January 27, 2023

Lepi novembarski dani u srcu Šumadije

Imao sam veliku privilegiju i čast da kao gost Turističke organizacije grada Kragujevca učestvujem na 13. Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma koji se održao u prostoru Šumadija sajma u periodu od 24. do 26. novembra.

Srećnom igrom slučaja, na svih dosadašnjih trinaest održanih sajmova, učestvovao sam u raznim svojstvima – izlagač, gost, izveštač….

Tokom svih tih godina uspeo sam da se na najlepši način srodim i sa samim sajmom, i sa beskrajno dragim domaćinima, i sa gradom, tako da mi je kraj novembra bez odlaska u Kragujevac postao nezamisliv.

Ovogodišnji sajam koji se održao pod sloganom ‘’Izaberi svoje putovanje’’ bio je prilika za preko 50 izlagača iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, da predstave svoje turističke potencijale, atrakcije i programe putovanja.

Na sajmu su učestvovale turističke agencije, hotelijeri, banjska lečilišta, seoska domaćinstva, vinarije i destilerije.

Tradicionalno, na sajmu su se predstavila brojna seoska domaćinstva sa svojom ponudom zimnice i zdravih domaćih proizvoda (džemove i slatka, sokovi, hleb, pite i medenjaci) koji će gosti koji se odluče da odmor provedu na selima, imati priliku da svakodnevno konzumiraju.

Sva tri sajamska dana bila su veoma sadržajna, ispunjena sa brojnim stručnim predavanjima za izlagače, promocijama i pratećim zabavnim programom za posetioce, uz nastup kragujevačkih folklornih ansambala i pevačkih grupa.

Drugog sajamskog dana program je bio upotpunjen sa „Šumadijskom čajankom sa gradonačelnikom“, kada  se preko 20 ekipa takmičilo u kuvanju rakije, odnosno izboru za najbolji šumadijski čaj, a sve to bila je svojevrsna najavIzazov’’a za 3. Šumadijski festival rakije koji održao u subotu 26.novembra u prostoru Exclusive Event centra, nedaleko od sajma.

Kada sam već kod ovog, za mene novog, ekskluzivnog prostora namenjenog za organizaciju svih vrsta proslava i manifestacija, treba reći da smo u njemu proveli sjajno veče zabavljajući se sa kolegama na tradicionalnoj sajamskoj večeri u organizaciji domaćina iz Gradske turističke organizacije Kragujevac.

Poslednjeg dana sajma uručene su nagrade najboljim izlagačima za najuspešniju promociju, najuređeniji izlagački prostor i najbolji promotivni material.

Fotografija Miša Berček

U okviru predstavljanja turističkih atrakcija i zanimljivosti u Kragujevcu, domaćini su se opredelili da ove godine za novinarske ekipe organizuju obilazak destilerije i vinskog podruma ‘’Pevac’’ koja se nalazi nadomak grada, u selu Cvetojevac.

Savremeno organizovan proizvodni pogon, atraktivno i maštovito uređena degustaciona sala i vrhunski kvalitet probanih rakija i vina, bila su najbolja moguća uvertira i ‘’zagrevanje’’ prisutnih za meč između Srbije i Brazila koji se to veče igrao na Svetskom prvenstvu u fudbalu 🙂

‘’Podrum Pevac’’ iznedrio je rakije autentičnih ukusa dunje, kruške, šljive, maline, kajsije i loze, a posebno je zanimljiva rakija od dunje ‘’Zlatni Pevac’’ koja sadrži jestive dvadesettrokaratne listiće zlata !

Kapacitet vinarije je 30 000 litara, zasadi vinove loze nalaze se u neposrednoj blizini, na padinama lokaliteta Rekovac.

Najpoznatija vina u ponudi su ‘’Gušt’’ (Šardone, suvo belo), ‘’Izazov’’ (Tamjanika, suvo belo), ‘’Zagrljaj’’ (Kaberne sovinjon, suvo crveno), te ‘’Kokoda’’ i ‘’Kukuriku’’ (oba Kaberne fran, suvo roze).

Nedavno sam boravio u Somboru i o tome napisao blog koji možete pročitati OVDE.

Zaključak je bio da se radi o jednoj izuzetnoj vikend destinaciji, savršenoj za tzv City Break.

E, na listu takvih mesta svakako da na visoko mesto treba svrstati i Kragujevac.

U bilo kom godišnjem dobu, nebitno da li se radi o vikend odmoru ili tranziznoj poseti, posetiocima će ovaj grad biti interesantan i inspirativan.

Neću ovde dužiti o bogatoj istoriji Kragujevca i njegovom značaju za nastanak i opstanak Srbije (o tome možete više pročiati na stranicama Turističke organizacije grada Kragujevca), nego ću skrenuti pažnju na nekoliko lokaliteta koje ne treba preskočiti ukoliko posećujete šumadijsku prestonicu.

Smeštaj ćete lako pronaći, brojni su hoteli, pansioni i apartmani u gradu, koji su počeli da niču kao pečurke nakon kiše u vreme povratka fabrike ‘’Fiat’’ i dolaska velikog broja Italijana i drugih stranaca.

