Renovirani dvorac Tikveš, arhitektonski biser i edukacijsko srce Kopačkog rita

Reći da vreme  brzo prolazi, posebno kako je čovek stariji, i nije neka mudrost, no zaista sam se zaprepastio kada sam ustanovio da je od naše posete Parku prirode Kopački rit prošlo već punih pet godina.

Utisci su sveži kao da je putovanje juče bilo, a o toj poseti ovom svetski poznatom prirodnom rezervatu napisao sam blog koji možete pročitati OVDE.

Ovom prilikom ću samo ponoviti nekoliko najznačajnijih informacija.

Park prirode Kopački rit, ustanovljen je 1976. godine i ima ukupnu površinu od 17 700 ha, od čega Specijalni zoološki rezervat obuhvata 8 000 ha.

Administrativno pripada opštini Bilje u Osječko-baranjskoj županiji i najstariji je proglašeni park prirode u Hrvatskoj.

Kopački rit je jedna od najvećih fluvijalno-močvarnih nizina u Evropi.

Ovo područje tokom godine značajno menja svoj izgled, zavisno o intenzitetu plavljenja, pretežno iz Dunava, te mnogo manje iz Drave.

Najveće je mrestilište slatkovodne ribe u Podunavlju i najvažniji ornitološki rezervat u Hrvatskoj.

U njemu se svake godine gnezdi oko 140 vrsta ptica, a velika bioraznolikost od 2000 bioloških vrsta odraz je bogate flore i faune parka.

Delovi kopna i ritskih voda čine vrlo složen mozaik, a njihov oblik i funkcija u datom trenutku zavise o količini nadošle vode.

Kanali su veza između toka Dunava i Drave, a postoji i splet kanala koji čine vodene veze unutar rita.

Kopački rit uvršten je i u listu ornitološki značajnih područja – IBA (Important Bird Area), a nominovan je i za uvrštenje u UNESCO-vu listu.

U Park prirode Kopački rit se ulazi u selu Kopačevo, koje je samo 12 km udaljeno od centra Osijeka (u obe varijante dolaska, prolazi se kroz grad da bi se prelaskom mosta na Dravi ušlo u Baranju).

Ispred Info centra i polazne tačke za sve vrste izleta i aktivnosti po Kopačkom ritu, dočekuje vas prostran i lepo uređen parking prostor.

No, ‘’glavni junak’’ ovog bloga, dvorac Tikveš, tada još nije bilo moguće posetiti.

Ni tada, ni prilikom našeg prvog posleratnog dolaska u Kopački rit, sada već davne 2008. godine.

U oba navrata mogli smo samo sa tugom da konstatujemo kako nekadašnji rezidencijalni kompleks propada, nakon velike devastacije koju je doživeo u ratu devedesetih.

Zato sam sa velikim oduševljenjem dočekao vest od pre nekoliko godina, da se dvorac konačno obnavlja i da će zahvaljujući sredstvima iz EU fondova u njemu biti napravljen savremen prezentacijsko – edukativni centar.

Tokom proleća 2022. godine centar je svečano otvoren, a mi smo ga obišli na početku našeg velikog februarskog putovanja po Hrvatskoj i Sloveniji, nakon dva neuspešna pokušaja.

U decembru se našoj poseti ‘’isprečila’’ jedna obična i dosadna utakmica o čemu sam pisao OVDE,  a u januaru nam je zimsko radno vreme Tikveša narušilo putne planove, da bi na kraju bila ”treća sreća”.

Dakle, prvi koristan savet – pogledajte radno vreme centra prilikom planiranja posete da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja, zimi rade samo od četvrtka do nedelje (9-17h).

U uvodnom delu sam objasnio lokaciju Kopačkog rita, no što se tiče pozicije samog dvorca, ona se nalazi u severnom delu parka, u blizini sela Tikveš.

Do dvorca se može doći na dva načina.

Ako ste u celodnevnoj poseti Kopačkom ritu, u obilazak ćete krenuti kod info centra, provozati se katamaranom itd. i tada ćete do dvorca najlakše stići putem po vrhu nasipa.

No, ako dolazite samo u posetu dvorcu, što je bio naš slučaj, onda ćete nakon prelaska Drave u Osijeku, nastaviti vožnju kroz baranjska sela Bilje, Vardarac, Lug i Kozjak, direktno do kompleksa Tikveš.

Kompleks obuhvata Novi dvorac sa aneksom u kojem je smešeten prezentacijsko – edukativni centar, stari lovački dvorac (ladanjaska vila), kapelicu i niz propratnih, uslužnih objekata.

Ovaj rezidencijalni, lovačko – hedonistički, mali raj podigli su članovi Teshenske loze porodice Habsburg u 19. veku.

Od tada do danas niti jedna vladarska porodica odnosno politička elita nije odolela uživanju u čarima ovih krajeva.

Postavka koja prati istoriju dvorca zauzima nekoliko soba na prizemlju i tri prostorije na prvom spratu.

Ovde se mogu videti fotografije koje je snimala Isabella von Habsurg, jedna od vlasnica gazdinstva Belje u čijem sastavu je bio i Tikveš.

Ona je bila jedna od prvih osoba koja se u ovim krajevima bavila fotografijom te njena zaostavština ima izuzetnu dokumentarističku vrednost.

Rado je odsedala na ladanjskom imanju (današnji Stari dvorac), a najpoznatiji gosti su joj bili austrijski car Franjo Josip I  poslednji nemački car Vilim II.

Kraljevska porodica Karađorđević je upravljanje nad dvorcem preuzela 1920. i oni su zaslužni za izgradnju tzv. Glavnog (Novog) dvorca, tridesetih godina prošlog veka.

Da dvorac nije bio samo mesto za uživanje svedoči tužna sudbina nesuđenog prestonaslednika Đorđa Karađorđevića koji je ovde (od 1925.) proveo godinu dana u kućnom pritvoru, o čemu svedoče brojna pisma u kojima je opisao svoje tamničke dane.

Ipak, najpoznatiji lik i prva  asocijacija na hedonizam i uživanje u čarima dvorca i njegovog prirodnog okruženja svakako je Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije.

Njemu i njegovim gostima, odnosno vremenu od pedestih godina prošlog veka do Titove smrti, posvećena je postavka u tri prostorije na spratu.

Kao ilustracija tog ‘’dolce vita’’ stila izložene su čuvene kubanske cigare u posebnoj ambalaži sa posvetom ‘’Titu od Castra’’, kao i boce viskija uz propratni tekst – ‘’ ”Jutro je započinjao kratkim espressom bez šećera, a poslepodne je uživao u viskiju, pri čemu mu je najdraži bio Chivas Royal Salute star 21 godinu. Pio ga je s pet kockica leda i malo limunovog soka.”

Da u lovačkoj strasti nije bio usamljen pokazuje poduža lista svetskih državnika i drugih poznatih ličnosti koji su mu bili česti gosti – sovjetski lideri Nikita Hruščov, Leonid Brežnjev, rumunski predsednik Nikolaj Čaušesku, mađarski premijer Janoš Kadar, istočnonemački vođa Erich Hoenecker, iranski princ Abdul Reza Pahlavi, nepalski kralj Mahendra, ali i naučnik Lavoslav Ružička, pisci Ivo Andrić i Gustav Krklec te Jean-Jacques Cousteau čija je filmska ekipa ovde boravila 1978.

Izložene su replikeTitovog lovačkog odela, čizama i šešira, njegov dvogled te fotografije koje ilustruju bogate ulove kojima su se ovi ‘’poznat lovci’’ veoma dičili.

Poslednji značajan istorijski momenat vezan za dvorac, pre njegovog stradanja i propadanja, koji je prikazan na izložbi je sastanak Titovih neuspešnih imitatora, Tuđmana i Miloševića u predvečerje rata 1991.

Dvorac je nakon rekonstrukcije zadržao svoj spoljni izgled – fasada od fugirane cigle sa gipsanim uglovima, imitacijom kamenih blokova, dok je unutrašnjost preoblikovana u savremen prezentacijski prostor.

U aneksu Glavnog (Novog) dvorca nalazi se tzv. centar za interpretaciju prirode.

Ovde su na izuzetno kreativan i maštovit način predstavljene teme i eksponati koje prikazuju prirodnu baštinu Kopačkog rita.

Postavka je organizovana po tematskim celinama – hranidbeni lanac, vrste staništa, biljne i životinjske vrste vezane uz vodu, migracije ptica i ekologija.

Celokupna izložba praćena je sa mnoštvom multimedijalnih sadržaja i audio – vizulenih efekata, koji nas sugestivno uvode u šaroliki svet močvara i šuma.

Pa smo tako npr. sedeli u ‘’ptičijem gnezdu’’, šetali se kroz ‘’močvarnu trsku’’, a u jednom momentu smo uleteli u pravu ‘’jutarnju izmaglicu’’ koja je ispunila prostoriju.

Nadam se da su posete ovakvoj prezentaciji obavezne za svaku osnovnu (pa i srednju) školu u okruženju Kopačkog rita, jer je moja skromna procena da za decu ovog savremenog doba više vredi sat vremena ove interaktivne i edukativne izložbe nego deset časova u učionici i gomila suvoparnih udžbenika.

U recepcijskom holu mogu se kupiti suveniri i prospekti, a u kratkom ćaskanju sa službenicom centra složili smo se da naša naredna poseta ipak mora biti malo duža kao i da i dalje veliki broj ljudi nije dovoljno informisan, niti svestan o kakvoj se fantastičnoj turističkoj i prirodnoj destinaciji radi.

Eto, ako ovaj blog bude barem jednu osobu inspirisao na pokret, istraživanje i posetu Kopačkom ritu i kompleksu dvorca Tikveš, smatraću našu malu motivacijsku misiju uspešnom!