April 14, 2024

Muzej Dražena Petrovića u Zagrebu

Pre nego što konačno dođe na red i blog o Zagrebu, ovom prilikom ću izdvojiti iz te buduće zagrebačke ‘’štorije’’ jedno specijalno, meni posebno drago mesto – muzej posvećen legendarnom košarkašu Draženu Petroviću.

Sasvim slučajno, ispalo je da ovaj blog pišem u godini koja je obeležena sa  dve okrugle godišnjice vezane za Dražena – 7. juna će se navršiti punih 30 godina od njegove tragične smrti, a za koji dan – 9. aprila, biće ravno 40 godina od istorijskog finala jugoslovenske košarkaške lige u kome je KK Šibenka predvođena maestralnim i golobradim devetnaestogodišnjim Petrovićem pobedila Bosnu i postala po prvi put prvak države.

Naravno, dobri poznavaoci košarke znaju za celu tu dramatičnu priču, poništavanje utakmice, nova utakmica tzv. ‘’majstorica’’ u Novom Sadu (bio ja na tribinama) na koju Dražen i drugovi nisu došli, dodeljivanje titule Sarajlijama itd.

Uglavnom, radilo se o najvećoj košarkaškoj aferi u istoriji Jugoslavije, a do dana današnjeg se mišljenja o tome šta se tačno dogodilo, da li je sudija pogrešio svirajući faul u poslednjoj sekundi upravo na Draženu, da li je vreme isteklo ili nije, razlikuju ponajviše u tome iz kog navijačkog tabora dolaze.

O Draženovom Šibeniku i načinu na koji se danas čuva uspomena na njega, pisao sam više nakon moje posete ovom predivnom gradu, a blog o tome možete pročitati OVDE.

Da sam na pitanje koji je najbolji evropski i jugoslovenski košarkaš svih vremena, odgovarao pre 30 godina, bez razmišljanja bih rekao – Dražen Petrović.

Jednostavno, bio sam njegov savremenik, u vreme kada je mene sport fanatično zanimao i kada sam imao najviše vremena da ga pratim, Dražen je ‘’žario i palio’’ i dakako ostavljao najjači utisak.

No, odgovori na ta ‘’popularna’’ pitanja i dileme, ko je najbolji i najuspešniji, nisu jednostavni, tačnije suštinski su nemogući.

Ko je koliko medalja i titula osvojio, koševa postigao i slično jesu neumoljivi statistički podaci, ali oni nisu valjano upotrebljivi bez šireg konteksta – u kom vremenu i u kakvoj konkurenciji su postignuti, koliko je trajao sportski i životni vek svakog pojedinca itd.

Dakle, ako bih danas odgovarao na pitanje ko je najbolji, odgovor bi otprilike bio – Radivoje Korać šezdesetih, Krešo Ćosić sedamdesetih, Dražen Petrović osamdesetih i Toni Kukoč devedesetih.

I, opet ne bih bio uopšte zadovoljan odgovorom čim bih se prisetio Mirze Delibašića, Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića i brojnih drugih majstora ove igre.

Fotografija preuzeta sa Sport kluba – ”zlatna generacija” u zenitu svojih dostignuća – jedino olimpijsko YU zlato (Mihovil Nakić, Dragan Kićanović, Branko Skroče, Zoran Moka Slavnić, Mirza Delibašić, Dražen Dalipagić, Duje Krstulović, Andro Knego, Željko Jerkov, Krešimir Ćosić, Rajko Žižić i Radovan Raša Radovanović, treneri su bili Mirko Novosel i Ranko Žeravica)

Dražen Petrović rođen je 22.oktobra 1964. a poginuo je 7.juna 1993. u saobraćajnoj nesreći na nemačkom auto putu u blizini mesta Denkendorf.

U klupskoj karijeri, nakon matične Šibenke, nastupao je za zagrebačku Cibonu (1984-1988.), madridski Real (1988-1989.) i NBA klubove Portland Trail Blazers (1989-1991.) i New Jersey Nets (1991-1993.)

Najveću slavu i popularnost stekao je igrajući za Cibonu kojoj je doneo dve titule evropskih prvaka (1985. i 1986.)

Iz tog perioda svi pamtimo neponovljive partije, rekorde postignutih koševa, neverovatnu dominaciju, fanatičnu posvećenost, požrtvovanost i veliko majstorstvo.

Sa Cbonom je osvojio još jedno prvenstvo SFRJ, tri kupa i Kup pobednika kupova.

Ovo poslednje, za mene ima poseban značaj, jer je finale između Cibone i italijanskog Scavolinija ( 89:74) odigrano 17.03.1987. u velioj dvorani SPENS-a u Novom Sadu.

Mislim da sam tada jedini put gledao Dražena uživo….

Jedan od brojnih detalja u muzeju vraća sećanja upravo na taj dan.

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je zlatnu i srebrnu medalju na Univerzijadama, zlato i bronzu na evropskim prvenstvima, olimpijsko srebro i bronzu i bronzu i zlato na svetskim prvenstvima.

Univerzijada u Zagrebu 1987.

To, poslednje, jugoslovensko svetsko zlato, lično mi je puno značilo u vremenu u kome se naslućivalo nadolazeće zlo.

Nadao sam se, naivno, da nas veliki sportski uspesi mogu zauvek ujediniti u nečemu dobrom i zato sam i tog 20.08.1990. išao na beogradski aerodrom na doček zlatnih košarkaša.

Tada sam bio najbliže Draženu….

Jedno od najvećih dostignuća je svakako i srebrna medalja sa reprezentacijom Hrvatske na Olimpijadi u Barseloni 1992. kada su finalu poraženi od čuvenog američkog ‘’Dream Team’’-a, verovatno najjače košarkaške ekipe ikada.

Muzej koji se zvanično zove Muzejsko – memorijalni centar Dražen Petrović, otvoren je 7.6.2016. i prvih 11 godina radio je kao privatni muzej pod upravom Zaklade Dražen Petrović koju je osnovala Draženova majka Biserka Petrović

Desetim gradskim muzejom postaje formalno 2017. kada njime počinje da upravlja Grad Zagreb.

Nalazi se u zgradi (”Cibonin toranj”) na Trgu Dražena Petrovića, odmah uz istoimeni košarkaški centar tj. dvoranu u kojoj nastupa Košarkaški klub Cibona.

Prekoputa muzeja je i kafić  – caffe bar Amadeus (Dražena su zvali ‘’košarkaški Mozart’’, pa odatle potiče i ovaj nadimak) kojeg je držao Aleksandar Petrović, stariji Draženov brat, takođe vrhunski košarkaš i kasnije trener.

Centralno mesto ovog malog trga zauzima prelepo urađen spomenik Dražena u akciji sa košarkaškom loptom.

Do trga se lako dolazi iz Savske ulice, jedne od glavnih gradskih ‘’žila kucavica’’.

Radim danima muzej je otvoren u periodu od 10h do 17h, a subotom je radno vreme od 10h do 14h.

Nedeljom i praznicima muzej je zatvoren.

Cena ulaznice je 4eura za odrasle, 2eura za penzionere, učenike i studente, a na dane Draženovog rođenja i smrti, ulaz je besplatan.

Ja sam muzej posetio dva puta, sa solidnim vremenskim razmakom između tih poseta i primetio sam da je postavka postala značajno bogatija i lepše organizovana i uređena.

Većinu eksponata čine medalje, pehari, plakete, priznanja, zastavice, akreditacije, plakati, oprema, rekviziti, razni dokumenti, fotografije i umetničke slike.

Brojni su pojedinci i organizacije koje su tokom svih tih godina poklanjali muzeju ponešto od stvari i predmeta vezanih za Dražena.

Ima dosta i Draženovih ličnih predmeta, od studentskog indeksa pa do ručnog sata koji je nosio u momentu smrti.

Pogledajte datum isteka važnosti osobne iskaznice! Da se čovek naježi – datum njegove smrti

Izložba je koncipirana tako da prati njegov sportski i životni put, od Šibenika preko Zagreba i Madrida do SAD-a.

Deo stalne postavke je i desetominutni dokumentarni film koji se ranije prikazivao samo za organizovane grupe, ne znam da li se to promenilo, no ja sam ljubaznošću tadašnje kustoskinje, imao privilegiju da ga samostalno pogledam.

Kustos, odnosno u ovom slučaju kustoskinja, ovde ima baš značajnu ulogu jer se bukvalno o svakom izloženom predmetu može čuti posebna i zanimljiva priča, naročito ako ste ljubitelj košarke, sporta i Dražena, naravno.

Dakle, ako ste u Zagrebu svakako obiđite ovaj veličanstven hram sporta i nostalgičnih uspomena, neće vam previše vremena oduzeti, a razgledanje grada će zasigurno obuhvatiti ovaj njegov deo jer se u blizni nalaze i Tehnički muzej, muzej Mimara, veličanstveno zdanje Hrvatskog narodnog kazališta itd.

Ukoliko želite posetiti grob Dražena Petrovića kao i brojnih drugih poznatih ličnosti iz sveta sporta, umetnosti, kulture, to možete učiniti na najvećem i najpoznatijem gradskom groblju Mirogoju.

O samom groblju i njegovom kulturno – istorijskom značaju pisaću u najavljenom blogu o Zagrebu, a ovu štoriju o velikom umetniku košarkaške igre, genijalcu i fantastičnom sportisti, završavamo jednom prigodnom baladom njemu u čast…

One thought on “Muzej Dražena Petrovića u Zagrebu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *