Tragovima pobedničkih bitaka, herojstva i ponosa – Muzejska postavka ”Boj na Mišaru”

Ovogodišnji Dan državnosti nekako se nezgodno ”namestio” na oba dana vikenda, no taj, ipak neradni, ”bonus ponedeljak” smo iskoristili za jedan sadržajni i zanimljiv izlet po Mačvi i Podrinju.

Naša glavna ”meta” bila je sve posećenija (do sada slabo poznata široj javnosti) turistička atrakcija ”Podzemni grad Karađorđevića” u Malom Zvorniku, što će biti tema posebnog bloga.

Analizirajući šta bismo usput mogli još obići shvatio sam da će nam prvi deo putovanja bti jedan veliki čas istorije, a da su nam odredišta koje ćemo posetiti Muzej ”Boj na Mišaru”, Spomen kompleks Cerske bitke u Tekerišu, pomenuti Podzemni grad Krađorđevića i Zvornička tvrđava – Kula grad.

Popodne smo posvetili ipak malo lakšim temama – rekreaciji i  gastronomiji, pa je na taj način sadržaj izleta kompletiran na najkvalitetniji moguć način.

Muzejska postavka ”Boj na Mišaru” nalazi se u istoimenom selu koje je od centra Šapca udaljeno 6 km, u pravcu Obrenovca.

Zahvaljujući novoizgrađenom autoputu Ruma – Šabac, od Novog Sada do prestonice Mačve se danas stiže za manje od sat vremena.

Zbog naše maršrute nismo imali priliku da vidimo kako izgleda deonica Šabac – Loznica, uglavnom od silaska sa novog mosta preko Save i izlaska sa autoputa/brzog puta pa do Mišara ima 12 km jer se nalazi sa suprotne strane grada kroz koji se mora proći celom dužinom pa nije loše upaliti navigaciju.

Ukoliko neko dolazi starim putem, putanja će biti kraća i snalaženje lakše.

Selo Mišar nalazi se na malom uzvišenju iznad Mišarskog polja, poprišta čuvene bitke koja se odigrala 13. avgusta 1806. godine, između srpskih ustanika i turske vojske.

Muzejska postavka nalazi se sa leve strane puta u pravcu Obrenovca, u centru sela.

Pripada Narodnom muzeju Šabac, a mi im dugujemo zahvalnost što su uprkos neradnom danu izašli u susret našoj želji i otvorili nam muzej kroz koji nas je proveo ljubazni vodič, inače lokalac pa ga nismo baš jako ”iscimali”.

I inače se dolasci najavljuju na broj +381 15 350287 (ili na e-mail muzejsabac13@gmail.com), što treba znati ukoliko planirate posetu da ne biste ‘’poljubili vrata’’.

Boj na Mišaru je, posle Kosovskog boja, bila najveća bitka između  Srba i Turaka i ujedno najveća i najznačajnija pobeda tokom Prvog srpskog ustanka koja je predstavljala značajnu vojnu, političku i psihološku prekretnicu.

Tokom tri vrela avgustovska dana sukobilo se 40 000 turskih vojnika, predvođenih Sulejman Pašom Skopljakom, sa četiri puta manje srpskih ustanika na čijem čelu je bio čuveni Karađorđe Petrović.

Dužu verziju ćete ili pročitati u specijalizovanim člancima ili čuti na licu mesta, ovde ću samo reći da se radilo o pokušaju proboja turske vojske iz Bosne ka Beogradu koji je uspešno zaustavljen zahvaljujući briljantnoj strategiji i taktici Karađorđevih ustanika.

Ključnu ulogu u pobedi odigrala je lokacija Mišarskog brega na kojoj je izgrađen dugački šanac u kome se utaborila glavnina srpske vojske kao i iznenadni bočni udari koji su preduzimani prema nadirućim Turcima.

Šanac prokopan između reke Save i guste, praktično neprohodne, Jelenačke šume, u potpunosti je smanjio manevarski prostor turskoj vojsci i fizički joj onemogućio prolaz ka Beogradu.

Tokom bitke stradalo je oko 6000 Turaka i 500 Srba.

Osim Karađorđa, ključne uloge u komandnom lancu srpske ustaničke vojske odigrale u vojvode Jakov Nenadović, Milan Obrenović, Luka Lazarević, Matija Nenadović, Stojan Čupić poznat kao Zmaj od Noćaja i drugi.

Njihovi portreti krase levi bočni zid glavne muzejske prostorije čije centralno mesto zauzima reljefni prikaz Mišarskog polja i šanca srpske vojske dok se na zidu iza nalazi ogromna replika čuvene slike ”Boj na Mišaru”, ruskog slikara Afanasija Šeloumova.

Stalna muzejska postavka uređena je 1981. u prostoru seoskog Doma kulture, a unapređena je pre dve godine.

Pomenuo sam centralnu prostoriju sa reljefnim prikazom i portretima uz koje su izloženi oružje i odevni predmeti iz vremena bitke, a u susednom delu je mala galerija slika od kojih je najpoznatije delo ”Boj na Mišaru”, čuvenog Milića od Mačve.

Stotinjak metara udaljen od muzeja nalazi se spomenik Karađorđu i mišarskim junacima koji je svečano otkriven 8. septembra 1906. godine u čast stogodišnjice velike bitke.

Spomenik je napravljen u obliku okruglog stuba postavljenog na kvadratnom postolju.

Na vrhu stuba nalazi se dvoglavi orao raširenih krila koji simbolizuje pobedu srpske vojske.

Orao, koji je izrađen od bronze i ofarban u belu boju okrenut je ka Bosni, odnosno prema pravcu iz koga su nadirali Turci te daleke 1806. godine.

Na četri strane spomenika ispisan je sledeći tekst:

„Karađorđu i mišarskim junacima 1806 – 1906“ ; „Drinosavsko kolo jahača – Knez Mihailo“; „U ime zahvalnog potomstva“; „O stogodišnjici mišarske bitke“.

Ukoliko idete u ove krajeve, preporuka je da izdvojite malo vremena i posetite ovo značajno istorijsko mesto, svakako je korisno za proširenje opšte kulture i znanja.