Šibenik – neprolazni sjaj kraljevskog grada

Kako godine prolaze i kako se razna iskustva talože, sve je manje situacija u kojima se čovek nečim oduševi, a kada se to ipak desi znači da je to ‘’nešto’’ zaista jako vredno i lepo.

Kraće rečeno – oduševim se kada se nečim oduševim, a to se desilo sa Šibenikom, prelepim gradom srednje Dalmacije.

Moja prethodna poseta ovom gradu je bilo kratkotrajna i simbolična, nedovoljna za sticanje pravih impresija, tako da je odabir obližnjeg Tribunja kao naše ovoletnje baze, između ostalog, bio ponajviše motivisan mogućnošću da Šibenik temeljno istražim i proučim.

Zovu ga i Krešimirov grad jer se prvi put pominje u božićnoj poslanici kralja Petra Krešimira IV iz 1066.godine.

Šibenik je jedan od 6 hrvatskih kraljevskih gradova i najstariji je na hrvatskoj obali Jadrana.

Grad sa oko 34 000 stanovnika smestio se tačno na pola puta između Zadra i Splita (85 km udaljen od oba grada) duboko u zalivu, mestu susreta predivne reke Krke sa Jadranskim morem.

Ukoliko se popnete na neku višu tačku u gradu, usled veoma neobičnog reljefa, imaćete utisak da se nalazite u mestu na nekom lepom jezeru – Šibenski zaliv sa otvorenim morem spaja veoma uzak kanal Svetog Ante u dužini od 3 km.

I, neka priča o šibenskim zanimljivostima i atrakcijama krene baš odatle – na samom ulazu u pomenuti kanal nalazi se prva od 4 šibenske tvrđave, što predstavlja još jedan raritet ovog grada !

Tvrđava Svetog Nikole na otočiću Ljuljevac datira iz 16.veka, a za turiste je otvorena pre dve godine, dok je od 2017. upisana na listu svetske baštine UNESCO-a.

U svoje vreme predstavljala je strateško mletačko uporište u borbi protiv Osmanlija.

Restauratorski radovi još uvek traju pa je usled toga unutrašnjost tvrđave moguće posetiti jedino sa morske strane, a izlet brodom organizuje Javna ustanova Priroda Šibensko – kninske županije, sa polascima na šibenskoj rivi.

Ja sam do tvrđave došao kopnenom stranom i toj varijanti se mogu videti samo njene spoljne zidine.

Neobičan je put do tvrđave – sa kopna se do otoka Ljujevca na kom se ona nalazi, dolazi  preko drugog otoka, Škojića koji je drvenim mostom povezan sa obalom.

Na obali se pored parkinga nalazi i plaža Svetog Nikole, a do svega toga se dolazi vožnjom preko velikog poluotoka na kome se smestio nadaleko poznati turistički kompleks Solaris i seoce Zablaće sa svojim šplažama marinom i auto kampom.

Za one koji vole da šetaju i imaju više vremena prava stvar je da se upute u 4,5 km dugačku šetnju stazom koja od grada vodi kroz kanal Svetog Ante, skroz do tvrđave.

Staza, otvorena pre 8 godina kao deo projekta ‘’Turistička valorizacija Kanala sv. Ante u Šibeniku’’, vodi kroz prelepo mediteransko rastinje uz samo more, osvetljena je noću i na njoj je napravljen vidikovac sa kog se pruža nezaboravan pogled na grad i okruženje.

Dok sam ja istraživao tvrđavu i Zablaće, moji su uživali u čarima i atrakcijama Aqua parka Dalmatia smeštenog u okviru ogromnog, već pomenutog, turističkog kompleksa Solaris.

Ovo bi bila i prva preporuka oko organizacije jednog dana za one koji dolaze u ove krajeve – čitav dan provesti u ovom delu, istražiti tvrđavu i konzumirate sadržaje Solarisa.

Sličnu ideju su imali brojni turisti iz svih krajeva (nigde nisam na Jadranu u poslednjih 20 godina video na jednom mestu toliko registarskih tablica iz Srbije), čemu svedoči poprilična gužva na parkinzima.

Ulaz u Aqua park se naplaćuje, ali je zato ulaz u deo kompleksa sa plažama, barovima,restoranima, terenima, bazenima, besplatan i za one koji nisu gosti resort-a.

Solaris (Amadria Park) osim nabrojanog sadrži brojne hotele, kampove, marine, dečja igrališta, sportske terene, tržni centar, sve u svemu ja sam ostao zabezeknut veličinom kompleksa, maštovitošću organizacije celokupnog prostora i lepotom okruženja.

Nisam siguran da sam išta lepše video na celoj jadranskoj obali u domenu turističkih naselja i sadržaja.

Jedna od glavnih atrakcija koja je je mene najviše zanimala je Dalmatinsko etno selo u kome osim restorana gde se mogu probati domaći hleb, pršut i sir, mesna i riblja jela sa roštilja i ispod ‘’peke’’, postoji mogućnost da se posetioci upoznaju sa  nekim od tradicionalnih zanata karakterističnim za ove krajeve.

U ponudi su tkaonica sa mogućnošću izrade vlastitog suvenira, proizvodnja brašna u stogodišnjem mlinu, pecara za proizvodnju rakije, uljara za proizvodnju maslinovog ulja, a takođe se organizuju prezentacije izrade suvenira, degustacije autohtonih vina šibenskog kraja, etnoprogrami itd.

U nastavku dana mi smo uspeli i da se malo prošetamo po starom delu grada koji me je  svojom lepotom i impozantnošću zaista ostavio bez reči.

Tokom ove popodnevne šetnje glavna ‘’meta’’ nam je bio Aquarium Terrarium Šibenik koji se ‘’ušuškao’’ u jednu malu ulicu (Stube Petra Kaera) veoma blizu najznačajnije šibenske građevine, katedrale Svetog Jakova.

Na ukupno 200 m2 nalazi se 20 akvarijuma sa jadranskim i tropskim ribama i biljkama.

No, poseban naglasak stavlja se na gmazove, od zmija do kajmana, i susret sa njima možda je i uzbudljiviji od ”morskog dela”

Ovdašnji stanovnici imaju svoja imena i personalizovana staništa, tako da možete svratiti do Roka, posetiti Luigija i Bepinu i pogledati gnjave li Donatello, Michelangelo, Leonardo i Raphael svog prijatelja Pabla.

Idealno mesto za kafe pauzu u centru Šibenika je kafić Azimut koji je samo na prvi pogled kafić sa baštom na idealnom mestu (odmah ispod katedrale na šetalištu uz more) a radi se u stvari o višenamenskom, kultnom mestu koji je istovremeno i galerija i klub i prostor za koncerte i razne druge događaje.

Unutrašnjost prostora je veoma maštovitog, neobičnog i kreativnog izgleda, sve zajedno jedna jako lepa i opuštena atmosfera.

Katedrala Svetog Jakova od 2000.godine nalazi se na listi UNESCO  i spada među najlepše građevine u celoj Hrvatskoj.

Građena je više od stotinu godina, tokom 15. i 16. veka, a jedinstvena je po tome što je kompletno izgrađena od kamena i to bez korištenja vezivnog materijala.

Najznačajniji graditelji katedrale su Juraj Dalmatinac i Nikola Firentinac.

Tokom stogodišnjeg razdoblja gradnje katedrala je nastajala izmenama tri različita stila: gotičkog, gotičko-renesansnog i renesansnog.

Katedrala je poznata i po ikonografskim inovacijama među kojima posebno jesto zauzimaju skulpture 71 glave na spoljnom delu za koje se smatra da su individualni portreti savremenika Jurja Dalmatinca.

Od 2019. godine katedrala je dobila i svoj Interpretacijski centar u staroj jezgri Šibenika, 150m dalje od same katedrale, koji na jednom mestu obuhvata bogatu istoriju šibenske biskupije te posetiocima priča priču o posebnostima gradnje šibenske katedrale kroz likovnu postavku  te interpretacijske elemente.

Ulaz u katedralu se naplaćuje stranim državljanima, a ljubazna gospođa na ulaznim vratima ugledavši moju masku ‘’Srce lutajuće’’, samo je rekla ‘’aaaa, Vi ste domaći, izvolite’’, ni ne znajući koliko je suštinski u pravu.

Među brojnim šibenskim turističkim atrakacijama, po svome značaju, prepoznatljivosti i posećenosti, odmah posle katedrale izdvaja se tvrđava Svetog Mihovila, veličanstveno zdanje koje dominira na brdu iznad starog gradskog jezgra.

Do nje se može doći na više načina, penjući se strmim ulicama sa brojnim stepenicima, ali i pored sasvim solidne turističke signalizacije, barem jednom ćete uspeti da se ‘’izgubite’’.

Nije poznat precizan podatak o tome kada je prva tvrđava podignuta na ovom mestu, ono što se zna je da većina danas sačuvanih bedema i kula tvrđave potiče iz kasnog srednjeg i ranog novog veka.

Izgrađena na strmoj, 70 metara visokoj litici iznad mora, kroz celokupnu svoju istoriju predstvljala je važan odbrambeni bedem za grad koji je niknuo  ispod nje.

Sa tvrđave se pruža nezaboravan pogled na ceo grad, zaliv i šibenski arhipelag ‘’nakrcan’’ mnogobrojnim manjim ili većim otocima.

Godine 2014. izvršena je rekonstrukcija tvrđave i od tada na njoj postoji letnja pozornica, veličanstven prostor za organizaciju raznih kulturnih događanja.

Tih dana tvrđavu sam posetio dva puta – sa mojima sam bio na koncertu grupe Crvena Jabuka u večernjim satima, a tokom moje dnevne istraživačke ture obišao sam i unutrašnji deo sa izložbenom postavkom o istoriji grada i utvrđenja.

Posebnu atrakciju predstavljaju dve stare cisterne na čijim se zidovima danas  zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji (34 projektora i 16 zvučnika) vrši nekoliko interesantnih 3D prezentacija o istoriji tvrđave i grada.

Ulaz na tvrđavu se naplaćuje, a moja je preporuka da se kupi objedinjena ulaznica sa kojom se osim tvrđave Svetog Mihovila može posetiti i tvrđava Barone (Šubićevac), druga šibenska tvrđava koja je kompletno renovirana i restaurirana.

Kratak rezime – tvrđave Svetog Mihovila i Barone su renovirane i mogu se posetiti, tvrđave Svetog Nikole (može se posetiti brodom) i Svetog Ivana su u fazi rekonstrukcije.

Tvrđave Barone i Sveti Ivan nalaze se veoma blizu jedna druge (cca 100 metara) i građene su istovremeno na brdu zvanom Vidakuša na istočnoj strani grada, iznad današnjeg gradskog kvarta Šubićevac.

Podignute su godine 1646.godine  u rekordnom roku, zajedničkim angažmanom svih stanovnika Šibenika, da bi se što uspešnije oduprli očekivanom i nadolazećem osvajačkom pohodu Osmanlija.

I na tvrđavi Barone organizuju se razni kulturni i edukativni programi, postoji ugostiteljski objekat, mogućnost stručnog vođenja, pogled je kao i kod svih drugih tvrđava fantastičan.

Za one koji vole da šetaju i malo više da lutaju i istražuju, moj je predlog da se, ako dolaze autom u grad, parkiraju upravo na parkingu tvrđave Barone koji je besplatan i odatle se ulicom Nikole Tesle spuste do samog centra.

Zašto baš ulicom Nikole Tesle?

Prelep i opširan članak o fenomenu ove ulice možete pročitati OVDE,  ja ću samo navesti podatak da je nekoliko poznatih i popularnih Šibenčana rođeno i živelo u istoj ulici, a svakako da su Arsen Dedić, Mišo Kovač i Vice Vukov, najpoznatiji od njih.

Ovaj stari deo grada zove se Varoš, a spuštajući se prvo Teslinom a potom Težačkom ulicom izbijate na glavnu gradsku saobraćajnicu, ulicu Kralja Zvonimira i to odmah podno zidina starog gradskog jezgra.

No, u ovoj šetnji, moj je pravac bio suprotan od starog grada, pa sam pomenutom ulicom Kralja Zvonimira i njenim nastavkom, ulicom Stjepana Radića stigao do gradskog kvarta Baldekin, kako bih na licu mesta odao počast još jednom legendarnom Šibenčaninu, košarkašu Draženu Petroviću.

Kada sagledam prošlost i procenim izglede budućnosti na osnovu aktuelne sadašnjosti, moram reći da se osećam izuzetno privilegovan što sam bio dobrim delom svog života savremenik takvih ljudi, od Arsena do Dražena, jer sam siguran da se takvi talenti rađaju veoma, veoma retko.

Priča o Draženu Petroviću, njegovim brojnim sportskim uspesima i tragičnoj sudbini, svima je poznata, tako da ovde neću o tome.

U ulici Petra Preradovića, ispred ulaza u zgradu gde je živela porodica Petrović pored prigodnog murala parkiran je Draženov Golf, sa kojim je daleke 1984. otišao u Zagreb i tamo sa Cibonom krenuo u osvajanje košarkaških najviših vrhova Evrope i sveta.

Nedaleko odatle nalazi se i njegov spomenik, odmah uz ogradu otvorenog košarkaškog terena pored čuvene sportske dvorane Baldekin, poprišta mnogih legendarnih košarkaških mečeva i mesto gde je odigrana najvažnija utakmica u celokupnoj košarkaškoj istoriji grada – finale prvenstva Jugoslavije u kom je domaća Šibenka predvođena Draženom Petrovićem u ‘’triler’’ završnici pobedila sarajevsku Bosnu i po prvi put postala prvak (kasnije je utakmica poništena, ali to je već druga i duga priča).

Podsetnik na slavne dane te daleke 1983.godine, na svakom su koraku u vidu raznih murala, a ja samo mogu ponovoti – srećan sam što sam bio savremenik tih događaja i istovremeno tužan zbog Draženovog tragičnog kraja.

Na povratku sa Baldekina ka centru grada svratio sam do gradske tržnice, ima svega – od maslinovog ulja i raznog voća pa do opreme za plažu, majica sa lokalnim simbolima zgodnim za poklon itd.

Od tržnice koja se nalazi u ulici Ante Starčevića spustio sam se na rivu u nameri da pogledam kako izgleda novotvorena Kuća umetnosti Arsen u prostoru nekadašnjeg bioskopa Odeon, no nisam imao sreće – tek što su počeli sa radom, otišli su na letnju pauzu.

Pomenuo sam da sam tog ‘’istraživačkog dana’’ parkirao kod tvrđave Barone, no kada se dolazi u kraće šetnje po centru, najbolje je rešenje javna podzemna garaža Poljana koja se nalazi ispod istoimenog trga odakle uz zgradu Hrvatskog narodnog kazališta odmah ulazite u staro gradsko jezgro.

Parking u blizini ima nekoliko, na samoj rivi u blizini autobuske stanice, ispod grdske tržnice, a ako vam je stalo da baš bude garaža i nema mesta u ‘’Poljani’’, najbliža sledeća je u ulici Fra Jerolima Milete u okviru tržnog centra City Life.

Staro gradsko jezgto sa lavirintom svojih uzanih ulica koje vijaguju uz prelepe kamene kuće, palate i crkve, prosto mami da mu se posetilac spontano prepusti i zaluta, no svakako savetujem da se u lokalnoj turističkoj zajednici nabavi jako dobra i pregledna mapa radi lakše organizacije.

U lutanju gradom, jedno lepo mesto za predah jeste samostanski vrt sv. Lovre, jedini srednjevekovni mediteranski vrt u Hrvatskoj u kojem možete uživati u raznom lekovitom i začinskom bilju.

Za kraj ovog bloga i pozdrav od Šibenika, izabrao sam pogled sa Šibenskog mosta, arhitektonskog svetskog čuda iz 1966.godine.

Nalazi se na samom ulazu u grad iz pravca severa (Zadar, Tribunj, Vodice) i sa parkinga i vidikovca koji su izgrađeni sa obe njegove strane puca pogled na grad u daljini, Šibenski zaliv i ušće reke Krke u njega.

Iako smo na ovom mestu našu šibensku priču priveli kraju, predlažem da upravo ovde bude početak vašeg upoznavanja sa ovim divnim gradom, na koji niko ne ostaje ravnodušan.

Grad bezvremenske lepote u koji sam se intezivno zaljubio, eto na drugi pogled, i u koji jedva čekam ponovo da dođem!