Waterloo, mesto poslednje Napoleonove bitke

Šta znači moć protoka vremena uverićete se ako posetite Waterloo, seoce koje se nalazi 15 km južno od centra Brisela (Bruxelles), na samoj granici Valonije (Wallonie) kojoj pripada i Flandrije (Vlaanderen).

Naime, na mestu gde se odigrala jedna od najkrvavijih bitaka XIX veka, u kojoj je samo u jednom danu poginulo 40 000 ljudi, danas ćete zateći mir, tišinu, beskrajno uredna i prostrana polja i nekoliko turističko – istorijskih objekata koji podsećaju na ovu ‘’veliku ljudsku klanicu’’.

Svoju poslednju bitku, veliki vojskovođa Napoleon Bonaparta, izgubio je upravo ovde, dana 18. juna 1815. godine.

Porazile su ga združene snage engleske, holandske, pruske, ruske i austrijske vojske, pod vođstvom Vojvode od Wellingtona i Gebharda Leberechta von Blüchera.

Mi smo ovo istorijsko mesto posetili na našem putovanju iz Pariza (Paris) ka Briselu (Bruxelles), jednog davnog i lepog letnjeg dana.

Auto put E 19 koji vodi iz pravca juga ka belgijskoj prestonci treba napustiti na petlji Ittre, odakle ima samo desetak km do mesta gde se odigrala ova istorijska bitka.

Naravno, ovo važi ukoliko vam je pravac kretanja identičan kao naš, no ukoliko se nalazite već u Briselu, lako ćete stići suprotnim smerom.

Sama varošica Waterloo ima oko 10 000 stanovnika i u njoj se bukvalno na svakom koraku susrećete sa uspomenama na istorijsku bitku.

Likovi glavnih protagonista bitke glavni su motiv na svim vrstama suvenira, kao što i nazivi restorana ‘’Kod imperatora’’ i ‘’Velington bioskopa’’ nedvosmisleno sugerišu gde se nalazite.

Najpoznatija turistička tačka je svakako 40 metara visoko ‘’Lavlje brdo’’.

Radi se o veštačkom uzvišenju napravljenom desetak godina nakon bitke u čast pobednika i kao izraz poštovanja prema ranjenom holandskom princu Vilijemu III Oranskom (Willem III van Oranje-Nassau).

Istorijski zapisi kažu da je brdo nekoliko puta rušeno od strane lokalnog stanovništva, koje očiglednio nije bilo zadovoljno ishodom bitke.

Na vrhu do kog vodi 265 strmih stepenika nalazi se postolje sa figurom lava, širine i dužine oko 4,5 metra koja prestavlja simbol grba holandskih vladara i ratne hrabrosti.

Desna šapa lava podignuta je na kuglu, što je simbol konačne pobede.

Pogled sa platoa ispod spomenika je fantastičan u svim pravcima, a pažljivi posmatrači mogu samostalno da na osnovu mape koju dobiju uz ulaznicu da dočaraju pravce kretanje sukobljenih strana.

U istraživanju se mogu koristiti durbinom, a za one koji imaju više vremena postoji opcija obilsaka autobusom najvažnijih 5 lokaliteta na bojnom polju.

Ukoliko se zadesite tokom leta u ovim krajevima možete svakog vikenda prisustvovati vernoj rekonstrukciji borbi u kojima učestvuju kostimirani statisti uz realne viuzelne i zvučne efekte, a snimak ovog spektakla prikazuje se svakodnevno u muzejskoj sali.

Muzej se nalazi u neposrednoj blizini spomen brda i u njemu se mogu videti originalne vojničke sablje, puške i kubure sa početka 19. veka, pa čak je tu i jedna stara giljotina.

Najinteresantniji deo postavke predstavlja Panorama, objekat kružnog oblika čijom se celom zidnom površinom prikazuju detalji bitke, dok se u podnožju platna nalaze makete koje prikazuju vojne formacije i njihove pozicije, naokolo su razbacana mrtva tela vojnika (lutke, naravno 😊 ) a sve je propraćeno raznim zvucima kojima se dočarava topot konja, pucnji, zveket sablji, ljudski žamor itd.

Nešto veoma slično postoji u Moskvi, u Muzeju Borodinske bitke na isti način prikazani su detalji još jednog vojničkog poraza koji je slavni Napoleon doživeo 1812. godine nadomak glavnog ruskog grada.

Ko je bio, momentalno će prepoznati identičan koncept.

I za kraj jedan pomalo morbidan podatak – primetićete da u opisu celog kompleksa se ne spominje nikakvo groblje za tolike desetine hiljada mrtvih.

Neka najnovija istraživanja ukazuju da je veoma moguće da su tela poginulih vojnika masovno korištena za tada u Evropi, veoma rasporstranjenu ‘’trgovinu kostima’’.

Naime, u to vreme samlevene kosti koristile su se kao đubrivo u poljoprivredi, pa je i pored spaljivanja i masovnih grobnica, ova morbidna trgovina bila učestala pojava.

Ljudi se i pored, na početku bloga pomenutog, moćnog protoka vremena i sveukupnog civilizacijskog napretka, još uvek nisu naučili kako izbeći tragedije i pokolje, pa bi poseta ovakvim mestima osim zabavno – turističke komponente, pre svega trebala da ima edukativni ‘’zaključak’’.

Ništa nije večno i nema nepobedivih….