Putovanje ”4B” – III deo (Beč)

Ovo je priča o jednom zanimljivom putovanju, organizovanom na nama omiljeni način – što više toga obići i doživeti za kratko vreme.

Kada se poklope dobro raspoređeni uskršnji i prvomajski praznici i naša permanentna žeđ za lutanjima, dobije se putovanje ”4B” – u 6 dana posetili smo 4 države, a glavne ”mete” su nam bile Baranja, Bratislava, Beč i Balaton.

Bez pretenzija da pariramo stotinama reportaža, vodiča i blogova sa ovih nadaleko poznatih turističkih destinacija u smislu opisa svega što zavređuje pažnju turista i putnika, provozaćemo se kroz ova naša ”4B”  u nadi da ćemo time inspirisati još nekoga da krene našim putem, na isti ili sličan način.

Tradicinonalno nestabilno vreme u to doba godine (kraj aprila, početak maja) nije nam umanjilo radost putovanja, ali je definitivno uticalo na kvalitet fotografija, biće ih u ovoj našoj priči dosta ”oblačnih” i tmurnih, no to je i suština bloga ”Srce lutajuće” – pričamo o doživljaju baš onakvom kakav je zaista bio….

U BLOGU SAM KORISTIO OPISE I ISTORIJSKE PODATKE ZA NAJZNAČAJNIJE BEČKE GRAĐEVINE PREUZETE SA SAJTA Šta videti

Nakon poprilično traumatičnog završetka dana u Bratislavi, usledila je jedna lepa sunčana nedelja, u kojoj smo putujući kroz slatka austrijska sela starim putem koji vijuga uz Dunav, brzo stigli do našeg sledećeg odredišta, jednog od najlepišh i najposećenijih gradova Evrope.

Beč, carski grad veličanstvenog sjaja slavnih i prohujalih vremena, možda je i najposećenija evropska prestonica od strane turista sa našeg, ex YU područja.

Toliko toga je napisano o ovom gradu, svaka zanimljivost i turistička atrakcija su ”obrađene” kvalitetno i maštovito, da ja prosto ne bih imao šta tu da dodam, osim da vam ispričam šta smo uspeli da ”natrpamo” u dan i po našeg boravka sa napomenom da je na dobar deo tog sadržaja značajno uticala činjenica da je sa nama u ekipi bio sedmogodišnji dečak sa svojim željama i očekivanjima.

Direktno iz Bratislave dovezli smo se pred čuveni dvorac Šenbrun (Schönbrunn), koji je bio naš glavni, pa i jedini, lokalitet predviđen za prvi bečki dan.

Poučeni ranijim iskustvima, nismo hteli opteretiti plan sa dodatnim obilascima jer ovakve atrakcije zahtevaju baš dosta vremena i posvećenosti, što zbog njihove grandioznosti i veličine, što zbog gužve koja je u to vreme, pre izbijanja pandemije (proleće 2019), doživljavala vrhunce na svim turističkim atrakcijama širom Evrope.

Dvorac Šenbrun, možda i najveća turistička atrakcija Beča je grandiozna barokna palata, letnja rezidencija Habsburgovaca, sa bogato dekorisanim unutrašnjim prostorom i fantastičnom arhitekturom.

Gradnja započinje 1696. godine a biva kompletno završena i dobija današnji izgled 1743. godine u vreme vladavine carice Marije Terezije.

U 19-tom veku glavni stanovnik Šenbruna bio je car Franc Jozef I i njegova vrlo popularna supruga Elizabete od Bavarije poznatija kao Sisi.

Dvorac Šenbrun je na listi UNESKO svetske baštine od 1996. godine.

Šenbrun nije samo palata, vrtovi koji su deo kompleksa su prava oaza u sred grada.

Ulaz u glavni, prostrani deo vrta je potpuno besplatan.

Postoji nekoliko vrsta turističkih ”paketa”, čije se cene međusobno razlikuju u zavisnosti od toga koji je ”obim” posete u pitanju (unutrašnjost celog dvorca, unutrašnjost nekih delova, unutrašnjost + zoo vrt + lavirinit itd), a naša mala grupa se podelila na one koji ovde debituju pa je poseta unutrašnjem prostoru dvorca svakako imperativ i na one koji su taj obilazak obavili tokom prethodnih poseta Beču i čiji sin žarko želi odmah u posetu zoo vrtu.

I kod kupovine ulaznice za zoo vrt postoje različite kombinacije, a mi smo se odlučili za varijantu u kojoj je karta osim ulaza u ovaj, najstariji zoološki vrt na svetu, obuhvatala i vožnju tzv ”velikim točkom” u zabavnom parku Prater.

Zoo vrt Šenbrun predstavlja jedan od najboljih i najmodernijih zoo vrtova na svetu ali je sačuvao svoj šarm koji ukazuje na dugu tradiciju koju poseduje.

• 

• 

• 

• 

• 

Proglašen je za najbolji zoo vrt u Evropi četiri puta.

Prostire se na 17 hektara a prostor za životinje je prostran i napravljen da podseća na njihovo prirodno stanište.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Poseti ga oko 2,5 miliona ljudi godišnje što ga čini drugim najposećenijim u Evropi posle zoološkog vrta u Berlinu.

Osnovan je u vreme Marije Terezije u toku proširenja dvorca Šenbrun a na insistiranje njenog supruga.

Opširan tekst sa mnoštvom korisnih informacija možete pročitati OVDE

Ceo prostor je toliko velik i sadržajan, da je za detaljan obilazak uz po koju pauzu potrebno nekoliko sati i tu se vraćam na priču oko toga kako samo za destinaciju Šenbrun treba čitav dan i to dan u kom se čovek ozbiljno umori…

Kako godine prolaze, sve sam manji ljubitelj zoo vrtova u smislu osnovanosti njihovog postojanja, tako da su mi osećaji tokom boravka u njima pomešani – od ushićenja što uživam u lepoti i gracioznosti tih neverovatnih bića do tuge usled spoznaje da su svi oni ipak protiv svoje volje tu.

Odmah uz zoo vrt nalazi se i lavirint (za njega se plaća posebna ulaznica, osim u slučaju da imate  Classic Pass kartu).

U sklopu ovog ogromnog kompleksa pored zgrade dvorca, zoo vrta nalaze se beskrajno lepi vrtovi (u punom cvetnom sjaju možete ih videti samo leti), fontane, voćnjak narandži, lažne rimske ruševine, zagonetke na otvorenom itd.

Jedno od mesta koje svaki posetilac obavezno poseti je Glorijet, građevina koja je korištena i kao trpezarija i sala za prijeme u carsko vreme, a danas je pretvorena u najveći kafić u Beču.

Sa vrha Glorijeta se pruža atraktivan panoramski pogled na Beč ali da bi se u pogledu uživalo potrebno je kupiti ulaznicu od 3,8 evra (opet – karta Classic Pass važi i za ovaj objekat).

Pogled je dovoljno impresivan i sa platoa ispred Glorijet-a, pa se možda ovaj trošak može i preskočiti.

Što se tiče smeštaja, za razliku od Bratislave, njega smo u tom beskrajnom moru ponuda, lako i brzo našli (preko booking-a) i njime bili izuzetno zadovoljni.

Obzirom da na ovakvim putovanjima smeštaj koristimo minimalno – za spavanje, ličnu higijenu i ishranu, kriterijumi su značajno smanjeni, a ključne odrednice za izbor su mu parking i blizina metro stanice.

U gradovima koji imaju metro potpuno mi je svejedno koliko smo udaljeni od centra ili od neke druge značajne lokacije – sa metroom se i iz udaljenijih delova grada, na željenu odrednicu stiže maksimalno brzo.

Više se ni ne sećam dela grada u kojem se nalazio naš, uredan i prostran apartman, ali se sećam da je do metro stanice trebalo 5  minuta hoda, a odatle do naše polazne tačke za šetačku turu, drugog dana našeg boravka u Beču – 15 minuta vožnje.

Kada je bilo najpotrebnije, baš tada smo imali najmanje sreće sa vremenom, uporna kiša, vetar i hladnoća obeležili su taj pretposlednji dan aprila, tako da je i najdepresivniji novembar bio zavidan na ovakvom danu.

No, šta je tu je, naoražuni kabanicama i kišobranima krenuli smo u šetnju, a moja namera je bila da ”debitante” upoznam sa onim najelementarnijim zanimljivostima u centru grada, da bi stekli kakav takav utisak i poželeli da se vrate i na miru ovde provedu nekoliko dana.

Start nam je bio na Karlovom trgu (Karsplatz), ispod kojeg se nalazi i istoimena metro stanica.

Građevina koja dominira celim prostorom je barokna, Karlova crkva iz 1737.godine, za koju kažu da je najlepša crkva u Beču.

Odatle je šetnja nastavljena čuvenom Kertner ulicom (Kärntner Straße) u kojoj prvo nailazimo na zgradu Bečke državne opere (raskrsnica sa Ringstrasse), jedno od najlepših zdanja ove namene na svetu.

Ova velelepna građevna, institucija finih nota, sagrađena je 1869.godine, a svečano je otvorena Mocartovom operom Don Đovani.

Osim po bogatom repertoaru danas je poznata i po Operskom balu.

U njenoj neposrednoj blizini, na samom početku pešačkog dela Kertener ulice, nalazi se nadaleko čuveni hotel Sacher, najpoznatiji po istoimenoj poslastici, Sacher torti koja se služi u Mozart kafeu u prizemlju hotela i ispred kojeg su obavezni redovi turista (u našem slučaju, zbog ružnog vremena, taj red je bio veoma kratak).

Odmah iza ugla, na raskrsnici Philharmoniker strasse i Operngasse, nalazi se Albertina, jedano od najpoznatijih bečkih muzeja.

Ime je  dobio po vojvodi Kazimiru Albertu koji je uspeo da sakupi veliki broj grafika i crteža koji čine osnovu ovog muzeja.

Tokom vremena prikupljeno je još mnogo vrednih eksponata tako da danas čini jednu od najvećih kolekcija te vrste u svetu sa 65.000 crteža i preko milion grafika.

U njemu se mogu videti vredna dela Pikasa, Durera, Rafaela, Mikelanđela, Rembranda, Rubensa, Renoara, Leonarda da Vinčija, Goje, Sezana, Matisa, Klimta.

Vraćamo se u Kertner ulicu i šetnju nastavljamo kroz njen pešački deo, prepun raznih prodavnica, poznatih i manje poznatih trgovačkih brendova, banka, hotela itd.

Nakon nekih 800 metara od hotela Sacher stižemo na centralni gradski trg – Stephansplatz, na kojem domira velelepna katedrala Svetog Stefana, u čijoj smo unutrašnjosti napravili pauzu i sakrili se od hladnoće i kiše.

Jedan deo ekipe se odlučio da se oproba u penjanju na 134 metara visok toranj katedrale, sa kojeg se besprekorno vidi čitav grad, a mi ”veterani” smo odmarali zavaljeni u crkvene klupe.

Katedrala Sv. Stefana koja predstavlja sedište bečke nabiskupije je gotička građevina prepoznatljiva po karakterističnom krovu sa 200 000 crepova i ogromnom zvonu naziva Pumerin od 20 tona koje se nalazi u severnom tornju koje je treće zvono po veličini u Evropi.

Staro Pumerin zvono izliveno je 1705 godine od 208 od ukupno 300 topova zarobljenih tokom turske opsade Beča. Novo zvono je izliveno 1951. od metala starog zvona uz dodatak metala od turskih topova iz vojnog muzeja.

Prva crkva na ovom mestu je izgrađena 1147. godine, ali je nekoliko puta rušena, prepravljana i nadograđivana, dok je poslednja velika rekonstrukcija urađena posle velikih oštećenja tokom bombardovanja Beča 1945. godine.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Nakon predaha, šetnju nastavljamo ulicom Graben, koja sa Stephanpltza-a vodi u pravcu severozapada.

