October 2, 2022

Otok Korčula, modro – zeleni raj južne Dalmacije

Iako je do kraja letnje, turističke sezone ostalo više od mesec dana (blog pišem polovinom avgusta), mislim da se već sada Korčula može proglasiti za hit jadransku destinaciju leta 2022.

Broj članaka i reportaža u medijima o ovom prelepom otoku poslednjih par meseci  je neverovatan, a gotovo da nema dana da se ne pojavi priča kako je neka regionalna ili svetska poznata faca (od Đokovića, preko Matthew McConaugheya i Woody Harrelsona pa do bračnog para Beckham) boravila upravo na Korčuli.

Sa druge strane, broj mojih poznanika i prijatelja koji se zaputio u istom pravcu zaista je impresivan, a razlog za ovu sveopštu ‘’korčulamaniju’’ do danas, nisam dokučio.

Možda je u pitanju čista slučajnost, kao što je slučajnost otkud mi na na takvom ‘’trend lokalitetu’’.

Posle niza godina planiranja, dogovaranja, otkazivanja, konačno je došlo vreme i za tu, zaista dobitnu, kombinaciju – 7 dana Korčule + 7 dana Mljeta !

Po starom, dobrom običaju, traženje smeštaja krenulo je još tokom januara, a stečeno iskustvo govori – nedovoljno rano!

Već tada, preko polovine smeštajnih jedinica koje su nam odgovarale bile su ‘’bookirane’’, uprkos činjenici da smo odabrali relativno rani termin (08.07.) i da nam je bilo svejedno u kom mestu na celom otoku ćemo se locirati.

Dakle, preporuka broj 1 – ko hoće na Korčulu, a može znatno unapred da planira, neka sa tom ‘’operacijom’’ krene još tokom jeseni.

Korčula je šesti po veličini otok u Jadranskom moru, površina joj je 279 km2, broj stanovnika oko 16 000, administrativno je podeljena na 5 opština – Korčula, Lumbarda, Smokvica, Blato i Vela Luka.

Na otok se dolazi trajektom (katamaranom) iz dva pravca – od Splita do Vela Luke ili iz Orebića na Pelješcu do grada Korčule.

Vožnja trajektom iz Splita traje puna 3 sata, a zapravo se radi o liniji koja povezuje kopno sa otocima Korčula i Lastovo, i ovo je jedan od retkih primera međuotočne povezanosti  – ako idete sa Lastova možete Korčulu koristiti kao tranzit za brži povratak (mi smo tako uradili dalekog leta 2010.).

Nešto brže se stiže ukoliko iz Splita idete katamaranom koji pre Vela Luke svraća do Hvara.

Mnogo lakši i češće korišten pravac dolaska, posebno za turiste iz Vojvodine, Slavonije, srednje i istočne Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore je preko Pelješca, sa plovidbom trajektom/katamaranom koji spaja pomenuti Orebić sa lukom Dominče koja se nalazi pored grada Korčule (ako idete katamaranom, on vozi direktno pod zidine starog grada).

Vožnja traje dvadesetak minuta, a polasci su u top sezoni i na manje od sata vremena razmaka.

Naš rani termin je imao svoju veliku prednost – gužve koje su kasnije okupirale sve, od puteva, graničnih prelaza, trajekta, plaža, gradova, mi nismo uopšte osetili, ni najmanje….

No, termin je imao i svoju manu – dugoočekivano otvaranje Pelješkog mosta koji je upravo putnicima koji su krenuli ka Korčuli maksimalno trebao da olakša i skrati putovanje, pomereno je čak na 26.07. što je značilo da ćemo mi morati starom rutom koju ovde spominjemo kao uspomenu, a ne kao savet.

Dakle, kada dolazite iz pravca Sarajeva, Mostara, Čapljine, prelazite kod Metkovića iz BiH u Hrvatsku i za samo 23 km ste na mostu, potom preostaje još oko 45 km vožnje po Pelješcu do Orebića.

Stari pravac koji smo mi koristili, duži je od ovog za preko 50 km, i podrazumevao je da se posle Mostara odvojite za Stolac od kog je od ovog leta urađen nov i odličan put direktno do Neuma, gde se prelazi granica i ubrzo kod Stona skreće na Pelješac.

Nama Korčula nije bila potpuno nepoznata, u raznim prilikama u posednjih 18 godina smo je posećivali (izleti sa Pelješca na kom smo letovali 2004. i 2012.godine), no nikada nismo bili na njoj stacionirani.

U pomeutoj januarskoj potrazi za adekvatnim smeštajem, ispalo je da je apartman Bumba u Prižbi, nešto što nam je najviše odgovaralo, te je tako ovo malo mesto na južnoj strani otoka postala naša ovogodišnja korčulanska ‘’baza’’.

Iako je do mora (plaže) trebalo 5 minuta lagane šetnje, opremljenost apartmana, raspored prostorija, prostrana terasa sa pogledom na Lastovo, ljubaznost domaćina i povoljna cena, učinile su da nam ‘’Bumba’’ ostane u lepom sećanju i za preporuku svakom ko bude dolazio u Prižbu.

Pogled sa naše terase

Samo mesto je atipičnog izgleda, dugačko i usko sa dva reda kuća koje su praktično sve istovremeno i aprtmani za izdavanje.

Novijeg je datuma, tako da ovde nema starih kuća, uzanih ulica, trgova, crkvica (sem malog samostana u blizni naše plaže), svega onoga što karakteriše većinu dalmatinskih mesta.

Smeštena je između dva poluostrva Ratak i Prišćapac, kod ovog drugog postoji klasično turističko naselje (hotel, pizzeria, bar, market, mini golf….).

Ne postoji šetalište uz more u klasičnom smislu, osim kratkog dela u blizni našeg apartmana, jer konfiguracija terena to ne omogućava – većina kuća je smeštena iznad visokih stena između kojih su napravljeni betonirani privatni molići i plažice.

Najveća i najlepša plaža je Vela Prižba, nedaleko od našeg smeštaja, smeštena uz poluostvo Ratak.

Naše nepisano pravilo je da smo prepodne na odabranoj ‘’domaćoj’’ plaži, dok je popodne rezervisano za lutanja i istraživanja, pa je tako bilo i ovaj put.

Jedina zamerka ‘’našoj’’ plaži je nedostatak prirodnog hlada, tako da se ‘’investicija’’ u suncobran par dana pred polazak, pokazala sasvim opravdanom.

Pomenuti Ratak je tek na početku ‘’procesa apartmanizacije’’ pa se na njemu zaista još uvek možete susresti sa nečim što se zove netaknuta priroda i uživati u veličanstvenom spoju zvuka, mirisa i boja Jadrana.

U mestu postoje dva – tri restorana, malo smo proučili ponud, popili piće u jednom od njih i time je naš dodir sa ugostiteljskim uslugama bio okončan – cene su ove godine potpuno podivljale i postale apsolutno neprihvatljive za naš džep.

Ukoliko do Prižbe dolazite iz pravca grada Korčule, ukupna razdaljina je oko 40 km, a postoje dve mogućnosti – skroz do Blata (pod koje administrativno pripada) i onda još 10 km vijugavim putem preko Grščice, a druga varijanta je da se sa glavnog puta koji povezuje dva kraja otoka tj. Korčulu i Vela Luku, skrene kod Smokvice i preko Brne uz more dođe sa kontra strane.

Ova druga opcija deluje atraktivnije, no znatno je sporija.

Naše istraživanje korčulanskih uvala i plaža započeto je razočarenjem, valjda i jedinim koje smo doživeli u tih 7 dana.

Kada na fotografima pogledate uvalu i plažu Istruga (uz obližnje mesto Brna), prva pomisao je – ovo je raj!

Mi smo slično razmišljali – romantična uvala, peščana plaža, prirodna hladovina, sve to gledamo sopstvenim očima na licu mesta u neverici zašto u ovom raju nema nikoga…

Odgovor je usledio odmah nakon ulaska u more – površina po kojoj hodate nije peščana nego nepodnošljivo gnjecava, to što se radi o ‘’lekovitom blatu’’ nije nam puno pomoglo, te je istraživanje plaža tog dana momentalno nastavljeno na drugom mestu.

Svi putevi između naseljenih mesta na Korčuli su i više nego dobri, pa tako i onaj koji nas je odveo do Prigradice, mesta na suprotnoj strani otoka.

Samo je 13 km razmak između Prižbe i ovog slatkog mesta na severnoj strani otoka iz kog ‘’puca’’ pogled na Hvar i u daljini na moćno Biokovo koje se nadvilo nad Makarskom rivijerom.

