November 9, 2024

Naše prvomajsko putovanje 2.deo – Od Kladova do Smedereva

Prethodni blog o ovogodišnjem, prvomajskom putovanju, završio se sa našim večernjim dolaskom u Kladovo, nakon celog dana provedenog sa rumunske strane Dunava.

Nažalost, nismo stigli da u potpunosti obiđemo sveže renoviranu i svečano otvorenu tvrđavu Fetislam, koja je upravo tih dana bila u žiži javnosti.

No, ono što smo ipak uspeli da vidimo sugeriše da se radi o fantastično realizovanom projektu koji će u turističkom smislu zasigurno maksimalno podići atraktivnost ovdašnje ponude.

Iako od našeg poslednjeg boravka u ovim krajevima nije prošlo ni pune dve godine, čitav prostor tvrđave je bukvalno neprepoznatljiv i silno me je obradovala činjenica da je ta opsežna rekonstrukcija i revitalizacija okončana na kvalitetan i atraktivan način.

Fetislam – ‘’branilac vere’’ ili ‘’pobeda Islama’’, kako se može prevesti naziv utvrđenja, podignut je 1524. godine po naređenju Sulejmana Veličanstvenog.

Sastoji se iz dva dela, Male tvrđave i Velike tvrđave koja je zidana u 18. veku.

Tokom 300 i kusur godina od izgradnje naizmenično je potpadala pod vlast Srba i Turaka, da bi od 1876. definitivno oslobođena od Osmanlija.

U okviru kompleksa koji se prostire na 16 hektara uskoro će zaživeti vizitorski centar, letnja scena, suvenirnica, muzejska postavka, istorijski kafei itd.

Posetioci mogu da istražuju Barutanu, skriveni put i kule u Malom gradu, lagume, kapije i bastione.

Kao što je ostalo ‘’dugovanja’’ sa druge strane Dunava u smislu neobiđenih muzeja u Dobreti Turnu Severinu, tako je i ‘’neobrađeni’’ Fetislam, sasvim dovoljna količina razloga kao motiv za skorašnji povratak u ove prelepe i zanimljive predele.

Prenoćili smo u apartmanu Marina koji smo pronašli preko bookinga i kojeg možemo toplo da preporučimo – ne pamtim kada smo neki smeštaj dobili po tako povoljnoj ceni (60e za nas devetoro).

Uredan, prostran i odlično lociran u neposrednoj blizini tvrđave Fetislam.

Kroz Kladovo smo napravili dve kratke šetnje, jednu večernju u potrazi za hranom i jednu jutarnju oko obližnjih jezera.

Opšti utisak je da se i sam grad malo ‘’doterao’’ u odnosu na našu prethodnu posetu, tako da imam utisak da Kladovu predstoji svetla turistička budućnost.

Naredni dan bio je dosta ambicozno zamišljen, pa se dosta rano krenulo u obilaske, kako bi stigli da istovremeno pređemo značajnu kilometražu i vidimo samo ono što je najznačajnije.

Prvo smo posetili ostatke Trajanovog mosta koji se nalaze u selu Kostol, nedaleko od Kladova.

Prema naredbi rimskog cara Trajana, most je sagrađen 105. godine na mestu gde se Dunav nakon izlaza iz Đerdapske klisure širi i gde mu je dubina najmanja.

Most je bio sagrađen od kamena, dugačak 1097 metara i narednih hiljadu godina je važio za najduži most izgrađen u celom svetu!

U planu je projekat izgradnje holograma mosta koji bi, obasjan laserima, ponovo ‘’spojio’’ dve obale Dunava i sasvim sigurno postao svetska atrakcija.

Sve što smo obišli u nastavku dana ranije sam opisao u blogu posvećenom mom i Dariovom kampovanju na Srebrnom jezeru sa kog smo jednog vrelog letnjeg dana napravili ‘’Đerdapsku turneju’’.

U odnosu na sadržaj tog putovanja, glavna razlika bila je organizovana plovidba po Dunavu, za koju tada nismo imali vremena, a sad je bila ‘’hit dana’’.

U mnoštvu ponuda na internetu, sasvim slučajno sam se opredelio za agenciju Đerdap travel, sa kojima sam sve detalje dogovarao brzo, tačno i efikasno.

Osnovna prednost je bila što nismo zavisili od drugih, naime veći brodovi neće da isplove ukoliko se ne nakupi određeni broj putnika, a ja nisam baš neko ko bi trpeo takvu vrstu neizvesnosti i nepreciznosti.

