Uvod

Tako impresivno lepe, a tako slabo poznate – rečenica je koja u potpunosti odgovara uvodnom opisu Belogradčiške stene u Bugarska.

Radi se o jednom od najlepših prirodnih fenomena ove balkanske države, koji se nalazi na njenom krajnjem severozapadu.

Za Belogradčik sam prvi put čuo od moje mame, koja je sa svojim planinarskim društvima već dva puta posetila ovu atraktivnu destinaciju.

---

Planinarenje i sve popularnije ture

Digresija – planinarska udruženja sa svojim kreativnim i maštovitim turama po povoljnim cenama sve više uzimaju primat kod prosečnog građanina Srbije željnog avanture, lepih i neobičnih predela za koje neće morati izdvojiti gomilu novca.

Na priloženim mapama vidi se tačna lokacija Belogradčika, no ne vidi se kvalitet puteva i detaljan geografski položaj koji značajno utiče na dužinu trajanja putovanja i samim tim na generalni plan i sadržaj cele avanture.

---

Putovanje i pristup

Ukoliko putujete iz pravca Novog Sada ili Beograda, tada jedini logičan pravac podrazumeva silazak sa auto-puta Beograd–Niš kod Paraćina i vožnju do Zaječara, u čijoj blizini se nalazi granični prelaz sa Bugarskom – Vrška čuka.

Nakon prelaska granice, do Belogradčika preostaje oko 50 km najbližom, ali ujedno i najspornijom rutom – putevi bez saobraćajne signalizacije (vrlo često i bez signala mobilne mreže), sa gomilom rupa i džombi, uzani i krivudavi, crpe solidnu energiju iz svakog vozača.

Kada bih naredni put išao ka istoj destinaciji, razmislio bih o duplo dužoj varijanti puta preko Vidina, za koju se nadam da je u mnogo boljem stanju.

Uglavnom, odredište nije za dnevni izlet, tako da ga treba „upakovati“ u neko vikend ili praznično putovanje.

---

Naše putovanje

Mi smo napravili jednu pravu malu uskršnju turneju od pet dana, tokom kojih smo obišli niz zanimljivih destinacija u istočnoj Srbiji i zapadnoj Bugarskoj.

Što se Bugarske tiče, glavno odredište bila nam je Sofija, koja je od Belogradčika udaljena čak 165 km, za koje treba izdvojiti barem tri sata vožnje.

Ovde nije u pitanju toliko kvalitet puta, nego geografija – pravac vodi konstantno kroz planinske predele i prevoje, od kojih je najpoznatiji Petrohan na 1445 metara.

Lepo i atraktivno kada je sunčan dan, no u dolasku uz obilje kiše i snega nakon celodnevne vožnje bilo je poprilično naporno.

Stalno spominjem brda i planine, a ustvari se radi o planinskom masivu Balkanskih planina, odnosno Stare planine, koja se prostire praktično celom dužinom granice između Srbije i Bugarske.

Inače, čitav ambijent me je podsetio na naše prošlogodišnje istraživanje Stare planine i ondašnje utiske – devastirana i skoro skroz napuštena sela, trošne i urušene kuće – scene koje ukazuju na to da su se ljudi odavde iselili usled siromaštva u potrazi za boljim životom.

Identična priča, s tim da se ovde ipak radi o državi članici EU…

---

Vreme i planiranje

Ne pamtim „varljiviji“ april u kome je lep, prolećni i sunčan dan bio prava premija, a za istinski doživljaj Belogradčika upravo takav dan je praktično obavezan.

Zato sam i ja nekoliko puta menjao plan kako bismo ipak uspeli da ovo čudo prirode vidimo u najlepšem izdanju.

U danu dolaska kiša nas je pratila praktično od ulaska u Bugarsku (nakon neplaniranog čekanja od više od tri sata – produkti EES sistema), tako da smo vreme, osim na dugotrajnu vožnju, „potrošili“ na posetu Magura pećina koja se nalazi dvadesetak kilometara severozapadno od Belogradčika.

O ovoj impresivnoj pećini, jednoj od najlepših i najposećenijih u celoj Bugarskoj, napisaću poseban blog, ovde ću je samo preporučiti kao savršenu kombinaciju sa Belogradčikom za idealan izletnički dan.

---

Grad Belogradčik

Gradić Belogradčik se nalazi na 545 metara nadmorske visine i u njemu živi oko 6000 stanovnika, a glavne privredne grane su turizam i ugostiteljstvo, dok se u okolnim selima stanovništvo mahom bavi poljoprivredom.

Sa njegove južne strane započinje 30 km dugačak i 7 km širok niz crvenkastih i narandžastih stena.

Stene su nastale pre 200 miliona godina dugotrajnim procesom taloženja peska, gline i šljunka u kombinaciji sa erozijama izazvanim vetrom i kišom, kao i tektonskim pomeranjima.

Boja potiče od prisustva gvožđa u sastavu stena.

Mene je ovaj prizor nepreglednog prostranstva ispunjenog ovim fenomenalnim stenama na „prvu loptu“ asocirao na grčke Meteore, a na „drugu“ na našu Đavolju varoš.

Dakle, Belogradčik predstavlja idealnu kombinaciju svojih atraktivnih „balkanskih rođaka“.

---

Stene i oblici

Poput stalaktita i stalagmita u pećinama, svojim neobičnim formama i oblicima, stene su asocirale ljude da im daju adekvatne nazive, tako da se ovde pojavljuju „Adam i Eva“, „Monasi“, „Jahač“, „Madona“ itd.

Za uočavanje ovakvih detalja ipak je potreban vodič koji dobro poznaje lokalitet, a obzirom da ga mi nismo imali, ostaje nam samo da im verujemo na (pisanu) reč .

---

Tvrđava Kaleto

Najbolji pogled na Belogradčiške stene pruža se sa tvrđave „Belogradčiška tvrđava“, koja se nalazi na uzvišenju 1,5 km udaljenom od centra mesta.

Kombinacija prirodnih bedema i ljudskom rukom napravljenih zidova tvrđave predstavljala je recept za vekovnu neosvojivost Belogradčika.

Prva utvrđenja na ovom potezu pravljena su još u vreme Rimljana (1–3. vek nove ere), a kasnije su sadržaj i obim tvrđave proširivali Vizantinci i Osmanlije.

Od trenutka kada je uspostavljena kao prava tvrđava u obliku koji danas poznajemo, pod Osmanskim carstvom se nalazila najduže — oko 480 godina.

---

Istorijski događaji

U ovom periodu najznačajniji događaj vezan za tvrđavu predstavlja ustanak koji je lokalno stanovništvo podiglo 1850. godine protiv turskih vlastodržaca.

Ustanak je ugušen u krvi, surovo, brzo i efikasno, ponajviše zahvaljujući neosvojivosti tvrđave.

---

Poseta i praktične informacije

Ulaz na tvrđavu se naplaćuje 8 eura, a radno vreme je svaki dan od 9 do 18h.

Mi smo tvrđavu posetili u ponedeljak pa nismo imali problem sa gužvom – na ne tako velikom parkingu ispred ulaza bilo je dosta slobodnih mesta.

Uz ulaz i parking postoji nekoliko kioska sa baštama pa se može napraviti predah uz neki sok, sladoled ili kafu, no glavna mana ovih objekata je nepostojanje toaleta (ili su jako dobro „sakriveni“), pa smo mi našu pauzu ipak upriličili u centru mesta.

Centar je minijaturan – lep glavni trg sa pogledom na tvrđavu, zgradama opštine i policije, hotelom i nekoliko ugostiteljskih objekata.

Nama dovoljno…

---

Pogled i utisci sa tvrđave

No, da se vratimo na tvrđavu.

Realno, od svega je najzanimljiviji i najimpresivniji pogled koji se sa nje pruža na sve strane i u kojem se može uživati dosta dugo, a da vam ne bude dosadno.

Sama tvrđava ima tri celine – dvorišta, nekoliko kapija, dok su joj spoljašnji zidovi na nekim mestima debeli dva, a visoki i deset metara.

Sa južne strane, iz trećeg dvorišta, stepenicama se dolazi do najatraktivnijeg dela gde se posetioci iz neposredne blizine dive impresivnim stenama i uživaju u pogledu sa nekoliko vidikovaca na različitim nivoima.

---

Zaključak

Belogradčik je jedno od onih mesta koja ostavljaju snažan utisak i dugo ostaju u sećanju. Spoj dramatičnih prirodnih formacija i istorijske tvrđave stvara doživljaj koji se retko gde može videti u ovakvoj kombinaciji. Posebno smo srećni što smo uspeli da ga posetimo u pravom trenutku i vidimo u njegovom punom sjaju. Upravo zato, Belogradčik s pravom smatramo fascinantnom destinacijom koju bi svako ko voli prirodu, istoriju i jedinstvene pejzaže trebalo da doživi. Topla preporuka svima – ovo je mesto koje se ne zaboravlja.