by Nakon Trsta, Muggie i Iloka, ovo će biti čak četvrta ovogodišnja priča o zanimljivostima gradova i mesta na granici.
Njihov specifični položaj određuje im burniju i dinamičniji sudbinu, a potrebno je izvesno vreme da se raznorazne kockice poslože pa da ih, u sopstvenoj užurbanosti (i hroničnoj tananosti kućnih budžeta), prestanemo da doživljamo (samo) kao ‘’šoping’’ ili tranzitna odredišta.
Koliko puta smo samo bili u tom Segedinu radi nekih salama, ‘’vajkremova’’, jeftinijeg goriva i slično, a da grad ni pogledali nismo.
Čuvene farmerke iz Trsta i pijacu ‘’Ponte Rosso’’ da i ne pominjem.
Naravno, pričam o sada već dalekom prošlom vremenu, od kojeg se puno toga promenilo, od percepcije šta je bitno i lepo do toga u kom sveukupnom ambijentu se gradovi, države i društva razvijaju ili degradiraju.
Mi dolazimo iz zemlje u kojoj je celokupan sitem vrednosti decenijama urušavan i gde divljačka, mafijaška urbanizacija uništava svako vredno estetsko i kulturološko nasleđe, pa je u takvoj atmosferi svaki susret sa sredinama u kojem se društvo ponaša na potpuno suprotan način, svojevrstni psihološki šok.
Imati čiste ulice i fasade zgrada, pokošenu travu, uređene parkove, sačuvana i na stručan način obnovljena stara gradska zdanja, organizovan i osmišljen kulturni život sredine, sadržaje prilagođene svim društvenim slojevima, sve to zajedno za nas je postala ‘’nemoguća misija’’ pa je svaki susret sa takvim mestima istovremeno i radost i tuga.
Možda je preteran epitet ‘’mali Pariz’’, ali to je bila moja iskrena i spontana asocijacija tokom prvog i ozbiljnijeg upoznavanja sa junakom ovog bloga, prelepim Segedinom, gradom udaljenim samo 20 kilometara od poslednje tačke ‘’sa naše strane grane’’.
Svakom nova poseta (a bilo ih je desetak u poslednjih 7-8 godina) donosila je novo oduševljenje i nove spoznaje, pa je blog pred vama presek naših dosadašnjih iskustava uz napomenu da istraživanju grada i njegovih zanimljivosti nije došao kraj – ima još ‘’materijala’’ za naredna lutanja.
Segedin (Szeged), glavni je grad županije Čongrad, smešten uz granicu sa Srbijom, na ušću reke Mureš u Tisu.
On je, po veličini, četvrti grad u Mađarskoj, a prema poslednjim dostupnim podacima, broj stanovnika u gradu je nešto ispod 160 000.
Od Novog Sada udaljen je 140 km, od Subotice 50 km, od Budimpešte 175 km, a od najčešće korištenog graničnog prelaza Horgoš/Röszke 25 km.
Svi smo svedoci da gužve na pomenutom graničnom prelazu, iz godine u godinu (posebno tokom leta i za uskršnje i novogodišnje praznike) postaju sve veće i sve nepodnošljivije tako da se mora posegnuti za alternativom.
Prvi savet – pogledajte kamere na graničnim prelazima pre nego što se odlučite na koji ćete krenuti, prvi najbliži je Horgoš 2, na koji se dolazi tako što god petlje ‘’Horgoš’’ siđete sa auto puta i vozite 5 km paralelno sa njim.
Mi smo imali prošle godine jedno neočekivano i prijatno iskustvo, iako se radilo o junskom petku popodne, čekanje je bilo 15-20 minuta.
Druga opcija je silazak sa auto puta kod sela Bački Vinogradi i prelazak istoimenog graničnog prelaza, a ovaj pravac je posebno zanimljiv onima koji žele da posete popularnu banju Morahalom, no to je istovremeno razlog što su i ovde česte gužve.
