by Nakon bloga posvećenog muzeju rumunskog sela u Bukureštu, nastavljamo sa sličnom temom i putujemo u Mađarsku, u posetu veličanstvenom kompleksu čiji je puni naziv Nacionalni istorijski memorijalni park Opustaser.
Radi se zapravo o još jednom muzeju na otvorenom koji je izgrađen u blizini seoca Opustaser (Opusztaszer) u južnoj Mađarskoj.
Kako je najbolje posetiti ovu izuzetnu turističku atrakciju ?
Prva varijanta je da u okviru nekog (produženog) vikenda posvećenog Segedinu, odvojite vreme i uputite se ka severu – kompleks se nalazi 28 km od centra ovog predivnog gradića čija lepota i brojnost zanimljivih sadržaja zahtevaju poseban osvrt u nekom budućem blogu.
Druga opcija je da ako krenete u Budimpeštu, malo poranite pa da vam Opustaser bude tranzitna destinacija za malo podužu pauzu.
Od graničnog prelaza Horgoš do mesta Balastya kod kog se treba isključiti sa auto puta ima 45 km i potom još 15 km do muzeja / parka.
Mi smo Opustaser posetili u proleće 2017.godine i sećam se da smo se dosta namučili prilikom pronalaženja lokacije, saobraćajno – turistička signalizacija je bila prilično oskudna (posebno kada se ide pravcem iz Segedina), a i navigacija nam je bilo nešto sluđena tog dana.
Osim ove logističke problematike, čini mi se da bi i promotivni segment za ovu destinaciju mogao biti bolji – gotovo niko od ljudi koji vole da putuju u Mađarsku i sa kojima sam razgovarao, nije čuo za ovu veoma posećenu istorijsku, etnografsku i turističku znametost Mađarske.
O čemu se u stvari radi ?
Prema istorijskim podacima, Mađari (7 plemena) su na ove prostore stigli daleke 896. godine, predvođeni čuvenim vojskovođom Arpadom.
On je okupio vođe svih plemena upravo na mestu gde je današnji Opustaser, a na tom skupu je osnovana Kneževina Mađarska.
Obzirom da su tada doneta i prva pravila – zakoni, onda se na neki način taj skup doživljava i kao prva mađarska ‘’skupština’’.
Nakon napada Otomanskog carstva u 16. veku, opustošeno mesto lagano pada u zaborav koji traje sve do 1896.godine kada sa ovde u čast 1000 godina postojanja mađarske države podiže spomenik Arpadu koji danas zauzima centralno mesto u kompleksu.
Memorijani kompleks otvoren je 1982.godine, no pre nego što uđemo u njega, napravićemo jednu kratku pauzu.
Naime, kada se sa glavnog puta koji vodi od sela skrene ka muzeju, sa leve strane nalazi se mali zabavni park gde se oni sa malom (pa i sa velikom, što da ne 🙂 ?) decom mogu zabaviti tražeći pravi put kroz jedan veliki lavirint !
Tu se nalazi i ugostiteljski objekat i nekoliko dečjih igrališta.
Do velikog parkinga ispred kompleksa ima 750 metara, a sam ulaz u njega prilično je monumentalan i izgledom asocira na tradicionalne nomadske kuće – jurte.
Park se prostire na 55 hektara i na priloženoj mapi možete videti da se pored najznačajnijeg i najvećeg objekta tzv Rotunde ovde nalaze vizitorski centar, bašte, jezero, mini hipodrom, prikaz mađarskog sela, salašarska imanja, manastiri i crkvice, ribarska koliba, vetrenjača, igrališta, ugostiteljski objekat itd.
Pomenuta Rotunda je višenamenski i multifunkcionalni objekat koji je sagrađen pre svega za potrebe čuvanja i prikazivanja monumentalne kružne slike ‘’Dolazak Mađara u Panonsku niziju’’, poznate i kao ‘’Festi panorama’’.
Sliku je naslikao Arpad Festi 1896.godine, upravo za potrebe obeleževanja hiljadugodišnjice postojanja Mađarske.
Na slici čija je dužina 120m , širina 15m, prečnik 38m, rađeno je pune dve godine, osim Arpada u nastajanju ovog vanvremenskog dela učestvovali su njegovi saradnici uključujući i umetnikovu suprugu.
