Ilok, tamo gd(j)e ljubav počinje

Mesto gde se sreću Srem i Srijem, tačka sastanka i rastanka, dunavsko kraljevstvo vina, samo su neke od ideja kako se priča o Iloku mogla nasloviti.

Ovo je gradić burne prošlosti – zvuči kao kliše, no u slučaju Iloka to je čnjenica, uostalom slična je priča o svim pograničnim mestima širom sveta.

Bez namere da previše ‘’privatišem’’ ovaj blog reći ću odmah na početku da Ilok za nas ima posebnu emotivnu vrednost, jer osim što je ovo bilo mesto susreta, upoznavanja i uspostavljanja veza među raznim, meni dragim, ljudima tokom prvih godina nakon završetka rata na ovim prostorima, ovde smo se moja supruga i ja venčali, sad već daleke 2005.godine.

Eto, to bi bilo ukratko pojašnjenje naslova bloga za koji sam se na kraju opredelio, nekako najkraće sublimiše moj osećaj prema Iloku i svemu što sam tamo doživeo, video i čemu sam svedočio.

Zašto baš Ilok ?

Duža priča, satkana od niza slučajnih i spontanih događaja čije ishodište je bio romantični i sunčan septembarski dan, pre 18 godina, na lokalnoj tvrđavi.

Uostalom, ako su mogli Jovanka i drug Tito upravo u Iloku da ‘’uplove u bračne vode’’, zašto ne bismo i mi 😊 ?

Varošica kroz koju smo za vreme Jugoslavije stotine puta prolazili na nekom od brojnih putovanja ka moru ili Evropi, ne pridavajući joj poseban značaj, spletom istorijskih i geopolitičkih događaja, postala nam je u međuvremenu ‘’najbliže inostranstvo’’ i najbliža destinacije Evropske unije!

Sibolika naše iločke priče na najlepši način je ”zaokružena” činjenicom da je prvo putovanje i prvi prelazak granice našeg Daria bio upravo u Iloku.

Najistočniji grad Hrvatske smestio se na uzvišenju iznad Dunava, na završnim (ili početnim, u zavisnosti sa koje strane se posmatra) obroncima Fruške gore.

Od Novog Sada udaljen je 40 km putem preko Futoga, Begeča i Bačke Palanke, no mi se poslednjih godina češće opredeljujemo za 5 kilometara duži pravac, sremskom stranom preko Beočina i Neština, nekako je manja gužva i u saobraćaju i na samom graničnom prelazu.

Inače, nit’ manjeg mesta nit’ više graničnih prelaza, pre svega zahvaljujući ‘’zanimljivoj geografiji’’ odnosno neobičnoj graničnoj liniji na ovom području.

Pa tako osim pomenutog prelaza iz Bačke Palanke koji podrazumeva prelazak mosta na Dunavu, sa sremske strane postoji još njih tri – Neštin, Ljuba i Principovac/Sot.

Ukoliko u Ilok dolazite iz Beograda, udaljenog 110-120 km, koristićete neki od ta tri prelaza.

Razdaljina od Zagreba je 330 km, a nisu daleko Vukovar (37 km) i Osijek (75 km).

Na području Iloka otkrivena su bogata nalazišta vinkovačke i vučedolske kulture, a najstariji arheološki nalazi svedoče o naseljenosti ovih krajeva u mlađem kamenom dobu.

Kada smo kod vučedolske kulture, iskrena preporuka je da posetite fantastični Muzej vučedolske kulture koji se nalazi nadomak Vukovara, 34 km od Iloka.

Kako muzej izgleda možete pročitati OVDE.

Ime Ilok se prvi put pominje 1267. godine kao Wjlok, Wylhoc i Iwnlak.

‘’Zlatno doba’’ Iloka je period druge polovine 15. veka kada je njime vladao velikaš Nikola Iločki (1410-1477.).

Ovaj pretendent na kraljevsku krunu imao je neobično dugačku titulu – ban Hrvatske, Slavonije i Mačve, vojvoda Transilvanije te kralj Bosne!

Uglavno za njegovo vreme izgrađene su zidine kojim je utvrđena gradska jezgra i koje danas spadaju u najveće ovdašnje turističke atrkacije.

U njegovo vreme je Ilok dobio i status slobodnog kraljevskog grada, dok je službeni Statut grada potvrđen 1525. godine.

Na nekoliko mesta se i danas mogu videti spomenici islamske kulture koji svedoče o periodu između 1526. i 1688. godine kada su Ilokom vladali Turci.

Posle Nikole Iločkog za razvoj Iloka najveće zasluge ima plemićka porodica Odescalchi koja tokom 17. veka obnavlja stari Nikolin dvorac iz srednjeg veka, modernizuje vinogradarstvo i gradi vinski podrum ispod samog dvorca.

Zgrada dvorca, najlepši je i najznačajniji objekat u mestu, i to ne zato što smo se mi baš tamo venčali 😊 nego zato što je u njoj smešten fenomenalni Muzej grada Iloka.

Nakon godina rata, pustošenja i devastacije, trebalo je puno vremena, truda i sredstava da zgrada dvorca i u njoj fantastična i bogata postavka zablistaju punim sjajem.

U tom nekom prelaznom periodu u zgradi se nalazio restoran sa nekoliko sala i letnjom terasom, pa je te 2005.godine bio idealno odredište za naš svečani čin.

Danas, muzejska postavka koja sadrži 2724 predmeta izloženih na dva sprata dvorca, na površini od 1075 m2, svedoči o vekovima istorije i kulture grada Iloka.

Kada u ovom kontekstu kažem Ilok, tu mislim i na njemu (administrativno) pripadajuća mesta Šarengrad, Bapsku i Mohovo.

Izuzetno bogata i maštovita postavka me je oduševila i ne sećam se da sam igde video tako sadržajni prikaz istorije tako malog mesta.

Na prvom spratu postavljena je muzejska Galerija umetnina, a na drugom spratu se može videti Spomen galerija znamenitih Iločana uz muzejsku biblioteku i multimedijalnu dvoranu Nikole Iločkog.

U izložbenoj dvorani u potkrovlju nalazi se etnografski prikaz iločkog područja.

Sa prostora ispred dvorca pruža se fantastičan pogled na Dunav, Bačku Palanku i bačku ravnicu i ovo je zasigurno, pored dvorca Principovac, najfotogeničnija ovdašnja lokacija.

Samo nekoliko metara niže od platoa ispred dvorca nalazi se smeštajni deo fantastičnog turističko – ugostiteljskog kompleksa ‘’Stari podrumi’’.

Ovaj kompleks je u vlasništvu firme ‘’Iločki vinogradi’’ koja ga je pre 10 – 15 godina temeljno rekonstruisala i napravila atraktivni hedonistički kutak u kome sva čula uživaju.

Gostima je na raspolaganju 18 dvokrevetnih soba koje su smeštene na samoj ivici uzvišenja  iznad Dunava.

Sobe su vrhunski dizajnirane i opremljene, ne znam kolika je sadašnja cena boravka, no za takvu vrstu uživanja vredi se barem jednom ‘’isprsiti’’.

Ugostiteljski deo sadrži degustacionu salu, prodajno – izložbeni salon, salu za obedovanje i dve letnje terase/bašte.

U ponudi su tradicionalni lokalni specijaliteti, a doživljaj bez čuvenih iločkih vina Graševine i/ili Traminca svakako ne bi bio kompletan.

Organizuju se vođene vinske degustacije i obilasci starih vinskih podruma iz 15. i 18. veka, od kojih je najbliži onaj već ranije pomenut, prokopan ispod dvorca čiji je ulaz upravo u zidinama koje okružuju restoransku baštu.

Toliko sam zavoleo ovo mesto da mi je nakon svih tih silnih godina i bezbrojnih dolazaka, svaka nova poseta istovremeno nova radost i uživanje, pa makar samo zastali na petnaestominutnu kafe pauzu.

Vratimo se gore do dvorca i krenimo u šetnju sa suprotne strane od ‘’Starih podruma’’.

Ono što zovu srednjevekovna jezgra je prostor koji se pruža od dvorca uz dugačke bedeme tvrđave do crkve i samostana kojim se na istočnoj strani završava brdo iznad Dunava i gradića.

Sa suprotne strane od bedema iznad Dunava nalaze se ostaci turskog hamama, vrtić, osnovna škola, a široka travnata površina koja se nalazi između idealna je za održavanje priredbi i manifestacija od kojih je svakako najpoznatija ‘’Iločka berba grožđa’’.

Crkva nosi ime Svetog Ivana Kapistrana, franjevačkog propovednika iz 15. veka, koji je u Iloku umro 23.oktobra 1456. te je prema sopstvenoj želji, tamo i sahranjen.

Kapistran je proglašen svetim 1690. godine, a ćelija-kapelica u kojoj je bolovao i umro, sačuvana je u prvobitnom stanju.

Uz crkvu je ‘’naslonjen’’ Franjevački samostan, čiji se izgled nekoliko puta menjao tokom u periodu od 14. do 20. veka.

U samostanu je moguće dogovoriti i smeštaj, a preporuka je da se poseti njegova kula sa koje se pruža fantastičan pogled.

Šetnju možete nastaviti tako što ćete se stepenicama  desno od crkve spustiti do donjeg dela mesta i skrenuti levo u ulicu Julija Benešića kojom se nakon 550 metara stiže do obale Dunava.

Negde na polovini te razdaljine, sa leve strane se nalazi poveća vodena površina, staro korito Dunava – Dunavac, koja se celom dužinom prostire uz brdo na kojem je podignuta tvrđava.

Poznat još iz vremena Jugoslavije, u međuvremenu rekonstruisan i modernizovan, hotel ‘’Dunav’’ spada u najbolje turističko – ugostiteljske objekte u širem području.

Perfektno lociran uz samu obalu moćne reke, sa ogromnom i predivno uređenom baštom, vrhunskom gastronomskom ponudom, ‘’Dunav’’ je pravi mamac za svakog pravog hedonistu.

Raspolaže sa osam jednokrevetnih, četiri dvokrevetne, jednom trokrevetnom sobom i dva apartmana.

Uz baštu restorana  proteže se lepo uređena šetačka staza, a tačno prekoputa, sa druge strane Dunava je poznata bačkopalanačka plaža i izletište ‘’Tikvara’’.

Da su ovde normalniji ljudi i sređeniji međudržavni odnosi ova koncentracija zanimljivih destinacija na malom području bila bi izazov za kreatore turističkih programa.

Kome je do kupanja, ovo je idealno mesto, uz sam objekat ‘’Dunava’’ nalazi se fino ‘’skockana’’ peščana plažica sa pogledom na most koji spaja dve dunavske obale i dve države i koji se u vreme svog otvaranja (19.5.1974.) zvao ‘’25. maj’’.

Do plaže se dolazi prelaskom mostića iznad Drljanskog potoka koji se ovde uliva u Dunav.

Sa zadnje strane hotela napravljena su dva teniska terena, dok je uz obalu izgrađeno pristanište za putničke brodove, dakle radi se zaista o impresivnoj turističkoj ponudi.

‘’Dunav’’ je nadaleko poznat po svojim specijalitetima od ribe, a zanimljiv je podatak da je upravo u njegovoj kuhinji napravljen prvi ‘’otkošćeni fiš’’ u Srijemu i Slavoniji!

Ništa manje privlačna i atraktivna nije ni punuda slavonskih specijaliteta, od kobasica, pečenica, kulena pa nadalje i to sve sa lokalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Četiri kilometra od centra Iloka, pored puta koji vodi u pravcu Šida, odnosno graničnog prelaza Sot/Principovac, nalazi se impresivno Ladanjsko imanje Principovac.

Imanje potiče iz 19. veka, a podigla ga je, kao i dvorac (muzej), kneževska porodica Odescalchi.

Ceo kompleks koji osim centralnog objekta sa restoranom i vidikovcem obuhvata 125 hektara vinograda, golf i teniske terene,  depadans sa šest apartmana, smešten je na vrhu brežuljka sa kojeg se pruža nezaboravan pogled na ceo Ilok, Dunav i Vojvodinu.

Kolorit i ambijent razbacanih sr(ij)emskih brežuljaka i vinograda neodoljivo podseća na Toskanu, što verujem da fotografije barem delimično dočaravaju.

Zbog svoje atraktivnosti i ‘’filmičnosti’’ ovde se organizuju razni događaji, od izbora za Miss Hrvatske do luksuznih venčanja.

Posetu Iloku možete kombinovati sa obilaskom prirodnih lepota obližnje opštine Šid, a šta je tamo sve zanimljivo možete pročitati OVDE.

Od Principovca do granice je samo 3,5 km, a nakon još 2,5 km stiže se do najzapadnijeg fruškogorskog jezera Sot, nama jednog od najdražih koje često posećujemo.

Ako imate vremena i volje, možete krenuti na drugu stranu pa posetiti Vukovar i/ili Osijek.

Glavni grad Slavonije i njegovu okolinu  često i rado posećujemo, a šta je tamo sve zanimljivo možete pročitati OVDE.

Nećete se pokajati ukoliko posetite Ilok, iznenadićete se količinom zanimljivog sadržaja koju ovo malo mesto ima, a ja se nadam da će vam ova moja priča biti koristan vodič u osmišljavanju vašeg putovanja.