Treća varijanta (koju mi najčešće koristimo) je prelaz Đala/ Tiszasziget i koliko god da smo puta išli ovim pravcem, nikada nismo imali problem sa gužvom i čekanjima.
Do njega je najkomplikovanije doći, a najjednostavnije da se odlučite za laganiju vožnju mimo auto puta pravcem preko Bečeja, Ade, Sente, Čoke i Novog Kneževca, mada može i auto putem do Horgoša pa onda preko Kanjiže do Novog Kneževca i dalje.
Važno je još znati da je radno vreme svih nabrojanih alternativnih graničnih prelaza od 7h do 19h i jedini koji je otvoren non stop je Horgoš 1.
Posle ovog preopoširnog uvoda idemo konačno u posetu gradu!
Ako ćete se uputiti našim pravcem preko Đale, prva zanimljiva destinacija na koju se nailazi i koja se dosta retko pojavljuje kao preporuka u vodičima i putopisima je Botanička bašta (Füvészkert).
Na adresi Lövölde utca 42 nalazi se ova fantastična prirodna oaza koja funkcioniše u okviru segedinskog Univerziteta, jednog od najzanačajnijih u celoj Mađarskoj.
Botanička bašta je prošle godine proslavila svoj 100. rođendan, a osnovao ju je profesor dr. Győrffy István.
Bašta prikazuje vrste biljaka, po upotrebnoj nameni razvrstane na lekovite, začinske, vlaknaste, prehrambene itd.
Takođe, služi i za očuvanje zaštićenih biljnih vrsta.
Najveću atrakciju predstavlja veštačko jezero napravljeno 1932. godine čija je zbirka indijskog lotosa najveća u centralnoj Evropi.
Cena ulaznice je 3,8 eura, a uz prethodnu najavu moguće je rezervisati vodiča.
Radno vreme:
Od 1. aprila do 30. septembra: 9.00h-18.00h
U oktobru: 09.00h-17.00h
Od 1. novembra do 28. februara: 09.00h-16.00h
U martu: 09.00h-17.00h.
Bašta se inače nalazi u delu grada sa leve strane Tise koja Segedin deli na stari i novi deo.
Mi ostajemo još malo u tom novom delu jer se u njemu nalazi najveći razlog našeg učestalog dolaska u Segedin u poslednjoj deceniji – Aquapolis, moćan zabavno – terapeutsko – adrenalinski kompleks, čvrsto prirastao za srce našeg Daria.
To je bila baš ‘’ljubav na prvi pogled’’ i bez obzira na lepe uspomene i uzbudljive doživljaje iz raznoraznih akva parkova u kojima je u međuvremenu bio, ovaj segedinski mu je i dalje broj 1!
Osim subjektivnog, postoje i objektivni razlozi za takav stav – u Aquapolisu su dva najduža evropska tobogana od 272 i 223 metra!
Ceo kompleks prostire se na 4400 m2 i sastoji se od unutrašnjeg i spoljnog dela, a ukupan broj tobogana je čak 14.
U okviru kupališta izgrađena je tiha relaksaciona zona, takozvani tihi wellness.
Odmoru u izuzetno mirnom okruženju doprinosi i to što navedene usluge mogu koristiti isključivo lica iznad 16 godina starosti.
Sadržaj tihog wellness dela: bazeni za uživanje, džakuzi, masaža, finska sauna, infracrvena sauna, rimske parne kabine, sona kabina, aroma kabine i sauna-brvnara u spoljašnjem delu tihog wellness dela.
U novom krilu za lečenje lekari specijalisti čekaju goste koji su došli na reumatološke, fizioterapeutske i rehabilitacijske preglede.
Na dva nivoa zgrade za lečenje postoje sobe za pojedinačno vežbanje, za fizioterapiju, podvodni tretman sa vodenim mlazom, kupka sa ugljen-dioksidom, kade sa lekovitom vodom, prostori za tretman sa lekovitim blatom, grupno podvodno vežbanje, prostori za masažu i sale za vežbanje.
Ovog leta smo nas dvojica u okviru naše mini kamperske turneje boravili u Segedinu i, naravno, u Aquapolisu, a opširnije o toj našoj poseti i samom kompleksu možete čitati OVDE.
U istom blogu je opisan i neobičan i zanimljiv kamp na obali Tise ‘’naslonjen’’ na Aquapolis, u kome smo noćili i koji može biti odlična ideja za ljubitelje ovog vida turizma.
Kamp Szegedi Partfürdő Kemping kako mu je zvanični naziv (nema smislenog prevoda na srpski), nalazi se na levoj bali Tise, izuzetno je prostran sa mnoštvom sadržaja – bazeni, peščana plaža, kafići, sportski tereni itd.
Posebno je atraktivna njegova lokacija – za samo nekoliko minuta hoda stiže se do samog centra grada!
U kampu postoji mogućnost iznajmljivanja apartmana i soba, što je idealno rešenje za one koji bi da uživaju u prirodnom ambijentu, a ne poseduju sopstvenu opremu za kampovanje.
Sa ovom pričom o kampu na neki način sam načeo temu smeštaja u gradu, pa da je onda i nastavim.
Bezbroj je mogućnosti, od hotela do raznog privatnog smeštaja, apartmana, soba itd.
Dok sam imao više volje i vremena, intezivno sam pratio hotelske akcije i popuste pa smo tako jednom prilikom sebe počastili smeštajem u možda najboljem segedinskom hotelu Hunguest Hotel Forrás, koji se nalazi odmah uz Aquapolis i sa njime ima tzv. ‘’toplu vezu’’.
Tačno prekoputa, sa druge strane Tise je lep i moderan hotel ‘’Novotel’’ iz kojeg nosimo isključivo lepe impresije i uspomene.
Jedne godine smo bili smešteni na nekih 500 metara udaljenosti od Aquapolis kompleksa u divnom apartmanu u pravom seoskom ambijentu.
Sve u svemu, smeštaja ima za svačiji ukus i džep.
Ako imate decu, druga destinacija koja je nakon Aquapolisa obavezna je segedinski ZOO vrt.
Iako, sa godinama, imam potpuno promenjen odnos prema ovakvim mestima, moram pohvaliti ovaj rezervat kao nešto najbolje i najlepše što sam u toj kategoriji posetio.
Ovaj zoo vrt je najveći u Mađarskoj i od svih koje sam u životu posetio deluje kao mesto koje je najviše prilagođeno životinjama i njihovom kakvom takvom komforu i kvalitetu svakodnevnog života.
Nalazi se na zapadnoj strani grada, na samom ulazu u Segedin iz pravca Morahaloma i auto puta za Budimpeštu, a adresa za navigaciju je Szél utca 90.
Otvoren je svakog dana, a radno vreme je:
Jun – avgust : 09.00-20.00 časova
Septembar: 09.00-19.00 časova
Oktobar: 09.00-18.00 časova
Novembar – mart: 09.00-16.00 časova
April: 09.00-18.00 časova
Maj: 09.00-19.00 časova
Sa radom je počeo 1898. godine, prostire se na 45 hektara fenomenalnog prirodnog okruženja sačinjenog od hrastovih šuma i jezera Sancer.
Ovo je mesto u kojem zaista možete provesti ceo dan, veoma je prostrano i samo za običnu šetnju bez zadržavanja treba vam dosta vremena.
Brojne su eduaktivne i rekreativne aktivnosti na raspolaganju posetiocima, pa je zagarantovan dobar, zanimljiv i nadasve opuštajući provod.
U Segedinskom zoo parku se ima oko 200 različitih životinjskih vrsta i preko 1500 životinja.
Među njima ima nekoliko retkih primeraka kao što su žderavac, fosa, mravojed, anoa, pegava hijena, grivasti vuk…
Naravno ne izostaju ni uobičajeni zoološki eksponati kao što su slonovi, lavovi, zebre, mungosi, kamile, žirafe, pingvini i sibirski tigrovi.
Takođe tu se nalaze i kljunaste ptice, patuljaste vidre i aksis jeleni.
Životinje su predstavljene po geografskim regionima, u zavisnosti od toga odakle su – Južna Amerika, Afrika i Evropa.
Zoološki vrt Segedin član je Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA) i učestvuje u brojnim programima očuvanja životinsjskih vrsta.
Svaka treća životinjska vrsta pripada jednom od ovih programa, što čini najveći prosek u Mađarskoj.
Prihvatilište koje radi u okviru zoološkog vrta godišnje zbrinjava blizu hiljadu, povređenih ili napuštenih životinja, uglavnom ptica, u skladu sa karantinskim normativima Evropske unije.
Idemo sada u sam centar grada, pa da zajedno prošetamo našom, sada već uobičajenom, turističkom rutom.
Tradicionalno se parkiramo na parkingu ispred Gradske kuće na trgu Sečenji i još se nikada nije desilo, bez obzira na deo godine ili dan u nedelji, da ne nađemo mesto.
Gradska kuća, koju je 1883.godine otvorio Car Franc Josif lično, treća je gradska kuća izgrađena na istom mestu.
Prvobitno zdanje stradalo je u poplavi, a njena ‘’naslednica’’ bila je neadekvatnih dimenzja pa je morala biti dograđivana i preuređivana.
Ono što privlači pažnju svakom posetiocu je ‘’Most uzdaha’’, koji je po uzoru na onaj venecijanski spojio zgradu Gradske kuće sa susednom i to upravo da bi se car sa svitom lakše kretao tokom svečanosti njenog otvaranja.
Park Sečenji je mesto održavanja raznih manifestacija, a vrlo bujno i gusto drveće obezbeđuju debelu hladovinu, idealnu za predah od letnjih žega.
U parku su postavljene brojne statue koje podsećaju na znamenite ličnosti iz istorije grada i države – Pál Vásárhelyi (regulator toka Tise), političari Ferenc Deák, Tisza Lajos, Kuno von Klebelsberg, kralj Bela IV, Sveti Stefan, tu je i spomenik koji simbolizuje Tisu i brojni drugi.
Sa druge strane trga, nasuprot Gradskoj kući je jedan od najstarijih i najpoznatijih segedinskih hotela – Tisa (Tisza).
Iz parka krećemo u šetnju glavnom segedinskom pešačkom ulicom Karaš (Kárász utca).
Ova dugačka, vesela i blistava ulica koju još zovu i segedinski Korzo, prepuna je prelepih zdanja, kitnjastih fasada, spomenika, statua, prodavnica i ugostiteljskih objekata – poslastičarnica, kafića, restorana, picerija…
Nakon samo sedamdesetak metara od parka i trga Sečenji, stiže se do još jednog prelepog gradskog trga – Klauzál tér, koji je kao celina sa ulicom Karaš dobio evropsku nagradu (Europa Nostra) za uspešno sprovedenu rekonstrukciju 2004. godine.
Na trgu se može videti bronzana statua mađarskog državnika Lajoša Košuta (Kossuth Lajos) i kuća Karas (Kárász-ház), sa čijeg se balkona Košut poslednji put obratio sunarodnicima pre odlaska u emigraciju.
Na istočnom delu trga se nalazi zgrada Uj Žoter (Új Zsótér ház) koja je izgrađena na zidinama nekadašnjeg utvrđenja, a u njoj je zasedao štab koji je rukovodio obnovom grada nakon poplave.
Jednako su zanimljive i lepe sve bočne ulice koje gravitiraju ka ‘’Korzu’’, pa slobodno malo ‘’zalutajte’’ sa utvrđenog pravca.
U tom slučaju imaćete priliku da se divite jednoj od najlepših ovdašnjih zgrada građenoj u stilu mađarske secesije.
Palata Rek (Reök-palota) koja se nalazi na uglu Magyar Ede tér i Kölcsey utca, zdanje podignuto 1907. prvih je sto godina bila stambena zgrada, a od 2007. ovde je smešten Regionalni umetnički centar (Regionális Összművészeti Központ).
Glavni motiv zgrade je voda što se lako uočava pogledom na brojne detalje kao što su niz plavih lotosovih cvetova na gornjem delu spoljne fasade, ograde na balkonima koje liče na puzavice i dinamične, valovite površine spoljnih zidova koje podsećaju na talase vode.
Tramvaj je jedan od gradskih simbola, a kako je izgledao pre više od 60 godina može se videti u ulici Somogyi (stoji na mestu gde je nekada bila poslednja stanica), a u blizini smo sreli i neizbežni ”Trabant”, podsetnik na neveselo komunističko doba.
Korzo završava sa velikim Univerzitetskim trgom koji se zvanično zove Dugonics tér (trg Dugonič), a ime je dobio po autoru prvog mađarskog romana (Etelka, 1788), katoličkom svešteniku Andrašu Dugoniču (Dugonics András).
No, pre kratke pauze na trgu i uživanja u beskrajnoj igri vode na najvećoj gradskoj fontani podignutoj 1979. povodom obeležavanja stogodišnjice Velike poplave, napravićemo nekoliko fotki kod popularnih statua na kraju ulice Karaš – ‘’Ulična muzika’’ i ‘’Devojčica, majka i pas’’.
Trg Dugonič je jedno od najpopularnijih mesta u gradu, uvek je na njemu puno ljudi, mladih, dece, deluje da je ovo omiljeno mesto sastanka Segedinaca uz to što je obavezna destinacija svih turista.
Dario i ja smo letos, nakon aktivnog popodneva u Aquapolisu, upravo ovde uživali u prijatnoj julskoj večeri uz pićence čija je cena iznenađujeće povoljna u odnosu na Srbiju, uprkos činjenici da se radi o najatraktivnoj lokaciji.
Zdanje koje dominira trgom je zgrada Segedinskog Univerziteta, epicentra fakultetskog obrazovanja južne Mđarske.
Univerzitet je postao svetski poznat 2000. godine kada su tamošnji naučnici prvi put u svetu proizveli veštački genetski materijal.
Na Dugonics tér nadovezuje se Arpad tér, koji predstavlja omiljen ‘’poligon’’ lokalnim skejtbordašima.
Iznad ovog trga je mini tržni centar (jedan od starijih u gradu, ja ga pamtim još iz osamdesetih) koji može biti koristan zbog menjačnice, javnog WC-a, a ovde će i ljubitelji hrane iz ‘’Burger Kinga’’ doći na svoje.
Sa Arpad tér lako je uočljiva čuvena Sgedinska katedrala, naša naredna mikro destinacija.
Možda i najpoznatija građevina u Segedinu, impresivna Katedrala Dom (Zavetna crkva), četvrta je crkva po veličini u Mađarskoj.
Iako je gradnja započeta još 1913. godine, crkva je osveštana tek 24. oktobra 1930.
Koliki je uticaj imala Velika poplava iz 1879. na sudbinu grada i njegov razvoj govori podatak da je i ideja za gradnju monumentalne crkve proistekla iz ove velike nesreće.
Glavna znamenitost u unutrašnjosti crkve su orgulje sa 9040 dirki, prikaz Bogorodice u narodnoj nošnji i segedinskim papučama i skulptura Janoša Fudrusa ‘’Hrist na raspeću’’ koja je na svetskoj izložbi održanoj u Parizu 1900. godine dobila prvu nagradu!
Od 2016. godine pristup crkvi je proširen pa je izgrađen podzemni prolaz u kome se nalaze info centar, suvenirnica, knjižara i kafić.
Posebno je impozatan trg ispred katedrale čija je veličina od 22 000 ha jednaka površini trga Svetog Marka u Veneciji.
Gotovo da nije bilo niti jedne naše posete Segedinu, a da se na ovom trgu nije održavala neka manifestacija, od sportske trke, koncerta do Božićnog vašara.
Nije ni čudo da Segedin zovu ‘’gradom festivala’’, a to vam je idealna prilika da uz zanimljiv program, na jednom mestu degustirate nešto od lokalnih specijalteta (langoš, vino, rakija Palinka, Kurtoš kolač itd).
Trg je okružen zgradama od crvene cigle od kojih većina pripada segedinskom Univerzitetu.
Na zapadnoj strani trga je dom za učenike i Viša škola teologije , na jugozapadnom uglu je Biskupska palata, južnu i istočnu stranu zauzimaju univerzitetske učionice i istraživački instituti.
Pod arkadama sa tri strane trga nalazi se Nacionalna panteon koji sadrži oko stotinjak spomen ploča i poprsja istorijskih ličnosti Mađarske.
Nasuprot ulaza u katedralu nalazi se muzički sat čije se figure kreću, kreacija časovničara Ferenca Čurija (Csúry Ferenc)
Sat koji je simbol srednjevekovnih univerziteta prvi put se oglasio tokom Segedinskih letnjih igara 1936. godine.
Prolaskom kroz mali tunel ispod zgrade na jugoistočnoj strani Katedralnog trga stiže se do Aradi vértanúk tere – Trga Aradskih mučenika, u čijem centralnom delu se nalazi statua Ferenca Rakocija (Ferenc Rákóczi), predvodniku borbe Mađara za nezavisnost u periodu od 1703. do 1711.
Blizu spomenika je memorijalni stub podignut u spomen Siriške bitke, a ispred je mermerna ploča sa spiskom imena 13 vojskovođa pogubljenih u Aradu.
Na suprotnoj strani trga od tunela koji ga povezuje sa Katedralnim, nalazi se Kapija heroja, čiji su svodovi ukrašeni freskama Vilmoša Abe-Novaka (Aba-Novák Vilmos).
Herojski slavoluk, kako ga još zovu, je podignut je u spomen segedinskih vojnika koji su nastradali u prvom svetskom ratu.
Na ovom mestu se okrećemo i nastavljamo šetnju u suprtonom smeru, pa se vraćamo na Katedralni trg i krećemo u pravcu severoistoka, da bi posetili Crkvu Svetog Nikole (Szegedi Szent Miklós Szerb Ortodox templom), poznatiju kao ‘’Srpsku crkvu’’ , koja se nalazi odmah iza zadnje strane katedrale na adresi Somogyi utca 3.
Nisam imao sreće da crkva bude otvorena nikada kada sam pored nje prolazio, tako da nemam fotografije njene unutrašnjosti.
Povlačeći se pred najezdom Turaka, Srbi su se na područje Segedina doselili tokom srednjeg veka, i tokom vekova odigrali su značajnu ulogu u trgovini grada i njegovog šireg okruženja.
Dokaz specijalnog statusa kojeg su imali je činjenica da im je dozvoljeno da svoju crkvu podignu unutar gradskih zidina.
Unutrašnjost crkve je uređena po pravoslavnim kanonima, a centralnu tačku predstavlja pozlaćen ikonostas u stilu rokokoa. Ovo remek delo majstora Jovana Popovića se ubraja među najlepše ikonostase na teritoriji Mađarske.
Idemo sada malo i do reke, ulicom Šomođi u kojoj je Srpska crkva za manje od 200 metara izbija se na Tiski kej.
Šetalište je u divnoj hladovini, izdignuto u odnosu na Tisu i put za motorna vozila, i njime se za čas stiže do Ruzveltovog trga (Roosevelt tér) i parka, naše naredne destinacije.
Ko ima malu decu ovo je idealno mesto za pauzu jer je u parku dobro opremljeno dečje igralište.
No, to nije glavni razlog dolaska na ovaj trg – ovde se nalazi Halászcsárda, čuvena riblja čarda, restoran sa autentičnim ribljim i mađarskim specijalitetima u originalnom ambijentu iz starih vremena.
Gastro iskutvo iz Segedina nije mi bogato, jer osim hotelske hrane i obroka u privatnoj režiji, jedne picerije, ovo je praktično jedini pravi restoran u kom sam bio.
Jedan, ali vredan, imate moju toplu preporuku u svakom smislu – lokacija, ambijent, raznovrsnost ponude, kvalitet i pristupačne cene!
Iznad trga uzdiže se centralni gradski most – Belvárosi híd i čim se on pređe sa leve strane se nalazi ranije opisani kompleks kampa, aqua parka i hotela.
Tako da ako ste smešteni sa druge strane reke, opcija šetnje do centra grada je i više nego logična, sve je zaista blizu.
Belvárosi híd deli Ruzveltov trg na dve celine, osim parka i dečjeg igrališta ispred čarde, sa druge strane mosta je još jedno impresivno zdanje u koje nikada nisam ušao uprkos činjenici da sam ispred njega bio nebrojeno puta – Muzej Mora Ferenc.
Nekako nikad nije bilo dovoljno (komotnog) vremena da se posete stalne etnološke, prirodnjačke, i likovne postavke o Segedinu i okolini.
Inače, radi se o Palati kulture iz 1896. godine , izgrađenoj za potrebe gradskog muzeja i biblioteke Šomođi, a poseban trag u istoriji ove institiucije ostavio je period između 1917. i 1934. godine kada je njome upravljao Ferenc Mor.
Posebna atrakcija su čuvene segedinske papuče koje se i dalje prave prema originalnim nacrtima i koje se mogu videti u muzeju.
Možda je već monotono reći da se iza muzeja nalazi još jedan prelep park, sa čije leve strane su impresivna gradska zdanja, zgrade pozorišta, starog hotela Kass, ekonomske škole, gradskog muzeja itd.
Iz parka je, takođe, lep pogled na Tisu na kojoj će ljubitelji noćnog provoda pronaći zabavu na nekom od par splavova, što se baš neće svideti kamperima sa druge strane reke.
Ne pitajte kako znam…
Ja bih jako voleo da živim u takvoj ‘’monotoniji’’ koju sačinjavaju bezbrojni parkovi i lepo uređeni trgovi, i gde bi mi jedini ‘’problem’’ bio na kojem od njih uživati.
Ovde se naša kružna šetnja završava, jer prolaskom kroz jednu od bočnih ulica stižemo na našu polaznu tačku – Trg Sečenji.
Dva zdanja koje treba svakako videti, a koja nisu obuhvaćena ovom šetnjom (malo su izmaknuta sa naše rute) su zgrada sinagoge i vodotoranj.
Njih ću pridružiti Srpskoj crkvi i Muzeju Ferenca Mora, na listi objekata koje sam video samo sa spoljne strane i koje moram temeljnije obići prvom zgodnom prilikom.
Sinagoga ( Nova sinagoga) koja se nalazi na adresi Jósika utca 10, sagrađena je 1903. godine.
Možda je u ovo vreme novih ratova i sveopšteg nasilja zgodno apostrofirati natpis (na mađarskom i na hebrejskom) uklesan na pročelju zgrade: ‘’Ljubi bližnjeg svog…’’
‘’Unutrašnjost očarava harmonijom boja plave, zlatne i boje bine.
Svojom lepotom se ističu detalji kao što su gornji deo bime koji je napravljen od jerusalimskog mermera, drvena vrata Zavetnog kovčega izrađena od bagremovine iz doline Nila, menore ukrašene poludragim kamenjem te stilizovani prikazi biljaka iz biblijskih vremena na unutrašnjim zidovima.’’
(preuzeto sa: http://szegedtourism.hu/sr/nova-sinagoga/ )
Radno vreme:
10.00 – 15.00
Zatvoreno svake subote i ponedeljka.
Cena ulaznice: 5,5 eura
Na trgu Svetog Ištvana (Szent István tér) nalazi se Vodotoranj koji je tamošnji najstariji industrijski spomenik armirano-betonske konstrukcije.
‘’Stara dama’’, kako mu tepaju, sagrađena je 1904. godine i posle toliko vremena i dalje obavlja svoju primarnu funkciju.
Toranj je projektovao Silard Zilinski (Zielinski Szilárd), a kapacitet mu je 1004,8 m3 vode.
Od renoviranja 2006. godine u tornju visi Fukovo klatno koja dokazuje da se zemlja okreće oko svoje ose.
Originalno je na tornju izgrađena etaža za posetioce, koji toranj mogu bez prethodne najave posetiti od 1. aprila do 31. oktobra svake prve subote u mesecu od 10 do 16 časova (dosta komplikovano…).
Cena ulaznice je 2 eura, a turisti mogu pogledati kolekciju flaša soda vode, izložbu posvećenu istoriji fizike, kao i fotografije i dokumenta vezane za izgradnju i obnovu vodotornja.
Od svega je svakako najatraktivniji pogled, a do vidikovca će zainteresovani turisti morati učiniti mali napor jer su stepenice jedina opcija dolaska do njega.
Oko tornja je lepo uređeni prostor sa klupama, drvećem i bistama sedam poznatih arhitekata koji su značajno doprineli izgledu grada Segedina.
Za one koji imaju više vremena ili imaju nameru da ove krajeve posete više puta, kratko ću još skrenuti pažnju na zanimljivosti u okolini Segedina.
Četiri destinacije koje preporučujem pravilno su rasporođene u odnosu na Segedin u smislu približno slične udaljenosti kao i geografske pozicije.
Nama najjednostavnija kombinacija koja se može praviti sa Segedinom je poseta Subotici i Paliću.
Subotica je udaljena 50 km, Palić je nešto bliži, a o njihovim zanimljivostima i atrakcijama uskoro ću napisati poseban blog.
Dakle, Subotica sa južne strane, a sa istočne, ranije pomenuta, banja Morahalom, koja je poslednjih 10-15 godina, pre svega zahvaljujući posetiocima iz Srbije, izrasla u pravo turističko čudo i koja je od Segedina udaljena 20 km.
Osim uživanja i opuštanja u banjskom kompleksu, može se posetiti zanimljiv park minijatura ‘’Mini Hungary’’, jezero Nagyszéksós koje je stanište i hranilište ptica gnezdarica i ptica selica i uz koje se nalazi jedinstveni rezervat bivola.
Na putu ka Segedinu nalazi se još jedno jezero – Sziki, pored koga je napravljen nudistički kamp – Sziksósfürdő Naturista Strand és Kemping.
Ako putujete u pravcu Budimpešte, nevezano da li idete u Segedin, na 30 km severno od grada obavezno posetite unikatan turističko – edukativni kompleks Opustaser (Ópusztaszer).
Poseban blog o ovom nacionalnom spomen parku istorije Mađarske, odnosno jednom ogromnom muzeju na otvorenom možete ovde pročitati:
https://srcelutajuce.com/opustaser-nacionalni-spomen-park-istorije-madarske/
Trideset kilometara istočno od Segedina na putu ka rumunskoj granici i Aradu, nalazi se varošica Mako (Makó), najpoznatija po svom banjskom kompleksu.
Banja je otvorena još 1961. godine, u međuvremenu je renovirana, proširena i osavremenjena i više je nego kvalitetna alternativa Morahalomu, prvenstveno zbog manje gužve, no i samo mesto je izuzetno šarmantno, mirno i zanimljivo.
Da, predugačak je ovo tekst, tako da ko je dovde došao sa čitanjem taj se baš ozbiljno zainteresovao za temu, te se nadam da će mu cela priča biti korisna za osmišljavanje što skorijeg i što lepšeg putovanja u Segedin, najsunačaniji i najlepši grad južne Mađarske.
Uživajte!
