May 19, 2024

Fantastični Muzej automobila u Torinu – put od Da Vinčijeve vizije do Formule1

Nastavljamo priču o našoj poseti Torinu koju smo završili upravo u Nacionalnom muzeju automobila, kako glasi zvaničan naziv za ovaj nesvakidašnje lep i atraktivan muzej.

Nakon završetka šetnje po starom gradskom jezgru o kojoj sam pisao OVDE, usledila je kratka vožnja uz reku Po do 5 km udaljenog muzeja, odlično lociranog (adresa Corso Unità d’Italia 40) na jugozapadnoj strani Torina.

Kažem odlično lociran jer osim što je blizu centar grada, blizu je i priključenje na obilaznicu – autoput E70 (6 km), a deo grada u kome se muzej nalazi je prilično miran i prostran sa dosta besplatnih parking mesta.

U blizini je i metro stanica Lingotto.

Radno vreme muzeja je ponedeljkom 10-14h, a svim ostalim danima 10-19h.

Cena ulaznice je 15e za odrasle.

Smešten u zgradi futurističkog spoljnog izgleda, muzej se na ovom mestu nalazi od 1960. godine, a nakon velike, četvorogodišnje rekonstrukcije koja je završila 2011. godine, njegova ukupna izložbena površina uvećana je na impresivnih 19 000 m2!

Čuveni magazin ‘’Times’’ svrstao ga je u 50 najlepših muzeja na svetu, a sve je počelo pre ravno 90 godina kada su Cesare Goria Gatti i Roberto Biscaretti di Ruffia, dvojica pionira italijanskog automobilizma, osmislila i organizovala prvu izložbu istorijskih automobila.

Robertov sin, Carlo Biscaretti, strastveni kolekcionar i veliki entuzijasta, najzaslužniji je za postanak i opstanak muzeja.

Početnu kolekciju je sakupio upravo on, a fascinanatna je njegova višedecenijska fanatičnost i predanost – jedna biografska priča kaže da nije postojala osoba sa kojom bi Carlo Biscarettii stupio u kontakt a da joj nije postavio diskretno pitanje: ‘’Da li slučajno znaš ima li negde neki stari automobil?’’.

Najveći problem predstavljao je adekvatan prostor za muzej, tako da se on punih 27 godina (ratni događaji i bombardovanje grada, srećom mimoišli su kolekciju) seljakao po raznim magacinima i napuštenim fabričkim halama, da bi tek 1960. našao svoje konačnu lokaciju.

Fascinanatna muzejska postavka raspoređena je na tri sprata i obuhvata oko 200 automobila koji predstavljaju 80 različitih marki i dolaze iz Italije, Francuske, Velike Britanije, SAD, Nemačke, Holandije, Španije i Poljske.

Pored stalne postavke, muzej redovno organizuje tzv. privremene (gostujuće) izložbe, a u njegovom sklopu nalaze se dokumentacioni, edukativni, kongresni i restauratorski centar.

Dokumentacioni centar poseduje ogroman broj originalnih dokumenata  vezanih za automobile, događaje i njihove protagoniste koji su ispisali istoriju automobilske industrije.

U biblioteci se, između ostalog, čuva oko 800 automobilskih publikacija na svim jezicima sveta.

Edukativni centar organizuje kurseve za srednje škole i fakultete (naglasak na tehničke škole i škole dizajna).

U Restuatorskom centru osim obavljanja redovnih i vanrednih poslova vezanih za održavanje automobila iz muzejske zbirke, sarađuje se sa mrežom radionica i stručnjaka na primeni naučne metodologije u fazi dijagnostike i konzervativne restauracije.

Izložba je priređena na toliko dinamičan i maštovit način, sa gomilom interaktivnih segmenata, da je privlačna i zanimljiva svakome ko je poseti, bez obzira na njegove lične afinitete.

Lično ne spadam u poznavaoce i fanove automobilizma, pa mi je dogovorenih dva sata zadržavanja u muzeju bilo premalo, a mislim da bi se slično osećao i neki ‘’fudbalski analfabeta’’ da je bio sa nama prethodnog dana u obilasku muzeja Juventusa, o čemu sam pisao OVDE.

Jednostavno, savremeni pristupi organizacije muzejskih postavki napravljeni su na način da svakog mogu privući, bez obzira na njegovu sferu interesovanja.

Pre nego što krenete u lutanje po više od 30 prostorija po kojima su raspoređeni automobili, mali savet – u muzeju je prilično toplo pa bi bilo dobro da se rešite debele garderobe (jakni, bndi itd.) posebno ako dolazite zimi, mi smo se baš zamorili sa teglenjem nepotrebnih stvari.

Svaki eksponat u muzeju ”pokriven” je određenom scenografijom i instalacijom, audio i vizuelni efekti su nešto što vas konstantno prati tokom razgledanja.

Automobili i njihov razvoj stavljeni su u istorijski kontekst – pratimo paralelni razvoj industrije, nauke i ljudskog društva.

Posetilac, majstorski vođen kroz prohujale decenije, prati razvoj automobila od pukog transportnog sredstva do predmeta obožavanja – evolucija automobila sledi sveopšti društveni razvoj.

Svakako jedan od najzanačajnijih simbola XX veka, oni su rezultat velike strasti za napretkom koja je, sad već vekovima, ‘’nosila’’ naučnike, entuzijaste, preduzetnike, proizvođače i vozače ka konstantnim inovacijama i unapređenjima.

Automobili su sastavni deo raznih istorijskih događaja i epoha, pa ćemo tako sresti čuvenog Trabanta na granici između istočnog i zapadnog Berlina tokom ‘’hladnog rata’’ili npr. džip američke vojske u vijetnamskom sukobu.

No, kada pratimo istorijske događaje i društvena kretanja kroz prizmu razvoja automobila, nisu samo ratovi bili aktuelni, bilo je tu i ljubavi 🙂

Tokom razgledanja sigurno ćete ‘’upasti’’ u neku od majstorskih radionica, a imaćete mogućnost i da se malo ‘’provozate’’.

Postavka je podeljena po spratovima i na svakom je obrađena određena tema:

  • Automobil i XX vek
  • Čovek i automobil
  • Automobil i dizajn

Zbirka muzeja obuhvata prve italijanske automobile, Bernardi iz 1896. i Fiat iz 1899. godine, a tu su i Rolls – Royce Silver Ghost (1914.), Benz Victoria (1893.), Peugot (1894.), Oldsmobil (1904.),  Itala (1907.) De Dion – Bouton (1913.), Ford T (1916.) itd.

Za ljubitelje Formule 1, tu je prava poslastica – Ferrari F310 koji je vozio Michael Schumacher 1996. godine!

U celom muzeju je dozvoljeno slikanje i snimanje, osim u slučaju jednog – jedinog primerka kod kojeg stoji osoblje koje i pored pismenog upozorenja ‘’disciplinuje’’ nestašne.

Toliko sam bio iznenađen ovim slučajem, da sam zaboravio o kom se tačno modelu radilo, svakako je deo nečije privatne kolekcije čiji vlasnik ne želi širi publicitet.

Na prizemlju se organizuje tzv. privremena izložba i tokom naše posete bila je aktuelna postavka ‘’Zlatno doba relija’’.

Odmah da kažem da ova izložba koja je otvorena 27.oktobra 2022. traje do 2.maja 2023. za slučaj da ovo pročita neko ko je baš veliki fan ovog sporta i tokom proleća posećuje Torino.

Izloženi su modeli koji su u periodu od 1960. do 1990. pobeđivali na najvažnijim trkama šampionata, od Monte Carla, relija ‘’100 jezera’’ do Safari relija.

Predstavljeni su najveća imena ovog sporta Massimo Biasion sa njegovom Lanciom 037, Tommi Mäkinen sa Lancer Evoltion, Juha Kankkunen sa Toyotom, Carlos Sainz Sr sa Peugotom itd.

Svi modeli potiču iz fondacije ‘’Gino Macaluso’’ osnovane u čast ovom čuvenom reli vozaču iz Torina.

Ono što nismo videli je tzv . ‘’Garaža’’, prostor u suterenu u kome se nalazi pedestak vozila koja iz raznoraznih logističkih razloga nisu deo stalne postavke.

Poseta ovom segmentu koji je organizivan na površini od 2000 m2 se posebno dogovara, organizuje i naplaćuje.

Nadam se da sam uspeo da dočaram barem delić nezaboravnog doživljaja koji nam je ovaj muzej priuštio i da zaintrigaram sve buduće putnike namernike koji će pohoditi prestonicu Pijemonta, da ovo bude obavezna stanica njihovih obilazaka i istraživanja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *