August 11, 2022

Kampovanje na Srebrnom jezeru

Prvo naše ovogodišnje kampovanje dočekali smo poput sprintera – kako je sudija ispalio hitac koji je označio početak trke (u našem slučaju poslednje školsko zvonce kojim je započeo dugoočekivani raspust), mi smo seli u naš dobro nakrcan Golf i krenuli put Srebrnog jezera.

Kamperska avantura 2021. imala je bogat sadržaj i veoma neobičnu maršrutu – nakon 4 dana provedenih u istočnoj Srbiji, prebacili smo se na krajnji zapad, gde smo na Tari uživali u još pet prelepih dana.

Tako će i priča biti podeljena na dva bloga, a prvi započinjemo informacijom da nam je do naše prve ‘’mete’’ – Srebrnog jezera bilo potrebno oko tri sata vožnje, za 205 km koliko ima od Novog Sada.

Vozili smo se auto putem ka Beogradu tj. Nišu do izlaza Mali Požarevac, odakle preostaje 75 km solidnog magistralnog puta koji vodi pored Smedereva i Požarevca do Velikog Gradišta u čijoj se neposrednoj blizini nalazi turistički kompleks na Srebrnom jezeru.

Srebrno jezero

Srebrno jezero je veštačko jezero na desnoj obali Dunava i predstavlja njen nekadašnji rečni rukavac koji je danas zatvoren dvema branama.

Prosečne je širine od 300 m, a dužina mu je oko 14 km.

Jezero ima nepravilan oblik luka, i zauzima površinu od 4 km².

Nalazi se na nadmorskoj visini od 70 metara i duboko je 8 metara.

Voda je bistra zbog nedostatka zagađenja i prirodne filtracije vode kroz mnogo peščanih dina.

Bogato je ribom, uključujući amura, šarana, soma, štuke, smuđa i ostalih slatkovodnih riba, a potvrdu ove informacije imali smo u par naših pecaroških ‘’pohoda’’.

Auto kamp Srebrno jezero jedan je od najstarijih i najvećih kampova u Srbiji sa kapacitetom od 200 kamp parcela, od kojih je 150 stacioniranih – većina ih je u privatnom vlasništvu (vlasnici ih koriste kao ”vikendice” i mesta za sopstveni kraći ili duži odmor), a deo njih se izdaje i na raspolaganju je turistima.

Postoji oko 50 parcela za šatore, kampere i gostujuće prikolice, a mi smo izabrali jednu u gustoj hladovini i u neposrednoj blizini ozidanog i natkrivenog segmenta sa sudoperoma, radnom površinom i priključkom za struju, koji nam je bio od izuzetnog logističkog značaja.

Tih prvih dana letnje sezone, kamp je bio gotovo pust, sa veoma malo gostiju što je kao rezultat imalo gotovo nestvarnu tišinu i mir tokom celog dana (i noći).

Kamp svojim severnim delom izlazi direktno na jezero i istovremeno predstavlja kraj šetačke staze koja se proteže od istočne brane na Dunavu duž brojnih ugostiteljskih objekata, kuća sa sobama i apartmanima za izdavanje, hotel, sve do veslačkog kluba koji se nalazi odmah uz ogradu kampa.

Na raspolaganju nam je bio jedan solidno uređen i održavan sanitarni čvor – wc + tuševi i mobilni roštilj koji smo uprkos velikoj vrućini, morali ”konzumirati” !

Osoblje kampa je veoma ljubazno i susretljivo a cena boravka je ubedljivo najpovoljnija u odnosu na sve do sada posećene kampove u Srbiji.

Da je ipak leto počelo a sa njim i turistička sezona, moglo se osetiti na plaži jezera, gde je svakim danom bivalo sve više gostiju, šetalište je postajalo sve manje prohodno, a muzika iz kafića sve glasnija, no kako kažu oni koji su prošle godine boravili ovde – sve to nije ni upola od prošlogodišnje gužve uzrokovane korona blokadom međunarodnih putovanja.

Voda u jezeru je bila izuzetno prijatne temperature, cenim nekih 26-27C, tako da problema sa ulaskom nije bilo.

U vodi jezera su se znali pojaviti trave ili lišće, no na to se čovek brzo navikne i ne registruje kao neki problem.

Dakle, šta se još osim kupanja, sedenja u kafiću, pecanja, može još raditi na Srebrnom jezeru?

Mi smo aktivnosti ravnomerno raspredili po danima, te smo tako drugog dana našeg boravka bili prvi gosti lepo uređenog Aqua parka koji je upravo tog dana započeo svoju sezonu.

Za klince je posebno interesantna avantura savladavanja prepreka u gumenom vodenom parku na samom jezeru, a ja sam se posle nekoliko decenija pauze, oprobao u vožnji pedalinom koja nam je obojici baš prijala i pokazala se kao pravi izbor za remećenje popodnevne letnje monotonije.

Što se nabavke tiče, moj je iskreni savet svima koji se odluče za boravak na Srebrnom jezeru da izbegavaju kupovinu u lokalnim prodavnicama koje su izuzetno loše snabdevene, dok su istovremeno cene onog što imaju u ponudi neverovatno ”naduvane’.

Na 3-4 km ugodne vožnje pored Dunava, u centru Velikog Gradišta nalazi se odlično snabdevena ”Idea” sa regularnim cenama.

Ko se odluči da posluša moj savet, imaće priliku da na samom ulazu u Veliko Gradište uživa u jednom neverovatnom prizoru – ovdašnja ”kuća cveća”, objekat čiji su se vlasnici zaista potrudili da ukrase sa enormnom količinom raznobojnog cveća, zaista je nešto nesvakidašnje.

Što se tiče mogućnosti za izlete, lokacija Srebrnog jezera je izuzetna – brojne interesantne destinacije su na pristupačnim razdaljinama.

Toliko toga ima što treba obići u ovim krajevima, da nikako nisam uspevao da isplaniram putovanje (vikend, prvomajska/uskršnja varijanta…) koje bi moglo da sve obuhvati u malo dana, te smo ove godine, pre ovog kampovanja, imali već jedan kratak dolazak, u okviru naše ”južnobanatsko-podunavske” ture, prilikom kog smo posetili tvrđave u Smederevu i Ramu te čuveno Arheološko nalazište Viminacium i o njima će biti više reči u blogu posvećenom tom putovanju.

Uglavnom, najbliža turistička atrakcija Srebrnom jezeru je tvrđava Ram na obali Dunava, do koje ima samo 15km.

Posebno je zanimljiva mogućnost prelaska skelom na banatsku stranu Dunava, pa ko želi može da pravi kombinaciju sa Belom Crkvom, vršcem i Deliblatskom peščarom.

Posetu tvrđavi u Smederevu(60 km) i Viminaciumu (40 km) je možda najbolje obaviti prilikom samog dolaska, a prilikom planiranja ovakvih izleta tokom leta treba uvek kalkulisati faktor vrućine koji značajno ograničava obilaske i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu.

Mi smo četvrti dan našeg boravka izabrali za izletnički dan, no on se u smislu vrućine nije razlikovao i od dana koji su mu prethodili i od onih koji su usledili, jednostavno vrelina je postala konstata od druge polovine juna pa do polovine avgusta kada pišem ovaj blog, s tim da joj se kraj ne nazire.

Naš izlet započet je posetom čuvenoj tvrđavi Golubački grad koja se nalazi u blizini Golubca, gradića smeštenog na mestu gde je Dunav najširi i tim ogromnim prostranstvom neverovatno asocira na more, dok samo nekoliko stotina metara iza tvrđave se drastično sužava uplivavajući u surovu lepotu Đerdapske klisure.

Od našeg kampa do tvrđave ima 25 km, no zbog gužve i radova u Golupcu, putovanje ide dosta sporo.

Radno vreme tvrđave je od 10h što je velika mana za dane koji su vreli kao onaj kada smo mi došli u posetu – boravak na otvorenim i osunčanim delovima tvrđave već u to doba dana je bio gotovo nepodnošljiv.

Ceo kompleks nakon opsežne rekonstrukcije finansirane sredstvima EU, izgleda zaista impresivno, za svaku pohvalu i preporuku je i može se reći da je Golubačka tvrđava jedna od najatraktivnijih turističkih atrakcija u celoj Srbiji.

Na sajtu tvrđave objašnjeni su svi detalji vezani za njen istorijat i način obilaska jer se razlikuju nivoi koji se mogu posetiti prema količini kula koje se mogu videti, odnosno prema stepenu opasnosti putanja za razgledanje i njihovom sadržaju.

Ovaj ”osnovni paket” koji smo mi ”konzumirali” bio nam je sasvim dovoljan za sticanje jednog opšteg, pozitivnog, utiska o ovom impresivnom zdanju.

Putovanje smo nastavali kroz prelepe predele Đerdapske klisure ka čuvenom arheološkom nalazištu Lepenski vir koje od tvrđave u Golupcu udaljeno 40 km.

Ceo put kroz klisuru je u prilično lošem stanju s tim da su u delu bližem Kladovu primetni radovi na postavbljanju novog asfalta, što je dobro no to se sa druge strane, podosta odrazilo na naša ”prolazna vremena”.

Lepenski Vir, mesto koje svako treba obavezno da poseti, predstavlja ostatke prvog organizovanog ljudskog naselja na otvorenom, starog 8000 godina.

Od parkinga do ulaza u nalazište vodi staza kroz šumu, šetnja traje 15-20 minuta.

Ceo kompleks je od pre 10 godina pokriven velikom kupolom, no velika je mana što nije klimatizovan pa je boravak u vrelim danima prilično naporan, izuzev prostorije za video projekcije, gde smo pogledali zanimljiv film o toku radova na iskopavanju ovog nalazišta  koje je svojevremeno zapanjilo čitav svet.

Nakon ove dve opsežne muzejske posete, potreba za osvežavajućom pauzom je postala imperativ, a za lokaciju smo izabrali Eko etno kompleks ”Kapetan Mišin breg”, udaljen od nalazišta 15 km, na uzvišenju iznad Dunava, nekih 6 km pre Donjeg Milanovca.

Pogled na Đerdapsku klisuru je zaista fenomenalan, sam kompleks obuhvata galeriju ”Čovek, drvo, voda” koja predstavlja zbirku skulptura od kamena i drveta, muzej vina, smeštajni i restoranski deo.

Važno je napomenuti da za svaku vrstu posete, a posebno za one koje podrazumevaju ručak ili večeru, obavezna je najava i dogovor.

Mi smo se sa naša dva soka i kratkom pauzom nekako ”provukli”bez najave i nastavili putovanje ka Kladovo koje je bilo naša krajnja tačka tog dana.

Još 65 km vožnje pored impresivnih slika koje kreira klisura i žal zbog nedostatk vrmena za organizaciju nekog izleta koji bi podrazumevao plovidbu brodom kroz ove veličanstvene predele.

Dakle, od kampa do Kladova prešli smo samo u jednom pravcu 140 km, toliko je trebalo istog dana i u povratku plus temperatura koja se kretala i iznad 35C, sve zajedno ukazuje da smo postigli turistički maksimum u datim okolnostima.

U Kladovu smo napravili ozbiljan predah koji je obuhvatio ručak u jednom malom lokalu na gradskoj plaži po neverovatno povoljnim cenama, kupanje u Dunavu sa sve pogledom na Rumuniju i grad Drobeta – Turnu Severin, šetnju centrom i obilazak ostataka čuvenog Trajanovog mosta u obližnjem selu Kostol.

Letnja oluja koja je u međuvremenu poharala i naš kamp i koju smo ”susreli” u klisuri tokom našeg povratka, potopila je naš mali šator i stvorila nam problem kako provesti poslednju noć pred nastavak kampovanja na Tari, no kombinaciojm sretnog spleta okolnosti, naše upornosti i organizovanosti i ljubaznosti ljudi u kampu, uspeli smo da odmah uz kamp nađemo slobodnu sobu, prenoćimo i iskoristimo jutarnje jako sunce za sušenje mokrih stvari, te da blagovremeno krenemo u nastavak naše ovoletnje kamperske avanture po Srbiji.

2 thoughts on “Kampovanje na Srebrnom jezeru

Leave a Reply

Your email address will not be published.