U zakazano vreme, bili smo obostrano tačni, a polazak je bio sa pristaništa ‘’General Boat’’ koje se nalazi na 40 km od centra Kladova i 17 km od najbližeg mesta, sela Tekija.

Katamaran sa kojim smo zaplovili ima kapacitet od 12 mesta, taman koliko je nas bilo.

Cena vožnje je 1800,00 dinara, što i jeste i nije puno (za tročlanu porodicu svakako jeste), zavisi sa čime se poredi.

Plovidba traje 90 minuta i za vreme nje se obilazi najzanimljiviji deo klisure – kazani, balon stanice sa kojima se nekada regulisao ovdašnji saobraćaj na reci, čuvena Trajanova tabla, a kada se približi rumunskoj strani lepo se vide manastir Mraconia i statua Decebal.

Postoji izvesno ‘’nadmetanje’’ između naših i rumunskih brodara, a ni pravila nisu baš najjasnija u smislu koliko ko sme da se približi suprotnoj obali.

Mi smo imali ‘’bliski susret’’ sa rumunskim rečnim policajcima, ali sve je proteklo u ‘’prijateljskom tonu’’ :).

Ono što me je porazilo je scena sa Trajanovom tablom.

Ovo kulturno dobro od neprocenjivog značaja, od kada je sagrađena hidrocentrala dostupno je jedino sa reke.

Uprkos tome, tabla je išarana od strane ljudi bez mozga, stida i kućnog vaspitanja.

Zamislite taj poduhvat – neko je na plovidbu Dunavom od kuće poneo auto lak, kredu i nešto slično, iskrcao se na prilično nepristupačnoj lokaciji Trajanove table i ‘’potpisao se’’.

Nema reči kojima bih opisao gađenje i prezir nad ovakvim primitivcima sa kojima smo okruženi.

Imperator Cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put“.

Ovako glasi prevod latinskog natpisa koji je uklesan na kamenoj tabli širine 1,8 i dužine 3,2 metra koja potiče još iz perioda Trajanovih pohoda na Dačane.

Tabla se nalazila uz nekadašnji ‘’rimski put’’ koji je potopljen nakon izgradnje hidrocentrale ‘’Đerdap’’.

Tabla je premeštena i nalazi se na 21,5 metar iznad prvobitne lokacije.

Putovanje smo nastavili ka Donjem Milanovcu koji od pristaništa udaljen 21 km, no za mesto gde ćemo napraviti pauzu nismo odabrali ovaj simpatični gradić na obali Dunava, nego etno kompleks ‘’Kapetan Mišin breg’’.

Ova šarmantno uređena destinacija, smeštena na atraktivnom mestu, 173 metra iznad Dunava, sa jednim od najlepših vidikovaca u Đerdapskoj klisuri nalazi na samo 6 km od Donjeg Milanovca.

Preuređeno seosko domaćinstvo ime je dobilo po čuvenom kapetanu Miši Anastasijeviću, predsedniku Skupštine kneževine Srbije, koji je rođen u ovim krajevima.

U okviru kompleksa nalazi se galerija pod otvorenim nebom ‘’ Čovek, drvo, voda’’ – zbirka skulptura od kamena i drveta, prodavnica vina, voćnjak, dve kuće za smeštaj, prostor za kampovanje.

No, ono zbog čega većina ljudi voli ovde da dođe je taj neverovatan pogled koji se pruža sa ivice imanja ka Dunavu i Donjem Milanovcu.

Preporuka je da vaš dolazak unapred najavite i dogovorite detalje, domaćini ne vole da funkcionišu po principu ‘’mi svratili na piće’’, pa ukoliko je istovremeno na imanju prisutna neka oorganizovana grupa, može vam se desiti da vas ni ne pogledaju.

Tako da smo se mi prošetali, islikali i krenuli dalje ka Lepenskom viru, do kojeg ima 14 km od Kapetan Mišinog brega.

Gužva na prilazu parkingu ovog svetski poznatog arheološkog nalazišta sugerisala je da je putnička prvomajska groznica u punom zamahu, a istovremeno je stidljivo najavila šta nas čeka u nastavku putovanja.

Lepenski Vir, mesto koje svako treba obavezno da poseti, predstavlja ostatke prvog organizovanog ljudskog naselja na otvorenom, starog 8000 godina.

Od parkinga do ulaza u nalazište vodi staza kroz šumu, šetnja uz mnoštvo retkih biljaka i prijatnu hladovinu traje petnaestak minuta.