Dva najpoznatija hotela u centru grada su hotel ‘’Kragujevac’’ i ‘’Zelengora’’ (u kom sam bio smešten ovog novembra), oba u pešačkoj zoni.

Moram spomenuti i garni hotel ‘’King’’ (nekadašnji ‘’Lazarević’’) smešten nadomak pešačke zone u kome sam boravio nekoliko puta i bio prezadovoljan intimnom i toplom atmosferom.

Ukoliko ipak želtie da se smestite malo izvan centra i gradse vreve, idealan izbor su Šumarice i istoimeni hotel.

Ova park koji istovremeno ima golem istorijski i turistički značaj nalazi se na samo 5 km od centra grada i svakako je jedna od destinacija koja je obavezna prilikom posete Kragujevcu.

Šumarice su mesto jedne od najvećih tragedija II svetskog rata u Srbiji.

Fašistički okupator je 21. oktobra 1941.godine ovde streljao 3000 civila, od čega je  preko 300 bilo đaka kragujevačkih srednjih škola.

Spomen kompleks ”Kragujevački oktobar” podignut je u znak sećanja na ovu tragediju 1953.godine i obuhvata spomenike ”Spomenik bola i prkosa”, ”Sto za jednoga”, ”Otpor i sloboda”, ”Spomenik čistačima obuće” i centralni i najpoznatiji spomenik, svojevrsni simbol Kragujevca – ”Spomenik streljanim đacima i profesorima”.

Na ulazu u kompleks nalazi se muzej ‘’21. oktobar”, neobične fasade bez prozora koja simboliše bezizlaz ubijenih ljudi.

U turističkom segmentu najpoznatije je veštačko jezero – Šumaričko jezero, sa uređenom plažom i ugostiteljskim objektima.

Pored jezera, turistima pažnju privlači i botanička bašta, konjički klub ”Amigo” te luksuzni Woodland resort, a na povratku iz Šumarica ka gradu poseta akvarijumu smeštenom na Prirodno matematičkom fakultetu, uopšte nije loša ideja !

Što se gastronomske ponude tiče, tu imam jednu, ali vrednu preporuku, posebno za ljubitelje jagnjećeg pečenja.

U restoranu ”Biblioteka kod Milutina” koji se nalazi nedaleko od Šumadija sajma, stolica više, traži se svakodnevno u bilo kom terminu.

Restoran postoji 25 godina, a na ovoj lokaciji je od 2005. godine.

Za sebe kažu da im je ”jagnjeće pečenje najbolje u celoj Šumadiji”, a ja kao veliki ljubitelj ovog delikatesa usudio bih se da ih svrstam u najbolje u celoj Srbiji.

Pamtim i prijatnu atmosferu i šmek ”starih vremena” u Gradskoj kafani ”Balkan” u centru, a preporuka (zbog neobičnog ambijenta) za pauzu i kaficu tokom šetnje je kafić ”Peron” koji se nalazi ispred hotela ”Kragujevac”.

Neka od najznačajnjih gradski zdanja koje ćete susresti lutajući širim centrom grada su:

Amidžin konak, jedina sačuvana zgrada (danas u sklopu Narodnog muzeja) iz kompleksa Miloševog dvora koja se nalazi u okviru  kulturno – istorijske celine ”Milošev venac”, središnjeg gradskog područja u periodu kada je Kragujevac bio prva prestonica savremen srpske države (1818 – 1841. godine).

U neposrednoj blizini nalazi se jedna od najmonumentalnijih školskih zgrada podignutih u Srbiji tokom XIX  veka – kragujevačka Gimnazija iz 1887. godine.

Prva gimnazija u Srbiji osnovana je još 1833. i na svoju zgradu je morala da sačeka pedesetak godina.

Iz nje su odvedeni đaci i profesori na streljanje tokom oktobarskog pogroma 1941. a danas je u njoj uređena spomen soba posvećena toj tragediji.

Veoma blizu je i zgrada prvog pozorišta (osnovanog 1835.) u Srbiji iz 1928.godine, a naziv ove značajne kulturne institiucije je Knjaževsko – srpski teatar.

Prvi upravnik teatra bio je čuveni pisac, dramaturg i glumac, Joakim Vujić, čiji se spomenik nalazi ispred ulaza u pozorište.

Ako provodite vikend u Kragujevcu, uopšte nije loša ideja da jedno veče odvojite za neku od predstava sa bogatog repertoara ovog sjajnog pozorišta.

Opevana u čuvenoj pesmi, reka Lepenica teče kroz Kragujevac a preko nje je napravljeno nekoliko lepih i arhitektonski zanimljivo rešenih, mostova.

Preko jednog od njih, u blizini Miloševog venca, treba preći Lepenicu i doći do ulaza u ogroman kompleks fabrike ‘’Zastava’’.

