August 11, 2022

Putovanje ”4B” – IV deo (Balaton)

Ovo je priča o jednom zanimljivom putovanju, organizovanom na nama omiljeni način – što više toga obići i doživeti za kratko vreme.

Kada se poklope dobro raspoređeni uskršnji i prvomajski praznici i naša permanentna žeđ za lutanjima, dobije se putovanje ”4B” – u 6 dana posetili smo 4 države, a glavne ”mete” su nam bile Baranja, Bratislava, Beč i Balaton.

Bez pretenzija da pariramo stotinama reportaža, vodiča i blogova sa ovih nadaleko poznatih turističkih destinacija u smislu opisa svega što zavređuje pažnju turista i putnika, provozaćemo se kroz ova naša ”4B”  u nadi da ćemo time inspirisati još nekoga da krene našim putem, na isti ili sličan način.

Tradicinonalno nestabilno vreme u to doba godine (kraj aprila, početak maja) nije nam umanjilo radost putovanja, ali je definitivno uticalo na kvalitet fotografija, biće ih u ovoj našoj priči dosta ”oblačnih” i tmurnih, no to je i suština bloga ”Srce lutajuće” – pričamo o doživljaju baš onakvom kakav je zaista bio….

Poslednje ”B” ovog našeg neobičnog putovanja bio je Balaton, jezero koje sa punim pravom zovu ”Mađarsko more”.

Ovaj epitet, Balaton je svojom neobičnom lepotom i gracioznošću u potpunosti zaslužio, a eto ja mu se uporno vraćam sa željom da što veći broj ljudi upoznam sa njegovim brojnim zanimljivostima.

Najveće jezero u centralnoj Evropi, Blatno jezero kako ga još zovu, ima ukupnu površinu od 592 m2, dužina mu je 77 km, a širina od 4 do 14 km.

Nalazi se na 102 metra nadmorske visine, prosečna dubina mu je 3,2 m, a najveća dubina 12,2 metra.

Jezero se smestilo u zapadnom delu Mađarske, njegov severni krak udaljen je od Budimpešte samo 80 km, dok je najjužnija tačka jezera udaljena od tromeđe sa Hrvatskom i Slovenijom oko 75 km.

Ukoliko želite da napravite obilazak celog jezera u punom obimu, ukupna dužina putem koji vodi uglavnom uz samu obalu je 210 km.

Obzirom na ograničenost vremena koje nam je bilo na raspolaganju, mi smo za ovu priliku izabrali obilazak najznačajnijih turističkih atrakcija sa severne strane jezera, za koju sam utvrdio prilikom ranijih poseta da mi je puno zanimljivija od južne.

I pravac našeg dolaska se u potpunosti podudarao sa izabranom stranom – put od Beča kojeg smo ostavili u tmurnom i kišnom ambijentu, vodio nas je kroz pitome brežuljke Balatonske visoravni do našeg prvog odredišta, mesta Balatonfired.

Od Beča nam je trebalo (sa pauzama) oko 4 sata vožnje, putem koji nas je vodio kroz Šopron (od većih mesta) i bezbroj slatkih seoca sa jedne i druge strane granice.

Ovaj pravac (oko 240km) je za nijansu duži od primarnog koji vam izabere navigacija, ali nismo hteli da plaćamo austrijsku vinjetu za auto put radi tih pola sata vožnje po njemu.

Kako smo se približavali jezeru, količina oblaka se postepeno smanjivala, da bi nas na samoj obali dočekalo konačno pravi prolećni dan sa puno sunca i plavetnila, kako nebeskog tako i jezerskog.

U turističkim vodičima naćićete podatak da se Balatonfired smatra najznačanijim turističkim odredištem na Balatonu nakon Šiofoka (Siófok) grada sa južne strane jezera koji ovaj put nismo stigli da posetimo. i koji je svakako najzanimljivije mesto sa te strane.

Balatonfired (Balatonfüred), mestu od 13 000 stanovnika, tepaju da je ”mađarski Monte Carlo”, što je možda ipak malo pretenciozno, ali su gosti i posetioci nemalo oduševljeni njegovim vilama,hotelima, pansionima, restoranima, prodavnicama, marinom sa brojnim jahtama, jedrilicama, čamcima, ”opkoljenim” sa nestvarnom lepotom tirkiznog jezerskog prostranstva.

U jednom od moje dve letnje posete jezeru u poslednjih desetak godina, prvi put sam se i okupao u njemu i to upravo u Balatonfiredu na lepo uređenom gradskom kupalištu i to je bilo jedno prijatno iskustvo osim male zamerke na mekoću jezerskog dna – više je vuklo na mulj nego na pesak, no sve drugo je bilo čista ”desetka”.

Ovaj put smo se u nauživali u dugoj šetnji sa kafe pauzom u jednom slatkom lokalu u samoj gradskoj marini.

Za smeštaj smo, na moju veliku radost, odabrali tzv mobilne kućice u kampu Pelso, nadomak susednog seoca Alsóörs.

Mobilne kućice su, po meni, idealan vid smeštaja, posebno za zaljubljenike u kampovanje koji ne raspolažu sa ozbiljnijom kamp opremom u koje spadam i sam.

Činjenica da ste tokom celog svog boravka stalno u prirodnom okruženju, izvan gužvi apartmanskih kuća i hotelskih naselja, da vam je sve što treba nadohvat ruke, posebno u savremenim i dobro osmišljenim i organizovanim kampovima, potkrepljuje moju tezu o ovj vrsti odmora kao idealnoj.

No, ima nešto što tu ”idealnost” kvari, a to je cena – u sezoni je to nama, bilo da se radi o morskoj obali ili jezeru, zaista preskupo, tako da su ovi uskršnje – prvomajski termini ili neki na samom početku letnje sezone, jedini prihatljivi za dubinu naših novčanika.

Najčešći tip mobilne kućice (koji smo imali i na Balatonu) je sa dve spavaće sobe (u jednoj bračni krevet, u drugoj dva razdvoje single kreveta), između dnevni boravaka (trpezarija i kuhinja), malo kupatilo i natkrivena prostrana terasa.

Kamp je bio idelan, na samoj obali, uređena plaža, igralište, restorani, prodavnica i iako se tih dana tek bio otvorio, solidan broj avanturista iz raznih delova Evrope je pohrlio da uživa u proleću na jezeru.

Skrećem pažnju onima koji bi se opredelili za sličnu ideju – pažljivo pogledajte sve detalje rezervacije i ona ”sitna slova” (mi nismo baš bili temeljni), da vam ne promakne nešto poput ”ponesite sopstvenu posteljinu” ili ”klima se posebno naplaćuje”, pa ćete time smanjiti nepotrebna neprijatna iznenađenja.

Na ovako dobro razvijenim turističkim destinacijama, ne postoje dileme oko toga šta raditi, jednostavno u ponudi je apsolutno sve što vam padne na pamet.

U zavisnosti od doba godine i vremena, moguće su šetnje oko jezera, planinarenja po obližnjim vulkanskim brdima, kupanje, jedrenje, vožnja brodićima, vožnja biciklom, uživanje u bogatoj mađarskoj gastronomiji i vinskoj ponudi, razgledanje gradova, poseta muzejima, uživanje u spa kompleksima itd.

Balaton je definitivno destinacija koja zaslužuje da čitav jedan godišnji odmor provedete na njoj i da vam jedan minut ne bude dosadno.

Za naš pslednji dan putovanja i boravka na Balatonu, nakon opuštajućeg sunčanog jutra u našem kampu, odabrali smo posetu trima destinacijama – mestašcu Tihanj (Tihany), tvrđavi Szigliget i gradu Kestel (Keszthely).

Na samo 5 km od centra Balatonfiredu, u pravcu jugozapada, započinje poluostrvo Tihanj (Tihany), čije centralno mesto zauzima istoimeni gradić.

