Bodensko jezero, turistički raj na tromeđi - II deo

Meersburg, Lindau, Affenberg – brdo majmuna, Pfahlbauten Museum – ‘’nemačke sojenice’’

Nakon što smo U PRVOM DELU BLOGA posetili čuvene slapove Rajne i Konstanz, najveći grad na jezeru, nastavljamo naše putovanje dalje po i oko jezera….

Samo 4 km od centra grada (Konstanz), u pravcu severa, nalazi se trajektna luka odakle polaze (i dolaze, naravno) trajekti u pravcu Meersburga, meni lično najsimpatičnijeg mesta na jezeru.

Naravno da se možete voziti i putem uz obalu, ali iskustvo vožnje trajektom ne treba propustiti i uživati u beskrajnoj lepoti plavo – zelenih jezerskih nijansi.

Vožnja traje 25 minuta, polasci su tokom dana na svakih 15 minuta, a cena porodične karte (dva odrasla i dete) je 6,80e, dok za auto treba još izdvojiti 12,5e.

Osim ovog, na jezeru postoji i trajekt koji povezuje nemački Fridrishafen i švajcarski Romanshorn, no broj turističkih brodova i lokaliteta sa kojih polaze, značajno je veći.

Glavna turistička znamenitost Meersburga je Alte Burg, najstariji naseljeni dvorac – tvrđava u celoj Nemačkoj.

Dvorac potiče iz VII veka i nalazi se na vrhu strmog uzvišenja iznad jezera odakle je, pretpostavljate, impresivan pogled na gotovo celo jezero i snežne alpske vrhove u daljini.

Na padini ispod dvorca je veliki vinograd, a čitav ovaj kraj sa brežuljcima okrenutim ka zapadu iznad dela jezera Überlingen, poznat je po vinogradima i dobrim vinima.

Jedan od poznatijih gradova na jezeru je Fridrishafen (u poslednja tri dolaska u ove krajeve, nekako smo ga mimoilazili, pa zato nemam fotografije), najpoznatiji po dva fantastična muzeja – Cepelin i Dornier u kojima će posebno uživati pasionirani ljubitelji vazduhoplovstva.

Poslednje mesto pre nemačko-austrijske granice je šarmantni gradić Lindau i to je ujedno najveće neselje na kom pokrajina Bavarska izlazi na ovo ‘’nemačko nezasoljeno Sredozemlje’’, kako mu tepaju neki putopisci.

Obzirom da smo se od Meersburga do Lindau-a još za 40 km približili alpskom masivu, odavde je pogled na njega još impresivniji i lepši, a prava je stvar odabrati neku prijatnu baštu na obali jezera i uživati u celokupnom ambijentu.

Jedan deo grada se nalazi na kopnu, dok je drugi, turistički atraktivniji, na ostrvu na koje se stiže mostom.

Luka grada je prepoznatljiva po svetioniku Mangturm iz XIII veka, a veći deo starog gradskog jezgra je pešačka zona sa bezbroj prelepih gotskih, renesansnih i baroknih građevina.

Najpoznatija ulica je Maximilianstrasse, prepuna šarmatnih vila, fontana, arkada i ugostiteljskih objekata.

Iz Lindaua se do Austrije i tamnošnjeg Bregenza može i prošetati koliko je blizu, mada je bicikl možda i najbolja ideja, i to ne samo za ovu relaciju nego i za obilazak celog jezera, jer je celokupna infrastruktura maksimalno kvalitetno urađena za ovakav vid turizma.

Kada ste u Bregenzu, preporuka je da se žičarom popnete na spektakularno izletište – vidikovac Pfänder.

Jedna od najzanimljivijih turističkih atrakcija na samoj obali jezera je Pfahlbauten Museum, muzej na otvorenom u kome su prikazane rekonstrukcije kuća iz bronzanog i kamenog doma.

Ovaj muzej ‘’nemačkih sojenica’’ nalazi se na samo 6 km severno od Meersburga uz mestašce Unteruhldingen, a za posetioce je otvoren davne 1922.godine.

Šetnjom kroz kompleks koji sadrži čak 23 rekonstruisane kuće, posetioci se vraćaju u daleku prošlost u kojoj su se tadašnji ljudi živeći na ovaj način, istovremeno štitili od neprijateljskih napada i imali omogućen pristup vodi i okolnim obalama za ribolov i poljoprivredu.

Ono što će od svega viđenog na putovanju oko Bodenskog jezera najviše obradovati i razveseliti decu je poseta Affenbergu ( ‘’Brdo majmuna’’), prelepom prirodnom rezervatu, smeštenom u blizini mesta Salem.

Nalazi se u unutrašnjosti, na samo 6 km udaljenosti od sojenica, a radi se o tematskom parku smeštenom u 20 ha guste šume, čiji su šarmantni ‘’domaćini’’ ekipa od oko 200 majmuna iz vrste Berberski makaki.

Ovo predivno mesto otvoreno je davne 1976. godine i neka moja računica kaže da sam prvi put bio ovde u identičnom uzrastu kao moj Dario, prilikom ove naše posete leta 2018.

Za razliku od klasičnih zoo vrtova, ovde su majmuni potpuno slobodni bez ograda, slobodno se kreću, pentraju po drveću, igraju se, jednom rečju uživaju.

Posetioci se ‘’druže’’ sa njima tako što na ulazu kupe kokice i potom tokom šetnje zastaju i nude ih, naravno bez galame i naglih pokreta.

Dosta često se desi da vas majmun ‘’otkulira’’, kada postanu zasićeni od gostiju i njihovih kokica….

Na samom ulazu u kompleks je nekoliko turističko–ugostiteljskih objekata i malo jezero, a ovaj deo je posebno interesantan zbog velikog broj roda koje su se ovde naselile i dobrano odomaćile.

Koliko nas je fascinirala ta majmunska opuštenost i druželjubivost, možda smo još i više bili iznenađeni ponašanjem roda koje su bez ikakvog straha šetale uz brojne posetioce i bile poprilično uporne u insistiranju da su kao i obližnji majmuni zaslužile da se ‘’ogrebu’’ za neki zalogaj….