Kao i Kertner strasse , prepuna prodavnica, suvenirnica, ugostiteljskih objekata, Graben spada u neke od najlepših i najpoznatijih bečkih ulica.

Osim božanstvene arhitekture, ovu ulicu krasi i Spomenik svetog trojstva ili Stub kuge. Naime, 1679. godine je izbila stravična kuga koja je odnela preko 100,000 života.

Car Leopold I je bio očajan i zavetovao se da se će podići spomenik kada se završi epidemija. Iako je sam car pobegao iz grada zbog kuge, svoje obećanje je održao. Prvo je sagrađen drveni stub koji je kasnije zamenjen sadašnjim spomenikom.

Sa obe strane spomenika se nalaze dve fontane, udaljene od stuba svega nekoliko metara. Fontane se zovu po dva sveca, Svetom Jozefu i Svetom Leopoldu.

Nastavak šetnje dovodi nas do čuvenog Hofburga, kompleksa rezidencija moćnog Habsburškoga.carstva.

Nastao je u periodu od 13. do početka 20. veka a njegova impresivna veličina iznosi 240 000 m2 i 2600 prostorija sa 19 vrtova.

Novi vladari su kroz istoriju proširivali ovaj kompleks tako da sada ima 18 krila od kojih su mnogi u različitim arhitektonskim stilovima.

Danas je jedan deo Hofburga zvanična rezidencija predsednika Republike Austrije, a veći deo je pretvoren u muzeje i ostale prostore javne namene.

Najpoznatiji muzeji u okviru Hofburga su: Odaja sa blagom (Schatzkammer), Carski apartmani, Muzej carice Elizabete (Sisi), Nacionalna biblioteka, Etnološki muzej, Efesov muzej, Muzej starih muzičkih instrumenata.

Kada se iz ovog kompleksa pređe Ring ( u ovom delu zove se Burgring) stiže se na veliki, lep trg carice Marije Terezije, na kojem dominiraju velelepne građevine Nacionalnog istorijskog muzeja i Muzeja istorije umetnosti.

Pretpostavljam da jedan ceo dan nije dovoljan za posetu samo jednom od ovih muzeja, a šta tek reći za podatak da se u Muzejskoj četvrti (MuseumsQuartier Wien) koja se nalazi odmah iza trga, nalazi preko 60 kulturnih institucija, po čemu je ovaj umetnički kompleks jedan od najvećih na svetu.

Posebno je atraktivan za ljubitelje arhitekture, mode i dizajna.

Pored velikih muzeja tu se nalaze i male inicijative, udruženja, agencije i redakcije iz oblasti kulture.

Krećući se dalje Burgringom, koji uskoro prelazi u Doktor Karl Reinner Ring, nailazimo na zgradu austrijskog parlamenta, zdanje podignuto 1883. koje je u danu našeg obilaska bilo ograđeno usled renoviranja, tako da je ova fotka ”maksimum” koji smo mogli videti.

Nedaleko odatle je bečka Gradska kuća (Wiener Rathaus), smeštena u parku u kojem se u zavisnosti od doba godine održavaju različite manifestacije.

Ova prelepa građevina u neo-gotskom stilu, podignuta je u periodu 1872-1883.

Tačno prekoputa Gradske kuće nalazi se Dvorsko pozorište (Burgtheater), jedno od najcenjenijih pozorišta na nemačkom govornom području.

Zanimljivost ovog zdanja čija se gradnja protegla na dugih 14 godina je da je deo plafona oslikao čuveni Gustav Klimt.

Odmah iza dvorca Šenbrun, i po svojoj lepoti i po svojoj prepoznatljivosti, nalazi se dvorac Belvedere, do kojeg smo nakon kratke pauze u Gradskoj kući došli metroom ( od stanice Rathaus, sa presedanjem na Karlsplatz-u, do stanice Taubstummen-gasse).

Belvedere je podignut u 18. veku kao letnja rezidencija princa i velikog vojskovođe Eugena Savojskog (1663–1736). i sastoji se iz gornje i donje palate.

Izgradnja donje palate počinje 1714. godine a u periodu 1720. do 1723. podignuta je gornja palata dvorca Belvedere.

Zgrade su obnovljene posle teških oštećenja koje su pretrpele u bombardovanju Beča za vreme II svetskog rata.

Danas je dvorac Belvedere pretvoren u muzej sa najznačajnijim delima austrijske umetnosti od srednjeg veka do danas, ali i delima umetnika kao što je francuski impresionista Klod Mone ili holandski postimpresionista Vinsent van Gog.

Deo kompleksa je i barokno uređen park koji podseća na čuveni park dvorca Versaj.

Vrt je prepun skulptura, fontana i vodenih kaskada a sa gornje palate se osim na vrt pruža prelep pogled na Beč pa otud i ime ovog dvorca Belvedere (lep pogled).

• 

• 

Kako je dan odmicao tako se i vreme popravljalo u smislu da je kiša prestala, a vetar oslabio, čime su se stvorili neophodni preduslovi za posetu Prateru, čuvenom bečkom zabavnom parku, onome čemu se naš Dario najviše radovao i iščekivao od samog jutra, bespogovorno ”trpeći” našu dugu i pomalo napornu šetnju.

Prater je u stvari naziv koji označava čitav jedan deo Beča, no ovaj pojam najčešće koristimo  kada govorimo o Wurstelprater – u, najstarijem zabavnom parku na svetu.

Ulaz u Prater je besplatan za razliku od mnogih drugih parkova po svetu, ali mu je i koncept drugačiji – kod Diznilenda, Europaparka platite jednom (jako, jako skupu) ulaznicu i tada koristite sve u kompleksu u okviru te cene, dok se u Prateru za svaku atrakciju ulaz posebno naplaćuje.

Većina ulaznica za pojedinačne atrakcije košta do 5 evra ali su neke poput Velikog točka i Muzeja madam Tiso znatno skuplje.

Mi smo, kao što sam napomenuo u delu bloga o zoo vrtu, kupili objedinjenu ulaznicu koja osim za zoo obuhvata i vožnju Velikim točkom.

Veliki točak podignut 1897. godine u toku Drugog svetskog rata biva uništen i ostaje samo njegova metalna konstukcija.

Rekonstruisan je 1945. godine i ponovo otvoren 1947. godine.

Danas je ovaj panoramski točak jedini na svetu koji je opstao iz tog perioda.

• 

• 

• 

Visina točka je 64,75m, težina cele konstrukcije 430 tona a samog točka 245 tona.

Prečnik je 60,96 metara a okreće se brzinom od 2,7km/h.

Kao i slučaju Ajfelove kule u Parizu, tako je inicijalna ideja za nastanak ovog zabavnog parka uzrokovana činjenicom da je Beč 1873.godine bio domaćin Svetske izložbe, i to prve  – premijerne.

Opširnije o istoriji Pratera možete pročitati OVDE

Danas se u Prateru nalazi preko 250 atrakcija a park redovno dobija nove sadržaje svake godine.

U parku se nalaze različite vrteške, rolerkosteri, kuća strave, brodići, automobilčići, planetarijum…

• 

• 

• 

• 

• 

Ovo je bilo mesto gde sam i ja kao petogodišnji dečak imao prvi susret sa ovim raznoraznim ”čudesima” i puno toga  u današnje vreme podseća na slavnu prošlost, čitav kompleks je nekako ”retro”.

• 

”Prednost” lošeg vremena (plus činjenica da je za Bečlije ovo bio radni dan) je ta što u parku gotovo da nikog nije bilo, pa smo bili lišeni gužve i čekanja, no sa druge strane ovakvo stanje stvari je uzrokovalo da dobar deo atrakcija nije radio.

No, svakako da smo iz date situacije izvukli maksimum zabave, te smo na kraju dana prijatno umorni stigli na večeru u naš apartman i pripremu za sutrašnji nastavak puta ka četvrtom”B” naše ekskurzije – jezeru Balaton !