August 11, 2022

Putovanje ”4B” – I deo (Baranja)

Park prirode Kopački rit

Ovo je priča o jednom zanimljivom putovanju, organizovanom na nama omiljeni način – što više toga obići i doživeti za kratko vreme.

Kada se poklope dobro raspoređeni uskršnji i prvomajski praznici i naša permanentna žeđ za lutanjima, dobije se putovanje ”4B” – u 6 dana posetili smo 4 države, a glavne ”mete” su nam bile Baranja, Bratislava, Beč i Balaton.

Bez pretenzija da pariramo stotinama reportaža, vodiča i blogova sa ovih nadaleko poznatih turističkih destinacija u smislu opisa svega što zavređuje pažnju turista i putnika, provozaćemo se kroz ova naša ”4B”  u nadi da ćemo time inspirisati još nekoga da krene našim putem, na isti ili sličan način.

Tradicinonalno nestabilno vreme u to doba godine (kraj aprila, početak maja) nije nam umanjilo radost putovana, ali je definitivno uticalo na kvalitet fotografija, biće ih u ovoj našoj priči dosta ”oblačnih” i tmurnih, no to je i suština bloga ”Srce lutajuće” – pričamo o doživljaju baš onakvom kakav je zaista bio….

Glavna destinacija prvog dana našeg putovanja bio je Park prirode Kopački rit, smešten u Baranji, u uglu kojeg čine reka Dunav sa svojom pritokom Dravom.

Ukoliko dolazite iz pravca Novog Sada, najbliži put (120km) vas vodi preko Bačkog Petrovca, Odžaka i graničnog prelaza Bogojevo/Erdut, dok je pravac preko Iloka i Vukovara za 10 km duži.

Ovo je bitno radi planiranja ostalih aktivnosti tokom dana, jer za one koji nisu ranije išli tim putem, obilazak Iloka i Vukovara je nešto što uvek preporučujem.

Za one koji nemaju tu sreću da imaju ekipu u Osijeku i okolini kod koje će se ”uvaliti” u goste i prenoćiti, brojne su mogućnosti prilikom izbora mesta smeštaja, od brojnih seoskih domaćinstava u celoj Baranji pa do samog Osijeka koji opet kao posebno zanimljiva turistička destinacija, iziskuje posebnu pažnju i vreme.

Park prirode Kopački rit, ustanovljen je 1976.godine i ima ukupnu površinu od 17 700 ha, od čega Specijalni zoološki rezervat obuhvata 8 000 ha.

Administrativno priapada opštini Bilje u Osiječko-baranjskoj županiji i najstariji je proglašeni park prirode u Hrvatskoj.

Kopački rit je jedna od najvećih fluvijalno-močvarnih nizina u Evropi.

Ovo područje tokom godine značajno menja svoj izgled, zavisno o intenzitetu plavljenja, pretežno iz Dunava, te mnogo manje iz Drave.

 Najveće je mrestilište slatkovodne ribe u Podunavlju i najvažniji ornitološki rezervat u Hrvatskoj.

U njemu se svake godine gnezdi oko 140 vrsta ptica, a velika bioraznolikost od 2000 bioloških vrsta odraz je bogate flore i faune parka.

Delovi kopna i ritskih voda čine vrlo složen mozaik, a njihov oblik i funkcija u datom trenutku zavise o količini nadošle vode.

Kanali su veza između toka Dunava i Drave, a postoji i splet kanala koji čine vodene veze unutar rita.

Kopački rit uvršten je i u listu ornitološki značajnih područja – IBA (Important Bird Area), a nominovan je i za uvrštenje u UNESCO-vu listu.

U Park prirode Kopački rit se ulazi u selu Kopačevo, koje je samo 12 km udaljeno od centra Osijeka (u obe varijante dolaska, prolazi se kroz grad da bi se prelaskom mosta na Dravi ušlo u Baranju).

Ispred Info centra i polazne tačke za sve vrste izleta i aktivnosti po Kopačkom ritu, dočekuje vas prostran i lepo uređen parking prostor.

Na sajtu Parka prirode Kopački rit možete proučiti koje sve mogućnosti i izletnički ”paketi” su u ponudi, mi smo ovom prilikom izabrali izlet brodom, a ovaj program uključuje:

  • Ulaznicu u Park prirode Kopački rit
  • Stručno vodstvo
  • Prezentacija o Parku prirode Kopački rit
  • Posetu izložbi o flori i fauni Parka
  • Šetnja poučnom stazom
  • Vožnja brodom (oko 1 sat)

Ukupno trajanje programa je oko 2,5 sata.