Na početku staze se nalazi nekoliko etno kuća koje prikazuju tradicionalan način života u ovim krajevima pre 150 – 200 godina.

Savremeni vizitorski centar je od pre 10 godina pokriven velikom kupolom, no velika je mana što nije klimatizovan pa je boravak u vrelim danima prilično naporan, izuzev prostorije za video projekcije, gde smo pogledali zanimljiv film o toku radova na iskopavanju ovog nalazišta, koje je svojevremeno zapanjilo čitav svet.

Ovde su otkriveni primerci nakita i oruđa od kosti i kamena, kao i isklesane kamene ploče sa simbolima i znakovima koji najverovatnije predstavljaju osnovno pismo čovečanstva (vinčansko pismo)!

Do otkrića lokaliteta Lepenski Vir došlo je tokom opsežnih istraživanja u Đerdapu koja su vršena zbog izgradnje hidroelektrane.

Nakon završetka iskopavanja, lokalitet je premešten na sadašnju lokaciju kako bi se zaštitio od potapanja koje je izvršeno pregrađivanjem Dunava.

Rekoh da smo naslutili da će, obzirom na savršeno vreme i pojačanu medijsku popularizaciju ovdašnjih turističkih destinacija, gužva na našem narednom odredištu biti poprilična, no ono što smo zatekli na prilazima tvrđavi Golubac, nas je prenerazilo.

Nikada i nigde u Srbiji nisam video toliko ljudi na jednom mestu koji žele da posete neku turističku atrakciju, svuda je vrvelo od stotina automobila i hiljada ljudi.

Red pred ulazom u kompleks tvrđave bio je dugačak oko 100 metara i deo naše ekipe je odustao od čekanja, no nas sedmoro najupornijih je odstojalo 40 minuta i konačno ušlo u ovo fantastično zdanje.

Na mestu gde je Dunav najširi i gde zaista podseća na more, neposredno pred ulazom u Đerdapsku klisuru, na liticama uzvišenja Radana, krajem 13. i početkom 14. veka, sagrađena je tvrđava Golubački grad.

Tvrđava je u u više navrata menjala svoj izgled, kule su rušene pa doziđivane, a naravno da je do velikih promena došlo i tokom gradnje hidrocentrale.

Naizmenično su njome vladali Ugari, Turci, Austrijanci i Srbi, a do pre deset godina kada je počela velika rekonstrukcija, bila je u izuzetno zapuštenom i lošem stanju.

Danas, nakon dugogodišnje restauracije, Golubački grad, po meni, spada u top 3 najveće turističke atrakcije u čitavoj Srbiji.

Za ozbiljnu i kvalitetnu posetu celom kompleksu potrebno je odvojiti čitav jedan dan, a posetu je potrebno najaviti i zakazati jer nisu svi delovi i nivoi tvrđave dostupni uvek i pod istim uslovima.

Za najteži – crni nivo obavezan je vodič i mala grupa.

Na mapi možete otprilike videti gde se šta nalazi, sama tvrđava se sastoji od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada.

Golubački grad čini ukupno deset kula i dve velike kolske kapije.

Vizitorski centar je bogato opremljen sa brojnim interaktivnim sadržajima, foto i video dokumentacijom.

Gužva je tog dana bila takva, da se i po 5 minuta čekalo na penjanje ( i silaženje) na neku od kula, tako da ako možete – izbegnite praznike i vikende.

U odnosu na našu prethodnu posetu novost je bila mogućnost fotografisanja sa jednim divnim i ozbiljnim sokolom, kao i vežbanje streličarstva, veštine gađanja lukom i strelom, što je, naravno, posebno obradovalo našeg Daria.

Poslednja destinacija koju smo posetili tog dana bila je Ramska tvrđava.

Od Golupca do Rama ima ravno 40 km, putem preko Velikog Gradišta i Srebrnog jezera.

Ovo drugo mi se učinilo kao odlična ideja za još jednu pauzu, no na licu mesta to se ispostavilo kao nemoguća misija – scene haotične gužve bile su identične kao ispred Golubačkog grada.

Inače, prvi put sam prošao putem koji od Srebrnog jezera ide uz samu obalu Dunava i rumunsku granicu, te se preko sela Zatonje i živopisnih brežuljaka stiže do Rama.

Jako lepi predeli, voleo bih još jednom tuda proći, sa više vremena i manje žurbe.

Posebno me zainteresovao deo gde započinje Srebrno jezero na zapadnoj strani, u blizini sela Zatonje.

Vidim da tu postoje i plaža i kamp koji bi voleo nekad da ”overimo”.

Slikovita srednjovekovna Ramska tvrđava sagrađena je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II – dede Sulejmana Veličanstvenog.

Iz ovog perioda potiče legenda, po kojoj je sultan Bajazit II, obilazeći svoje vojnike, zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav i suprotnu ugarsku stranu.

Sedeći tako na prostirci – ihramu (kako glasi turski naziv za prostirku za molitve), on je zaspao.

Kada se probudio osećao se kao preporođen.

Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime.

Tvrđava je bila zidana za odbranu od hladnog i vatrenog oružja.

Kule su snabdevene i danas vidljivim otvorima za topove, pa se može reći da je Ram pravo artiljerijsko utvrđenje.

Tvrđava je bila opasana dubokim rovom i ulaz u nju je bio moguć preko pokretnog mosta.

Prema istorijskim izvorima Ram je razoren 1788. godine, a zanimljivo je znati da je iste godine, braneći Ramsku tvrđavu od Turaka, u njoj poginuo i austrijski grof baron Loprešti.

U blizini tvrđave nalazi se karavan saraj iz 15.veka.

Postojanje karavan saraja i obližnjeg hamama pokazuje nam da tvrđava nije bila važna samo u ratnom periodu, već je u mirnim vremenima štitila trgovce koji su imali gde da prenoće i da se odmore na svom putu.

Inače, položaj tvrđave i sela je fantastičan, pored velike ”krivine” koju ovde Dunav pravi, uz samu granicu sa Rumunijom.

Tačno naspram Rama je ušće reke Nere u Dunav, koji je ovde širok skoro kao kod Golupca.

Na samoj tvrđavi nije bilo gužve kao na prethodnoj destinaciji, no gužve je bilo na obližnjem pristaništu odakle vozi čuvena skela preko Dunava na relaciji Ram – Stara Palanka.

Dolazeći u Ram, nisam ni računao na ovu opciju jer je poslednja skela po redu vožnje išla u 17.30h, no obzirom na ”povećanu frekvenciju saobraćaja”, skelari su odlučili da nastave sa prevozom, pa smo mi uspeli da se ukrcamo na poslednju vožnju tog dana.

Šta se dobija prelaskom Dunava na ovom mestu ?

Obzirom da je prva iduća mogućnost prelaska Dunava preko mosta kod Smedereva udaljena 62 km, jasno je da skela značajno skraćuje putovanje onima koji gravitiraju  ka jugozapadnom i zapadnom Banatu.

Kako je početna i kranja tačka našeg putovanja bilo selo Deliblato i turistički kompleks ”Delibalatska čarda” našeg prijatelja Petra Pece Stamenovića, nama se opcija povratka sa skelom isplatila, pre svega u smislu manje napora potrebnog za transport.

Sela oko Smedereva, gužva i put koji je u izuzetno lošem stanju, nešto je što je poželjno izbeći.

Cena prevoza skelom je 1500,00 dinara po automobilu bez obzira na broj putnika, pa sam zato pojam isplativosti relativizovao.

Uglavnom, svako treba da stavi na papir troškove, pre svega vodeći računa koja je krajna destinacija u pitanju.

Sama vožnja je izuzetno atraktivna i neobična, zalazak sunca na ovom mestu je fenomenalan, sve u svemu jedna mala avantura koju treba barem jednom isprobati.

O Deliblatu, specijalnim rezervatima prirode Kraljevac i Deliblatska peščara pisao sam u blogu koji je do sada ubedljivo najčitanji i koji možete pogledati OVDE.

Ovom prilikom ću samo još jednom preporučiti dolazak i istraživanje ovih zanimljivih predela, a za sve to ne postoji idealnija ”baza” od Deliblatske čarde.

Kada se odlučite za obilazak Đerdapske klisure i ovog dela Srbije uopšte, sasvim sigurno nećete preskočiti posetu tvrđavi u Smederevu i Arheološkom parku Viminacium.

Iz prethodne priče jasno je da je nemoguće sve to zajedno strpati u jedan dan, čak su i dva premalo.

Prilikom planiranja našeg ovogodišnjeg putovanja koje je obuhvatilo i obilazak Đerdapske klisure sa rumunske strane, morao sam u plan da ukalkulišem nekoliko organizaciono teško spojivih elemenata – da nam je Deliblato mesto prvog i poslednjeg noćenja i da zbog radnog vremena nedeljom i ponedeljkom nekih objekata u Rumuniji, put kroz klisuru mora da započne sa njihove strane.

Usled toga, prvi dan  našeg putovanja bio je rezervisan za Smederevo i Viminacium, a naredna dva za Đerdapsku klisuru.

Svakako da bi neko vaše buduće putovanje koje bi obuhvatilo sve ove lokalitete bilo osmišljeno na manje komplikovan način i sa više logike u maršruti.

Nakon Fetislama, Golubačkog grada i Rama, tvrđava u Smederevu je jedina koja nije rekonstruisana i revitalizovana i mislim da svi zaljubljenici u ovaj vid kulturno – istorijskog nasleđa i turističkih atrakcija, željno iščekuju da se to desi.

Golim okom je vidljivo da su intervencije neophodne i to što pre, a da ne govorimo o tome kako se u nedostatku jasne vizije o tome kako celokupan prostor treba i mora da izgleda, rađaju sulude ideje kao što ije npr. zgradnja atletskog igrališta usred tvrđave…

Smederevska tvrđava je izgrađena u periodu 1428-1439. godine, a podigao ju je Despot Đurađ Branković i predstvljala je vojno, privredno, kulturno i crkveno sedište srpske Despotovine.

Na površini od 11 hektara u obliku nepravilnog trougla, izgrađeno je 19 kula sa bedemima i prokopan je kanal čime je tvrđava bila okružena vodom sa svih strana.

Centralni deo tvrđave i glavna turistička atrakcija zove se Mali grad i u njemu se nalazila rezidencija Despota Đurđa, zgrada za porodicu, pratnju i stražu, kao i biblioteka i kovnica novca.

Ovogodišnja poseta Viminaciumu, bila je moja treća u poslednjih 7 godina i svaki put se iznova oduševim.

Poput Golubačke tvrđave i za ovaj fascinantni arheološki lokalitet usudim se da ustvrdim da spada u vodeće turističke lokalitete Srbije.

Nalazi se 45 km od Smedereva i 25 km pre Ramske tvrđave, dok je najbliži veći grad Požarevac koji je udaljen 17 km.

Viminacium se nalazi neposredno uz termoelektranu Drmno i selo Stari Kostolac.

Viminacium je bio rimski vojni logor i grad nastao u I i trajao do početka VII veka.

Bio je jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, severnu Makedoniju i deo severozapadne Bugarske.

Prva istraživanja na ovom lokalitetu započeta su još daleke 1882. godine dok je prilikom izgradnje termoelektrane 1977. godine obim radova bio značajno uvećan i oni traju permanetno do danas.

U međuvremenu, 5. oktobra 2006. zvanično je otvoren Arheološki park Viminacium, a njegovi se sadržaji konstatno unapređuju i proširuju.

Na Viminacijumu je zaposleno 20 mladih ljudi iz okolnih mesta.

Arheološki park raspolaže sa tavernom u kojoj se posetioci mogu okrepiti tokom posete lokalitetu, suvenirnicu sa velikim izborom suvenira, knjiga, i edukativnih igara.

Toaleti postoje na dva objekta u okviru parka (mauzolej i amfiteatar).

Sedam objekata je pokriveno i otvoreno za posetioce:

  • Severna Glavna kapija legijskog logora (Porta praetoria)
  • Rimske terme
  • Rimski amfiteatar
  • Mauzolej u kojem je najverovatnije sahranjen rimski imperator Hostilijan
  • Mamut park
  • Domvs Scientiarvm Viminacium / Naučno istraživački i turistički centar
  • Zanatski centar sa pećima za proizvodnju keramike i opeke

Organizovane turističke ture kreću na svakih sat vremena i u zavisnosti od broja posetilaca obilazak  se realizuje turističkim vozićem ili sopstvenim prevozom obzirom da su međusobna rastojanja između lokaliteta predaleka za pešačku varijantu.

U kompleksu se nalazi i Avantura park koji je idealan za prekraćivanje vremena dok se čeka početak vodičke ture, no ovaj put nije radio usled rekonstrukcije.

Retko kada se vraćam na lolalitete i destinacije koje sam ranije obišao, jednostavno radije ću vreme posvetiti nečem novom, no u ovom slučaju nije mi ni malo žao zbog tolike količine ”repriziranja”.

Verovatno ću se ponoviti u iznošenju ličnog utiska da se radi o najlepšem i najzanimljivijem delu Srbije, a jedini način da proverite da li se radi o preterivanju ili realnosti jeste da uskoro i sami ”zalutate” u ove krajeve!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *