by Ovogodišnje izuzetno varljivo proleće umnogome je kreiralo sadržaje i dnevne rasporede našeg uskršnjeg putovanja po istočnoj Srbiji i zapadnoj Bugarskoj.
Prema prvobitnom planu, glavna „meta“ drugog dana putovanja bio je bugarski gradić Belogradčik, nadaleko poznat po svojoj tvrđavi i okruženju sa nestvarnim pejzažima crvenkastih stena, jedinstvenim prirodnim fenomenom.
O tome kako sve to izgleda napisao sam poseban blog koji možete pročitati OVDE:
Nakon noćenja i prepodnevnog obilaska Zaječara, trebalo je da, na putu do Sofija, provedemo nekoliko opuštenih sati u Belogradčik, no zbog kiše smo posetu prebacili na dan povratka, kada je naša upornost bila nagrađena prelepim sunčanim danom.
Uz kišu, naš esencijalni program i „prolazno vreme“ umnogome su poremetili višesatno čekanje na granici i katastrofalna putna infrastruktura u tom delu Bugarske.
Dakle, trebalo je smisliti kako da taj dan baš potpuno ne propadne, a do rešenja smo stigli pukim proučavanjem Google mapa i istraživanjem šta bi to na našem pravcu moglo biti dovoljno interesantno.
Pitanje je da li bih ikada čuo za pećinu Magura Cave da se nisu poklopile sve navedene okolnosti, tako da, kao i uvek, u svakom zlu ima nečeg i dobrog 😊
Najveća uređena pećina u Bugarskoj
U Bugarskoj postoji preko 5.500 pećina, no samo njih desetak je uređeno za turističke posete, a među njima je Magura Cave najveća.
Nalazi se u krečnjačkom brdu Rabiša, koje pripada masivu Stara planina na severozapadu Bugarske, u oblasti Vidin.
Od Zaječar je udaljena 45, a od graničnog prelaza Vršačka čuka 32 kilometra, no ova relativno mala udaljenost prelazi se nesrazmerno dugo iz ranije navedenih razloga.
Dodatni problem predstavlja nepostojanje bilo kakve turističke signalizacije, a korišćenje navigacije značajno je otežano usled veoma lošeg signala mobilne telefonije u ovim zabačenim krajevima.
Kada se svemu tome pridoda informacija da je poslednjih 6,5 kilometara puta potpuno bez asfalta, sve zajedno deluje dosta demotivišuće, no zato mi imamo naš inat da nam pomogne u ovakvim situacijama 😊
Da za kraj ovog preciznog lociranja Magure kažem da je Belogradčik udaljen 25 kilometara, a da do Sofija ima 210 kilometara.
Praistorijska umetnost i podzemne dvorane
Magura Cave nastala je pre oko 15 miliona godina i odlikuje se ogromnim podzemnim dvoranama sa neobičnim stenovitim formacijama, a posebno je poznata po praistorijskim crtežima koji spadaju među najznačajnije primerke pećinske umetnosti u Evropi.
Mi smo prethodnog dana posetili našu Resavsku pećinu, pa su poređenja bila neminovna.
Magura jeste veća, i u smislu veličine dvorana i po ukupnoj uređenoj dužini koja se obilazi, ali je Resavka, s obzirom na to da je starija, mnogo bogatija tzv. pećinskim nakitom.
Imali smo sreću da je termin (obavezne) vođene ture bio svega 10–15 minuta nakon našeg dolaska, ali je problem bio što je tura bila na bugarskom jeziku, a iz nepoznatih razloga nije bio dostupan audio-vodič ni na (barem) engleskom, iako su duž staze u pećini bile postavljene numerisane table na „tačkama od značaja“ koje bi trebalo da budu usklađene sa tekstom audio-vodiča.
Uprkos tome što se tu i tamo moglo razumeti ponešto od priče simpatičnog starijeg gospodina koji je predvodio grupu od desetak posetilaca, ipak je bilo potrebno naknadno upoznavanje sa detaljima i zanimljivostima Magure.
Tajanstveni crteži stari hiljadama godina
Ono što nismo razumeli jeste glavni razlog zbog kojeg se ne može pristupiti onome najznačajnijem u pećini – praistorijskim crtežima.
U onome što sam pronašao na internetu piše da su crteži strogo zaštićeni nakon što su vandalizovani u vremenu pre nego što je pećina uređena za turističku valorizaciju.
Inače, crteži su stari između osam i deset hiljada godina i nastajali su od kasnog paleolita i neolita pa sve do bronzanog doba.
Na njima su prikazani svakodnevni život praistorijskih zajednica, simboli Sunca i zvezda, plesovi i rituali, religijske ceremonije, životinje, lovci itd.
Zanimljivo je to što su mnogi rađeni od izmeta slepih miševa, što im daje tamnu boju i specifičan izgled.
Kada smo kod slepih miševa, treba reći da ih u ovoj pećini ima baš mnogo, i to nekoliko različitih vrsta, a da nekada njihova živa aktivnost uslovljava posetu pojedinim delovima pećine.
Oduvek umetnost nije pitala za cenu 😊
Pećina, u kojoj je temperatura tokom cele godine oko 12°C, stavljena je na UNESCO listu svetske prirodne baštine još 1984. godine.
Kako izgleda obilazak Magure
Ukupna dužina turističke ture je oko 2,5 kilometra, a obilazak traje približno sat i po.
Spomenuo sam ranije da ovu pećinu karakterišu ogromne dvorane koje su na nekim mestima visoke i preko 20 metara.
Posebno je značajna tzv. „Trijumfalna dvorana“ („Arc Hall“), koja je zbog svoje veličine i perfektne akustike mesto na kome se često održavaju koncerti i drugi kulturni događaji.
Hodnici između njih su dugački, sa dosta penjanja, spuštanja i stepenica, a s obzirom na veliku vlažnost na pojedinim delovima baš treba biti oprezan kako bi se izbegli proklizavanje i pad.
Kao i u svakoj pećini, očaravajuća je umetnost koju samo priroda ume da stvori, a ovde se posebno izdvajaju figure koje asociraju na vodopade, orgulje i male kamene gradove.
U jednoj od foto-pauza vodič je ubeđivao posetioce da probaju da podignu jedan oveći kamen, što je izazvalo malu opštu zbunjenost, a zapravo se radilo o maštovito osmišljenoj fori – nije u pitanju pravi kamen, već vešta imitacija od stiropora!
Kiša, šetnja i utisci koji ostaju
Tura se završava na suprotnom kraju od ulaza i po tome je Magura drugačija od svih drugih pećina koje smo posetili, kod kojih je turistička ruta kružno koncipirana – kraj je tamo gde je i početak.
Ovo ne bi bio problem da postoji organizovani prevoz do početne tačke, tj. parkinga, ovako smo imali jednu nenadanu šetnju od pola sata.
Ni to ne bi bio problem da se upravo u momentu izlaska iz pećine nije na nas obrušio dosadni prolećni pljusak.
Sama staza je dugačka oko 1,7 kilometara i proteže se uz Rabisha Lake, dakle postoje uslovi za dodatno uživanje samo kada je vreme iole normalnije.
Ovde bi pažljivi čitalac mogao da postavi logično pitanje – pa, što nas „mamiš“ na ovu destinaciju sa toliko mana: loš put, nema audio-vodiča, glavna atrakcija pećine ne može da se vidi, moraš na kraju da pešačiš do auta itd, ali kada se utisci slegnu, preovlađuje očaranost onim što smo videli i doživeli, a ovo drugo prerasta u neku vrstu anegdote.
Magura – mnogo više od pećine
Magura Cave nije samo prirodna atrakcija — ona je spoj geologije, praistorije i ljudske mašte.
Hodajući kroz njene mračne dvorane, čovek ima osećaj da prolazi kroz hiljade godina istorije, od prvih rituala i crteža do današnjih putnika koji pokušavaju da razumeju tragove ostavljene na kamenu.