Slika je imala neobični i skoro tragičnu istoriju – nakon što je prvobitno izložena u Budimpešti, boravila je jedno vreme u Londonu, da bi posle povratka u glavni mađarski grad bila drastično oštećena u bombardovanju za vreme II svetskog rata.
Grupa poljskih umetnika uspela je nakon nekoliko godina mukotrpnog rada da je u potpunosti rekonstruiše, a od početka osamdesetih nalazi se u Opustaseru.
Kao i u slučaju muzeja u Waterloo-u o kome sam nedavno pisao, i ovde je celokupan doživljaj upotpunjen sa mnoštvom 3D detalja, svetlosnim i zvučnim efektima…
Osim u prikazu ovog grandioznog umetničkog dela posetoci mogu da učestvuju u brojnim radionicama u kojima će se upoznati sa trikovima streličarstva, a tokom boravka u autentičnoj jurti mogu da se oprobaju u paljenju vatre sa kremenom i kresivom.
Takođe, zainteresovani mogu da pogledaju i tradicionalnu odeću i nakit iz tih davnih vremena.
Zanimljiva je šetnja kroz tzv ‘’Promenadu’’ gde imate utisak kao da ste se obreli na ulici nekog mađarskog grada sa kraja 19.veka.
Mađarska istorija predstavljena je kroz nekoliko stalnih postavki – arheološka, numizmatička, antroploška, folklorna, vojne industrije itd.
Posebne tematske celine su priče o aktivnostima mađarskih istraživača, a zanimljiva je i storija o brakovima princeza iz dinastije Arpad.
Specijalno mesto u muzeju zauzima istorijat crkve – manastira Szer, prikazan kroz etape njegovih konstrukcija.
Crkvi, sagrađenoj u 11. veku dograđen je manastir u doba Svetog Stefana, prvog kralja Mađarske (vladao u periodu 1001-1038.) koji je bio svojevrsni centar regiona sve do kraja 16.veka kada ga ruše trupe Osmanskog carstva.
Njegovi ostaci mogu se videti na jednom brdašcu u parku pored kog smo uživali u miomirisima biljne bašte napravljene prema originalnim nacrtima benediktanskih monaha.
I, sada krećemo u jednu dugačku šetnju po otvorenom delu kompleksa.
Nakon jezera stižemo do tzv. ekoloških jurti u čijoj unutrašnjosti imate priliku da se maštom prebacite hiljadu godina unazad i ujedno da napravite mali predah.
Najveći deo kompleksa zauzima prikaz tradicionalnog sela južne i jugoistočne Mađarske i segedinskih salaša.
Kod nas se u poslednje dve decenije odomaćio izraz ‘’etno selo’’ za ovakve i slične postavke, a ova datira još iz 1970. kada je počelo preseljenje brojnih objekata sa svojih domicilnih lokacija u Opustaser.
Šetjući se kroz pravo selo – varoš sa svojim kućama, poštom, industrijskim zgradama i zanatskim radionicama imate uverljiv utisak da vas je vremenska mašina prebacila na kraj 19. i početak 20.veka.
Tu su i ‘’prave’’ pekara i prodavnica gde možete kupiti nešto od namirnica.
Selo ne bi bilo selo bez domaćih životinja, pa smo ovde sreli ovce, svinje, mađarskog pulina, guske…..
U svaki objekat se može ući i pogledati unutrašnja izložba koja ilustruje detalje iz nekadašnjeg života na selu.
Na mene je najveći utisak ostavila poseta perfektno rekonstruisanoj vetrenjači, sa veoma sređenom i interesatnom unutrašnjošću.
Strmim stepenicama stiže se do nekoliko spratova – nivoa, a sa vrha se pruža prelep pogled na čitav kompleks.
Kroz park se možete provozati i vozićem, a na hipodromu se nekoliko puta dnevno organizuje demonstracija veština ‘’’starih Huna’’ na konjima.
Ukoliko ovaj blog bude zainteresovao nekog ko planira skorašnje putovanje u tom pravcu (objavljujem ga desetak pred novogodišnje i božićne praznike) važan je podatak da je memorijalni park, usled energetskih ušteda, zatvoren za posete do kraja februara 2023.
No, brzo će proleće i lepši dani, idealni za posetu ovom fantastičnom mestu, koju najtoplije preporučujem !
