by Jedna od najpopularnijih i najposećenijih turističkih destinacija na Siciliji je gradić Taormina, smešten na vrhu visoke litice iznad Jonskog mora, na severoistoku ovog rajskog ostrva.
Ovaj biser Sicilije osnovali su Grci u 4. veku pre nove ere, a tokom prohujalih stoleća njome su upravljali Rimljani, Vizantinci, Arapi, Normani, švapska dinastija Hohenstaufen, Anžujci, Aragonci i Burbonci, da bi od 19. veka, kao i cela Sicilija, ušla u sastav Italije.
Dakle, ako je neko imao buran i raznovrstan istorijski razvoj, onda su to Taormina i Sicilija.
Paralelno sa procesom stabilizacije političkih prilika i formiranja jedinstvene italijanske države, Taormina postaje izuzetno popularna destinacija među pripadnicima evropske elite — piscima, umetnicima i aristokratama.
Popularnost je zadržana i u narednim vekovima, a lista „fanova” Taormine zaista je impresivna — Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche), Rihard Vagner (Richard Wagner), Sigmund Frojd (Sigmund Freud), Oskar Vajld (Oscar Wilde), Greta Garbo, Liz Tejlor (Elizabeth Taylor), car Vilhelm II (Kaiser Wilhelm II), kralj Edvard VII (King Edward VII) i car Nikolaj I (Tsar Nicholas I)…
Johan Volfgang fon Gete (Johann Wolfgang von Goethe) opisao je Taorminu kao „najveće delo umetnosti i prirode”.
Gi de Mopasan (Guy de Maupassant) zapisao je da je Taormina pejzaž u kojem je sabrano sve ono što priroda i svet mogu da ponude kako bi očarali oko, duh i maštu.
Pa, u čemu je tolika neodoljivost Taormine koja izaziva ovakve izlive divljenja i očaranosti?
Unikatni šarm Taormine leži u jedinstvenoj kombinaciji prirodnog spektakla i savršeno uklopljene istorije — grada koji se razliva niz liticu između mora i vulkana Etna.
Zato Taormina ne deluje kao običan grad, već kao mesto u kojem su pejzaž, svetlost i istorija stopljeni u prizor koji prirodno izaziva divljenje.
Naše iskustvo i prvi utisci
Mi smo je posetili jedne vrele junske nedelje, došavši iz naše „baze” u mestu Ali Terme, koje je od Taormine udaljeno svega 25 kilometara.
O svim detaljima našeg velikog dvonedeljnog putovanja po Siciliji napisao sam detaljan blog koji možete pročitati OVDE:
Sad bih samo ponovio preporuke za one koji bi krenuli u neku sličnu avanturu — smestite se u neko malo, nepoznato mesto, a popularne i skupe okolne destinacije posećujte u formi dnevnih izleta.
Uštedećete dosta novca i energije jer ćete biti lišeni problematike sa gužvom — od plaže, preko prodavnica, pa do ugostiteljskih objekata.
Gužva koju smo mi doživeli na ulicama Taormine bila je očekivana i podnošljiva.
Uprkos tome, problema sa pronalaženjem parkinga nije bilo — ogromna parking-garaža Porta Catania svojim kapacitetom i položajem predstavlja idealno rešenje za sve one koji dolaze automobilom u grad.
Naziv je dobila po 150 metara udaljenoj kapiji — gradskim vratima Porta Catania, iza kojih započinje glavna gradska ulica Corso Umberto.
U punom smislu radi se o „žili kucavici” grada — njome svi prolaze i iz nje vode svi putevi.
U njoj su se „smestili” trgovi, crkve, muzeji, galerije, restorani, poslastičarnice, prodavnice najpoznatijih svetskih brendova, impresivni vidikovci…
U njoj se čuje pesma uličnih svirača i na desetine različitih jezika sa svih svetskih kontinenata.
Dalmatinci bi rekli — „pravi šušur”.
Dakle, sa jedne — južne strane nalazi se Porta Catania (jer se do nje dolazi iz pravca Katanije), a na drugom, severnom kraju ulice je Porta Messina, okrenuta ka Mesini.
Rastojanje između njih, što ujedno predstavlja i dužinu ulice Corso Umberto, iznosi oko 800 metara.
Porta Catania izgrađena je oko 1440. godine, dok je Porta Messina mlađa za skoro četiri veka.
Mi smo našu šetnju spontano završili kafom i sladoledom u jednom malom lokalu koji se nalazi baš uz samu Porta Messina.
Kada sam već kod kafića, da odmah prenesem iskustvo — uprkos činjenici da se radi o svetskoj destinaciji i udarnom mestu, šoljica perfektno pripremljenog macchiata koštala je neverovatnih 1,5 evra!
Žičara, plaže i Isola Bella
Dok se nisam upustio u detaljnije analiziranje Taormine, uvek sam se pitao kako funkcioniše svakodnevnica turista koji odsednu u ovom gradu.
Smeštaj visoko na obroncima brda, odakle bi i iskusnim alpinistima silazak do plaže predstavljao komplikaciju 😊
Ili, obrnuto — smeštaj u luksuznom resortu na obali, ali teško dostupnom od epicentra zbivanja…
I zato su još 1993. godine domaćini izgradili žičaru, čija se gornja stanica nalazi baš u blizini mesta gde smo mi „kafenisali”, odnosno oko 350 metara od Porta Messina.
Donja stanica žičare nalazi se u neposrednoj blizini plaže Spiaggia di Mazzarò, prve u nizu od tri prelepe uvale podno Taormine.
Najpoznatija i najfotografisanija je plaža Isola Bella („Lepo ostrvo”), što je zapravo naziv malog ostrva povezanog sa kopnom uskim pojasom šljunka i peska, dostupnim samo za vreme oseke.
Ostrvo je puno egzotičnih biljaka koje je zasadila Engleskinja Florence Trevelyan u 19. veku i ujedno predstavlja prirodni rezervat — područje je zaštićeno i bogato biljnim i morskim svetom.
Nama je, iz više razloga, ova „operacija” odlaska na plažu bila prekomplikovana, pa smo se u nastavku popodneva ipak odlučili za kupanje i uživanje u našem mestu.
Ali, kada sam isto veče na Instagramu video da se Mick Jagger mota i zabavlja upravo na toj plaži, bilo mi je žao što se nisam nekako drugačije organizovao 😊
Trgovi, palata Corvaja i duh „La Dolce Vita”
No, da se vratim na šetnju kroz Corso Umberto.
Vrlo brzo nakon što smo prošli Porta Catania stigli smo na glavni gradski trg — Piazza Duomo, na kome centralno mesto zauzima katedrala iz 13. veka, ispred koje se nalazi fontana sa lavom (Fontana dell’Elefante).
Uz zid katedrale dočekao nas je niz prelepih oldtajmera, živih svedoka perioda „La Dolce Vita” u Italiji.
Ovi šareni lepotani samo su dodatno ulepšali celokupnu atmosferu u gradu i izmamili osmehe na lica mnogobrojnih šetača.
U nastavku šetnje stižemo do Piazza IX Aprile, najpoznatijeg vidikovca i trga u Taormini — mesta gde se grad otvara prema beskrajnom morskom plavetnilu i vulkanu Etna.
Etna se, usled oblaka i izmaglice, slabo videla tokom većeg dela dana, ali je fotografija uz kulisu Jonskog mora bila obavezna za svakog turistu.
Ne mogu ni da zamislim kako izgleda posmatranje zalaska sunca sa ovog vidikovca…
Treći trg u nizu na koji smo naišli — Piazza Vittorio Emanuele II — predstavlja tačku sa koje se iz Corso Umberto skreće u ulicu Via Teatro Greco, koja, kako joj i ime govori, vodi direktno do najveće turističke atrakcije u gradu — veličanstvenog antičkog amfiteatra iz 3. veka pre nove ere.
No, pre obilaska ovog svojevrsnog simbola grada usledio je mali predah u hladu gustih krošnji velikih indijskih fikusa, koje su formirale pravi pravcati zeleni krov.
Jedna od najvažnijih i najstarijih građevina u Taormini, palata Corvaja, nalazi se upravo na Piazza Vittorio Emanuele II, odnosno Piazza Badia, što mu je alternativni naziv.
U njoj je bilo sedište sicilijanskog parlamenta 1411. godine, a njen najstariji deo, karakteristična arapska kula, potiče iz 10. veka.
Danas je palata mesto u kojem se priređuju izložbe i razni umetnički događaji.
Uz izložbu, posetili smo i malu crkvu Santa Caterina d’Alessandria, koja se nalazi odmah uz palatu.
Teatro Antico di Taormina — antičko pozorište sa najlepšim pogledom na Siciliji
Teatro Antico di Taormina svakako je glavna turistička atrakcija u gradu i jedno od najimpresivnijih antičkih pozorišta na Siciliji.
Nalazi se na uzvišenju iznad grada, uklesano u stenu, i upravo je ta njegova lokacija možda ono što najviše ostavlja utisak.
Visoko iznad mora, sa prelepim pogledom na beskrajno plavetnilo, Taorminu i vulkan Etnu u daljini, amfiteatar pruža doživljaj koji se dugo pamti.
Izgrađen je u 3. veku pre nove ere, za vreme grčkog upravljanja Sicilijom, da bi u narednim vekovima, tokom rimskog perioda, bio proširen i adaptiran za gladijatorske borbe.
Najveći kapacitet iznosio je oko 5.000 sedećih mesta.
U spoljnom delu kompleksa, osim polukružnog gledališta, posetioci mogu da vide ostatke ogromne scene iz rimskog perioda sa velikim lukovima i zidovima iza kojih se pruža panorama mora i Etne, pa je upravo taj motiv i najfotografisaniji.
Na sve strane razbacani su kameni elementi sa natpisima i fragmenti stubova.
Kretali smo se kroz hodnike i prolaze kroz koje je nekada publika izlazila na tribine, a u zatvorenom delu kompleksa, sa njegove prednje strane, posetili smo i manju muzejsku arheološku postavku.
Taormina kao doživljaj koji ostaje
Taormina nije samo turistička destinacija sa razglednica i Instagrama. Ona je spoj istorije, mediteranske energije, umetnosti, mora i vulkana — mesto koje se ne obilazi samo pogledom, već svim čulima.
Dok šetate njenim kamenim ulicama, slušate ulične muzičare i posmatrate svetlost koja se prelama preko Jonskog mora, lako je razumeti zašto su joj se vekovima divili umetnici, putopisci i carevi.
I možda upravo u tome leži najveća čar Taormine — ne ostavlja utisak grada koji ste posetili, već mesta kojem biste poželeli da se vratite.
