by U mreži italijanskih autoputeva, onaj najseverniji koji se proteže od Trsta do francuske granice, zasigurno je jedan od najfrekventnijih i najopterećenijih.
Taj auto – put (E70) predstavlja najbržu vezu naših ex YU krajeva sa centralnom i zapadnom Evropom, sa njega se opredeljujete u koji deo Italije nastavljate putovanje prema jugu ili ako okrenete na sever-severozapad, da li ćete u Austriju, Švajcarsku ili Francusku.
Naslov bloga možda i pretenciozno zvuči jer ćemo jezera severne Italije ovde ipak ‘’obraditi’’ (samo) kao idealne tranzitne tačke ukoliko putujete ovim krajevima, dok ona, svako ponaosob, zaslužuju posebnu i temeljniju reportažu.
Ova jezera u geografskom, klimatološkom i vizuelnom smislu predstavljaju prelaz sa veličanstvenog planinskog masiva Alpa na široku ravnicu Lombardije kojom ‘’caruje’’ najveća italijanska reka Po.
Bezbroj je jezera na čitavom ovom potezu, a ovde ću se zadržati na 5 najvećih i najpoznatijih.
Jezero Garda (Lago di Garda) najveće je u Italiji i nalazi se 300 km od Trsta, a oko 130 km od Milana.
Kao i ostala jezera koja ćemo posetiti, prostire se pravcem sever – jug, dugačko je oko 50 km, na severu je široko samo 4 km dok na krajnjem jugu se širi na skoro 20 km.
U blizini jezera su brojni zanimljivi gradovi – Verona, Padova, Vicenza, Cremona, Brescia, a na samom jezeru najpoznatije destinacije su Riva del Garda, Torbole, Malcesine, Garda, Desenzano, Gargnano i Sirmione, glavni ‘’junak’’ naše posete.
Ovaj gradić nalazi se na krajnjem jugu Garde, na vrhu uskog i 4 km dugačkog rta i oko 16 km daleko od izlazne stanice sa auto puta E70.
U Sirmioneu sam bio dva puta, prvi put u jednom potpuno vansezonskom novembru i drugi put usred leta, i razlika u doživljenom je drastična, kao da saa bio u dva različita mesta.
Leti sve vrvi od turista i velike su gužve, dok je ona kasna jesen u potpunosti opustošila ovaj gradić, dakle slična priča kao i kod (naših) dalmatinskih mesta.
Sirmione je, između ostalog, poznat po izvorima termalne vode bogate sumporom, natrijumom i jodom.
Postoji nekoliko hotela koji imaju sopstveni spa, a na samoj obali jezera se nalaze i otvorene terme Aquaria.
Mesto je ipak najpoznatije po impozantnoj tvrđavi Scaligero, koju je veronska plemićka porodica Scala sagradila tokom XIII i XIV veka.
Tvrđava je okružena kanalima koji se vodom snabdevaju iz jezera, a uske stare ulice i šarmantni trgovi koji se nižu iza zidina tvrđave, razoružavaju svojom lepotom.
Možda i najposećenija turistička atrakcija u ovom delu Italije je zabavni park Gardaland koji se nalazi uz mesto Castelnuovo del Garda, a o njemu ćemo više pisati kada ga i posetimo, nadam se uskoro.
Retkost je da neko ko se zadesi u ovom kraju, ne poseti čuvenu Veronu, grad muzej, mada taj epitet mogu poneti praktično svi gradovi u Italiji.
Balkon sa kog se Romeu ukazivala njegova voljena Julija i Arena di Verona, fantastični rimski amfiteatar, jedan od najočuvanijih na svetu, samo su neki od brojnih razloga zašto se ovaj grad mora videti.
Uz istočnu stranu jezera proteže se auto – put A 22 koji predstavlja najbržu poveznicu između Italije i Nemačke.
Od najsevernije tačke jezera Garda do Brenner Pass-a, graničnog prelaza sa Austrijom ima 180 km, a više o putovanju u tim delovima centralne Evrope možete pročitati OVDE.
Nastavljajući putovanje prema zapadu, u pravcu Milana, veoma brzo se stiže do narednog jezera u našoj priči.
Jedno od površinski manjih i slabije poznatih, ali jednako lepo jezero Iseo (Lago d’ Iseo), ‘’smestilo’’ se na pola puta između Brescie i Bergama, udaljeno 15 km od izlaza sa auto – puta.
Jezero je dugačko 25 km i maksimalno široko 5 km, sa svih strana okruženo planinama.
Najpoznatije je po najvećem jezerskom ostrvu u Italiji – Monte Isola površine 13 km2 nalazi se u samom središtu Isea.
Do njega vozi trajekt i generalno je ova vrsta transporta na svim jezerima masovno rasprostranjena.
Svuda se beli od raznih plovila koja povezuju različita mesta i destinacije na jezerskim obalama i sasvim sigurno je ovo najlepši način obilaska i uživanja u njihovoj fascinantnoj lepoti.
Gradić Iseo po kojem je jezero dobilo ime, najveće je naseljeno mesto i najpoznatiji turistički centar, koji smo i mi posetili.
Iako je bila letnja subota, sa gužvom nismo imali problema, lako smo našli parking i prošetali se po ovom idiličnom mestašcu.
Kombinacija starog grada, uskih uličica i malih trgova sa novijim hotelčićima i restoranima načičkanim uz obalu jezera, bila je pravi odmor za sva čula, a činjenica da je (još uvek) ova destinacija značajno manje napadnuta masovnim turizmom, čini da posetu Iseu najtoplije preporučimo.
Sa preporukama idemo i dalje – grad Bergamo, udaljen 40 km od Isea, spada među najlepše u celoj Italiji i treba ga svakako videti.
Posle Milana, najposećeniji grad u Lombardiji, čija je čuvena Citta Alta (Stari grad), okružena venecijanskim zidinama, pod zaštitiom UNESCO-a.
Primećujem da kod svakog od jezera ide po neki epitet ‘’naj’’, pa smo do sada imali ‘’najposećenije’’, ‘’najmanje’’ i slično, a kod našeg idućeg lepotana možda je najprimerenije prikačiti ‘’najmondenskije’’.
I, zaista tog dana kada smo došli na jezero Como, na ulazu u Italiju stojala je granična patrola (neuobičajeno, ali eto dešavalo se i to, daleko pre migrantske krize i korone), a veseli italijanski policajac je na moj odgovor na pitanje kuda idemo, razdragano uzviknuo ‘’Aaaaa, George Clooney !? ’’.
Poznati hollywoodski lepotan samo je jedna od bezbroj svetskih faca koje nisu odolele magičnoj lepoti jezera Como, te su tu pazarili neku luksuznu vilu koje se nižu uz obalu ukupne dužine od 175 km.
Como je treće po veličini jezero u Italiji (nakon jezera Garda i Maggiore), ukupne površine 146 km2, veoma nebičnog oblika – obrnutog slova Y.
Na gornjem, severnom kraku je mesto La Punta, jugoistočni graničnik je gradić Lecco, dok je na jugozapadnom obodu grad Como.
Ukoliko jezeru prilazite sa istoka, najbliži pravac je od Bergama do Lecca (40 km), dok do Coma ima 60 km.
Ako na jezero dolazite sa južne strane, od Milana do Coma je 50 km, a mi smo te godine upravo pristizali iz tog pravca, no odabrali smo maršrutu Lecco – Bellagio – Como, u želji da vidimo celu tu južnu stranu jezera.
Listajući fotografije iz 2009. kada smo obilazili ove predele, prisećam se koliko je to leto bilo varljivo, praktično da nije bilo dana bez kiše koja nas je pratila svakodnevno na celom našem evropskom putovanju – morala je barem na 15 minuta da se redovno pojavi bilo gde da smo se zatekli.
To se vidi i na fotografijama, posebno sa jezera Como, prvi dan tmuran i oblačan, dok je sutradan sunce obasjalo svu lepotu tamnošnjih predela.
I, upravo je gorepomunuta ruta od Lecca do Coma bila gotovo u celosti ”zalivena” obilnom kišom koja nam je uskratila užitak i naterala nas na maksimalni oprez obzirom da je put uz jezero celom svojom dužinom veoma uzak i nezgodan za mimoilaženje, posebno u uslovima drastično smanjene vidljivosti.
Glavna ”žrtva” tog nevremena je bio čuveni gradić Bellagio, odnosno činjenica da nismo ništa od lepote tog ”bisera jezera Como” kako mu tepaju, uspeli da vidimo, što je ”dug” koji ćemo kad tad naplatiti 😊
Gradić Como, u kom smo tada prenoćili, istovremeno je važan administrativni, saobraćajni i turistički centar ovog dela Lombardije.
Staro jezgro grada je prepuno fantastičnih primeraka gotske lombardijske arhitekture, a posebno se izdvaja lokalna katedrala (Duomo).
Miks mediteranske i alpske klime koje se sudaraju na jezerima severne Italije donosi neverovatnu raskoš biljnih vrsta i nesvakidašnje prizore raskošnih palmi ispod snežnih vrhova okolnih planina.
U jednoj od najposećenijih turističkih atrakcija Coma, velelepnoj Villi Olmo iz 18.veka, posetioci mogu u parku kojim je okružena videti preko 800 vrsta drveća iz celog sveta.
Još jedna ”must see” turistička atrakcija je žičara (Funicolare) koja iz Coma vozi do seoceta Brunate.
Sa 715 metara nadmorske visine pruža se fantastičan pogled na grad, jezero i okolne planine.
Vožnja traje 7 minuta, polasci su na pola sata iz svakog pravca, a onima sa viškom kondicije na raspolaganju je i pešačka staza.
Manje od 20 km od centra Coma je jezero Lugano, neobičnog izgleda i zanimljive geografsko – administrativne podele.
Naime, ovo jezero se nalazi na granici između Italije i Švajcarske, a granična linija ga preseca čak na tri mesta, pa je tako krajnji jugozapad i krajni severoistok u Italiji (18 km2), dok je središnji deo jezera u Švajcarskoj (31 m2)s tim da i u ovom delu jedno (eksteritorijalno) parče oko mesta Campione d’Italia pripada Italiji.
Cela priča spada u rubriku ‘’zanimljiva geografija’’, sa elementima istorije.
Campione d’Italia (često kraće Campione) je italijanska enklava u švajcarskom kantonu Ticino, koja je od Italije odeljena jezerom Lugano i brdima.
Vazdušnom linijom Campione je od matične pokrajine Como udaljena samo 748 metara, ali je put kroz brda dugačak preko 10 kilometara.
Status ove opštine je određen kada je Ticino odlučio postati deo Švajcarske Konfederacije 1798. godine, ali je stanovništvo Campionea odlučilo ostati u sastavu Lombardije koja je postala deo Italije 1859. godine.
Dodatak d’Italia je opština dobila po naredbi Musolinija.
Campione je dobrim delom ekonomski i administrativno vezan za Švajcarsku.
Registarske tablice su švajcarske, a kada se iz Italije zove u Campione potrebno je okrenuti pozivni broj za Švajcarsku i Ticino, dok ako zovete gradsku kuću to nije potrebno….
Poštu ćete uspešno poslati bilo da koristite švajcarski ili italijanski poštanski broj.
Od svih jezera iz ovog bloga Lugano je najmanje naseljeno pre svega zahvaljujući oštrim šumovitim i stenovitim obalama i jedini izuzetak je zaliv u kome se nalazi grad Lugano.
Najveća dužina jezera je 35 km, a širina 3 km, najveću dubina mu iznosi 288 m.
Jezerska voda koju pune planinski brzaci otiče rekom Tresa u jezero Maggiore.
Kada se iz Coma uputite ka Luganu (što je bio naš pravac), već za 11 km očekuje vas švajcarska granica.
Od granice do velikog kamenog nasipa preko jezera na kom su izgrađeni put i pruga (između Melide i Bissonea) ima 17 km i nakon toga preostaje još samo 7 km do centra Lugana.
Grad Lugano sa svojih 127 000 stanovnika je deveti po veličini u Švajcarskoj i istovremeno je središte italijanske zajednice u ovoj zemlji.
Zbog svog prelepog prirodnog okruženja jedna je od najposećenijih turističkih destinacija u ovim krajevima, a neke od najznačajnijih gradskih zdanja su centralni trg Reforma, katedrala San Lorenzo, Villa Favorita, crkva Santa Maria di Angelo, Villa Ciani itd.
Naravno da je šetnja uz predivno uređenu obalu i uživanje u veličanstvenim pejsažima, nešto što se podrazumeva.
Na samo 6,5 km od centra grada, u mestašcu Montagnola, nalazi se muzej čuvenog književnika Hermana Hessea.
On se ovde naselio 1919.godine i tu živeo narednih pola veka pišući svoja napoznatija dela upravo u Montagnoli.
Drugo po velični jezero u Italiji i još jedno koje se nalazi na granici između Italije i Švajcarske je Lago Maggiore (jezero Mađore).
U Italiji se nalazi 80% površine koja iznosi 212 km2, preostalih 20% je u Švajcarskoj.
Ovaj smaragdni biser ujedno je i granica između dve italijanske regije – Pijemonta i Lombardije.
Do početka jezera sa njegove jugozapadne strane i mesta na kom se iz njega izliva reka Ticino, od Milana ima oko 55 km.
Broj prelepih vrtova, palata, vila i zamkova je možda i najveći na ovom jezeru.
Većina ovih spomenika su bile u posedu porodica Visconti i Borromeo čija istorija u mnogome predstavlja istovremeno i istoriju samog jezera.
U jednom od dvoraca (mesto Angera na istočnoj strani) koji je i dalje u vlasništvu porodice Borromeo nalazi se najveća kolekcija porculanskih lutaka na svetu
Od brojnih manjih i većih mesta uz jezero mi smo se opredelili da posetimo Stresu u Italiji i Locarno u Švajcarskoj.
Stresa je možda i najposećenija ovdašnja destinacija, mada sa svojih 5000 stanovnika nije najveća na jezeru, ispred nje je takođe atraktivna i lepa Verbania.
Mestašce Stresa smešteno na zapadnoj strani jezera, udaljeno 27 km od pomenutog mesta gde ono prerasta u reku Ticino, bilo je veoma popularno među poznatim umetnicima i piscima XIX i XX veka.
Ernest Hemingway je bio možda i najpoznatiji stanovnik Strese u koju se doselio 1918. godine i tu vidao ratne rane iz I svetskog rata.
Ono što je ovde video i doživeo bilo mu je inspiracija za mnogobrojne detalje iz njegovih čuvenih romana, pa je recimo Grand Hotel des Iles Borromees, impresivno zdanje na obali na severnom izlazu iz mesta, jedna od lokacija na kojoj se odvija radnja romana ‘’Zbogom oružje’’.
Prelepa promenada uz obalu, stari grad sa trgovima i uskim ulicama je rečenica koju praktično ponavljam u opisu svih mesta koje smo obišli, ali to je zaista tako i razlike su samo u detaljima i nijansama.
Turistima je možda najzanimljiviji izlet brodom koji vozi u razgledanje nekoliko obližnih ostrva.
Na ostrvu Bella još je jedan impresivan dvorac porodice Borromeo, raskošno zdanje sa veličanstvenim vrtovima, sličan sadržaj samo manjeg obima je na ostrvu Madre gde je i botanička bašta, dok se na tzv ‘’Ribarskom ostrvu’’ (Isola Superiore o dei Pescatori) posetioci mogu prepustiti čistom hedonizmu i osim uživanja u nekom od vrhunskih domaćih vina probati lokalni specijalitet – ribu ‘’bas’’.
Priču o jezerina severne Italije, završićemo u Švajcarskoj i to u gradiću Locarno.
Od Strese do švajcarske granice ima 40 km veoma ugodne vožnje uz samu obalu jezera Maggiore, a nakon graničnog prelaza preostaje samo još 12 km do centra ovog najsunčanijeg švajcarskog mesta kako ga nazivaju u pojedinim turističkim brošurama.
Ovaj gradić koji se u istorijskim spisima pominje još u IX veku, danas ima oko 15 000 stanovnika i popularno je turističko odredište.
Mi nismo imali posebne sreće prilikom šetnje i razgledanja jer je veći deo centralnih ulica i trgova bio raskopan i razrovan, silni neki radovi su se na sve strane obavljali, no neki opšti utisak smo ipak uspeli da steknemo.
Najpoznatije gradske znamenitosti su dvorac Castello Visconteo, crkva Madonna del Sasso, ali i Piazza Grande – glavni gradski trg i mesto gde se održava popularni i svetski poznat filmski festival ”Festival del film Locarno”.
Dakle, ako prolazite ovim delom Evrope, obavezno izdvojite vreme za posetu nekom od ovih prelepih jezera, svojom lepotom i sadržajima zaslužuju vašu pažnju, a ni ideja da se neko od klasičnih morskih letovanja ”trampi” za ovaj raj podno Alpa uopšte nije loša !
