June 25, 2024

Predjamski grad, najveći pećinski dvorac na svetu

Naše februarsko putovanje po Hrvatskoj i Sloveniji, između ostalog, bila je prilika da ‘’overimo’’ neke destinacije koje su nam godinama, iz raznoraznih razloga, nekoliko puta izmicale iako su bile planirane.

Tako je nakon prvog dana i posete dvorcu Tikveš o čemu sam pisao OVDE, drugog dana na red konačno došla poseta čuvenom Predjamskom dvorcu kod Postojne.

Za razliku od Tikveša kod kojeg je bila ona ‘’treća sreća’’ kod ovog postojnskog lepotana u pitanju je bio čak četvrti pokušaj!

Problemi sa autom, nedostatak vremena pa čak i novca, sve je to dovelo da sam na pomen Predjamskog dvorca već postao frustriran te je ova mini slovenačka turneja započeta upravo posetom ovoj destinaciji koja se čak nalazi i u knjizi Ginisovih rekorda.

Pretpostavka je da dvorac datira iz XII veka, jer se prvi put u pisanim dokumentima spominje 1202. godine.

Nalazi se 10 km severoistočno od Postojnske jame kod istoimenog sela, a oni koji imaju dovoljno vremena treba da unapred isplaniraju obilazak, pogledaju termine poseta i odaberu paket koji će obuhvatiti ulaznice i za jamu i za dvorac, jeftinije će proći.

O poseti Postojnskoj jami, ponudi i sadržaju turističkih pakate možete čitati OVDE.

Obzirom da smo mi u jami bili prošle godine i da smo u posetu dvorcu došli rano ujutro radnog dana potpuno van sezone, nije bile potrebe za ranijom rezervacijom ulaznica.

Tog jutra smo bili prvi na parkingu, udaljenom stotinjak metara od dvorca, pa čak ni info centar u kome se prodaju ulaznice nije radio, nego smo ih kupili na samom ulazu u zamak.

Upravo sa parkinga pruža se i najlepši pogled na ovo čudesno zdanje uzidano u moćne stene u čijem se središtu nalazi.

Bajkoviti prizori upotpunjeni su prelepim prirodnim okruženjem, zelenom dolinom u čijem podnožju žubori potočić Lokva.

Litica na kojoj je podignut dvorac visoka je 123 metra, a dosta ljudi mi je reklo da im je prva socijacija kada ugledaju Predjamski grad manastir Ostrog u Crnoj Gori koji ima zaista sličnu konfiguraciju terena i koncept zidanja.

Mnastir Ostrog – fotografija preuzeta sa Wikipedie

Tokom prethodnih osam vekova dvorac je promenio mnogo vlasnika, brojnim uglednim porodicama ovo je bilo utočište, no svakako da je najpoznatija ličnost koja se vezuje za ovo srednjevekovno čudo vitez Erazmo Jamski.

Ovaj slovenački Robin Hud, koristio je zamak u drugoj polovini XV veka kao bazu iz koje je kretao na svoje hajdučke pohode na okolne krajeve koji su se nalazili u sastavu Svetog rimskog carstva.

Nakon što je ubio rođaka tadašnjeg cara Fridriha III Habsburškog, pada u njegovu nemilost i tada kreće progon Erazma i jednoipogodišnja opsada Predjamskog grada.

Tolika dugotrajnost uspešnog otpora nije bila samo uzrokovana njegovom nepobitnom hrabrošću i veštinom, već su vitez i njegovi saborci imali na raspolaganju mrežu tajnih prolaza kroz pećinu u zaleđu dvorca, putem kojih su sebi obezbeđivali svu potrebnu logistiku.

Erazmo je imao i svojevrsni smisao za humor i potrebu da se svojim progoniteljima ruga svakom zgodnom prilikom, pa ih je tako ‘’častio’’ pečenim volom ispaljenim iz katapulta u vreme fašnika (karnevala),.