Ne ulazeći ovde u dublju analizu aktuelnih događanja i neizvesne sudbine fabrike automobila, mogu samo da primetim kako ćete u Kragujevcu na svakom koraku sresti ‘’Fiću’’, da li kao suvenir ili pravog u sklopu neke akcije ljubitelja ‘’old timera’’, svejedno – duh starih vremena još uvek živi na određen način.

Uglavnom, da se vratimo pred ulaz u fabriku – na ovom potezu nalazi se nekoliko izuzetno značajnih i zanimljivih turističkih i istorijskih zdanja.

Stara (Pridvorna) crkva, zadužbina kneza Miloša, podignuta je 1818. godine i bila je prva mitropolitanska, katedralna i dvorska crkva u oslobođenoj Srbiji.

U njenoj porti proglašavane su sve najvažnije odluke za Srbiju tog vremena, uključujući i donošenje Prvog srpskog ustava na Sretenjskoj skupštini 1835.godine.

Pored crkve nalazi se zgrada Stare skupštine u kojoj su se od 1859. godine kada je ovo zdanje podignuto, donosile brojne važne državne odluke.

Fotografija preuzeta sa sajta Gradske turističke organizacije Kragujevac

Ovde su 1878. pročitanne odredbe Berlinskog ugovora koji je Srbiji i Crnoj Gori doneo nezavisnost.

Prilikom mog prvog dolaska u Kragujevac i organizovanog turističkog obilaska grada, najveći utisak na mene je ostavila poseta muzeju ‘’Stara livnica’’ (originalni naziv bio je Muzej Zavoda ‘’Crvena zastava’’), veoma značajnog objekta koji svedoči o bogatom industrijskom naleđu ovih krajeva.

Posetu muzeju je potrebno dogovoriti unapred, pa je preporuka da se o detaljima raspitate kod ljudi u Gradskoj turističkoj organizaciji.

Muzej je otvoren 1953.godine povodom stogodišnjice fabrike.

Tematika je istorijat i razvoj fabrike, a u izložbenoj hali, na površini od 800 m2, izloženo je oko 5500 predmeta.

Postavka obrađuje 169 godina razvoja fabrike kroz proizvodni program, mašine i alate, originalna dokumenta, kopije i fotografije, a muzejski fond raspoređen je u sedam zbirki: Oružje i oprema, Mašine i alati, Arhivska građa, Fotografije, Likovna dela, Pečati i Ordenje. Pored izložbene hale, muzej poseduje i sedam depoa i muzejsku biblioteku.

Tokom proleća ove godine, u Kragujevcu je otvorena savremena Palata pravde (zgrada pravosudnih organa) čime su se stvorili uslovi da zdanje koje je do tada vršilo tu funkciju, a koje ćete sigurno uočiti tokom šetnje kroz centar, dobije drugu namenu.

Plan je da se u ovaj prelep prostor usele gradska biblioteka, istorijski arhiv i Zavod za zaštitu spomenika, čime bi se na najlepši način okončala svojevrsna rokada kulture i pravosuđa u gradu.

U obilasku grada svakaok da ne treba preskočiti ni posetu Sabornoj crkvi uspenja Prevete Bogorodice, prvoj crkvi izgrađenoj u vizantijsko – romanskom stilu u oslobođenoj Srbiji.

Ovo nepokretno kulturno dobro, zidano od kamena i opeke prema projektu Andreje Andrejevića,  prvog arhitekte koji je radio u Srbiji, podignuto je 1884.godine i nalazi se samo 150 metara od hotela ‘’Zelengora’’, na uglu ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića i Branka Radičevića.

Novembar možda nije idealan mesec za dugotrajnije uživanje u prirodi, pa tako ni priložene fotografije iz Eko parka Ilina voda nisu ‘’ubedljive’’, ali radi se zaista o prelepoj oazi prirode, nedaleko od ulaza u grad iz pravca Beograda i kružnog toka kod Šumadija sajma.

Ukoliko se zateknete u Kragujevcu tokom proleća ili leta, mislim da ćete zaista uživati u poseti ovom populuranom izletištu u kome se osim pešačkih staza i terena za vežbanje i rekraciju, nalazi i mini zoo vrt.

Nadam se da sam ovom blogom zagolicao maštu svim ljubiteljima putovanja i motivisao ih da se odluče na put u nešto drugačije od klasične turističke ponude u Srbiji i da uživaju u svim pobrojanim, ali i onim nespomenutim turističkim, kulturnim i gastronomskim atrakcijama i zanimljivostima koje ovo veliko srce Šumadije ima, sa svojim toplim i ljubaznim domaćinima, čije će te gostoprimstvo pamtiti zauvek.

2 thoughts on “Lepi novembarski dani u srcu Šumadije

  1. Uvek kad pomislim na srce Šumadije, padne mi pa pamet staro zdanje u Aranđelovcu i to koliko je tužno što građevina onakvog značaja i izgleda propada. A realno, ovo je prelep deo naše zemlje

    1. Svaka zemlje je lepa, razlikuju se po tome na koji način se njeni stanovnici odnose prema prirodi i kulturno – istorijskom nasleđu, a tu smo, nažalost, najtanji….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *