by Opština Temerin jedna je od najmanjih u Vojvodini, a zbog blizine Novog Sada i njihove međusobne povezanosti, mnogi od onih koji ne vole da se ‘’smaraju’’ geografijom, smatraju ovo naselje delom glavnog grada Vojvodine.
Od centra Novog Sada do centra Temerina ima samo 20 kilometara, pa je dugo vremena i u turističkom smislu ovo mesto doživljavano kao usputna, tranzitna destinacija.
No, ponajviše zahvaljujući naporima lokalne turističke organizacije, u poslednjih desetak godina, slika o Temerinu se menja i sve je više ljudi koji ciljano posećuju ove predele bogate prirodnim lepotama i sve zanimljivijim sadržajima.
Osim Temerina, opštinu sačinjavaju i naseljena mesta Bački Jarak i Sirig, a prema popisu iz 2022. broj stanovnika je nešto manji od 20 000.
Turistima i izletnicima Temerin nudi princip ‘’od svega pomalo, za svakog po nešto’’, koji je manje – više zajednički za većinu opština i gradova po Vojvodini.
Obzirom na blizinu, i mi smo u Temerin uvek dolazili ‘’na kratko’’ pa će ovaj blog biti koncipiran kao ‘’sređivanje utisaka’’ sa nekoliko različitih naših izleta, a ne kao priča o nekoj konkretnoj jednodnevnoj poseti.
Veći deo fotografija datira iz aprila ove godine kada smo nakon duge i ‘’traljave’’ zime konačno dočekali kakvo – takvo proleće i u intermecu između brojnih kiša, započeli našu prolećno-letnju izletničku sezonu upravo u Temerinu.
Mog Daria je najlakše motivisati za neko putovanje/izlet ukoliko ono u svom programu sadrži i pecanje, a Temerin je upravo destinacija koja se može pohvaliti raznovrsnom i brojnom ponudom mesta za ribolov.
Ove godine po prvi put smo posetili jezera na prostoru nekadašnje ciglane.
Manje se zove Ciglana, a veće (logično) Veliko jezero i ovo drugo je uređeno i poribljeno ( šaran, linjak, amur, grgeč…)
O detaljima i uslovima pecanja poželjno je kontakirati vlasnike preko njihove FB stranice, mi smo na dečački šarm Daria i na objektivnu činjenicu da smo samo ‘’navratili’’, uspeli da se spasemo plaćanja, no takav nam je i bio rezultat tog prvog prolećno – prohladnog ribolova.
Nula bodova…
Glavna i ujedno najduža (12,5 km) ulica u celoj Srbiji (ima više od 800 brojeva!) koja ide celom dužinom Bačkog Jarka i Temerina (ova dva mesta su bukvalno spojena) jeste osnovni orjentir za sva odredišta koje ću u ovom blogu opisati.
Ulica se (kao i svaka ‘’glavna’’ po vojvođanskim varošima) decenijama zvala Maršala Tita, a danas je Novosadska.
Uglavnom, na jednoj od glavnih raskrsnica u mestu, skrene se desno u pravcu Žablja tj. Gospođinaca i nakon 1,7 km jezera će se pojaviti sa desne strane puta.
Među pecarošima, ali i među izletnicima možda najpoznatije odredište u Temerinu i okolini je Jegrička.
U jednom od ranijih blogova pisao sam naširoko o Jegrički, ovde ću ponoviti da se radi o nekada najdužoj autohtonoj vojvođanskoj reci, koja nema klasičan izvor i predstavlja sistem povezanih bara kroz koje voda otiče do svog ušća u reku Tisu.
Obzirom na tu činjenicu u terminologiji koja opisuju Jegričku, najčeće se koristi reč vodotok.
Vodotok Jegrička se prostire na području južne Bačke, između Velikog bačkog kanala na severu i Dunava na jugu, i protiče kroz 4 opštine (Bačka Palanka, Vrbas, Temerin i Žabalj).
Dužina sliva je oko 100 km, a širina oko 14,5 km.
Do Jegričke se dolazi putem koji od Temerina vodi ka Bečeju.
Mostić preko Jegričke sa čije obe strane postoje zanimljivi sadržaji, udaljen je od poslednje kuće u Temerinu oko 4 kilometra i na tom potezu se nalazi najveći broj odredišta o kojima ću pisati o ovom blogu.
Pre nego što se pređe mostić, na obali sa desne strane nalazi se izuzetno lepo uređen prostor Informativno – edukativnog centra Parka prirode Jegrička kojim upravlja preduzeće ‘’Vojvodina vode’’.
Pristup je moguć samo kada su najavljeni neki organizovani programi – mi smo bili svojevremeno na takmičenju dece pecaroša, a ovde je i polazna tačka katamarana koji vozi po Jegričkoj.
Treba se raspitati za tačan red vožnje, mislim da katamaran plovi samo tokom letnje sezone, u svakom slučaju preporučujem ovo polusatno uživanje u netaknutoj prirodi i prelepim prizorima.
Sa druge strane mostića, dijagonalno od info centra, nalazi se jedan od vodećih ugostiteljskih objekata u opštini – ‘’Moja čarda’’.
Lepa pozicija na samoj obali Jegričke, velika i prijatna terasa, odlična gastronomska ponuda, mogućnost smeštaja, bazen, dečje igralište, sve to zajedno preporučuje ‘’Moju čardu’’ za obaveznu posetu.
I na tom delu ima dosta pecaroških ‘’baza’’, no ulov je tog dana i ovde bio mizeran, definitivno smo bili uranili, voda je bila još prilično hladna.
Iduća pecaroška destinacija je ribnjak Bušido (Bushido), koji se nalazi 1 km pre mostića, sa leve strane glavnog puta, od kojeg je udaljen 200-300 metara.
Obzirom da se radi o makadamskom putu treba pažljivije voziti posebno u danima nakon obilnih kiša.
Izuzetno lepo uređen prostor koji osim malog ribnjaka sadrži i improvizovani ugostiteljski objekat sa unutrašnjim i spoljašnjim delom, pogodan za organizaciju proslava, seminara, predavanja i svih drugih vrsta skupova.
Ovde postoji mogućnost i kampovanja, sve u dogovoru sa ljubaznim domaćinima.
Ribnjak je bogat sa belom ribom, šaranom, amurom, tostolobikom i linjakom.
Odmah iza kompleksa ribnjaka, sakrivena visokom trskom, protiče Jegrička.
Kao i u slučaju Ciglane, za one koje pobliže interesuju cene i pravila koja važe na ribnjaku, najbolje je posetiti njihovu FB stranicu.
Temerinska opština bogata je i sa salašima, najprivlačnijom ponudom vojvođanskog seoskog turizma u poslednjih 20 godina.
Ovaj intermeco u priči oko pecaroških terena pravim baš ovde jer na putu ka ribnjaku Bushido prolazi se pored dva salaša koji svoje usluge nude turistima.
Salaš Antero je u neposrednoj blizini ribnjaka, na istom mestu se skreće sa glavnog puta za oba objekta.
Osim Bucinog salaša, o kojem će kasnije biti više reči, za sve ostale temerinske salaše potrebna je najava i dogovor, dakle ne rade kao klasični ugostiteljski objekti.
Antero ima lepo uređeni spoljni deo pogodan za organizaciju proslava i druženja, dečje igralište, sve zajedno je ‘’opkoljeno’’ nepreglednom bačkom ravnicom, a pogled na nju odmara dušu i telo i usporava suludi ritam svakodnevnice.
Nešto pre skretanja za Antero i Bushido, sa iste, leve strane puta nalazi se i Žuti salaš sa sličnim karakteristikama i opisom kao prethodni, uz jednu sitnu manu – preblizu je saobraćajne buke.
Da završim sa pričom o pecanju – poslednja ribolovačka destinacija koju ću pomenuti, a prva na koju će izletnici naići ukoliko dolaze iz pravca Novog Sada, je ribnjak u Bačkom Jarku.
Odmah nakon ulaska u selo treba skrenuti levo na prvom mogućem skretanju i nakon 500 metara stiže se do jezera.
Jezero je površine 1,5 hektar, peca se samo sa jedne njegove strane na nekom od 15 uređenih mesta.
Kompleksom upravlja Udruženje sportskih ribolovaca ‘’Jezero’’, a što se ribe tiče najviše je zastupljen šaran sa 75%, zatim amur 15%, štuka 3%, smuđ 3%, ostale vrste 4%.
Mi smo svojevremeno na jezeru proveli nekoliko zanimljivih trenutaka učestvujući na manifestaciji ‘’Zlatni kotlić Vojvodine’’.
Ostajemo još malo u Bačkom Jarku.
Kada se uđe u selo iz pravca Novog Sada, nešto malo pre raskrsnice gde se skreće za jezero, sa desne strane puta nalazi se zanimljivi Etno park ‘’Brvnara’’.
Radi se o depadansu Muzeja Vojvodine podignutom 1978. godine sa ciljem predstavljanja narodnog graditeljstva kolonista iz Bosanske Krajine doseljenih u ove krajeve.
U centralnom i najvećem objektu ‘’Brvnara’’ u okviru stalne postavke mogu se videti originalni muzejski predmeti, istorijski dokumenti i foto materijal, značajani za kulturu i istoriju Krajišnika.
Pored „Brvnare“ postavljena su tri originalna objekta kupljena na terenu: „zgradica sa pendžerom“ za mlade bračne parove, „ajat“ ili „mlečar“ za držanje i spremanje mleka i mlečnih proizvoda i „kuruzana“ ambar za čuvanje kukuruza.
Da se vratimo na priču o ovdašnjim salašima.
Ovogodišnja najtraktivnija novina u turističkoj ponudi Temerina je ‘’Salaš na obali jezera’’, prelepo uređen kompleks koji nas je oduševio na prvi pogled.
Udaljen je oko 1,5 km od glavnog puta, a do njega se dolazi skretenjem levo na prvoj raskrsnici nakon ranije pomenutog ‘’Žutog salaša’’.
Dakle, ranije opisanim zanimljivim odredištima kao što su ‘’Salaš Antero’’, ‘’Žuti salaš’’, ribnjak ‘’Bušido’’, na istom potezu između leve strane puta Temerin – Bečej i Jegričke, pridružio se i ‘’Salaš na obali jezera.’’
U predivnom prirodnom okruženju, u bespućima panonske pučine, ovo je mesto pravi hedonistički raj.
U ‘’raj’’ se može doći samo po dogovoru i najavi, a intencija vlasnika je izdavanje celokupnog prostora za organizaciju venčanja, proslave rođendana i sličnih događaja.
Na prostoru od 7 hektara pored bajkovite kućice – centralnog objekta, nalazi se mini farma sa poni konjićima, jezerce na kome se može pecati i kupati, dečje igralište, a jedinstven je veliki lavirint napravljen od slame (to mi nismo videli tokom naše aprilske posete, zato nema fotografija).
Za razliku od ostalih opisanih destinacija do kojih se dolazi nakon što se izađe iz Temerina, do najpoznatijeg i najpopuluranijeg tamošnjeg ugostiteljsko – turističkog objekta ‘’Bucin salaš’’, stiže se skretanjem iz samog mesta.
Na raskrsnici glavnog puta i Proleterske ulice treba ići levo (postoje table sa putokazima) i voziti do kraja ulice, a nakon 300 metara vožnje kroz atar stiže se do salaša.
Rekao sam ranije, da je ovo jedini salaš na koji se može doći bez prethodne najave, no ukoliko ste se namerili na neki ručak/večeru rezervacija stola je ipak poželjna.
Na salašu je glavna atrakcija mini zoo, kod kog je ta odrednica ‘’mini’’ dosta upitna obzirom na količinu i raznovrsnost životinja.
Uglavnom, pravi raj za decu, no i odraslima je ništa manje zanimljivo.
Objekat raspolaže sa jednim apartmanom i dve sobe za smeštaj gostiju, izuzetno lepo i kreativno uređenom baštom, dečjim igralištem, fudbalskim i košarkaškim terenom.
Priču o salašima završićemo kratkom posetom ovdašnjem vinskom salašu i vinariji ‘’Vindulo’’
Vraćamo se na glavni put i ponovo krećemo ka Bečeju, no ovaj put ‘’forsiramo’’ desnu stranu i nakon 3 kilometra od izlaska iz Temerina se stiže do najpoznatije ovdašnje vinarije.
Na lepo uređenom imanju okruženom vinogradima moguće je kupiti vino (flaše, butelje, rinfuza), ali i učestvovati u nekoj od organizovanih vinskih tura tokom koje se učesnici upoznaju sa procesom proizvodnje, obilaze vinariju i vinograde i degustiraju vina.
Najpoznatije vino im je ‘’Mirna Bačka’’ (Chardonnay 70%, Bačka 30%), a pored njega ‘’belu boju’’ brane i ‘’Još litar jedan’’, ‘’Talijanski rizling’’, ‘’Eureka’’ i ‘’Kosmopolita’’.
Od crvenih vina imaju ‘’Frankovku’’, ‘’Slatku Evu’’ i ‘’Three star’’, dok im je ‘’predstavnik’’ rozea ‘’RosAnna’’.
Kada smo već kod vina treba pomenuti da se u Temerinu svakog trećeg januarskog vikenda održava dobro posećen sajam vina, a kada smo kod manifestacija svakako da je ovdašnja najposećenija i najpopualranija ‘’Temerinska pasuljijada’’.
Održava se prvog vikenda juna i zvaničan naziv joj je ‘’Prosto k’o pasulj’’, a osim takmičenja u kuvanju pasulja koje je po broju učesnika najveće u celoj Srbiji, organizovan je bogat zabavno – muzički program.
Mi smo ove godine bili u ‘’prvim redovima’’ zahvaljujući mojim drugarima iz Turističke organizacije Temerina, lepo se proveli, jeli pasulja i na poklon dobili baš ‘’Mirnu Bačku’’!
Šta ćeš više i lepše…
Kao i većina temerinskih manifestacija i ova se održava na čuvenom Temerinskom vašaru.
Pored onog na Bucinom salašu, u Temerinu postoji još jedan mini zoo vrt – na imanju Karolja Kiša, u ulici Rakoci Fernca.
Gospodin Kiš je još tokom osamdesetih počeo sa pripremama i projektovanjem, da bi mini zoo vrt ‘’Oaza’’ zvanično bio otvoren 1991. godine i time se svrstao među najstarije na ovim prostorima.
Ulaz u ovaj lepo uređeni prostor u kome se smenjuju vodene i travnate površine sa puno drveća i cveća se ne naplaćuje nego je sve koncipirano na bazi dobrovoljnog priloga.
Većinu ‘’stanovnika’’ ovog mini zoo vrta koji se prostire na 3 ha čine ptice – dvadeset vrsta močvarica, labudovi, papagaji itd.
Pored njih tu su i kozice, jarići, zečevi, ali i jedan tužni pavijan čijim životnim prostorom nismo bili ni najmanje oduševljeni.
Uglavnom, u odnosu na posetu od pre 6 – 7 godina, opšte stanje vrta je znatno lošije, što zbog korone i ptičije gripe, što zbog finansijskih dubioza uzrokovanih neregulisanim odnosima sa opštinskim vlastima, kako nam je ispričala vlasnica vrta, gospođa Katarina Kiš.
Nadajmo se da će se u budućnosti stanje popraviti, na opšte zadovoljstvo.
Po meni, jedan od najinteresantnijih objekata u Temerinu je Mađarska zavičajna kuća – Tájház, koja se nalazi na adresi JNA 123.
Radi se o kući staroj preko 150 godina u kojoj su predstavljeni detalji seoskog načina života mađarske porodice iz tog vremena.
Iako je kuća otvorena za posetioce još pre 20 godina, mi smo je posetili tek ovog leta, uvek nam je nekako ‘’izmicala’’ iz planova – obavezno se najavite i dogovorite za obilazak.
Ljubazni domaćin iz udruženja TAKT ( Temerini Alkotóműhely és Képzőművészeti Tábor / Termerinska likovno stvaralačka kolonija) koje upravlja objektom, proveo nas je kroz sve prostorije uz detaljno objašnjenje uloge i namene gomile predmeta koje se slobono mogu tretirati kao neka vrsta muzejskih eksponata.
Nostalgično putovanje kroz prošlost Vojvodne obuhvata obilazak prostorija kuće (kuhinja, dnevna soba, gostinjska soba…) i spoljašnjeg dela, od gonka (trema), preko štale do prostorije sa opremom za konje.
Na zidu gonka izložen je ručni alat za obradu kudelje, a poseban eksponat je svakako drvena mašina za pranje veša.
Ovu mašinu kao i preteču današnjih frižidera tzv. ‘’lednjak’’ koji se isto ovde može videti, napravio je Franjo Ujvari, lokalni inovator i vlasnik fabrike mašina.
Veće mašine i alatke (volovska zaprega, sanke, plug, sejačica kukuruza, drljača, grablje…) nalaze se u prostoru u zadnjem dvorištu.
U tom donjem delu imanja izgrađena je Stvaralačka kuća, spratni objekat koncipiran kao mala, moderna umetnička komuna opremljena sa svim potrebnim segmentima (radionica, galerija, smeštajni deo) za komforan i kreativan boravak umetnika.
Za ljubitelje lepih prizora, pejsaža, a posebno za fanove lavande, ovog leta se u okolini Temerina pojavila zanimljiva ponuda – na imanju Lavanda – Levendula Temerin, osim što možete napraviti nezaboravne fotke, možete tokom leta kupiti sveže bukete lavande, a tokom cele godine prodaje se njen suvi cvet.
Imanje se nalazi na kraju ulice Bore Stankovića u koju se skreće desno sa Bečejskog puta, odmah nakon izlaska iz Temerina.
Na kraju priče o Temerinu spomenuću još jednu destinaciju po kojoj je ovo mesto nadaleko poznato – Temerinski bazeni.
Kompleks čine veliki, olimpijski bazen i dva bazena sa termalnom vodom.
Termalna voda, bogata mineralima i sumpornim jedinjenjima, crpi se sa 600 metara dubine i temperatura na izvoritu je 37C.
Fotografija sa ovog atraktivnog lokaliteta nema iz jednostavnog razloga – nikada nismo bili na bazenu, nekako sam uvek imao skepsu od vikend gužvi, no svakako naredno leto ćemo iskoristiti za ispravljanje i te ‘’nepravde’’.
Dobrodošli u Temerin, mesto u kome se zaista ima šta videti i doživeti!
