by Grad kontrasta
Palermo je glavni i najveći grad Sicilije, mesto prepuno kontrasta, bogato kulturno-istorijskim znamenitostima i snažnog mediteranskog duha.
Nalazi se na severozapadu ostrva i leži na obali Tirenskog mora, a u širem gradskom pojasu živi čak 1,2 miliona stanovnika, od kojih oko 630.000 u samom gradu.
Mislim da je „grad kontrasta“ ključna sintagma koja najvernije opisuje Palermo – sjaj i beda, raskoš i siromaštvo. Na sve to ćete naići ako se prošetate ulicama i kvartovima ovog neobičnog i nesvakidašnjeg grada, starog više od 2.700 godina.
Kroz te silne prohujale vekove Palermom su gospodarili Feničani, Rimljani, Arapi, Normani i Španci, što je ostavilo brojne i raznovrsne tragove u kulturi i arhitekturi, vidljive na svakom koraku.
Dolazak i saobraćaj
Šta sve vredi videti u Palermu i na koji način najbolje organizovati posetu, pre svega zavisi od raspoloživog vremena i od toga da li ste u grad pristigli sopstvenim prevozom ili na neki drugi način.
Ukoliko u grad dolazite automobilom, što je bio naš slučaj, očekuje vas jedan specifičan doživljaj – neverovatan saobraćajni haos, svojstven samo vatrenim južnjacima.
U uvodnom blogu o našem putovanju na Siciliju pisao sam opširnije o problematici saobraćaja, parkiranja i zabranjenih zona, pa se ne bih ponavljao – detalje možete pročitati ovde.
Mi smo u Palermo dolazili dva puta: prvi put u rano popodne, nakon završetka posete Corleoneu, a sutradan ujutro direktno iz naše, 50 km udaljene, „baze“ u Balestrateu.
Dakle, za vožnju kroz Palermo čovek se mora jednostavno naoružati beskrajnim strpljenjem i malom dozom bezobrazluka, a od presudnog značaja je unapred precizno locirati parking na kojem se želi parkirati.
Mi to nismo uradili prvog dana, pa nam je lutanje i traženje poprilično potrajalo, dok smo sutradan, bez ikakvih problema, uspeli da se parkiramo na besplatan (!) parking kod Kapucinskih katakombi (Catacombe dei Cappuccini), jedne od neobičnih i pomalo morbidnih turističkih tačaka u gradu.
Ovo zaista može biti korisna informacija za one koji se nađu u sličnoj situaciji kao mi i kojima šetnja od nekih pola sata do samog centra grada ne predstavlja problem.
Catacombe dei Cappuccini
Iako nije baš prijatno da našu priču o zanimljivostima Palerma započnemo pričom o groblju, pošto smo već pomenuli Catacombe dei Cappuccini, hajde da pojasnimo o čemu se radi.
Ove podzemne katakombe, skrivene uz kapucinski samostan, nastale su još u XVI veku. Tokom naredna tri veka ovde je položeno oko 8.000 mumificiranih tela – sveštenika, plemića, uglednijih građana, ali i dece. Neki od njih su čak odeveni i postavljeni uspravno, a pojedina tela su izuzetno dobro očuvana, što prizor čini pomalo jezivim, ali i fascinantnim.
Najpoznatija „stanarka“ katakombi je Rosalia Lombardo, mala devojčica koja je umrla 1920. godine. Njeno telo je mumificirano specijalnom tehnikom i poslednje je smešteno u katakombe. Dok hodate među ovim istorijskim „stanarima“, teško je ne osećati pomalo nelagodu, ali i duboko poštovanje prema ovoj jedinstvenoj tradiciji.
Ulaznica košta 5 evra, a fotografisanje je zvanično zabranjeno. Ipak, nama se „omakla“ jedna fotka, čisto da ilustrujemo kako sve to otprilike izgleda – dovoljno da se dočara atmosfera, a da se ne naruši dostojanstvo tog mesta.
Istorijsko jezgro grada
Idemo sada na veselije teme i u šetnju najpopularnijim i najposećenijim delom grada.
Pravo mesto za početak šetnje po užem gradskom jezgru je Trg pobede (Piazza della Vittoria) i prelepi park Villa Bonanno.
Ovaj značajni prirodni, kulturni i arheološki lokalitet prepun je palmi i drugog mediteranskog rastinja, skulptura značajnih ličnosti Palerma, fontana i klupa – prava mala oaza za predah od vrelog sicilijanskog sunca.
U neposrednoj blizini parka nalaze se dva najznačajnija i najpoznatija gradska zdanja – Normanska palata i Katedrala.
Normanska palata (Palazzo dei Normanni)
Normanska palata u Palermu, poznata i kao Kraljevska palata, jedna je od najstarijih kraljevskih palata u Evropi i jedan od najvažnijih istorijskih spomenika Sicilije.
Prvobitno je podignuta kao arapska tvrđava u 9. veku, u vreme kada je Palermo bio pod muslimanskom vlašću. Nakon osvajanja Sicilije u 11. veku, Normani su je pretvorili u raskošnu kraljevsku rezidenciju.
Najveći procvat doživela je za vreme kralja Rogera II, koji je Palermo učinio jednim od kulturnih centara Evrope. Kroz vekove palatu su koristili Normani, Nemci, Anžujci i Španci, a danas je sedište Regionalnog parlamenta Sicilije.
Ulaznica košta 19 evra, a mi smo izabrali najbolji mogući trenutak za ulazak u palatu – jednosatni letnji pljusak počeo je u trenutku kada smo prišli ovom monumentalnom zdanju.
U okviru obilaska palate posetili smo nekoliko odvojenih segmenata – izložbu fotografija svetski poznatih fotografa, dvoranu sa arheološkim ostacima, Kapelu Palatinu i kraljevske vrtove. U standardnoj turi predviđena je poseta i kraljevskim apartmanima, koja tog dana, iz nepoznatog razloga, nije bila moguća.
U prizemlji i podrumu palate posetioci mogu vizuelno da sagledaju višeslojnu istoriju grada i palate – kako su Normani i kasniji vladari gradili na prethodnim slojevima.
Među ostacima najupečatljiviji su zidovi iz perioda feničana i Rimljana.
Bez dileme, najznačajniji i najlepši deo palate je Kapela Palatina, napravljena u neverovatnoj kombinaciji vizantijskih mozaika, arapskih dekoracija na plafonima i normanske arhitekture. Gradnja kapele započeta je 1130. godine i trajala je deset godina.
Kapela predstavlja jedinstven spoj islamske i hrišćanske umetnosti srednjeg veka. U mnogim segmentima me je podsetila na neke naše manastire i u potpunosti odudara od enterijera većine religijskih objekata u Italiji.
Sa zadnje strane palate nalaze se kraljevski vrtovi, prava mala zelena oaza prepuna mediteranskog bilja, palmi i fontana.
Rekao bih: „zgodno za mali odmor od letnje žege“, no u momentu kada smo mi posetili vrtove kiša je već „odradila“ rashlađivanje 😊.
Katedrala u Palermu
Monumentalna katedrala (Cattedrale di Santa Maria Assunta) verovatno je najupečatljivija i najznačajnija građevina u Palermu.
Na ovom mestu su se smenjivali antički hram, zatim ranohrišćanska bazilika, potom džamija u arapskom periodu, da bi Normani u 12. veku podigli hrišćansku katedralu kakvu danas poznajemo.
Katedrala je kroz vekove više puta dograđivana i menjana, naročito u gotici, renesansi i baroku, što joj daje specifičan, „slojevit“ izgled.
U katedrali se nalaze grobnice najvažnijih vladara Sicilije: Roger II, prvi kralj Sicilije, Henrik VI i Konstanca Sicilijska, Fridrih II, car Svetog rimskog carstva – jedna od najznačajnijih ličnosti srednjeg veka.
U podu katedrale nalazi se meridijanska linija iz 18. veka, korišćena za precizno određivanje vremena i datuma pomoću sunčeve svetlosti.
Ovakva povezanost religije i nauke je danas, nažalost, nezamisliva…
Katedrala je deo UNESCO rute „Arapsko-normanski Palermo i katedrale Cefalùa i Monrealea“, zajedno sa Normanskom palatom i drugim spomenicima iz 12. veka.
Ulaz u katedralu je besplatan, ali se naplaćuje poseta krovu – vidikovcu, kao i kraljevskim grobnicama i riznici.
Via Vittorio Emanuele – žila kucavica grada
Od gradske kapije Porta Nuova koja se „naslanja“ na Normansku palatu započinje najznačajnija ulica strog gradskog jezgra – Via Vittorio Emanuele.
Ova srednjovekovna ulica je prava „žila kucavica grada“ i svojim većim delom je pešačka, odnosno u većem delu dana u njoj nije dozvoljen saobraćaj.
Ukupna dužina je 3,6 km, a završava se na trgu Piazza Santo Spirito u blizini gradske marine.
Atmosfera na ulici skoro da se može nazvati karnevalskom – smeh, veselje, ulični artisti i svirači, jezici iz celog sveta, mnoštvo lokala, suvenirnica, malih prodavnica – pravi „šušur“, što bi Dalmatinci rekli.
Možda vam neka od gradskih znamenitosti promakne prilikom posete, no ako niste prošli ulicom Via Vittorio Emanuele – niste bili u Palermu!
Ovo je pravo mesto za neku kraću ili dužu pauzu i uživanje u nekoj od brojnih sicilijanskih gastro delicija.
Mi smo prvog dana ručali u jednoj od bašta bočnih, jednako zanimljivih, ulica, a šta drugo nego pizzu, dok smo idućeg prepodneva obradovali nepca čuvenom lokalnom poslasticom Cannoli siciliani, sladoledom i perfektnim macchiatom.
Cene – zaprepašćujuće povoljne uprkos činjenici da se radi o glavnoj turističkoj zoni.
No, samo dve – tri ulice dalje, cene se dodatno smanjuju pa smo naišli na pizzeriju u kojoj se mogla pojesti Margherita za neverovatnih 6 evra.
La Vucciria – pijaca svih čula
Kome je do dodatne živosti, buke i neverovatnog miksa boja, mirisa, ukusa i zvukova, svakako će posetiti neku od lokalnih pijaca.
Mi smo posetili najstariju (blizu 1.000 godina!) i najpoznatiju – La Vucciria, lociranu oko Piazza Caracciolo, u blizini Via Vittorio Emanuele.
Autentična atmosfera, grlati i veseli prodavci, bogata ponuda „plodova mora“, tone voća i povrća, street food – sve to zajedno čini ovo odredište nezaobilaznim za svakog turistu koji poseti Palermo.
Dodatnu specifičnost celoj priči daje činjenica da je u celom ovom prostoru mnoštvo uličnih lokala smeštenih tik uz pijačne tezge gde posetioci konzumiraju nešto iz (pre)bogate ponude.
Iskustvo večernjeg izlaska nismo imali, no sve reportaže i vodiči ukazuju da je upravo La Vucciria najbolje mesto za nezaboravan provod i pravi doživljaj originalne Sicilije.
Quattro Canti i Piazza Pretoria
Jedan od najzanimljivijih gradskih trgova i svojevrsna kulturno – turistička atrakcija, Piazza Vigliena, poznatija kao Quattro Canti, nalazi se na oko 550 metara od katedrale duž ulice Via Vittorio Emanuele.
Zašto Quattro Canti (četiri ugla)?
Radi se o savršeno simetričnim zgradama baroknih fasada koje se nalaze na sva četiri ugla trga. Svaka strana ima statue koje predstavljaju godišnja doba, španske kraljeve i zaštitnike Palerma, a često ih nazivaju i Teatro del Sole (Pozorište sunca) jer je svaki ugao osvetljen suncem u različitim delovima dana.
U neposrednoj blizini Quattro Canti je Piazza Pretoria čija je glavna znamenitost Fontana Pretoria iz 16. veka.
Fontana je ukrašena sa desetinama mermernih statua koje prikazuju mitološka bića, bogove, nimfe i alegorijske figure.
Originalno je napravljena u Firenzi, ali je kasnije rastavljena i preneta u Palermo.
Zanimljivo je da su ovo mesto lokalci kolokvijalno nazvali Piazza della Vergogna (Trg srama) zbog velikog broja nagih statua.
Na našu veliku žalost fontana je bila pod rekonstrukcijom u vreme naše posete, tako da nam je preostalo samo da uživamo u atmosferi sicilijanskog venčanja koje se odvijalo nasuprot fontane, ispred crkve Santa Caterina.
Teatro Massimo i „Kum“
Naravno, boravak u najvećem sicilijanskom gradu nemoguć je bez neke asocijacije na čuveni film „Kum“.
Osim što vas likovi Al Pacina i Marlona Branda posmatraju sa stotina majica, šolja, privezaka itd., fanovi ovog kultnog filmskog ostvarenja u Palermu nikako ne propuštaju da se fotografišu ispred stepenica Teatra Massimo – najveće operne kuće u Italiji.
Naime, na ovom lokalitetu snimljena je čuvena završna scena poslednjeg nastavka trilogije „Kum“, u kojoj gine kćer Michaela Corleonea (Al Pacino), Mary Corleone (Sofia Coppola).
Ovo grandiozno neoklasicističko zdanje otvoreno je 1897. godine i treća je operna kuća po veličini u Evropi nakon Pariza i Beča.
Zgrada opere se nalazi 650 metara od Quattro Canti i do nje se dolazi idući samo ravno ulicom Via Maqueda.
Zaključak
Ovo je bila poslednja poznata destinacija koju smo posetili tokom naše šetnje ovim neverovatnim gradom. Noge su bile poprilično umorne, sunce vrelo, pa su se stekli svi uslovi da kraj dana provedemo na nekoj od plaža u blizini našeg smeštaja.
U potpunosti svestan činjenice da smo ovom kratkom posetom tek „zagrebali“ priču oko Palerma, ipak smo Palermo napustili zadovoljni postignutim, prepuni utisaka koji će se dugo pamtiti.
