by Lutajući „bespućima” Facebooka, naleteo sam pre nekoliko meseci na jednu zanimljivu objavu Studio D’ART, novosadskog arhitektonskog i dizajnerskog studija.
Oni su se, sasvim opravdano, pohvalili svojim projektom – novootvorenim Muzejom štampe i štamparstva u Novom Sadu.
Za mene je ovo bilo veliko iznenađenje jer mi je, kao solidno informisanom Novosađaninu, bilo neverovatno da nikakvu informaciju o takvom jednom poduhvatu nisam imao.
Dodatno „googlovanje” donelo je uvid u prepisivanje istog teksta u nekoliko lokalnih medija, bez ikakvih korisnih – tzv. „servisnih” informacija tipa kako, kada, gde i slično.
Dobro, za „gde” je bilo jasno da se radi o prostoru nekadašnje štamparije „Forum”, u zgradi u kojoj je sedište dnevnog lista Magyar Szó, u ulici Vojvode Mišića.
S obzirom na nepostojanje bilo kakve prezentacije putem veb-sajta ili društvenih mreža, nije bilo druge nego otići na lice mesta (prijavnica „Magyar Szó”-a) i raspitati se za detalje.
Tamo dobih broj od gospođe „zadužene za muzej”, pa nakon nekoliko Viber poruka uspesh da dogovorim posetu za nekoliko dana.
Gospođa Dijana sa saradnicom mi je, nakon što smo se dogovorenog dana našli, objasnila da je cela priča u začetku što se tiče promotivno-informativnog segmenta i da će se naknadno oformiti sve podrazumevajuće prezentacije neophodne u ovim savremenim tehnološkim vremenima.
Tako da, u zavisnosti od toga kada čitate ovaj blog, možda ovaj uvod nekome bude i suvišan 😊
O čemu se zapravo radi?
Projekat, koji je podržan od strane vlada Mađarske i AP Vojvodine, podrazumeva rekonstrukciju kompleksa „Forum” i „Magyar Szó”-a, kao i otvaranje pomenutog muzeja.
Sve se to radi u sklopu obeležavanja osam decenija izdavaštva ove novinske kuće i štamparije čija je delatnost prevashodno bila okrenuta ka mađarskoj zajednici u Vojvodini.
U tom smislu možda nekome (pa i meni) prva pomisao bude da će postavka sa kojom se posetioci susretnu imati nacionalno omeđen sadržaj, ali to zaista nije tako.
U središtu priče jeste istorija lista „Magyar Szó”, ali je to ujedno i prikaz razvoja štampe u Vojvodini i priča o jednom vremenu koje smo svi mi zajedno, nevezano za nacionalnu pripadnost, živeli na ovim prostorima.
Uostalom, štamparija „Forum”, osim što je štampala dnevne i nedeljne novine, knjige, publikacije i monografije na mađarskom jeziku, isto je radila i na jezicima ostalih nacionalnih zajednica u Vojvodini.
Štamparija je pre tri godine preseljena na novu adresu, na novosadskom Adamovićevom naselju, a njen originalni prostor iskorišćen je na najbolji mogući način.
Autori postavke kažu da je ona osmišljena kao „putovanje kroz istoriju štampe”, na kome posetilac prati razvoj novinarstva, tipografije i štamparske tehnologije.
Iako se radi o jedinstvenom prostoru (jednoj velikoj prostoriji), on je zahvaljujući maštovitom pregrađivanju i kreativnoj scenografiji podeljen na nekoliko tematskih celina.
Na samom početku, kroz panele, fotografije i dokumente, prikazan je nastanak i razvoj lista, kao i istorija novinarstva u Vojvodini.
Mogu se videti naslovne strane izdanja, urednički sto, arhivski materijal itd.
Idući segment postavke posvećen je prikazu reporterskog posla.
Izloženi analogni fotoaparati, stare novinske fotografije, pribor za montažu i pripremu novina, kao i laboratorijska oprema, vraćaju nas u ne tako davno, a opet skoro potpuno zaboravljeno, „analogno doba”.
Tu je i prva mogućnost za malo interaktivnog sadržaja, što mi se posebno dopalo.
„U skladu sa savremenim trendovima”, posetioci se mogu fotografisati uz različite rekvizite koji služe kao okvir za uspomenu — fotografiju koju, za sada, dobijaju besplatno.
Na jednom velikom zidu izloženi su primerci iz bogate istorije izdavaštva – knjige, časopisi, razni priručnici – a sa druge strane zida nalazi se prostorija sa velikim platnom na kome se može pogledati kratak film (sa prevodom) o istoriji ove novinsko-izdavačke kuće.
Vizuelno najatraktivnija prostorija nalazi se u centralnom delu i uređena je kao stara čitaonica – sa plafona vise drveni držači („štapovi za novine”) sa najznačajnijim primercima lista „Magyar Szó”.
Čitav prostor, kako na fotografijama tako i uživo, deluje mnogo veći zahvaljujući refleksijama koje proizvode ogledala kojima su obloženi zidovi.
Sledeći deo postavke bavi se „međuprostorom” između novinarskog i štamparskog dela procesa.
Ovde se mogu videti pisaće mašine, alati za ručno prelamanje stranica, slogarski pribor, tipografski elementi i grafička oprema.
Vreme je za još jednu mini-interakciju – uz pomoć klasične tehnike visokog tiska na staroj presi dobio sam još jedan suvenir – razglednicu.
Demonstriran je proces koji obuhvata ručno nanošenje boje valjkom na reljefnu štamparsku formu, kako bi se uz pomoć mehaničke prese, koja pritiskom prenosi boju na papir, dobio finalni proizvod.
Najveći prostor zauzima deo u kome su izložene velike industrijske rotacione mašine i štamparska postrojenja, upravo na mestu gde su i vršile svoju funkciju pre svog „muzejskog penzionisanja”.
Ovde se može videti ceo tehnološki proces štampe novina koji obuhvata pripremu ploča, ubacivanje papira, štampanje, sečenje i slaganje primeraka.
Na kraju, u vitrini kod izlaznih vrata, nalazi se mala raritetna izložba poštanskih markica koje je „Forum” štampao.
Da me je neko na nekom kvizu pitao za ovaj podatak, verovatno bi mi odgovor bio pogrešan…
Baš sam bio prijatno iznenađen kako sadržajem i konceptom, tako i celokupnim ambijentom i nekom pozitivnom energijom koja zrači iz ove pomalo nostalgične priče.
Kao veliki poklonik kulture sećanja, poseta ovakvim mestima me uvek razgali, a toplo je preporučujem kako svojim sugrađanima, tako i svim gostima našeg grada.