Tokom svih dana našeg letovanja na Korčuli pratio nas je vetar većeg ili manjeg inteziteta i u većini slučajeva je bio ‘’od koristi’’ – prijalo je osveženje koje je donosio, no u Prigradici tog dana bura je ipak uradila ono što najbolje zna – pročistila boje, ohladila more i razveselila ljubitelje i talasa i valova 🙂

Ovo, jedno od najstarijih mesta na otoku, u prošlosti je bilo poznato po svojim ribarima i luci iz koje se odpremalo vino i masinovo ulje iz obližnjeg Blata.

Danas je to uglavnom turističko mesto u kom svoj smeštaj možete potražiti u nekoj od autohtonih, kamenih kuća uz samo more ili u nekoj od novije izgrađenih, na brdašcu iznad mesta.

Na povratku u Prižbu, logično je bilo posetiti i centralno mesto ‘’naše opštine’’ Blato.

Praktično svi putevi vode kroz i oko Blata, da li krenuli ka Veloj Luci, gradu Korčuli, Prigradici ili Prižbi.

Blato je mesto od nekih 4000 stanovnika, smešteno u dolini i na brežuljcima kojima je okružena, nedaleko od Blatnog polja po kojem je dobilo ime.

Ovo, jedno od najstarijih mesta na otoku, uz Smokvicu je jedino opštinsko središte koje se ne nalazi na obali mora.

Čuvena je aleja lipa Zrinja koja je nakon one u Berlinu, najduža u Evropi.

U mestu se nalazi dom zdravlja, prodavnice, banke, hotel zgrada opštine….

U Blatu i okolini veliki je broj malih crkava i kapela.

Najstarija je Sv. Kuzme i Damjana iz 6. veka, zatim Sv. Marija u polju, Sv. Martin, a najpoznatija je župna crkva Svih Svetih koja se nalazi u samom centru mesta.

Tokom leta, jednom sedmično na trgu ispred crkve, uz ritam bubnja i zvuk gajdi, organizuje se prezentacija mačevalačkog plesa Kumpanjija (“ples od boja“) , koji  prenosi tradiciju narodne vojske koja je nekada čuvala mesto.

Pre dve godine otvoren Kulturni centar Blato sadrži zanimljivu izložbu ‘’Grad mrtvih nad poljem života’’ kojom su predstavljeni rezultati arheoloških istraživanja nekropole gradinskog naselja Kopila smešetenog na južnoj padini Stražišće, iznad Blatskog polja.

Ono što se zaista izdvaja u turističkoj ponudi Blata je Etno kuća Barilo sa fascinantnom etnografskom zbirkom koja nas je istinski oduševila.

U porodičnoj kući Marinković – Barilo u blizini centra mesta, nalazi se zbirka marljivo skupljana decenijama i jedinstvena je na Korčuli.

Adresa je 90.ulica broj 10, radno vreme svakodnevno od 9-20h, dok je cena ulaznice 15kn.

Ljubazna domaćica će vas kroz zanimljivu i sadržajnu priču i mnoštvo detalja, provesti kroz prohujale vekove na ovom prostoru, a pred očima posetiocima će se naći tačno 579 predmeta, od poljoprivrednih mašina do odeće.

Etno kuća sastoji se od unutrašnjeg i spoljnjeg izložbenog prostora.

Unutrašnji prostor čini staro ognjište (komin), dnevni boravak (tinel), spavaća soba, kuhinja i soba sa velikom zbirkom narodnih nošnji, odeće i ručnih radova iz minulih vremena.

Spoljašnji deo zbirke čine poljoprivredni alati, ribarski pribor i mnoštvo kamenih upotrebnih premeta.

Posebnu zanimljivost predstavlja vrt sa autohtonim, aromatičnim i lekovitim biljem.

Na kraju obilaska domaćini će vas počastiti svojim proizvodima (likeri, rakije, smokve, bademi…) koje će vaš, već visoki, stepen oduševljenja podići na neslućeno visoki nivo, a nepca i duša će ‘’kući ići pevajući’’ sa željom za što skorijim povratkom na ovo predivno mesto.

Vela Luka, mesto koje je opevano jednom od najlepših mediteranskih melodija čija je možda najpopularnija verzija ona u izvođenju Jasne i Olivera, dvoje poznatih Velolučana, nalazi se na krajnjoj zapadnoj strani otoka, u dubokoj uvali okruženoj visokim brdima.

I, baš ta brda postaju, u turističkom smislu, sve zanimljivija i posećenija od strane kako klasičnih turista tako i onih sklonijih avanturizmu i adrenalinu.

No, pre turizma, morali smo odati počast Oliveru Dragojeviću za svu lepotu kojom nam je oplemenio živote, svojom neponovljivom muzikom.

Grob se nalazi na lokalnom groblju Svetog Roka, iznad grada, do kojeg se veoma lako i brzo stiže.

Da se vratimo brdima – 130 metara iznad Vela Luke na brdu Pinski rat nalazi se Vela spila, jedan od najznačajnijih arheoloških praistorijskih lokaliteta u Evropi.

Tako kažu svi pisani i internet turistički vodiči, no za laike poput nas ono što zatičemo na licu mesta ne predstavlja posebnu fascinaciju.

Ceo prostor je prilično mali, obilazak kratko traje, pretpostavljam da je cela priča puno zanimljivija usko stručnoj kategoriji posetilaca.

Prema dosadašnjem stepenu istraženosti zaključuje se da je pećina kontinuirano naseljena od mlađeg kamenog doba, tj. oko 20 000 godina p.n.e, a nalazi upućuju i na povremenu čovekovu prisutnost i kroz naredne epohe – bronzano i gvozdeno doba. Koristili su je i Grci, Rimljani, Vizantinci, a i mnogi drugi, sve do današnjih dana.

Inače, arheološka zbirka Vela spila se može pogledati u Centru za kulturu Vela Luka

Na celom otoku (ne samo na Korčuli, ista je situacija i na Mljetu) primetan je trend forsiranja pešačkih i planinarskih staza u smislu signalizacije, putokaza i sveopšte promotivne akcije, pa se tako i do Vele spile može peške, ali i autom solidnim i uzanim putem.

Ispred ulaza koji se naplaćuje 15 kn je improvizovani parking sa kojeg se pruža lep pogled na Vela Luku.

Znatno atraktivniji pogled na grad imaćete sa vidikovca na brdu Hum, do kojeg, naravno, možete obeleženom pešačkom stazom, a možete i autom pod uslovom da NE slušate google navigaciju koja će vas odvesti na duži i gotovo neprohodan pravac.

Postoji, drugi, znatno normalniji put, koji sa glavne ceste oko mesta, na raskrsnici kod marketa Tommy, vodi ka željenom cilju ( na mapi ćete ga pronaći kao ‘’Cesta za Hum’’).

Pogled sa 380 metara nadmorske visinE na velolučku uvalu i otočiće, Hvar, Lastovo i Vis je predivan, no mogao bi biti znatno lepši da se stara austrougarska tvrđava koja trenutno predstavlja ruglo, rekonstruiše i pretvori atraktivnu turističku tačku.

Kada smo bili prvi put u Veloj Luci, pre 18 godina, utisak sa kojim smo se vratili je bio otprilike ‘’kako lepo opevano mesto, a ono ništa posebno…’’.

I, zaista postoje puno lepša i atraktivnija mesta, ovde je bilo sve nekako ‘’neubedljivo’’, gomila trošnih kuća, skladišta, napuštene fabrike, brodogradilište, par kafića, antifašistički spomenik, crkva, dva – tri hotela, i to je bilo to.

Toliko godina posle prve posete, nije se puno toga promenilo, no utisak mi je sasvim drugačiji, otprilike da sve gore opisano baš tako ‘’triba biti’’ i da sve to zajedno od trošnih kuća i ribarskih čamaca, uzanih plažica (mi smo se okupali na plaži hotela ‘’Posejdon’’), žamora turista, Olivera Dragojevića čiji se duh nadvio nad mestom (poznate naslove njegovih pesama prepoznaćete što na fasadama, što u nazivima konoba i kafića), dakle to sve zajedno čini Vela Luku posebnom.

Oliverova kuća u Veloj Luci
Na plaži hotela ”Posejdon”

Nekako imam osećaj da nisam dovoljno istražio i upoznao mesto, no to je uvek problem kada je vremena malo, a želja puno.

Vela Luka je inače najmlađe naselje na otoku, smešteno na idealnom mestu – uvala duga 9 km predstavlja idealnu, zaštićenu nautičarsku oazu.

Prema prošlogodišnjem popisu stanovnika, njihov broj u Vela Luci se prvi put nakon nekoliko decenija spustio ispod 4000, što je u skladu sa opštim trendom na jadranskim otocima, nažalost.

Za turiste su posebno zanimljive brojne pešačke, planinarske i biciklističke staze, bogat kulturni program tokom letnjih meseci, izleti na obližnje otočiće Ošljak i Proizd itd.

Prilikom planiranja obilaska određenih mesta i lokaliteta na otoku, obzirom na poprilično velike razdaljine (npr za otići od Prižbe do grada Korčule i natrag, uz nekoliko usputnih skretanja i razgledanja, potrebno je napraviti skoro 100 km) treba pokušati što više toga ‘’upakovati’’ , vodeći računa  da su odabrane tačke međusobno blizu.

To u prevodu znači, da ćete se morati nečega odreći, jer ako su dve atraktivne plaže/uvale jedna blizu druge, opredelićete se za jednu, a drugu ćete ‘’preskočiti’’ jer vam neće pasti na pamet da samo zbog nje sutradan napravite novih 80 km.

Naravno, ovakvo razmišljanje se odnosi na kraće boravke na otoku poput našeg od 7 dana, ko dođe  na 10 – 14 dana verovatno neće imati baš ovakav organizaciono – logistički problem.

Plan našeg najjačeg izletničkog dana obuhvatao je kupanje na dve poznate korčulanske plaže i obilazak grada Korčule, što se u praksi pokazalo kao sasvim dovoljno, sve preko toga bi verovatno bilo preterivanje.

Možda i najpoznatija uvala/plaža na Korčuli zove se Pupnatska Luka i nalazi se 3,5 km udaljena od glavnog puta i mesta Pupnat.

Do Pupnata iz pravca Prižbe ima 32 km, a iz smera grada Korčule razdaljina je oko 10 km.

Ova prelepa modro – zelena uvala maksimalno je popularizovana u vrmenu od naše poslednje posete, pa je u međuvremenu pristupni put asfaltiran, napravljen još jedan prilaz plaži, organizovan parking (naplaćuje se), što je sve zajedno doprinelo pojačanom interesu turista.

Ne može se reći da je bila gužva na plaži, ali sam siguran da je gužvi bilo u nastavku sezone.

Radi se o šljunkovtoj plaži smeštenoj u uzanoj uvali okrenutoj ka otvorenom moru tj ka otoku Lastovu.

U blzini plaže ima samo nekoliko kuća, jedan kafić, a bilo bi dobro poneti suncobran jer prirodnog hlada ima veoma malo tokom većine dana.

Pogled sa puta iznad Pupnatske Luke

Susedna uvala Orlanduša, prema onome što vidim na netu, veoma podseća na Pupnatsku Luku, no ovaj put je ona izabrana za ‘’eliminiaciju’’ iz plana.

Lumbarda, jedno od 5 opštinskih središta na otoku nalazi se na njegovom krajnjem istočnom kraku, a poznata je po svoje dve peščane plaže – Vela Pržina i Bilin Žal.

Opet je morala da radi ‘’eliminacija’’ pa smo za boravak izabrali veću i popularniju plažu Vela Pržina, s tim da sam ja do Bilinog Žala prošetao kroz poznate korčulanske vinograde i malo ‘’bacio oko’’ ka Lumbardi i brojnim malim otocima (Knežić, Gubavac, Bisače, Sutvara…) kojima je  ‘’opkoljena’’  ta istočna strana Korčule.

Isto kao u Pupnatskoj Luci, parking kod Vele Pržine se naplaćuje, a ista je moja preporuka da se ponese suncobran.

Uz plažu se nalazi bar sa pićem i brzom hranom, a uvala je udaljena od centra Lumbarde 2km.

Za kraj priče o Korčuli ostavio sam posetu sigurno najlepšem mestu na otoku – gradu Korčuli.

Ne samo da je najlepše mesto na otoku, nego je jedno od najlepših, uz Dubrovnik, Rovinj, Trogir, Šibenik i Split, na celoj jadranskoj obali.

Udaljena je od plaže Vela Pržina 8 km, a od Lumbarde 6 km.

Preporuka za parkiranje je garaža tržnog centra Tommy, udaljena 300-400 metara od ulaza u pešačku zonu starog grada, značajno je jeftinija od gradskog parkinga i mnogo je veća šansa da ćete tu naći slobodno mesto.

Grad Korčula se nalazi na severoistočnom kraku otoka, podignuta na poluostrvu isturenom u Pelješki kanal.

Ovaj istorijski utvrđeni gradić prvi put se spominje još u 10.veku, no ne zna se tačan period njegovog nastanka.

Prijavljen je za listu listu Svetske kulturne baštine (UNESCO), a nadaleko je poznat kao rodno mesto velikog putnika i istraživača Marka Pola (1254 – 1324.)

Među brojnim zanimljivim i kulturno – istorijski značajnim građevinama starog grada, izdvaja se i njegova rodna kuća sa malim muzejom i kulom osmatračnicom, koji su, nažalost, bili u procesu restauracije tokom naše posete.

Grad je izgrađen u obliku riblje kosti po srednjevekovnim urbanističkim pravilima, što omogućava istovremenu zaštitu od jakih vetrova po kojima je Pelješki kanal poznat, ali i strujanje vazduha kroz uske gradske ulice.

Upravo zbog takve konfiguracije, šetnja ima neobični pravac – prvo se grad obiđe sa spoljne strane uz njegove odbrambene zidove i kule i time se zatvori pravilan krug.

Potom se kroz Kopnena vrata kule Veliki Revelin (mesto kod kojeg se praktično svi turisti obavezno fotografišu) šetnja nastavlja centralnom gradskom ulicom – Ulica Korčulanskog statuta 1214. iz koje se i sa leve i sa desne strane nižu uske ulice koje vode na bočne delove zidina i kružnog šetališta.

Kada smo kod Korčulanskog statuta treba reći da je ovaj pravni dokument iz 13. veka jedan od najstarijih u ovom delu Evrope i njime se regulisao život u tadašnjem gradu, koji je oduvek bio administrativno, kulturno i versko središte otoka.

Današnji broj stanovnika kreće se oko 5500, pa je i tom segmentu Korčula najveće ovdašnje naselje.

Pregršt je prelepih zdanja u starom gradu, kada sam prvi put bio u gradu prvi utisak koji sam naglas izgovorio bio je ‘’ovo je kao neki mali Dubrovnik’’, no posle su mi objasnili da ne vole tu vrstu poređenja jer Korčula je Korčula, jedna i jedinstvena !

Neke od najlepših i najznačajnijih zdanja koje ćete upravo videti u pomenutoj, glavnoj ulici, su palata Gabrielis u kojoj se nalazi Gradski muzej, katedrala Svetog Marka građena od 14-16.veka, opatska riznica smeštena uz katedralu, zgrada Gradske većnice, crkva Svetog Mihovila itd.

Obzirom na blizinu Pelješca i katamaransku/trajektnu odličnu povezanost i na činjenicu da se odmah uz stari grad razbaškarila poveća marina, broj ljudi i njihova fluktacija kroz mesto je velika, pa su u sezoni ulice prilično zakrčene turistima iz svih krajeva Evrope pa i šire, a svaki pokušaj da se pronađe neki kutak ‘’gde nije baš jako skupo’’ završiće se neuspehom.

Odavde se organizuju brojni izleti na okolne veće ili manje otoke, a jedan od popularnijih je obližnja Badija na kojem posetioci osim što mogu da posete prelep franjevački samostan iz 15.veka, šetaju i druže se sa brojnim jelenima lopatarima koji se ovde potpuno slobodno i opušteno kreću i uživaju.

Na Badiju nismo stigli, a o mestima koje pored nje nismo uspeli da obiđemo mogao bih da napišem, verovatno, jednako opširan blog, što znači samo jedno – na Korčulu se vraćamo kad – tad!

Vreme rastanka je brzo došlo, a mi smo krenuli dalje, u sledeću avanturu zvanu Mljet !

2 thoughts on “Otok Korčula, modro – zeleni raj južne Dalmacije

  1. Prekrasna fotoreportaza, informativna sa lijepim slikama. Uzivanje je citati i gledati. Hvala!
    Obavezno treba posjetiti Korculu!

Leave a Reply

Your email address will not be published.