U rodnom selu Nikole Tesle

Poslednji dan svakog letovanja, tačnije putovanja jer tog dana ne ‘’letujemo’’ nego se beskonačno vozimo, uvek ispadne pomalo tužan, monoton i naporan.

Jedini lek protiv tog (depresivnog) stanja je videti i posetiti nešto novo, neku neistraženu destinaciju.

Ovog leta izbor je pao na maleno ličko selo Smiljan u kome se nalazi Memorijalni centar ‘’Nikola Tesla’’.

Smiljan se nalazi u blizini Gospića (5 km), a od istoimene izlazne stanice sa auto puta A1 koji spaja Zagreb sa Dalmacijom, udaljen je 11 kilometra.

Dakle, za sve one koji se upute tim putem prema moru, ovo je idealna varijanta za zanimljivu, korisnu i inspirativnu pauzu u putovanju.

Memorijalni centar je u današnjem formatu otvoren 2006. godine na 150. godišnjicu rođenja Nikole Tesle.

Radno vreme (letnje) mu je od 8h do 19h (utorak-subota), nedeljom je otvoren u periodu od 10h do 16h, dok je ponedeljkom zatvoren.

Za odrasle cena ulaznice je 7 eura, a deca, penzioneri i studenti plaćaju 3 eura.

Iako smo u poseti bili u subotu prepodne, gužve nije bilo, a za celokupan obilazak (u zavisnosti koliko detaljno želite istražiti prezentaciju) potrebno je minimalno sat i po vremena.

Obzirom da se radilo o udarnom turističkom, julskom vikendu nismo hteli da rizikujemo gužve na auto putu, pa smo neuralgičnu tačku tunela Sveti Rok zaobišli vozeći se od naše ‘’baze’’ u Maslenici starim putem do Gračaca, a potom skrenuli u živopisne krajolike Like koji umnogome svojom lepotom asociraju na prizore iz Austrije, Švajcarske i sl.

Jeste duže tim pravcem, ali obzirom da nam se nije žurilo uživali smo u prelepoj prirodi i opuštenoj vožnji lokalnim putevima bez ikakvih opterećenja.

O Nikoli Tesli tom briljantnom, vanvremenskom umu, čija su naučna otkrića promenila čovečanstvo u bukvalnom smislu, toliko toga je napisano i snimljeno, da je iluzorno ovde detaljisati o njegovom životopisu.

A, za one mlađe ili za one koji bi da saznaju i vide više detalja vezanih za život i delo velikog naučnika, ovaj kompleks je idealno mesto.

Na prostoru koji zauzima 13 674 kvdratna metra, posetioci se susreću sa istorijskim i novosagrađenim objektima.

Istorijski objekti su rodna kuća Nikole Tesle, crkva apostola Petra i Pavla, stara štala i kameni spomenici.

Novosagrađeni objekti su prijemni prostor – ‘’Trijem’’ gde se nalaze blagajna i sanitarni čvor, ispitna stanica, multimedijalni centar sa suvenirnicom, igralište za decu i zona za odmor i piknik.

Posetu treba započeti sa demonstracijom bežičnog prenosa električne energije Teslinog kalema tj. generisanje visokofrekventnih struja, električnih udara u vazduhu i indukovanja emisije svetlosti u neonkama koje u rukama drže posetioci – dobrovoljci.

Ovo je svakako najinteresantnije deci, posebno onoj koja su pod utiskom ‘’Ratova zvezda’’.

Kratak i atraktvni prikaz odvija se u Teslinoj ispitnoj stanici, maloj građevini koja predstavlja repliku ispitne stanice iz Colorado Springsa u kojoj je on u periodu 1899 – 1900. radio brojne eksperimente sa visokofrekventnim strujama, bežičnim prenosom energije, te izučavao munje.

Demonstracija se po pravilu priređuje u 10h, 12h, 14h, mada je u visokoj turističkoj sezoni, to znatno učestalije.

Grupa koja zajedno prisustvuje prezentaciji odmah po njenom završetku odlazi do konferencijske sale u obližnjem multimedijalnom centru gde joj se prikazuje dokumentarni film o Teslinom životu.

Film traje 45 minuta i možete ga pogledati ovde:

Odlično urađen, sa Radetom Šerbedžijom kao naratorom, asocirao me je na moj prvi ‘’susret’’ sa fenomenom Nikole Tesle u detinjstvu, kada sam daleke 1977.godine gledao TV seriju upravo sa Radetom u glavnoj ulozi.

Kako iz samog filma tako i na osnovu puno detalja i utisaka sa lica mesta, jasno je da se radi o geniju kakav se verovatno rađa jednom u hiljadu godina i kao takav je nama ‘’običnim smrtnicima’’ potpuno nedokučiv način njegovog funkcionisanja, delovanja i razmišljanja.

U suvenirnici od mnoštva raznolikih artikala, posebno se izdvaja Teslina autobiografija ‘’Moji pronalasci’’.

Najveći i najintersantniji objekat u sklopu centra je Teslina rodna kuća u kojoj se nalazi odlična multimedijalna prezentacija koju su realizovali Tehnički muzej iz Zagreba i Hrvatski povijesni muzej.

Životni put Nikole Tesle prikazan je kroz fotografije, pisane tekstove i zvukove u prizemlju kuće.

Zvukovi su posebno upečatljivi i maksimalno doprinose verodostojnosti opšteg utiska.

Žubor potoka, dečja galama, narodne pesme, ptičiji cvrkut, zujanje raznih Teslinih izuma, sve to zajedno dočarava duh vremena u kome je delovao i živeo ovaj veliki naučnik.

Priča paralelno prati istorijske događaje iz tog vremena i vezu koju je Tesla imao sa raznim istaknutim pojedincima, svojim savremenicima.

Na spratu tj. u potkrovlju kuće nalaze se replike nekih od najznačajnijih Teslinih izuma, turbine, motori, Teslin kalem i rotirajuće metalno jaje u elektromagnetnom polju itd.

Verujte mi na reč, ali upozorenje za zabranu fotografisnja sam video tek kada je’’posao bio gotov’’.

Ni zaposlenici centra nisu nam ni u jednoj prilici skrenuli pažnju na ovu zabranu, valjda je i njima samima ona apsurdna i nelogična.

Odmah uz kuću je i crkva Svetog Petra i Pavla u kojoj je Teslin otac Milutin vršio parohijsku službu od 1852 do 1863. godine.

Crkva koja, nažalost, nije otvorena za posete, datira iz 1765.godine i od tada je više puta obnavljana.

Na brežuljku pored crkve nalazi se malo groblje.

Priznajem da se za posetu Smiljanu nisam temeljno pripremio, pa sam na pomenutom groblju pomalo zagledao natpise na spomenicima jer mi je palo na pamet da su možda tu sahranjeni Teslini roditelji, no tu ih nije bilo.

Možda samo pola sata kasnije, jedan moj poznanik sa Facebooka, sasvim slučajno kao da mi je čitao misli, šalje mi fotografiju grobova Georgine i Milutina uz preporuku da se ovo značajno spomen obeležje isplati posetiti na gradskom groblju u Gospiću…

Na ulazu u Rodnu kuću nalazi se kameno obeležje s prikazanim mestima u kojima je Nikola Tesla boravio za vreme svog života sa putokazima gde se ta mesta nalaze u odnosu na Smiljan i udaljenostima u kilometrima vazdušne linije.

Na travnjaku ispred Rodne kuće postavljena je skulptura Nikole Tesle, veoma dojmljiv rad akademskog kipara Mile Blaževića iz 2006.

Tesla u rukama drži dve polukugle i u potpunosti je posvećen tom svom mikro svetu – vrlo verno i upečatljivo!

Prostor koji opisujem smestio se između brežuljka i šume sa južne strane i potoka Vaganca koji je imao značajnu ulogu u Teslinom ranom detinjstvu.

Naime, na ovom potoku smišljeni su bili prvi izumi, odavde je Nikola crpeo svoje prve spoznaje o moći i tajnama prirode i mogućnostima njene sublimacije sa snagom ljudskog uma u cilju sveopšteg napretka.

U blizini Tesline ispitne stanice, na potoku je postavljena replika turbine bez lopatica sastavjene od niza paralelnih diskova, jednog od njegovih prvih izuma.

U traganju za dodatnim informacijama na netu, naleteo sam na članak/blog – http://www.antoniosiber.org/legenda_iz_smiljana.html na čijem završetku autor iznosi mišljenje sa kojim se potpuno slažem, no nekako mi je bilo u prvom momentu neprijatno da ga formulišem i saopštim.

Uglavnom, našao se neko rečitiji i hrabriji pa je napisao sledeće:

‘’Na Memorijalnom centru treba još mnogo raditi.

On slabo odražava Teslinu veličinu.

Za početak trebalo bi načiniti još mnogo demonstracija Teslinih izuma i to u velikom formatu, kako je i sam Tesla volio: spektakularno, zabavno, šokantno, vatreno, zastrašujuće, uznemirujuće, zadivljujuće.

Zamišljam predvečerje u centru gdje se na otvorenom događa spektakl svjetla i munja.

Jer Tesla je bio gospodar munja.

Tesla je, osim što je bio izumitelj i znanstvenik, bio i umjetnik-performer.

Mnogo njegovih demonstracija može se u potpunosti razumjeti tek kad ih se gleda kao performanse.

Nažalost, centar to ni približno ne pokazuje.

Očigledno je da nedostaje entuzijazma.

Takvo je valjda vrijeme…’’

Ova poslednja opservacija svakako ne treba da vas obeshrabri da posetite ovo zanimljivo mesto, naprotiv, jedino što pod utiskom grandioznosti dela koji je Tesla ostavio iza sabe, svi nekako priželjkujemo da je uspomena na njega podjednako veličanstvena.