Velika autobuska tura po južnoj Evropi – III deo – Predivna Sevilja, prestonica sunčane Andaluzije

Iako je od ovog našeg putovanja prošlo skoro 14 godina, utisci ne blede, a među njima najsnažniji je (potpuno nečekivano) onaj vezan za Sevilju, grad veličanstvene lepote koji nas je bukvalno ostavio bez daha.

I, baš zbog toga ostao je veliki žal što smo za upoznavanje sa ovim, najvećim gradom sunčane Andaluzije, imali samo jedno popodne.

Na povratku u Španiju, posle nekoliko dana provedenih u predivnoj Portugaliji, prva destinacija na nastavku našeg putovanja bila je Sevilja, u koju smo stigli direktno iz Lisabona udaljenog oko 400 km.

Grad od oko 700 000 stanovnika smestio se na krajnjem jugu Iberijskog poluostrva.

Udaljen je samo 90 km od Atlantskog okeana sa kojim ga povezuje reka Guadalquivir, druga po dužini u Španiji.

Iz njegove burne i bogate istorije pomenuću XVI vek kao prelomni istorijski momenat za budući razvoj  jer je tada Evropa počela upoznavanje sa ‘’novim svetom’’  upravo preko Sevilje kroz koju su na naš kontinent prvi put ušli kukuruz, krompir, začini, limun, kakao, paradajz…

Sve što su kolonizatori novotkrivenih prekookenaskih teritorija prisvojili od ondašnjih starosedelaca pristizalo je upravo u Sevilju – osim pomenutih poljoprivrednih kultura, svakako da su velike količina zlata i srebra presudno uticale na snažan privredno – trgovački razvoj.

Veliki trag, vidljiv na svakom koraku, na arhitekturu i graditeljstvo, ostavili su Mavari (islamizovani stanovnici severne Afrike) koji su na prostoru Iberijskog poluostrva boravili od VIII do XV veka.

Sevilju identifikujemo i po najpoznatijoj španskoj operi ‘’Seviljski berberin’’, a o njoj se priča (peva)  i u čuvenoj ‘’Karmen’’.

Grad je rodonačelnik flamenka i mesto rođenja jednog od najpoznatijih svetskih zavodnika Don Juana (Don Žuana).

Pomenuh Guadalquivir, a upravo sa obale ove reke, preciznije sa šetališta uz njen rukavac Canal de Alfonso, započeli smo našu šetnju gradom.

Prva zanimljiva građevina koju smu ugledali odmah po izlasku iz autobusa bila je kula Torre del Oro (Zlatni toranj).

Napravljena na početku 13. veka prvobitno je služila za kontrolu rečnog saobraćaja, kasnije je postala sastavni deo odbrambenih gradskih zidina, a jedno vreme bila je i zatvor.

Po nekim tvrdnjama u njoj se skladištilo zlato doneseno iz Južne Amerike pa je zbog toga i dobila ime Zlatni toranj.

U staro gradsko jezgro smo ušli ulicom Antonia Diaz, na čijem početku se nalazi najpoznatija korida u Španiji – Plaza de Toros.

Velelepna kraljevska toreaderska arena sagrađena je 1761. godine, može da primi 13 000 gledalaca i u njoj se nalazi muzej matadora.

Ne znam kada i kako će se u budućnosti rešiti sve izraženiji sukob između tradicije i svesti da ubijanje životinja zarad zabave ljudi je nedopustivo, ali znam da me ovaj ‘’sport’’ nikada nije nimalo privlačio.

Nakon nepunih 500 metara šetnje šarmatnim uličicama stižemo do jedne od najpoznatijjih tamošnjih turističkih atrakcija – Seviljske katedrale.

Santa Maria de la Sede najveća je gotička katedrala na svetu, a treća po veličini u ‘’konkurenciji’’ svih svetskih katedrala, nakon vatikanske Svetog Petra i londonske Svetog Pavla.

Ne postoji ugao u ulicama oko nje i na trgu koji je okružuje, iz kog ju je moguće celu uhvatiti u kadar.

Sagrađena je na temeljima džamije koju su ovde zidali Mavari u XII veku i od koje je jednino ‘’preživeo’’ minaret , koji je pretvoren u zvonik.

Katedrala se zidala više od sto godina, završena je 1506. godine, s tim da se puno puta dograđivala i ulepšavala.

Pomenuti zvonik visok je 105 metara, a na njegovom poslednjem spratu nalazi se čak 22 zvona!

U celoj Španiji nema dužeg središnjeg prilaza glavnom oltaru od ovog u Sevilji – dugačak je čak 42 metra.

I tu nije kraj priče šta je sve ‘’naj’’ u katedrali, jer je upravo glavni oltar najveći na svetu, napravljen čak od dve tone zlata.

U katedrali se nalazi čak 80 kapela, od kojih je najposećenija Gospina kapela u kojoj se može videti freska Gospe iz 1575.

Katedrala je istovremeo i mauzolej jer je u njoj sahranjen kastiljski kralj Ferdinanad III sa porodicom, no mnogo poznatiji je jedan drugi grob – ovde se nalaze posmrtni ostaci čuvenog moreplovca Kristofora Kolumba!

Nažalost, mi smo posetu untrašnjosti katedrale morali proskočiti i požuriti do ulaza u obližnju kraljevsku palatu Alkazar (Alcazar).

Ovaj veličanstveni kompleks palata i vrtova predstavlja jednu od najlepših i najposećenijih turističkih atrakacija ne samo Sevilje nego cele Španije.

Njegovu gradnju započeli su Mavari u X veku, a reč ‘’alcazar’’ upravo potiče iz arapskog jezika i znači zamak.

Alkazar je građen u tzv. mudehar stilu koji predstavlja svojevrsnu mešavinu hrišćanske i islamske kulture.

Njegov najlepši i najznačajniji deo sagrađen je u 14. veku za vreme vladavine kralja Pedra I od Kastilje.

Ovaj kralj znan i po nadimcima Okrutni i Pravedni (izgleda da je nepravdu okrutno kažnjavao) naredio je da se u Alkaraz dovezu sva blaga ostala iza Mavara iz cele Španije.

Za gradnju kompleksa angažovao je najbolje graditelje iz Granade i Toleda, a osnovna prednost seviljskog zamka je u tome što nikada nije bio izložen destrukciji onih koji bi sa njime zagospodarili nego su se svi tokom vekova trudili da bude što lepši.

I dan danas, jedan deo zamka na raspolaganju je aktuelnoj kraljevskoj porodici, čime je Alkazar najstarija kraljevska rezidencija na svetu koja je u funkciji.

Iako je delovalo kao ‘’nemoguća misija’’ usled našeg minimalnog vremena, jako sam sretan što smo uspeli da vidimo ovaj prelepi zamak, pa makar je to iziskivalo i bukvalno trčanje kroz odaje i vrtove.

Ulaz u kompleks koji se sastoji iz deset celina je kroz tzv. Lavlja vrata, a najveću pažnju posetilaca izazivaju predivni vrtovi sa jezercima, fontanama i mnoštvom raznih, egzotičnih biljaka, palmi, čempresa itd.

Poslednja destinacija do koje smo uspeli da dotrčimo i da je barem malo ‘’okrznemo’’ pred polazak našeg autobusa ka Granadi, bio je velelepni Španski trg – Plaza de España.

Ovaj trg je jedan od najvećih na svetu, kažu da zauzima površinu 5 fudbalskih igrališta, a izgrađen je 1928. za potrebe velike špansko – američke izložbe.

Ceo prostor predstavlja mešavinu nekoliko stilova – mavarskog, renesanse i baroka.

Trg je polukružnog oblika, u centralnom delu je impresivno, barokno zdanje Španske palate ispred koje je moćna fontana Vincent  i mali vodeni kanali preko kojih su napravljeni raskošno ukrašeni mostići.

Na trgu se nalazi ukupno 52 klupe koje su dekorisane šarenim pločicama, na kojima su mape 52 španske provincije.

U zgradama koje se nalaze na trgu su smeštene kancelarije vladinih agencija i muzeji, od kojih je arheološki najznačajniji.

Trg je oduvek bio veoma inspirativan za brojne filmadžije, pa su tako na njemu snimane scene u filmovima ‘’Lorens od Arabije’’, ‘’Ratovi zvezda’’, ‘’Diktator’’ itd.

Plaza de España okružena je prelepim parkom Maria Luisa, napravljenim u engleskom stilu.

Park je impozantne veličine i sadržaja, a mi ga pamtimo po potpuno neplaniranom džogingu koji smo morali preduzeti ne bi li se na vreme nekako dokopali trga barem na nekoliko dragocenih minuta, dovoljnih za večnu uspomenu.

Za potrebe ranije pomenute izložbe koja se u Sevilji održala 1929. u parku su izgrađeni paviljoni sa raznim građevinama, popločane su fontane, napravljena jezera i posađena mnogobrojna stabla palmi, limuna, mediteranskih borova i narandži.

Kada smo već kod narandži treba reći da je Sevilja grad sa najviše njihovih stabala (oko 30 000 !) na svetu.

I, tako se ovo naše munjevito razgledanje ovog prelepog grada ovde završilo, a ostala je velika želja da se nekada u životu ponovo ‘’sretnemo’’ .

Putovanje smo nastavili ka Granadi, što će biti tema narednog bloga.