Stari grad Bar, veličanstveni spomenik prohujalim vekovima

Kao što u prethodnom blogu najavih, poseta tvrđavi i starom gradu Bar me je toliko oduševila da je zaslužila da je posebno ‘’obradim’’.

Nekako se nikada nije dalo da tokom ranijih, brojnih, putovanja ovim krajevima, posetim i istražim ovo fascinantno mesto, no mišljenja sam da nisu samo nedostatak vremena i večita žurba ‘’krivci’’ za to, ima nešto i u promotivno – informativnim slabostima.

Čini mi se da je u sveukupnim propagadnim aktivnostima crnogorskih turističkih organizacija Stari Bar značajno zapostavljen i da je nedovoljan broj ljudi upoznat sa postojanjem ove neobične kulturno – istorijske i turističke atrakcije.

Tek u poslednjih nekoliko godina, paralelno sa procesom obnove pojedinih segmenata ovog kompleksa, glasnije se čuje glas o ovom najvećem utvrđenju u Crnoj Gori.

Stari Bar se nalazi 8 km udaljen od morske obale i ‘’novog’’ Bara, velike luke, saobrćajnog čvorišta i sve popularnije turističke destinacije.

Od Buljarica, odakle sam ja krenuo u posetu, ima samo 23 km lagane vožnje.

Put je odličan, turistička signalizacija solidna, pa je dolazak veoma jednostavan.

Na samom ulazu nalazi se velik, uređen parking, cena je prihvatljivih 0,80 centi po satu.

Od parkinga, posetioci kreću u šetnju uzanim uličicama tzv podgrađa, šarmantno ‘’ušminkanim’’ sa brojnim suvenirnicama, starim zanatskim radnjama, poslastičarnicama, restoranima, malim prodavnicama, pansionima…

Do ulaza u tvrđavu ima desetak minuta laganog hoda, pod uslovom da se ne zadržavate previše pored usputne raznorazne primamljive ponude.

Delić vremena sigurno ćete ‘’potrošiti’’ da se pozdravite sa mnogobrojnim preslatkim i nadasve druželjubivim mačkama koje se ovde, nalik Kotoru svojevrsnoj ‘’mačijoj prestonici’’, osećaju komotno i opušteno.

Tvrđava Stari Bar podignuta je na ogromnoj steni, na uzvišenju zvanom Londša podno planine Rumija.

Sa tri strane je okružena strmim liticama, što je bilo presudno u odabiru lokacije za njenu gradnju jer je garantovala odličnu odbrambenu zaštitu.

Ulaz na tvrđavu se naplaćuje i košta 2e, a letnje radno vreme je od 8-20h.

Tvrđava se prostire na oko 4 ha i predstavlja pravi lavirint mnogobrojnih zdanja različitog stepena očuvanosti.

Ovde se mogu videti ostaci čak 240 građevina pravljenih od tesanog kamena, raznih namena -stambenih, vojnih, sakralnih, javnih itd.

Uske, krivudave ulice bilo da se radi o kaldrmi ili zemljanim puteljcima ‘’išaranim’’ manjim ili većim stenama, zahtevaju adekvatnu obuću, i to je moja prva preporuka.

A druga je da se svakako nabavi mapa – vodič kroz tvrđavu radi lakše orijentacije i organizacije samog istraživanja.

U suprotnom se istraživanje pretvara u lutanje, što takođe ima svoj šarm uz rizik da se u nekim delovima kompleksa zateknete po dva (ili više 🙂 )puta.

Arheloška istrtaživanja na ovom lokalitetu dovela su nas do spoznaje da je on bio naseljen još u vremenu drevnih Ilira i da su temleji straog grada stari preko 2000 godina.

Nakon toga, istorija tvrđave prati, dakako, istoriju ovih prostora, pa se tako ovde mogu susresti razni svedoci epoha Mlečana, srednjevekovne Srbije, Turaka,  i tako sve do novijih vremena.

Na stepen očuvanosti tvrđave osim prirodnog ‘’zuba vremena’’ u značajnoj meri je uticao katastrofalni zemljotres iz 1979. godine, koji je po Stari Bar imao razorno dejstvo sa, nažalost, enormnim posledicama.

Zahvaljujući sredtvima iz EU fondova, vidljivi su tragovi nedavnih radova na rekonstrukciji raznih objekata na tvrđavi, što je nešto što istovremeno raduje i svakako privalači sve veći broj gostiju i turista.

Na celokupnom prostoru tvrđave ne postoje ugostiteljski objekti, prodavnice i slično, osim jednog malog, improvizovanog štanda gde se prodaje sladoled i nekoliko vrsta pića, te je moja treća preporuka da sa sobom ponesete dovoljno vode koja će vam sigurno trebati ukoliko se u poseti zadesite tokom vrelih letnjih meseci.

Pomenuti ”kutak za osveženje” nalazi na malom trgu, odmah pored dobro očuvane crkvice Svetog Jovana, obnovljene 1927.godine i konzervirane 1987.

Najveća građevina koju možete posetiti je Citadela tj gornja tvrđava Tatarovica, zdanje iz XIV veka koje se nalazi na najvišoj tački i koja je predstavljala poslednju liniju odbrane grada.

Odavde je najbolji pogled na ceo stari grad i planinske vrhove sa kojima je tvrđava okružena sa severne strane.

Impresivna je i Sat kula iz srednjevekovnog perioda, zadužbina Jahlje-age koji ju je obnovio 1753. godine.

Ovaj objekat je možda i najprepoznatljivi sinonim za Stari Bar.

Osim sa Citadele, moćan pogled je i sa platoa ispred crkvice Svete Katarine, na jugoistočnoj strani tvrđave, nedaleko od Sat kule.

Crkvica je zidana u romanogotičkom stilu, potiče iz XIV veka, a rekonstruisana je 2018.godine.

Penjući se od crkve Svete Katarine prema Citadeli, naićiće te na nekadašnju Dominikansku crkvu sa kraja XIV veka, danas znanu kao Crkva sv. Verande.

Odmah nakon što se prođe ulazna kapija tvrđave, sa leve strane je ulaz u amfiteatar, prelep prostor koji se koristi za održavanje pozorišnih predstava, umetničkih izložbi i susreta.

Kada se iznad ulazne kapije popnete na zidine okrenute ka severnoj strani i prošetate par desetina metara, stižete do pozicije sa koje se najbolje vide fantastični ostaci akvadukta podignutog za vreme Turaka, koji je služio za snabdevanje naselja planinskom vodom sa udaljenosti od 3 km.

Vijadukt ima ukupno 17 lukova, a njegova trasa predstavlja nepravilnu, izlomljenu liniju.

Za ovaj blog ja sam izdvojiO ovih nekoliko zdanja koja su na mene ostavila najjači utisak, ko želi opširniju priču o tvrđavi i njenim sadržajima, to može pročitati OVDE.

Ovo je bio neki moj spontani izbor nekoliko bitnih zdanja iz tvrđave, no njihov broj je, kako sam već rekao, značajno veći, te neka ovaj blog bude dovoljan motiv i svojevrstan poziv za svakog ko je u prilici da obavezno poseti i istraži ovaj fascinantan stari grad – tvrđavu.

Na kraju svakako treba pomenuti podatak da je u blizini tvrđave jedna od najstarijih maslina u Crnoj Gori (oko 2000 godina), a i inače je ceo kraj poznat po brojnim maslinicima, pa je preporuka, što zbog maslina i maslinovog ulja, tako i zbog drugih delicija kao što su smokve, mandraine, pomorandže, sirevi itd posetitie lokalnu pijacu, i na najslađi način okončate izlet u Stari Bar.