Istu stvar je uradio za Uskrs sa pečenim jagnjetom, dok je Gašparu Ravbaru, tršćanskom guverneru koji je bio na čelu carske vojske, s vremena na vreme slao razne poklone u vidu hrane (divljač, ribu, zrele trešnje itd.) što je bio svojevrsni satirični odgovor na taktiku osvajača da se stanovnici dvorca izgladnjivanjem nateraju na predaju.

I, tu se preigrao…

Sluga koji je bio angažovan za nošenje darova biva potkupljen od protivničke strane, i po dogovru daje signal upaljenom svećom u momentu kada se Erazmo nalazi u toaletu.

Topovi (postoji verzija i da se radilo o katapultu) carske vojske su precizni (sluga je zastavicom označio lokacuju toaleta), a Erazmo gine upravo na groteskni način na koji je i živeo.

U njegovu čast, svakog avgusta se održava viteški turnir na prostoru ispred dvorca.

Fotografija preuzeta sa https://druzina.pismen.si/izleti/predjamski-grad/

Nedaleko od dvorca, tačnije uz sam parking, nalazi se crkvica iz XV veka.

Predanje kaže da je Erazmo sahranjen pod lipom koja se nalazi uz pomenutu crkvicu.

Zamak je moguće posetiti tokom cele godine, no jama koja se nalazi ispod njega turistima je dostupna samo leti (od juna do avgusta) zbog velikog broja šišmiša koji je nastanjuju i njihovog dugotrajnog ”zimskog sna”.

Upravo se na najvišoj tački ove jame nalazi tz. Erazmov rov koji je bio njegova veza sa spoljnim svetom.

Sam dvorac predstavlja jedinstvenu mešavinu prirodnog ambijenta i građevina zidanih ljudskom rukom.

Na nekoliko nivoa prepliću se i nadopunjuju različiti arhitektonski stilovi u zavisnosti od epoha u kojima je dvorac proširivan i dograđivan.

Najveći deo zamka pripada renesansnom periodu o čemu svedoči ispisana 1583. godina iznad grba porodice Cobenzl na ulaznoj kuli, a upravo tada je dvorac doživeo opsežnu obnovu  i proširenje.

Danas je dvorac pretvoren u muzej, a romantično i istovremeno surovo srednjevekovno doba, posetiocima dočarava postavka koja sadrži velik broj primeraka konzerviranog autentičnog nameštaja i pokućstva, i brojne figure ljudi u raznim aktivnostima karakterističnim za taj period.

Uz ulaznicu svaki posetilac ”zadužuje” audio vodič na izabranom jeziku.

Uslovno govoreći postoje četiri jasno uočljive celine – ulazna kula, odbrambeni deo, deo za stanovanje i tzv. Donžon  kula koja se nalazi pred ulazom u pećinu.

Neke od najzanimljivijih prostorija koje smo obišli su tamnica, trpezarija, kapelica, bogato opremljena viteška soba, renesansna dvorana u kojoj su izloženi lovački trofeji kneza Windisch-Grätza, poslednjeg vlasnika dvorca pre njegove nacionalizacije.

Postavku sačinjava i staro oružje, slike, a posebno je vredan mermerni kip Pieta iz 1420.

Veći deo vredne  umetničke kolekcije iz dvorca danas se nalazi u Narodnom muzeju u Ljubljani.

U nekoliko članaka i promotivnih materijala naišao sam na podatak kojim se domaćini dvorca posebno ponose – autor ‘’Igre prestola’’ George Martin inspiraciju za neke segmente čuvene igrane serije, upravo je pronašao u Predjamskom zamku.

Poseta dvorcu, čitav ambijent i celokupan doživljaj nadmašili su sva moja očekivanja i zaista sam sretan što smo nakon toliko neuspelih pokušaja bili uporni u nastojanju da vidimo ovo unikatno zdanje.

Ako ste u prolazu ili u poseti Postojnskoj jami nemojte napraviti grešku i ‘’preskočiti’’ dolazak u Predjamski grad, ovaj fantastični dvorac maksimalno je vredan vaše pažnje i izdvojenog vremena.

One thought on “Predjamski grad, najveći pećinski dvorac na svetu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *