by Poslednji deo balkanske kamperske turneje
Poslednji deo naše velike kamperske turneje po Balkanu proveli smo na Ohridskom jezeru u fantastičnom kampu „Divono“.
Do Ohrida smo došli direktno sa obale Jonskog mora, gde smo kampovali u blizini gradića Syvota.
Ovaj kratki blog namenjen je onima koji bi uradili nešto slično – produžili svoj letnji morski odmor sa još nekoliko dana uživanja na nekoj lepoj i usputnoj destinaciji, a izbor Ohridskog jezera je uvek dobitna kombinacija.
Dakle, tema je kako doći od jedne do druge tačke.
Ako pitate Google mapu, ona će ponuditi (donekle) logično rešenje – vožnju autoputem A2 (Egnatia Odos) do Kozanija, a potom ulaz u Makedoniju preko graničnog prelaza Niki/Medžitlija i nastavak puta preko Bitolja do Ohrida.
No, mi smo se opredelili za nešto komplikovaniju varijantu koja je podrazumevala tranzit preko Albanije i prolazak kroz Nacionalni park Galičica, smešten između dva makedonska prirodna dragulja – jezera Prespa i Ohrid.
Zašto baš ova ruta?
Avanturističko–istraživački, pre svega.
Mi smo tog dana imali vremena, bili raspoloženi za usputna zastajkivanja, bez pritiska, potpuno opušteni.
Prvi motiv za ovu maršrutu nekome ko nije bio u ovim krajevima trebalo bi da bude Kastoria, grčki gradić koji smo mi posetili pre nekoliko godina na jednom uskršnjem putovanju, a o tome šta sve tamo može da se vidi možete pročitati OVDE:
Za svaku preporuku!
Ja sam imao želju da vidim kako izgleda obala Prespanskog jezera sa albanske strane, a nameravao sam da se na nekoj plaži u Makedoniji prvi put u životu i okupam u njemu.
Prolazak kroz NP Galičica uvek je lepo reprizirati, a na našem pravcu ka Ohridu nalazilo se još jedno odredište koje sam bezuspešno pokušavao da posetim prilikom poslednja dva dolaska – Muzej na otvorenom „Zaliv kostiju“.
Negde na začelju liste razloga bila je i bojazan da je pravac ka Bitolju popularna alternativa Evzoniju i da su moguće gužve.
Put preko Grčke i Albanije
To je spisak razloga, a u praksi je to podrazumevalo 200 km vožnje odličnim i relativno novim autoputem A2 (Egnatia Odos) do mesta Mesopotamo, gde se skreće ka Albaniji, do čije granice (Kristallopigi/Kapshticë) vodi autoput A29, u dužini od oko 85 km.
Oni koji će da obiđu Kastoriju – od izlaza kod Mesopotama do skretanja kod Dispilia ima oko 38 km.
Ovaj autoput A29 bio je tog dana avetinjski pust. Ne znam da li smo usput sreli više od pet vozila ukupno u oba pravca.
Slična situacija bila je i na granici – sve je teklo glatko i brzo.
Kroz Albaniju smo se vozili oko 55 km kroz živopisne brdsko-planinske predele po kojima je ova zemlja prepoznatljiva.
Za one koji bi da preskoče opciju preko Prespanskog jezera i Galičice i brže stignu do Ohrida, najbolje je da nastave put ravno do Pogradec, najvećeg albanskog grada na Ohridskom jezeru, tamo naprave pauzu, pojedu čuvenu ohridsku pastrmku i u Makedoniju uđu na prelazu iznad Manastira Sveti Naum.
Mi smo kod sela Zëmblak skrenuli desno ka Prespi, nastavili laganu vožnju preko brda i visoravni i brzo stigli do obale jezera.
Prespansko jezero – skriveni biser Balkana
Ovaj deo Albanije pripada okrugu Korča i poznat je po velikim voćnjacima jabuka, starim selima i Prespa National Park, koji je poznat po pticama močvaricama, pelikanima i netaknutoj prirodi.
Turizam je slabo razvijen – slično je i sa makedonske strane. Ostaje nam samo još da istražimo kakvo je stanje u Grčkoj 😊
Da se ja nešto pitam i da je svet pametniji, ova tromeđa bila bi pravi mali turistički raj. Plovilo bi se u jednom danu kroz sve tri države, organizovali zanimljivi i edukativni izleti, uživalo, kupalo, jelo i pilo…
Jedno od odredišta na ovoj turi sigurno bi bilo ostrvo Maligrad, na kome se nalazi crkva Kisha e Shën Marisë iz 14. veka sa očuvanim srednjovekovnim freskama, smeštena na ulazu u pećinu.
Na licu mesta nismo uočili bilo kakvu informativnu tablu sa konkretnom ponudom za prevoz do ostrva, pa smo morali da se zadovoljimo pogledom sa jednog vidikovca pored puta.
Na graničnom prelazu Vëndkalimi Kufitar Goricë/Stenje i jedna i druga ekipa gledala nas je sa neskrivenim zaprepašćenjem, nenaviknuta da im se, osim ptica, tokom smene ukaže bilo kakvo živo biće 😊
Lake View Resort i pokušaj kupanja u Prespi
Jedini iole ozbiljniji turistički punkt sa zapadne strane makedonske obale Prespanskog jezera jeste hotelski kompleks Lake View Hotel & Resort, koji smo posetili i prilikom prošlog boravka u ovim krajevima.
Vesela i domaćinska ex-YU atmosfera, uz dalmatinsku muziku i pogled na plavetnilo jezera, stvara pravi morski ugođaj.
Sreću dosta kvari činjenica da je kupanje u jezeru praktično nemoguće.
Simpatični konobar objasnio nam je da je mulj dubok i dugačak i da je to glavni problem, pa je moja želja ostala neostvarena.
Na nekim starim fotografijama i razglednicama video sam da je kupanje na ovdašnjim plažama nekada bilo sasvim normalna pojava. Šta se u međuvremenu desilo – ne znam.
Uglavnom, zadovoljio sam se ispijanjem kafe uz gledanje u plavetnilo i slušanje Oliverovog „Galeba“, dok je Dario napravio nekoliko zanimljivih video-snimaka dronom.
Serpentine Galičice i pogled za pamćenje
Iako je broj serpentina na putu između Prespanskog i Ohridskog jezera zaista neverovatan (možda i za Ginisa 😊), volim da idem tim pravcem i uživam u predelima NP Galičica i impresivnim pogledima na ova dva plava makedonska prirodna bisera.
Ovde je obavezna pauza na najvišoj tački puta – prevoj Babe.
Opet uživanje u nestvarnom pogledu i dron-snimci za večnu uspomenu na ovaj prelep letnji dan.
Iako sam ovde bio treći put, nekako mislim da ću ponovo doći, ali bih se tada fokusirao na neku planinarsku stazu i mnogo bolje i detaljnije upoznao lepote ovog nacionalnog parka.
Tada bih sasvim sigurno pronašao i tu čuvenu tačku koju znalci ovog područja često apostrofiraju – jedino mesto sa kog je moguće istovremeno videti oba jezera.
Završnica puta ka Ohridu
Za razliku od prolećnog putovanja, ovaj put nas je na kraju spuštanja ka Ohridskom jezeru dočekala rampa i radnik NP koji je naplaćivao ulaz.
Srećom, imao je aparat za platne kartice, jer do denara još nismo uspeli da stignemo.
I njemu sam, kao i ovim našima na Fruškoj gori, rekao da bi bilo lepo da deo ostvarenog prihoda ulože u saniranje puta koji je na pojedinim deonicama u prilično lošem stanju.
No, kao što kaže The Beat Fleet – „nije nam ništa dan pokvarilo“. Nastavili smo put ka Zalivu kostiju, a o tome šta smo sve tamo videli možete pročitati OVDE:
Ponovo još malo vožnje i uživanje u čarima kampovanja na Ohridskom jezeru moglo je da počne…
