Glavna turistička znamenitost Novigrada i ono po čemu je nadaleko prepoznatljiv je tvrđava Fortica koja se nalazi na vrhu brda iznad centra grada.

Tvrđava je dostupna za posetu i razgledanje, ali je potpuno neuređena, pa čak nema ni putokaza do nje.

Može se autom prići na nekih pedesetak metara, a onda pažljivo u obilazak, ima dosta nezgrapnog kamenja i korova.

Pogled na gradić, zaliv i Novigradsko more je impresivan i vredi malog napora uloženog u ‘’osvajanje’’ tvrđave po vrelom letnjem danu 😊

Fortica je nastala početkom 13. veka obnovom stare rimske kule i od tada potiče prvi naziv Novigrada – Castrum novum.

Ličko – krbavski plemići Gusići-Kurjakovići radi zaštite svojih poseda oko Novigrada, tvrđavu temeljno obnavaljaju 1282.godine.

U tvrđavi su 1386. bile zarobljene ugarsko-hrvatska kraljica Marija sa majkom Elizabetom, udovicom kralja Ludovika I Anžuvinca i ćerkom bosanskog bana Stjepana II Kotromanića.

Od 1409. do 1797. Tvrđava je bila u posedu Mletačke republike uz kratku pauzu od devet meseci tokom 1646. kada su je Turci nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja uspeli nakratko osvojiti.

Nakon propasti Mletačke republike Fortica biva napuštena i gubi svoj značaj.

Pre dve godine deo letnjeg odmora proveli smo u Šibeniku i njegovoj okolini i tamo sam ponajviše bio oduševljen načinom na koji su oni krenuli u obnvu njihove čak četiri tvrđave iz istog perioda.

Sličnu sudbinu želim i Novigradskoj tvrđavi u što skorije vreme.

Prekopotrebno osveženje nakon povratka sa tvrđave pronašli smo na novigradskoj plaži koja se nalazi bukvalno na kraju pomenutog puta uz more.

Došli smo do kapije tamošnjeg kampa i srećom na omalenom parkingu iznad plaže pronašli mesto.

Plaža je šljunkovita i betonska, a malo sam prošetao po kampu koji je perfektno lociran i lepo uređen.

Za kraj dana ostavili smo kratku šetnju po centru Novigrada, slikovitog i mirnog gradića dobro očuvane starogradske jezgre.

Uz fantastičan zalazak sunca, bio je to savršen završetak sadržajno veoma bogatog dana.

Karinsko more

U isti taj dan bilo je planirano i da ”stane” poseta Karinskom moru, no to je objektvivno bilo nerealno.

Na Karinsko more smo došli dva dana kasnije nakon završetka obilaska Cerovačkih pećina i kanjona Krupe i Zrmanje, o čemu sam obećao da ću napisati posebne blogove.

Žao mi je što nismo imali više vremena za detaljnije istraživanje ove destinacije, a za susret sa njom izabrao sam plažu Crna Punta u istoimenom naselju koje pripada mestu Kruševo.

Lepa plažica, dosta posećena – u ovim krajevima ima najviše gostiju sa područja Vojvodine i Beograda i ponovo malo morske trave.

Moguće je da nisam izabrao najbolju moguću plažu, na internetu sam video fotografije još nekoliko primamljivih, no za kratkotrajni boravak i ‘’overavanje’’ još jednog mora, Crna Punta je bila sasvim OK.

Na nekim mestima uz Karinsko more, usled susreta slatkovodnih reka i slane vode nastaje lekovito blato.

Ovde ga nismo probali, ali jesmo na našoj narednoj destinaciji – čuvenoj Kraljičinoj plaži kod Nina!

Kraljičina plaža

Grad(ić) Nin i njegovo prirodno okruženje su izuzetno zanimljivi i neobični, pa je iskrena preporuka da ga posetite ako ste u blizini.

Nalazi se 15 km severozapadno od Zadra, a posebno je privlačan ljubiteljima peščanih plaža – ako ih negde ima duž dalmatinske obale, onda ih ima oko Nina!

Njihova ukupna dužina je 8 kilometara, a najpoznatija je Kraljičina plaža koju smo mi posetili.

Naziv je dobila po Jeleni, supruzi prvog hrvatskog kralja Tomislava, koja je obožavala ovu plažu.

Barem tako kaže legenda…

Uz plažu nalazi se najveći poznati lokalitet lekovitog blata u Hrvatskoj, čije se blagodeti već 40 godina koriste u lečenju reumatskih bolesti, problema sa kičmom, raznih kožnih obolenja itd.

Probali smo i mi blato kojim je i kraljica nekada davno volela da se maže, mada je za bilo kakve konkretne efekte potrebno mnogo više tretmana i dana.

Ima specifičan miris (mnogi bi rekli smrdi 😊 ), a koža nakon uklanjanja blata značajno omekša, to je ono što je uočljivo na ‘’prvi pogled’’.

Plaža je ogromna, plićak je dugačak i šetajući se kroz njega možete zaći duboku u predivnu prirordnu lagunu u kojoj se na poluostrvu smestio drevni grad Nin.

Nin

U blogu pisanom pre četiri godine kada sam poslednji put bio u ovim krajevima, opisao sam moj prvi susret sa ovim pitoresknim mestašcem.

Istorija Nina duga je skoro 3000 godina, osnovalo ga je ilirsko pleme Liburni, a grad je doživeo procvat u vreme Rimljana (luka, forum, amfitetar, terme, vodovod…).

Nin je potpuno razoren 1646. godine kada ga je Venecija pred naletima Turaka žrtvovala da bi spasila tadašnju tvrđavu Zadar.

Ipak, ono što istorijski razvoj Nina  najjasnije povezuje sa današnjicom je podatak da je on bio prvo političko, versko i kulturno središte Hrvatske i istovremeno najstariji hrvatski kraljevski grad, prestonica brojnih hrvatskih kraljeva i knezova.

Takođe, Nin je bio biskupija od 9. do 19. veka, a među ovdašnjim biskupima svakako je najpoznatiji Grgur Ninski čiji spomenik u centru Nina predstavlja redovnu stanicu svakog turiste koji krene u obilazak starog gradskog jezgra.

Prema legendi svakom ko dodirne nožni palac Grgura Ninskog, zamišljena želja će se ostvariti, što se u slučaju našeg Daria pokazalo kao tačno – vožnja ringišpilom u luna parku nadomak Nina bila je realizovana u roku od pola sata 😊

Kada smo već kod epiteta ‘’naj’’ i Nina, treba spomenuti Crkvu sv. Križa koja se nalazi u neposrednoj blizini spomenika Grguru Ninskom i koja je poznata kao najmanja katedrala na svetu!

Crkva potiče iz XI veka i služila je kao dvorska kapela kneževa dvora u doba hrvatskih vladara.

Celokupno starogradsko jezgro je prelepo i interesantno, no leti ovde sve vrvi od turista, poprilična je gužva na ulicama, u i oko raznoraznih ugostiteljskih objekata.

Uvala Duboka draga

Rekoh da je Nin prilično blizu Zadra, no od ‘’naše’’ Maslenice udaljen je celih 40 kilometara i za dolazak postoje dve opcije, a mi smo odabrali varijantu preko mesta Vrsi, i to ciljano i namerno.

Ovde prilažem kartu područja jer je taj lavirint uvala, zaliva i otoka na tako malom prostoru teško rečima opisiv.

Uvala i plaža Duboka draga pravi je mali dragulj i nalazi se u neposrednoj blizini pomenutog mesta Vrsi, udaljenog od Nina desetak kilometara, a od Maslenice oko trideset.

Od mesta do uvale vodi makadamski put dugačak jedan kilometar i taj mali vozački napor koji treba uložiti vrlo brzo se isplati jer ova plaža duboko uvučena između stena, sa kristalno čistim plavim morem, nalikuje komadiću raja.

Ko planira duže zadržavanje u uvali treba sa sobom da ponese suncobran ili neku drugu zaštitu od sunca jer prirodne hladovine nema, jedino gde možete da ‘’pobegnete’’ od vreline osim mora je omaleni beach bar u kojem vlada vesela i opuštena ”koktel” atmosfera.

Vinjerac

U nastavku bloga ostajemo na Jadranskom moru i idemo u meni najsimpatičnije mesto koje smo u posetili u okolini – Vinjerac, desetak kilometara udaljen od Maslenice.

Fotogenični gradić, posebno iz vizure brdašca iznad, kada mu pozadinu pravi moćni Velebit, pa je od mnoštva fotografija upravo ova izabrana za naslovnu celog bloga.

Vinjerac smo posetili dva puta, u dnevnoj varijanti smo ‘’probali’’ plažu i prošetali mestom, dok je glavni povod za večernji dolazak bio koncert Nene Belana i prava mala lokalna fešta na mesnoj rivi.

No, pre fešte priuštili smo sebi vrlo ukusnu večeru u konobi Buratović koju ću ovde posebno pohvaliti za kvalitet usluge i više nego pristojne cene.

U sezoni u kojoj svakodnevno čujemo vrištanje sa svih strana o nenormalnoj skupoći, podatak da smo npr. obilatu porciju rižota sa škampama platili 12 eura, govori da ipak nije sve tako crno.

Uglavnom, celokupan utisak o Vinjercu je izuzetno pozitivan, lepa plaža, slatko i mirno mesto sa odličnim položajem, nema gužve, a ako ga izaberete za vašu ‘’morsku bazu’’ idejama za istraživanja i lutanja, osim do sada iznetih, treba obavezno pridodati i obližnji otok Pag.

Seline – plaža Pisak

I dalje smo na Jadranskom moru, ali sa druge strane Velebitskog kanala, tačno nasuprot Vinjercu.

Tu se nalazi mestašce Seline, smešteno između dve rečice Paklenice, Velike i Male.

Tako su i podeljeni ulazi u Nacionalni park Pakelnica, ulaz 2 na koji prvo nailazite ukoliko dolazite iz pravca Maslenice je napravljen u kanjonu Male Paklenice, a ulaz 1 uz Veliku Paklenicu, no o svemu tome u posebnoj priči.

U Selinama se nalazi najlepša plaža na kojoj smo bili tokom svih 14 dana ovogodišnjeg letovanja.

Ime joj je Pisak i pruža se na krajnjem špicu rta koji duboku zalazi u more, a mene veoma asocira svojom konfiguracijom na čuvenu plažu Zlatni rat na Braču.

Malo hladnije more, ponajviše zbog vetra koji je tih dana duvao, no čisto i bistro, idealna za rashlađivanje i uživanje.

Do centra mesta ima oko kilometar i tu sam razdaljinu prešao šetajući uz more, oduševljen sa nizom lepo uređenih plažica (sitan šljunak) nanizanih uz nekoliko solidno popunjenih auto kampova.

Od Maslenice do Selina ima 13 kilometara, no prvo mesto na koje se naiđe kada se krene u tom pravcu starom Jadranskom magistralom, nakon što se iz zaliva Novigradskog mora pređe u Velebitski kanal zove se Rovanjska.

I lokalna plaža u Rovanskoj je izuzetno lepa i prostrana, a do nje je od našeg masleničkog apartmana razdaljina samo 5 kilometara.

Ovde se nismo okupali jer je baš tog popodneva bura po kojoj je ovaj podvelebitski kraj nadaleko poznat, odlučila malo da nam pokaže svoje oštre zube.

Zadar

Kažu mi ljudi koji su dobro upoznati sa istorijom ovih krajeva da je Zadar pre II svetskog rata bio najlepši grad Dalmacije, ali je onda spletom raznih negativnih istorijskih okolnosti podosta promenio svoje lepo lice.

Svakako je to i dalje jedna od najzanimljivijih i najatraktivnijih destinacija u celoj Hrvatskoj, koja u poslednjih desetak godina doživljava pravi turistički procvat.

Za ozbiljno upoznavanje Zadra možda letnja sezona i nije najbolji deo godine, što zbog velikih vrućina preko dana, što zbog velikih gužvi u predvečernjim i večernjim časovima.

O istoriji i bogatom kulturno – istorijskom nasleđu Zadra neću ovaj put, ta je tema naširoko obrađena širom internetskih prostranstava, a ni sam nisam nikada uhvatio dovoljno vremena za kvalitetnije i detaljnije upoznavanje sa gradom, što je svakako nepravda koju ću kad tad morati ispraviti.

Ono minimalno što svako ko dođe do Zadra mora da ‘’odradi’’ je šetnja opevanom Kalelargom (Široka ulica), najpoznatijom ulicom u staroj gradskoj jezgri do Rimskog foruma, najvećeg sa istočne strane Jadarna na kojem je u 9. veku sazidana možda i najpoznatija zadarska građevina, crkva Svetog Donata..

Odatle na rivu sa ‘’najlepšim zalaskom sunca na svetu’’, što beše jedna davnašnja impresija čuvenog Alfreda Hitchcocka.

Na rivi se i u najvrelijem delu dana teško moglo prići morskim orguljama, jednoj od najpoznatijih novijih turističkih atrakcija Zadra.

Za razliku od pravih, ove orgulje zvuk proizvode na osnovu energije mora tj. talasa, plime i oseke.

U neposrednoj blizini je instalacija ‘’Pozdrav Suncu’’ koja se sastoji od tri stotine višeslojnih staklenih ploča postavljenih u nivou rive, u obliku kruga, prečnika 22 metra.

Ova jedinstvena urbana instalacija danju upija sunčevu svetlost , a kada sunce zađe pale se  rasvetni elementi ugrađeni u krug, te proizvode fantastičnu igru svetlosti.

Osim Sunca, na Rivi pored Morskih orgulja prikazane su i planete Sunčevog sistema.

Ne znam da li sam ikada video veći brod u svom životu od ovog ‘’Vikinga’’ koji je bio vidlljiv praktično iz svih delova starog grada i delovao kao da se ogroman soliter ‘’naslonio’’ na rivu.

Razmišljam kako su samo putnici sa tog broda dovoljni da naprave neizdrživu gužvu u gradu, a gde su još svi ostali?

‘’Čari’’ savremenog turizma…

Za parking smo koristili jednu od nekoliko garaža nasuprot poluostrva na kojem je stari grad kojem je možda i najlepše prići preko Gradskog mosta, pa onda kroz zidine preko Narodnog trga do Kalelarge.

Spominjao sam zadarski ‘’Lidl’’ kao najbolje mesto za nabavku namirnica, no ako je nekome do jačeg ‘’šopinga’’ u blizini su brojni tržni centri i prodavnice, od Decathlona, Plodina, Spara do Supernove.

Otok Vir

Boravak u Zadru sam iskoristio i za kratku posetu otoku Viru i susret sa mojim starim prijateljem Matom iz Turističke agencije Vir.

O mom prvom susretu sa ovim otokom pisao sam blog koji možete pročitati OVDE, ovom prilikom nisam imao ni potrebe ni vremena za neka dodatna istraživanja i obilaske.

Nije se ništa promenilo u međuvremenu, Vir je i dalje jedna od najposećenijih letnjih destinacija na radost mojih drugara i domaćina.

Meni je drago zbog njih, no ta količina ljudi na tako malom prostoru odavno je nešto od čega bukvalno bežim.

Ovako, doći na sat – dva, popiti piće ispričati se sa drugarima– to može, no nakon toga brzom brzinom u svoj mir 😊

Eto, koliko god se trudio da budem koncizan, po broju karaktera vidim da sam daleko od toga.

To je još jedan dokaz koliko je ova destinacija bila zanimljiva i inspirativna, pa se nadam da će oni uporni koji čitanje bloga dovedu skroz do kraja, poželeti da se i sami upute u ove krajeve.

One thought on “Letovanje na tri mora

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *