by Nakon što smo na prošlogodišnjem putovanju na zimovanje u Francusku odabrali Torino kao grad u kome ćemo prespavati i odmoriti od dugačkog puta, sličan scenario smo primenili i ovog januara 2024.
Rezon je bio sledeći – ako već pravimo preko 2500 km po Evropi, hajde da to ne bude samo dolazak i odlazak do izabranog skijališta nego da nešto usput novo vidimo i doživimo.
Iako nije baš na maršruti puta Osijek – Les 2 Alpes, za ovogodišnju destinaciju kojoj ćemo prosveti i dan više nego Torinu, izabrana je Đenova (Genova), čuveni lučki grad u severozapadnoj Italiji.
Nakon Marseja, Genova je najveća luka na Sredozemnom moru, sa svojih milion i po stanovnika (šire gradsko područje) šesti je grad po veličini u Italiji i jedan od njenih najvažnijih ekonomskih centara.
Od Osijeka koji nam je tog jutra bila polazna tačka do Genove ima 1050 km, koje smo, uz kraću pauzu u Otočcu i dužu u Veroni, prešli za vrlo dobrih 15 sati.
Grad je idealno lociran, istovremeno je na moru i veoma blizu planinskog masiva Alpa, od Nice je udaljen 200 km i nešto malo manje od francuske granice, do Torina ima 170 km, a do Milana 150.
Za one koji putuju ka Azurnoj obali ili dalje prema Španiji, Genova bi morala biti obavezna tačka za barem nekoliko sati obilaska i upoznavanja sa ovim veoma zanimljivim gradom.
Mi smo od Verone do Genove (290 km) stigli autoputevima E70/A7 preko Brescie i Piacenze, a smeštaj nam je bio u zapadnom predgrađu Pegli, 14 km udaljenom od centra.
Prilikom pretrage ponude apartmana u Genovi vrlo brzo mi je postalo jasno da treba odabrati lokaciju udaljeniju od centra grada i to iz dva razloga – cena je značajno povoljnija i parking se mnogo lakše rešava.
Pod tim ‘’mnogo lakše’’ podrazumevam pre svega to da je besplatan, samo je trebalo uložiti dosta truda u nalaženje slobodnog mesta u taj kasni večernji čas našeg dolaska.
Apartman je bio veoma prostran, udoban i uredan.
Za odlazak do centra koristili smo gradski autobus (stanica je bila na 5 minuta od naše zgrade), a iako se radilo samo od 14 km vožnja je trajala čitavih 45 minuta, što zbog gustine saobraćaja, što zbog velikog broja usputnih stanica.
Uzgred, do centralne gradske luke je iz Pegli moguće i doploviti gradskim hidrogliserom, što je zasigurno najlepši način transporta, naravno uz preduslov mnogo lepšeg vremena nego što smo ga mi imali.
Kada se govori o Genovi, verovatno je svima prva asocijacija na ovaj grad njegova ogromna i svetski poznata luka, a o njenoj impresivnoj veličini neka vam najilustrativnije govori podatak da se većina pomenute vožnje od 45 minuta odvija upravo uz luku.
Ima u nekoj staroj Bajaginoj pesmi stih ‘’između planina i mora’’ koji nekako najbolje opisuje geogafski položaj Genove – grad se ‘’razvukao’’ u uskom pojasu između visokih brda (Ligurijski Alpi i Apenini) i Ligurijskog mora, tako da ste zahvaljujući gustoj mreži vijadukata, mostova i auto puteva od poslednjeg tunela kroz visoke planine do centra grada bukvalno za nekoliko minuta.
Više na: https://srcelutajuce.com/velika-autobuska-tura-po-juznoj-evropi-v-deo-barcelona-plovidba-ka-denovi/
Ne sećam se da li sam ikada imao ružnije vreme tokom nekog turističkog obilaska, no obzirom na to da se radilo o januaru i o mestu susreta morskih i planinskih vazdušnih struja, to i nije bilo neko iznenađenje.
Udruženi orkanski vetar i obilna kiša nemilosrdno su nas šibali, s tim da se drugog dana barem kiša povukla na kratki predah.
Očekujući da je ovaj scenario sa vremenom vrlo verovatan, prilikom planiranja sadržaja našeg obilaska grda odlučio sam se da naglasak dam na turističke atrakcije i zanimljivosti koje su ‘’pod krovom’’, a u prethodna tri bloga iz Genove detaljno sam opisao naše posete Akvarijumu, Kraljevskoj palati i Muzeju mora:
Za one koji nisu pročitali ove ranije priče iz Genove ponoviću preporuku da se kupi Museum card koja košta 15 eura i omogućava ulaz u 28 gradskih muzeja i galerija, a ujedno je i karta sa kojom se može voziti gradskim prevozom.
Njeno trajanje je ograničeno na 24 sata, tako da se planiranje šta i gde posetiti treba odraditi blagovremeno i studiozno, u skladu sa afinitetima, a bogami i fizičkom kondicijom.
Ulaznica za akvarijum ne spada pod Museum card, tako da, ukoliko je to moguće, posetu njemu treba obaviti u danu kada niste ‘’zauzeti’’ sa muzejima.
Naravno, sve ovo se radi unapred online, čak se i opredeljujete kako za vreme od kada će vam ‘’startovati’’ Museum card, tako i za termin ulaska u akvarijum.
Sve ovo savremeno ‘’programiranje’’ osmišljeno je zbog velikih gužvi koje su u ovo doba masovnog turizma postale ozbiljan problem na svim iole poznatijim destinacijama.
Prvi stanovnici Genove pripadali su italskom plemenu Liguri, dok su na gradskom groblju pronađeni tragovi koji ukazuju da su u 5. i 6. veku pre nove ere ovo područje naseljavali Grci.
Osvajači i narodi koji su tokom vekova boravili na teritoriji današnje Genove su brojni – Etrurci, Feničani, Ostrogoti, Langobardi, Franci…
Ipak, grad doživljava najveći procvat u periodu dok je bio sedište Republike Genove, formirane u 11. veku a u pomorsku i trgovačku silu izrasta tokom 14. i 15. veka.
U 16. i 17. veku bila je glavni finansijski centar Evrope.
Tokom ovog ”zlatnog doba” u gradu su podignute brojne palate i vile čiji su vlasnici bili bogati trgovci i bankari, a koje danas predstavljaju značajno kulturno i arhitektonsko nasleđe i turističku atrakciju.
Vremenom su trgovačke rute preseljene na Atlantik što je smanjilo moć i značaj Genove, no i danas su brodogradnja i pomorstvo uz sve više rastući turizam, glavne privredne grane u gradu.
Verovatno će se u nekim vodičima pod pojmom ”cenar grada” pojaviti glavni gradski trg – Piazza Ferrari, no istinski (epi)centar Genove je njena stara (nedavno temeljno renovirana) luka – Porto Antico.
U njoj su smešteni ranije pominjani Muzej mora i Akvarijum, u blizini je Kraljevska palata i glavna gradska željeznička stanica, uz luku je nekoliko parkinga i stajališta praktično svih linija gradskog autobusa.
Tu su i brojne prodavnice suvenira, kafići, barovi, restorani i picerije.
Upravo u luci smo i napravili naše dve pauze, prvu nakon obilaska akvarijuma, a drugu bežeći od nevremena i gladi upali smo u marokanski restoran koji je u svom prednjem delu ”glumio” piceriju.
Usluga perfektna, pizze neobične, ali ukusne, a cene niže nego kod nas.
Naravno da je luka odličan orijentir i najbolja moguća polazna tačka za obilazak grada.
Prvo zanimljivo zdanje na koje nailazimo odmah nakon završetka posete akvarijumu je Trgovačka palata svetog Đorđa (Pallazo delle Comprere di San Giorgio).
Zgrada se prelepom fasadom datira iz 13. veka, a danas je u njoj sedište lučke uprave.
Nakon velike bitke između flota Mletačke republike i Genove koja se odigrala kod Korčule 8.9.1298. čuveni moreplovac Marko Polo koji je u ovom sukobu bio zapovednik venecijanske (mletačke) galije, biva zarobljen i odveden u tamnicu koja se u to vreme nalazila upravo u zgradi pred kojom se ‘’selfiramo’’ i divimo njenoj raskošnoj lepoti.
Tokom boravka u tamnici Marko Polo je svome prijatelju Rustichelliju potanko ispričao sve svoje pustolovne dogodovštine koje su kasnije objavljene u knjizi “Livre des merveilles du monde” (u italijanskoj verziji ‘’Il Milione’’, kod nas ‘’Putovanja Marka Pola’’) koja je postala inspiracija brojnim moreplovcima u nastupajućim vekovima, uključujući i Kristofora Kolumba.
Odmah iza palate je staorogradsko jezgro i pešačka zona, a mi smo se dugačkom ulicom Via San Lorenzo uputili ka 750 metara udaljenoj kući Kristofora Kolumba.
Negde na polovini ove šarmantne ulice krcate kafićima, barovima i prodavnicama, stiže se do trga – Piazza San Lorenzo na kome se nalazi istoimena katedrala (Cattedrale di San Lorenzo) ili kako je u žargonu zovu Đenovska katedrala.
Ovo umetničko remek – delo sazidano od mermera i kamena, datira iz 1118. godine.
Izgledom fasade izuzetno podseća na čuveni firentinski Duomo.
Plafon je dekorisan fantastično urađenim freskama, a oko oltara se nalaze stubovi od ružičastog meremera.
Najpoznatiji slika među nekoliko izuzetno vrednih koje se čuvaju u katedrali je ‘’Mučeništvo svetog Lorenza’’ autora Lazzara Tavaronea, koji je i većinski autor pomenutih freski.
U katedrali se nalaze posmrtni ostaci sveca – zaštitnika Genove, San Giovannia Battiste, a posetiocima se pruža mogućnost da se popnu na crkveni toranj i da posete Museo del Tesoro (Muzej crkvenog blaga).
Nastavljajući naš ”ples po kiši” istim pravcem, primećujemo da je nagib ulice sve veći i da smo praktično od katedrale počeli više da se penjemo nego da šetamo, što je naravno uzrokovano specifičnom konfiguracijom grada, opisanom na početku bloga.
Da razbije sivo – crnu monotoniju kišnog dana ”potrudio” se ovaj simpatično dekorisani ”Fićko”, koji je izazvao opštu pažnju i simpatije ljudi na ulici.
Odmah iza katedrale se nalazi još jedan lep trg – Piazza Matteoti, na kojem dominira prelepo zdanje nekadašnjeg Kneževog dvora (Duždeve palate – Palazzo Ducale) u kojem su danas muzejski i galerijski prostori.
Palata ima dva ulaza, prvi sa Piazza Matteoti, a drugi, sa suprotne strane, iz pravca Piazza De Ferrari, glavnog gradskog trga.
Centralno mesto na Piazza Raffaele zauzima monumentalna fonatana u koju smo za sreću ubacili novčić, no ta se ”investicija” nije baš isplatila, naprotiv…
Kako i zašto možete pročitati OVDE.
Trg veličine 11 000 m2 okružen je sa nekoliko impresivnih građevina – zgrada teatra i opere Carlo Felice, Accademia Ligustica di Belle Arti (muzej i akademija fine umetnosti), palata Vojvode Galliera, zgrada berze vrednosnih papira itd.
Vraćamo se na Piazza Matteoti, na kojem je i mala gradska pijaca sa tezgama koje su još uvek bile u božićno – novogodišnjem ruhu.
Sa južne strane trga, nasuprot katedrali, nalazi se mala crkva Svetog Ambrozija i Andree (Chiesa dei Santi Ambrogio e Andrea).
Nastavljamo istom ulicom uspon s tim da se sada ovaj deo ulice zove Via Porta Soprana prema jednoj od najpoznatijih turističkih atrakcija u gradu iz sfere kulturno – istorijskog nasleđa.
Genova je poznata i po svojim srednjevekovnim zidinama, najvećim u Italiji.
Zidine su građene između 1155. i 1159. godine u svrhu odbrane grada tj. republike od brojnih osvajača među kojima se Friedrich I Barbarossa posebno isticao svojim ekspanzionističkim aspiracijama u to doba.
Velika gradska vrata, Porta Soprana sa dve kule (Sant’ Andrea i Aurea e Santa Fede) završena su 1156. godine, a danas predstavljaju jednu od najslikanijih destinacija u gradu, vidljivu gotovo iz svih njegovih delova.
Kula Sant’ Andrea dobila je ime po samostanu srušenom u 19. veku zbog izgradnje ulice Via Dante i zgrade – palate u kojoj je sedište Banca d’ Italia.
Ostaci manastira nalaze se nekoliko desetina metara sa druge strane Porte Soprana, praktično odmah uz kuću Kristofora Kolumba.
Najpoznatiji Đenovljanin, čuveni moreplovac Kristofor Kolumbo rođen je u Genovi 1451, a u kući koja je danas jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u gradu, prema istorijskim dokumentima, živeo je u periodu 1455-1470.
Tačnije, živeo je u kući koja je srušena tokom francuskog bombardovanja grada 1684. da bi početkom 18. veka na istom mestu bila podignuta verna replika uništenog objekta.
Od razgledanja Kolumbove kuće ne očekujte previše – radi se o maloj jednospratnici sa veoma uzanim hodnicima, nevelikim prostorijama sa oskudnim nameštajom i malo originalnih predmeta, ali ipak posetu ne treba propustiti, posebno jer ne oduzima puno vreman a ulaznica spada pod Museum card.
U starom gradskom jezgru Genove bezbroj je ulica i trgova iz doba renesanse i baroka koje su oivičene stotinama raskošnih palata čiji su vlasnici bile bogate đenovljanske porodice.
Najpoznatija gradska ulica je Via Garibaldi i ona sa njenih četrdeset dve palate (!!!) pripada delu kulturno – istorijskih dobara koja su upisana na Unescovu listu svetske baštine.
Većina ovih palata danas su muzeji, a najpoznatije su Palazzo Tursi, Palazzo Rosso i Palazzo Bianco sa bogatim kolekcijama umetničkih dela iz perioda od 15. do 19. veka.
Palazzi dei Rolli (”palate sa zvaničnih lista”) zajednički je naziv za ove lepotice koje su u vreme svoje najveće slave bile čak i ”učesnice” svojevrsne lokalne nagradne igre!
Naime, obzirom na njihovu brojnost, kada je u Genovu dolazio neki važan gost, ”izvlačenjem iz bubnja” određivala se koja palata će mu biti domaćin.
Moram priznati da su mi očekivanja od Via Garibaldi bila veća od utiska koji sam iz nje poneo i to ponajviše iz razloga što je ulica preuska čime je značajno smanjen kvalitet perspektive iz koje se promatraju sve lepote i raskoši koju ova impresivna zdanja poseduju.
Kada se tome pridoda još jedan tmuran dan u kome je kišu zamenio ledeni vetar, vrlo je moguće da je doživljaj viđenog više subjektivan nego objektivan.
Dakle, moraću u Genovu doći i treći put 😊 !
Ako se to, nekom srećnom igrom slučaja, zaista desi, prva detinacija u gradu do koje ću otići je čuveni svetionik La Lanterna, najstariji svetionik na svetu koji je još uvek u funkciji.
Svetionik nam je prilikom ovogodišnje posete izmakao, što zbog konfuzne navigacije, što zbog realnog nedostatka vremena, i taj deo nerealizovanog plana ostao mi je kao kost u grlu.
La Lanterna se nalazi 2,5 km od Muzeja mora kao nekog prepoznatljivog orijnetira, dakle prilično nepraktična lokacija za šetnju jer je na kontra strani od centra grada i svih ostalih turističkih zanimljivosti.
Uzdignuta iznad mora impresivnih 117 metara, Lanterna je prvi put osvetlila put moreplovcima daleke 1326. godine.
1840. godine ugrađuje se u svetionik rotirajući sistem sa Fresnelovim sočivima a tek 1936. godine je uvedena elektrifikacija svetionika.
Danas se njegovo svetlo vidi sa udaljenosti od 50 km!
Pored svetionika se nalazi muzej u kome se mogu videti sočiva, lampe i sve ostalo što je u vezi sa ovom zanimljivom građevinom.
Ovim završavam seriju blogova o našoj poseti Genovi – napisah ih četiri, a u gradu smo proveli jedva 36 sati, što je dovoljna ilustracija o kakvoj se zanimljivoj destinaciji radi, koju iskreno preporučujem svakome ko bude bio u prilici da je obiđe.
