by Igrom slučaja, tačno dvadeset godina je prošlo od moje prve posete Felix Romuliani, arheološkom nalazištu – ostacima veličanstvene palate koju je podigao rimski imperator Gaj Valerije Galerie Maksimijan (293-311.g.n.e.) nadomak sela Gamzigrad, jedanaest kilometara zapadno od Zaječara u istočnoj Srbiji.
Ovogodišnja poseta je uzrokovana činjenicom da smo uksršnje praznike proveli istražujući Staru planinu, pa smo dan za povratak kući iskoristili da malo ”skrenemo sa pravog puta” tako da nam je pomalo zaobilazna ruta bila Stara planina – Knjaževac – Zaječar – Gamzigrad – povratak na auto put kod Paraćina.
Ovo govorim iz razloga što se radi o pomalo ”zabačenom” lokalitetu gledajući iz vizure Novog Sada (330 km), nezgodnom za jednodnevni izlet, pa ga treba ukombinovati u neko višednevno ili tranzitno putovanje kroz taj kraj naše zemlje.
Kao i slučajevima Carske palate u Sremskoj Mitrovici, Viminaciuma kod Kostolca, Fetislama kod Kladova i Medijane u Nišu tako je i Felix Romuliana u protekle dve decenije doživela pozitivnu promenu u smislu značajnih ulaganja države (preciznije Evropske unije) u smislu rekonstrukcije nalazišta i infrastrukturnog unapređenja celokupnog sadržaja.
Ovaj segment turističke ponude Srbije je zaista na svetskom nivou i nešto čime svi zajedno možemo da se ponosimo.
Felix Romuliana je građena na prelazu iz III u IV vek, a ova antička palata se od 2007. godine nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESCO.
Galerije je bio rodom iz Priobalne Dakije (Dacia Ripensis) koja se nalazila na teritoriji današnje istočne Srbije i upravo je tu poželeo da podigne palatu u kojoj bi proveo ostatak života.
Malo istorije – preneto sa sajta https://felixromuliana.rs/o-feliks-romulijani/ :
Galerijev otac bio je isluženi vojnik (veteran), koji je dobio na korišćenje malo imanje u mestu Galerijevog rođenja.
Kao mali, Galerije je najverovatnije čuvao stoku, zbog čega ga je celoga života pratio nadimak armentarius (govedar), koji su sa naročitim zadovoljstvom isticali njegovi protivnici.
Kasnije je krenuo očevim putem, pa je kao vojnik služio pod carevima Aurelijanom i Probom.
Kao naročito hrabar vojnik, istakao se pod carem Dioklecijanom, utemeljiteljem novog sistema vladavine Rimskom Imperijom, tetrarhije (četvorovlašća).
Zato ga je Dioklecijan usinio, oženio svojom kćerkom Valerijom i proglasio ga svojim savladarem na Istoku (293. god.).
Galeriju je pošlo za rukom da pobedi dotada nepobedivu Persiju, 298. godine, što je označilo prekretnicu u njegovoj daljoj karijeri i utrlo njegov dalji životni put.
Galerije je za života trebalo da boravi u palati kao stariji avgust (senior augustus), dok bi posle smrti bio poštovan kao bog (divus), najverovatnije u hramu u južnom delu Romulijane i u delu sakralnog kompleksa na brdu Magura, njemu namenjenom.
Na brdu Magura, udaljenom oko 1 km od glavne kapije Romulijane, nalazi se sakralni kompleks: dva mauzoleja, Galerijev i Romulin, i dva spomenika u vidu džinovskih kamenih humki.
Nažalost, za šetnju do Magure nismo imali vremena, a i poseta palati je bila brzopotezna, jednostavno takav nam je bio dan, nakrcan aktivnostima i velikom kilometražom.
Radno vreme palate je, tokom letnje sezone, od 8 do 20 časova, a cena individualne ulaznice je 500,00 dinara.
Postoji nekoliko kombinacija ulaznica – za one koji imaju više vremena pruža se mogućnost da obiđu I Narodni muzej u Zaječaru u kome se, između ostalog, mogu videti najznačajniji elementi arhitektonskog ukrasa i skulpture koje su ukrašavale palatu (porfirna glava cara Galerija, glava Jupitera, deo kolosalne statue vrhovnog božanstva i glava Herkula kao i tri mozaika, Dionis na gozbi, Lavirint i Venatori, carski lovci na divlje zveri).
Ispred ulaza u palatu je veliki, besplatni parking i toalet, a vidim na netu da je u pripremi veliki vizitorski centar koji se nalazi na 10 minuta hoda od palate (mi ga na licu mesta uopšte nismo registrovali).
Takođe, postoji mogućnost iznajmljianja audio vodiča, a za grupe je moguće dogovoriti vođenje po lokalitetu sa pravim vodičima.
Glavni ulaz u palatu se nalazio na istočnoj strani, a danas turisti ulaze kroz zapadnu kapiju.
Palata je utvrđena sa dvostrukim bedemom – stariji sa kraja III veka je posedovao 16 kula, a mlađi i monumentalniji sa početka IV veka imao je 20 višeugaonih masivnih kula.
Na nekoliko mesta posetioci se susreću sa bogato ukrašenim mozaicima sa raznim geometrijskim motivima i figurama velike istorijske i umetničke vrednosti, od kojih se posebno ističu mozaici boga Dionisa i Lavirinta.
Osim ostataka carskih odaja na ovom prostoru su se nalazile vojne odaje kao i hramovi posvećeni paganskim božanstvima, ne samo rimskog panteona već i istočnjačkih bogova.
Levo od ulaza, u okviru mini vizitorskog centra u polutvorenom prostoru izložena je maketa na osnovu koje posetilac može da vizuelizuje kako je čitav kompleks mogao (trebao) izgledati.
U okviru unutrašnjeg odbrambenog zida, takođe levo od ulaznih vrata je jedna veća zatvorena prostorija u kojoj su izloženi mnogobrojni artefakti.
Felix Romuliana nikada nije izgrađena do kraja, a carevi IV veka su velelepni posed prepustili hrišćanskoj crkvi.
Vek kasnije, palatu su razarali varvari, a u VI veku Justinijan I je obnovio zdanje kao pograničnu tvrđavu.
Nakon najezde Slovena krajem VI veka, nekadašnja carska rezidencija je napuštena.
Poslednji put ovaj posed je oživeo kao utvrđeno slovensko naselje u XI veku.
Prva značajnija arheološka istraživanja su započeta 1953, i tada se pokazalo da je u okviru gamzigradskih bedema postojalo nekoliko palata i hramova.
Od 1970. čuveni svetski arheolog dr Dragoslav Srejović preuzima rukovođenje radovima i prvi zastupa ideju da lokalitet koji se istražuje nije (samo) bivše vojno utvrđenje nego da se radi o nečemu mnogo značajnijem i grandioznijem.
Potvrda njegve teze stiže 23. juna 1984. kada je otkriven isklesani natpis ”Felix Romuliana”.
Sa neverovatnim entuzijazmom i predanošću ovog vanserijskog čoveka i stručnjaka susreli smo se još u Lepenskom viru kada smo gledali prezentaciju priče kakako je došlo do otkrića tamošnjeg nalazišta koje je svojevremeno zadivilo čitav svet.
Srejović je ukovodio arheološkim iskopavanjima 67 praistorijskih i antičkih lokaliteta u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori (Duklja, Srebrenica, Lepenski Vir, Vlasac, Divostin, Gamzigrad, Šarkamen i dr.), a njegov rad je zaslužio mnogo više priznanja i prisećanja od pominjanja u mojim blogovima…
Naravno da pažljivije i detaljnije upoznavanje sa svim detaljima ovog fantastičnog zdanja podrzazumeva značajno više vremena od onog kojeg smo mi imali na raspolaganju, no i ova naša kratka šetnja bila je dovoljna da steknemo (obnovimo) spoznaju o tome o kakvom dragocenom svedoku davne istorije ovih prostora se radi.
