August 11, 2022

Kampovanje u Beloj Crkvi

Naše poslednje ovogodišnje kampovanje (nije da je falilo lepog vremena, falilo je slobodnih termina) realizovali smo u kampu ‘’Oaza’’ na Vračevgajskom jezeru, jednom od 7 čuvenih belocrkvanskih jezera.

Vračevgajsko jezero nastalo je početkom 20-og veka, sa dužinom od 980 metara.

Zbog njegovog prirodnog oblika ujedno predstavlja i najduže jezero u Beloj Crkvi.

Njeno drugo značajno prirodno bogatstvo jesu prirodni filteri koji 8 puta godišnje obnove vodu u jezeru.

Nalazi se odmah nakon izlaska iz sela Vračev Gaj, sa leve strane puta koji vodi ka Beloj Crkvi, a kamp je udaljen oko 3,5 km od centra Bele Crkve.

Pomenuti pravac podrazumeva da ste se u Belu Crkvu uputili preko Pančeva i Kovina, što će svakako izabrati oni koji dolaze iz smera Beograda, a Novosađani mogu da biraju između ovog puta i maršrute koja vodi preko Zrenjanina, Plandišta i Vršca.

U oba slučaja kilomtreža je oko 190 km.

Mi smo se ovaj put odlučili za ovu drugu varijantu jer nam je u odnosu na naše veliko junsko putovanje po ovim krajevima ostao jedan ‘’dug’’, a to je poseta Zagajičkim brdima.

Plan za naš produženi vikend je bio u skladu sa vremenskom prognozom – dan dolaska sa ‘’šarenim’’ vremenom idealan za malo istraživanja i obilazaka, a naredna dva vrela dana bila su zamišljena da se kompletno provedu u kampu, bez ikakvih dodatnih lutanja, dakle jedan pravi letnji statični hedonizam.

Definitivno nemamo sreće sa tim Zagajičkim brdima, prvi  put kada smo bili u Deliblatskoj peščari nije bilo dovoljno vremena, drugi put u danu predviđenom za njih pala je kiša, a ni ovaj put to nije bilo – to !

I pored pročitanih blogova, saveta i reportaža, ovo je lokalitet za koji morate imati uz sebe nekog ko dobro poznaje teren ili veoma kvalitetno i precizno uputstvo.

Signalizacija na licu mesta ne postoji, a nismo imali sreće da nikog ne sretnemo tokom naše šetnje, tako da mi jesmo ‘’očešali’’ lepotu tog veličanstvenog prirodnog fenomena naslonjenog na Deliblatsku peščaru, ali nismo uspeli doći do glavne tačke – vidikovca sa obeliskom odakle i potiče većina najlepših snimaka koji se mogu pronaći na netu.

Zagajičkim brdima se može prići iz dva pravca, iz sela Šušara sa severozapadne strane ili iz sela Grebenac sa jugoistočne, a ja sam u međuvremenu shvatio da je najbolje doći sa organizovanom planinarskom ekipom i proći cela brda tako što bi tura počela u jednom a završila u drugom selu.

Mi smo se tog dana odlučili za dolazak iz Šušare do koje smo stigli putem preko Pančeva, Banatskog Novog Sela, Vladimirovca, Banatskog Karlovca, Nikolinaca, Uljme i Izbišta, vozeći se kroz živopisni banatski krajolik ukrašen veselim oblacima na velikom plavetnilu iznad nas.

U selu Šušara nedavno je za turiste otvoren izuzetno lep i zanimljiv objekat – Kaštel Marijeta, ladanjska kuća raskošnog ambijenta ukrašena sa sjajnom kolekcijom umetničkih slika i predmeta.

Za posetu kaštelu potrebna je najava, što mi nismo uradili, tako da smo se zdanju mogli diviti samo sa spoljne strane…

U blizini kaštela je i jedan (od dva ukupno) putokaz za Zagajička brda, a nakon njega nekoliko se puteva račva na sve strane, mi smo probali dva, ali na ono ‘’glavno’’ nismo naišli.

Na kraju smo sebi priuštili avanturu vožnje po peščanom putu celom dužinom brda, od Šušare i Grebenca u kome smo se nakon 10 km konačno dokopali asfalta.

Naknadno istraživanje je pokazalo da smo dolazeći u Šušaru iz pravca Izbišta kod prve velike table ‘’Zagajička brda’’ trebali skrenuti levo i da je to pravac koji je manje konfuzan i koji bi nas odveo do željenog cilja.

Nakon izlaska iz sela Grebenac i fotografisanja živopisnih predela sa mosta koji vodi preko kanala DTD, otišli smo u obližnje selo Jasenovo i posetili plažu Gat na reci Karaš.

Tamo smo zatekli jedan pomalo nekarakterističan prizor za vojvođansku ravnicu – brza reka koja pravi slapove!

Karaš koji izvire u Rumuniji , svojim prirodnim tokom i slapovima koji su ovde nastali (pretpostavlja se da je za potrebe rada mlina u Jasenovu prokopan kanal od korita Karaša do samog mlina, a da je „vodopad“ u stvari deo jedne strane tog kanala – bedema sa kojeg se voda iz kanala preliva u stari tok Karaša) predstavlja nestvaran i vrlo specifičan prizor.

Ceo ambijent je neobičan, osim plaže i ‘’divljeg’’ kampa, tu se nalaze sportski tereni, mini zoo vrt i jedinstven park skulptura od drveta, najveći na otvorenom prostoru u ovom delu Evrope.

Vajarska kolonija u Jasenovu postala je internacionalna manifestacija sa preko 100 realizovanih skulptura respektabilnih umetnika iz različitih zemalja, a u parku skulptura je do sada postavljeno preko 50 dela, i iz godine u godinu taj broj raste.

Od plaže Gat do kampa Oaza, ima samo 12 km, stiže se brzo putem preko Jasenova, Crvene Crkve i Vračevog Gaja.

Kamp se prostire se na 8200 kvadratnih metara, sa plažom koja je 300m.

Opremljen je toaletima, solarnim kolektorima za toplu vodu za tuširanje (4 tuša), gradskom vodom za piće, 6 sudopera, strujom, hemijskim wc-om, besplatnom Wi-Fi mrežom, terenom za mali fudbal, recepcijom koja radi 24h sata, uslužnim roštiljima, klupama u hladovini i klupama na samoj obali jezera.

Kamp je izuzetno posećen i tog vikenda gotovo do poslednjeg mesta popunjen.

Mi smo uspeli da se stacioniramo u blizini recepcije i sanitarnog čvora, na parceli sa dovoljno hlada koja je posedovala strujni ormarić.

Uz ivicu (ogradu) kampa, celom dužinom se nalaze kamp prikolice (uglavnom sa predšatorima) koje se izdaju, a u delu koji je bliži obali jezera tog vikenda bio je postavljen ‘’mini logor’’ za decu koja su ti bila na organizovanom kampovanju i boravku u prirodi.

Zahvaljujući odličnoj organizaciji ljudi koji su vodili ovu brojnu grupu dece različtog starosnog doba, njihovo prisustvo ni na koji način nije narušavalo uobičajeni kamperski red.

U kampu je moguće iznajmiti biciklove, pedaline pa čak i džip !

Na jezeru je lepo uređena plaža sa sitnim kamenčićima, postoji plivajući ponton za skakanje, a tu je naravno i ‘’pecaroški kutak’’.

U Beloj Crkvi postoji ukupno 3 kampa, jedan se nalazi na najvećem tzv Glavnom jezeru, a drugi koji se zove ‘’Relax’’ nalazi se odmah pored našeg kampa, čak imam utisak da je to nekada bio jedinstven prostor.

Sada ih deli žičana ograda, koju je moguće ‘’zaobići’’ malim manevrom kroz jezero, što smo mi i uradili u želji da vidimo kako taj susedni kamp izgleda, a to je ujedno i prečica ka poluostvru na kom se nalazi lepo uređena plaža koju smo želeli da ‘’overimo’’.

To je u osnovi plaža koju posećuju oni koji dolaze na kupanje a nisu gosti ni jednog od ova dva kampa.

Centralno mesto zauzima ugostiteljski objekat, uz plažu se nalazi gumeni vodeni park, a ceo prostor je lepo uređen i održavan.

Kao što sam rekao u uvodu, naše aktivnosti su ovog vikenda bile svedene na minimum, otišli smo dva puta do Bele Crkve u nabavku i to je bilo sve.

Čak nismo otišli ni do drugog kraja ‘’našeg’’ jezera gde postoji nekoliko velikih tobogana, niti smo išli da ‘’probamo’’ neko drugo jezero.

Jednostavno vrućina je bila velika, ekipa u kampu odlična, a njegovi sadržaji sasvim dovoljni.

Malo kupanja, pa red roštilja, badminton, fudbal, pecanje, druženje sa drugarom iz detinjstva kojeg slučajno sretoh u kampu – dan je brzo prolazio.

Žao mi je što barem nismo probali lepo uređenu biciklističku stazu koja vodi skroz do Bele Crkve, uz vožnju pored drugih jezera, ali hajde neka to bude zalog za iduće leto.

Za one koji dolaze na duži boravak – ovo je fantastičan kutak Vojvodine u kome su brojne zanimljive destinacije u blzini i o kojima ću pisati u blogu posvećenom našoj tzv. južno banatsko – podunavskoj turneji koju smo realizovali početkom juna.

Tada smo, kao i prilikom prve posete Deliblatskoj peščari u jesen 2019. bili smešteni u objektu ‘’Deliblatska čarda’’ u selu Dolovo, kod našeg velikog drugara Pece.

Ovaj prelepi kompleks koji se nalazi u blizini Specijalnog rezervata prirode Kraljevac, uvek rado preporučujem, a i prilikom povratka sa ovog belocrkvasnkog kampovanja, iskoristili smo priliku da ga posetimo.

Južni Banat, predstavlja pravi, još uvek nedovoljno otkriveni, prirodni biser Vojvodine, sa velikim specifičnostima i zanimljivostima koje su karakteristični samo za ovo područje, kojem ćemo se uvek rado vraćati.

2 thoughts on “Kampovanje u Beloj Crkvi

Leave a Reply

Your email address will not be published.