Od informativnog centra do pristaništa za izletničke brodove ima 1,5 km i ova razdaljina se može preći peške ili vozićem/vlakićem koji se naplaćuje dodatnih 10kn po osobi.

Mi smo se opredelili za ovu drugu varijantu jer smo žurili da ne zakasnimo na termin polaska broda – redovni polasci u sezoni su u 10h, 12h, 14h i 16h, dok su nakon 31.10. termini jedan sat ranije.

Pristanište se nalazi na jezeru Veliki Sakadaš, plovidba traje jedan sat i za vreme nje posetioci mogu da uživaju u prelepom mozaiku šuma, bara, jezera, kanala, livada i raznovrsnom životinjskom svetu stkanom od brojnih ptica, vodozemca, srna, jelena, divljih mački i svinja itd.

No, na prostoru Kopačkog rita jedna životinja se posebno ističe svojm brojnošću i aktivnošću, a to je jedan od najvećih neprijatelja čovekovoj želji za konformnim uživanjem u prirodi – njegovo veličanstvo komarac !

Problem sa kojim se čitav ovaj kraj Baranje i Slavonije suočava, posebno u toplijim mesecima, na licu mesta ume da bude nerešiv uprkos svim preventivnim merama, od dugačkih rukava i nogavica pa do mazanja svim znanim i neznanim preparatima.

Tim više je vožnja brodom prijatna jer komaraca tokom nje drastično manje ima, gotovo su neprimetni nasuprot ‘’masakru’’ koji smo preživeli na obali.

Osim vožnje brodom, gostima Parka su na raspolaganju i druge mogućnosti: najam biciklova, kanua ili čamca, rekreativni ribolov, foto safari itd.

Za kraj naše posete Kopačkom ritu odlučili smo da se provozamo do obližnjeg (12 km od prijemnog centra) dvorca Tikveš.

Obzirom da je od našeg putovanja u momentu u kom pišem ovaj tekst prošlo 2,5 godine, onda su i utisci i priča oko dvorca pomalo deplasirani jer je u međuvremenu krenula dugoočekivana obnova ovog prelepog zdanja.

Dakle, za buduće putnike u ove krajeve ovo je dobra vest, jer se lista objekata i stvari ‘’koji se moraju videti’’, na više nego lep način proširila…

Mi smo dvorac zatekli u prilično tužnom stanju, no ipak smo hteli proveriti da li se od naše poslednje posete 2008.godine nešto promenilo.

Tikveški dvorac ili Titov dvorac kako ga još zovu, predstavlja kompleks građevina i uslužnih objekata sa manjim (lovačkim) i glavnim dvorcem, a nalazi se severno od Informativnog centra PP Kopački rit, u blizini sela Tikveš i Kozjak.

Na ovom području prvo je u 19.veku podignut manji, jednospratni lovački dvorac, pretpostavlja se po nalogu nadvojvode Fridriha Habsburškog.

Do Prvog svetskog rata služio je kao ljetnikovac, a ponajviše kao lovačka kuća.

Glavni tikveški dvorac sagrađen je tridesetih godina 20. veka za potrebe dinastije Karađorđevića u klasicističkom stilu.

Sredinom 20. veka sagrađeno je nekoliko zgrada i uslužnih objekata.

Posle Drugog svetskog rata u dvorac je dolazio predsednik Josip Broz Tito, ugošćujući u njemu svjetske državnike i vodio ih u lov.

Toko rata devedesetih godina, dvorac je opljačkan i devastiran.

Prema onome što čitam ovih dana, plan je da renovirani dvorac postane hotel visoke kategorije i  da bude konzerviran, s tim da će jedan njegov deo biti pretvoren u muzej.

I, eto razloga za novi susret sa ovim lepim krajevima, možda već i dogodine…

Za kraj, jedna topla preporuka za one koji neće da štede na polju sopstvenog hedonizma.

U Baranji se jako dobro jede kao i u svim regijama gde se susreću i zajedno žive različiti narodi i kulture.

Tamnošnji specijalitet broj 1 je šaran na rašljama, a njega možete probati u nekom od brojnih restorana u Kopačevu, Bilju, Vardarcu itd.

Dakle, prvi dan našeg putovanja se završio, noćimo u selu Čepin kod Osijeka i sutradan nastavljamo ka Bratislavi o čemu pišem u idućem nastavku.

Leave a Reply

Your email address will not be published.