by Gde se nalazi Grza?
Izletište Grza smešteno je u istočnoj Srbiji, u neposrednoj blizini magistralnog puta između Paraćina i Zaječara.
Sve do pre nekoliko godina bilo je poznato uglavnom meštanima Paraćina i okoline, dok smo mi za ovu očaravajuću dolinu čuli od prijatelja planinara koji su pohodili obližnji Rtanj.
Nakon što smo i sami uspešno savladali njegov vrh, odlučili smo da, uprkos umoru i dugom putu koji nas je čekao do Novog Sada, odvojimo još malo vremena za Grzu.
Posle pet sadržajnih dana provedenih u istočnoj Srbiji i zapadnoj Bugarskoj, nismo mogli da odolimo prilici da makar nakratko zastanemo i upoznamo ovaj dragulj netaknute prirode.
Reka Grza nastaje u podnožju planine Južni Kučaj, a njen tok dug je oko 23 kilometra.
Uliva se u reku Crnicu kod sela Izvor, mesta koje će se ponovo pojaviti na kraju ove naše male priče.
Najlepši i najatraktivniji deo izletišta svakako je Vrelo Grze.
Ono se nalazi na kraju automobilsko-pešačkog puta dugog oko pet kilometara, koliko iznosi rastojanje od magistralnog puta Paraćin–Zaječar.
Kako nastaje reka Grza?
Kao i u mnogim sličnim slučajevima, ni kada je reč o nastanku Grze ne postoji potpuno jedinstveno hidrološko tumačenje.
Prema složenijem objašnjenju, na mestu koje danas jednostavno nazivamo Vrelom Grze nastaje Gornja Grza, koju pojedini autori nazivaju i Ivanštica.
Ovaj vodotok se nizvodno spaja sa Velikom Čestobrodicom, a tek nakon njihovog sastava formira se reka Grza.
Drugo tumačenje je znatno jednostavnije i bliže posetiocima nego hidrolozima: tamo gde izvire voda nalazi se i početak reke.
Po toj logici, Grza nastaje upravo na svom vrelu – i tu se priča završava.
I, da završim sa geografskim lociranjem – izletište je od Paraćina udaljeno 22 km, a od Rtnja 35 km.
Prvi utisci iz doline Grze
Vrlo brzo nakon skretanja sa glavnog puta i ulaska u dolinu Grze stiže se do prvog turističko-ugostiteljskog objekta – hotela Koliba.
Njegova prostrana terasa bila je gotovo potpuno popunjena uprkos tome što je bio radni dan, što je jasno ukazivalo na popularnost ovog mesta.
Ujedno, to je bio i dokaz da su ljudi jedva dočekali kraj tmurnih i hladnih zimskih dana kako bi iskoristili prve nagoveštaje proleća za boravak u prirodi.
Da je zaista bilo reč o samom početku proleća potvrđuju i fotografije, na kojima se vidi da je drveće još uglavnom bez lišća.
Zbog toga se može pretpostaviti da čitav krajolik već mesec dana kasnije izgleda još raskošnije i živopisnije.
Ono što mi najviše smeta kod mnogih popularnih turističkih destinacija smeštenih u prirodnom okruženju jeste preterana urbanizacija i nekontrolisana gradnja koja često narušava autentičnost prostora.
Srećom, taj svojevrsni „otrov“ savremenog doba još uvek nije ozbiljnije zahvatio ovaj kraj, pa je Grza sačuvala dobar deo svoje prirodne lepote i izvornog karaktera.
Ako smo dobro gledali, na čitavom prostoru postoje još dva restorana i dvadesetak kuća – vikendica. Pretpostavljam da su neke od njih namenjene za izdavanje.
Šetnja do Vrela Grze
Na kraju puta kojim se kreću automobili nalazi se još jedan objekat sa smeštajnim kapacitetima – restoran „Vrelo“.
U njegovoj blizini smo se parkirali i nastavili obilazak izletišta peške.
Prostor je lepo uređen, sa dosta drvenih mostića, klupa, informativno-edukativnih tabli i mesta za roštilj.
Žubor vode je zvuk koji nas je pratio tokom celog trajanja šetnje, a ono što ostavlja najjači utisak jeste njena tirkizna boja, koja krasi tamošnja dva mala jezera – Donje i Gornje jezero.
Na kraju Gornjeg jezera, sa njegove severne strane, u dubini guste šume nalazi se i samo vrelo u vidu brojnih malih slapova koji veselo zapljuskuju mnogobrojne oble stene na svom putu ka jezeru.
Mesto na koje bismo se vratili
Kada bismo idući put došli u ovu predivnu prirodnu oazu, osim što bismo uživanje u nekom zgodnom kutku na obali značajno produžili, sigurno bismo prošetali pešačko-planinarskom stazom koja vodi do vidikovca iznad vrela.
Kažu da je staza dobro obeležena i prijatna za šetnju, s obzirom na to da se gotovo u celini proteže kroz gustu šumu.
Gastronomski završetak putovanja
Na kraju, pre definitivnog polaska ka Novom Sadu, ostalo je vremena još za jedan „gastronomski trenutak“.
Na preporuku ranije pomenutog drugara odvezli smo se do sela Izvor i kafane „Izvorska noć“.
Odmah da naglasim – preporuka se odnosi isključivo na cenovni segment; za sve ostalo mislim da će naziv „prava drumska kafana“ biti dovoljna ilustracija.
U prilogu prilažem cenovnik koji nama iz većih gradova deluje zaista kao neka bajka.
Kvalitet roštilja bio je sasvim zadovoljavajući, pa ko voli – nek’ izvoli.
Svakako da je mnogo lepše uživati na nekoj terasi ranije pomenutih restorana u samoj dolini Grze, dok se drumska kafana nameće kao brzo i efikasno rešenje za glad na kraju putovanja koje je, sa svojim bogatim sadržajima i velikom kilometražom, poprilično istanjilo novčanik. 😊
Utisci za kraj
Iako smo u Grzi proveli tek nekoliko sati, bilo je to sasvim dovoljno da nas ovaj kraj osvoji svojom jednostavnošću, mirom i prirodnom lepotom. U vremenu kada sve više prirodnih bisera podleže urbanizaciji i masovnom turizmu, Grza još uvek uspeva da sačuva ono najvrednije – osećaj netaknute prirode. Smaragdna voda, šum slapova, guste šume i spokoj koji vlada oko reke ostavljaju utisak mesta kojem se čovek rado vraća. Napustili smo dolinu sa osećajem da smo otkrili jedan od onih retkih kutaka Srbije koji ne oduševljavaju spektaklom, već tihom i nenametljivom lepotom prirode koja okružuje reku Grzu.