Ovo poluostrvo predstavlja ostatak urušenog vulkana, čemu svedoči preko 100 bunara na tzv ”polju gejzira”.

Ovdašnja raznovrsna i posebna konfiguracija terena, sa dva unutrašnja jezera ( 20 metara su iznad nivoa Balatona), brojnim retkim i nepoznatim životinjskim i biljnim vrstama, doprinela su činjenici da je ovaj nesvakidašnji geopark nominovan za listu UNESCO-ve svetske prirodne baštine.

Od ulaza na poluostrvo do centra mestašca Tihany ima oko 5 km.

Centralna tačka i najprepoznatljivija građevina na poluostrvu je Benediktanski samostan, Optaija Tihany, osnovana daleke 1055. godine.

Opatiju je osnovao Andrija I Ugarski, koji je i pokopan u njenoj kripti, a povelja o osnivanju je prvi sačuvani zapis na mađarskom jeziku.

Napravljena je na samoj ivici stene iznad jezera i odavde se pruža fantastičan pogled na ceo Balaton.

Od parkinga do opatije tj vidikovca krećemo se stazom između bezbroj predivno uređenih malih prodavnica, suvenirnica, ugostiteljskih objekata, čije ukusno skockano ”šarenilo” predstavlja raj za oči i mamac da se nešto proba, kupi, konzumira….

Preporuka je da se stazicom levo od opatije spustite do prvog restorana/kafića i odatle uz odbrano piće i/ili jelo uživate u ovom zaista impresivnom pogledu na beskrajno plavetnilo mađarskog mora….

Najuži deo Balatona je upravo ovde – između špica poluostrva Tihany i mesta Szántód na suprotnoj strani jezera  ima samo 4 km, i ove dva mesta su međusobno povezana trajektnom linijom.

Narednih 45 km koliko ima do naše sledeće destinacije, tvrđave Szigliget, protiče u laganoj vožnji putem koji vodi uz samu obalu jezera i prolazi kroz brojna manja ili veća turistička mesta.

Smeštena na brežuljku Várhegy, opkoljena sa svih strana čudesnim vulkanskim vrhovima, tvrđava Szigliget ( Szigliget var) dominira krajolikom i predstavlja jednu od najlepših i najposećenijih turističkih atrakcija Balatona.


Ovo srednjevekovno utvrđenje, sagrađeno u 13.veku od strane Benediktanca, vekovima je predstavljalo jaku odbrambenu liniju pred naletima raznih osvajača, od Tatara do Turaka.


Danas su ostaci tvrđave dostupni turistima u veoma atraktivnom, rekonstruisanom izdanju, a od svega je možda najupečatljivija sama njena pozicija do koje je ipak potrebno preduzeti malo penjanja, a taj napor biva ubrzo nagrađen impresivnim prizorima koji nas okružuju u kojem god smeru da usmerimo naše poglede.


Celokupan ambijent je nekako baš ‘’filmski’’ i asocira na brojne uzbudljive priče o vitezovima i njihovim beskonačnim bitkama, sa kojima smo se često u životu sretali kroz literaturu i ‘’sedmu umetnost’’, a sada delić tih legendi gledamo svojim očima….

Za predah smo odabrali jednu prelepu restoransku terasu u mestu podno tvrđave, i odatle nastavili put ka sredećem odredištu – najzapadnijem mestu na jezeru, gradiću Kestel (Keszthely), udaljenom 18 km.

Nešto više od 20 000 ljudi naseljava ovu odlično pozicioniranu varoš, a tu činjenicu je kroz vekove obilato koristila austrougarska aristokratija koja ju je rado posećivala i naseljavala.

O tome svedoči bogata kulturna baština pa npr u Kestelu danas postoji čak 9 gradskih muzeja, a velika biblioteka smeštena u dvorcu Feštetića raspolaže sa preko 90 000 knjiga.

Mi smo se parkirali u blizini centralnog trga – Fő tér  (obzirom da je bio 1.maj i da su zbog prelepog vremena ljudi pohrlili u prirodu, u gradu je vladala pustoš), odakle smo pešakom ulicom Košut Lajoša (Kossuth Lajos utca) krenuli kao simbolu mesta i glavnoj turističkoj atrakciji, dvorcu  Feštetić (Festetics).

Pešačka zona, kao i svim sličnim mestima u kojima smo bili, lepo sređena sa mnoštvom prodavnica, suvenirnica i ugostiteljskih objekata, a neočekivana prvomajska vrućina ”naterala” nas je da se prvi put te sezone osvežimo odličnim i pozamašnim sladoledom!

Za barokni dvorac Feštetić koji je 1769. godine počela graditi plemićka porodica Festetic (Feštetić) hrvatskih korena, kažu da je jedan od najlepših u Mađarskoj.

Dvorac je današnji oblik poprimio tek nege između 1883. i 1887. godine i njemu postoji ukupno 101 prostorija !

Ranije sam pmenuo da je u njemu smeštena velika biblioteka, a njena impozantna zbirka knjiga je jedna od najvećih koje su bile u vlasništvu evropskog plemstva.

Prednja strana dvorca okrenuta je ka jezeru i gradu i sa prostranog trga – vidikovca, posetioci mogu da uživaju u prelepom pogledu, dok je sa zadnje strane dvorca fantastično uređen i prostran park.

Na ovom mestu morali smo završiti našu posetu Balatonu, jer je dan uveliko odmakao, a nas je čekala još vožnja do Osijeka, tako da je još puno toga što se mora videti i posetiti u ovim krajevima, ostavljeno za neku drugu, zgodnu priliku.

Posebno ću izdvojiti dve lokacije koje su na mene tokom ranijih dolazaka ostavile najveći utisak – gradić Šiofok i banju Heviz.

Kada ste već došli do Kestela, onda obavezno posetitu Heviz, banju i welness centar, udaljen samo desetak kilometara od grada.

Banja Heviz je centar koji je izgrađen iznad najvećeg prirodnog termalnog i lekovitog, biološki aktivnog jezera u svetu.

Najveća dubina jezera je 38 m.

Leti je temperatura jezera 37°C, a zimi ne spušta ispod 24°C.

Dno jezera pokriva radioaktivno lekovito blato.

Veliki broj izvora bez prestanka izbacuje toplu vodu, tako da se sva voda jezera promeni za 3 dana.

Na sredini jezera nalazi se kupatilo izgrađeno u XVIII veku.

Heviz se razlikuje od ostalih termalnih izvora jer leži na tresetnom dnu koji sadrži veliki broj minerala, a mulj na dnu udvostručuje lekovitost vode i koristi se za blatne obloge u lečenju kožnih oboljenja, reume, povrede zglobova, artritisa i nervnih oboljenja.

Šiofok (Siófok), najveće mesto na Balatonu i glavni turistički centar, nalazi se na njegovoj južnoj strani, tačno naspram ”našeg” Balatonfireda.

Gradić sa nekoliko poznatih titula i epiteta – ”glavni grad Balatona”, ”letnji glavni grad Mađarske”, ”mađarska prestonica zabave” itd.

Najpoznatiji je po svojoj dugačkoj peščanoj plaži, najlepšoj na jezeru, a u blizni mesta je auto put koji povezuje Budimpeštu i Zagreb.

Takođe, Šiofok raspolaže i sa sopstvenim aerodromom.

Jedna od glavnih turističkih atrakcija je gradski vidikovac, izgrađen na vrhu vodotornja.

Ako na Balaton dolazite iz pravca Vojvodine, onda je upravo Šiofok najbliža destinacija i idealno mesto za početak vašeg istraživanja ovog jezera nesvakidašnje lepote i brojnih zanimljivosti u njegovom okruženju.

Leave a Reply

Your email address will not be published.