by ”Bez Mljeta nema ljeta”, jednostavna promo poruka koja na prvi pogled izgleda kao preterivanje, no nakon 7 dana provedenih na ovom rajskom otoku, sve više deluje kao nešto što je apsolutno tačno….
Razmišljao sam da naslov ovog bloga bude ‘’Najlepši otok Jadranskog mora’’, i ne bih (previše) pogrešio da sam se za njega i opredelio.
No, problem je što epitet ‘’najlepši’’ može poneti još njih nekoliko, samo je pitanje vremenskog odmaka i atmosfere kada i kako ste koju destinaciju posetili i doživeli.
Jedna legenda kaže da su se čak i grčki bogovi svađali koji je otok lepši – Lastovo, Korčula ili Mljet, pa odrediše izaslanika koji je trebao da napravi procenu ‘’na licu mesta’’, no ni on nije mogao da se odluči.
Za kaznu, bogovi su ovog nesretnog neodlučnog izaslanika okamenili i pretvorili u današnji otočić Glavat, podjednako udaljen od ova tri prirodna jadranska bisera.
Nakon prvog dela ovogodišnjeg odmora provedenog na Koručuli, nastavak je usledio na Mljetu, posle nekoliko godina usklađivanja termina, zakazivanja i otkazivanja putovanja na ovaj najjužniji i najistočniji (od većih) otok Dalmacije.
Iz ovih naših krajeva, na Mljet se najbrže i najjednostavnije dolazi pravcem preko Sarajeva i Mostara, a potom dolinom Neretve do graničnog prelaza u Metkoviću odakle preostaje samo još 24 km do novoizgrađenog, velelepnog Pelješkog mosta.
Od trenutka kada stupite na kopno polutokoa Pelješca pa do trajektne luke u mestašcu Prapratno ima još 30 km.
Ukupna kilometraža od Novog Sada iznosi samo 510 km i to će biti gotovo neprimetno putovanje jednog lepog dana kada auto put kroz BiH bude završen.
Ukoliko kojim slučajem dolazite kao mi iz pravca Korčule, tada morate u kalkulaciju uvrstiti red vožnje trajekta Dominče – Orebić i potrebno vreme za 55 km vožnje po Pelješcu.
Do pre 10 – 15 godina trajektna luka je bila na drugoj lokaciji, u mestu Trstenik koje se nalazi u središnjem delu Pelješca, no od tamo je plovidba do Mljeta bila znatno duža.
Danas, to prijatno putovanje kroz beskrajno plavetnilo Jadranskog mora, traje samo 45 minuta, a tokom sezone postoji 5 polazaka dnevno.
Obzirom da smo mi na Mljetu boravili u trećoj sedmici jula, imali smo sreću da onu pravu ‘’sezonsku’’ gužvu ne osetimo, tako da je na trajektu bilo dovoljna prostora i za one koji su pristizali u poslednji momenat.
Svaka plovidba je za mene radost, a posebno u ovakovom prirodnom okruženju – sve nijanse plavog mora sa kog se približavamo najzelenijem i najšumovitijem otoku Jadrana.
Sa mljetske strane trajekt pristaje u malom mestu Sobra, s tim da treba reći da je ‘’malo mesto’’ karakteristika svih naselja na otoku.
Veličina otoka je oko 100 km2, pruža se u pravcu severozapad – jugoistok, dužina mu je 37 km, a širina samo 3 km.
U 14 naseljenih mesta živi ukupno nešto više od 1000 stanovnika, sva mesta koja se nalaze na obali mora su slično koncipirana – jedan red kuća uz obalu manjeg ili većeg zaliva.
Najveće mesto na Mljetu i njegovo administrativno središte je Babino Polje, koje se ne nalazi na obali mora nego u središtu otoka uz glavni otočni put.
U Babinom Polju je najveći market na otoku (Tommy), no zbog cena je preporučljivo što više toga doneti sa sobom sa kopna.
Tu se nalazi spomenik Narodnoslobodilačkoj borbi, crkva, pošta, vatrogasna stanica, i odlični hedonistički kutak – kafić ‘’Komarac’’ sa predivnim pogledom ka okolnim brežuljcima i moru.
Babino Polje je i polazna tačka za najveću i najlepšu avanturu koju turisti na Mljetu preduzimaju – odlazak do Odisejeve špilje.
Cela priča je toliko fascinantna i lepa da je opisana u posebnom blogu koji možete pročitati OVDE !
Za Mljet kažu da je najšumovitiji otok Hrvatske, zahvaljujući činjenici da je 70% njegove površine pod šumama.
Geografija je ovde vrlo ‘’dinamična’’, naizmenično se smenjuju krške udoline (polja) i zeleni vrhovi čija se visina kreće od 300 pa do 514 metara koliko ima najviši vrh (Velik grad), a sa morske strane bezbrojne su uvale oko kojih su nižu otočići i grebeni.
Ako izuzmemo područje Nacionalnog parka, masovnog turizma ovde nema, tako da kada neko dođe u ovu oazu nakon godina provedenih u nekim klasičnim turističkim destinacijama, jednostavno ne zna šta da ga je snašlo, zabole ga uši od mira, tišine i spokoja.
Ovo je ujedno i trenutak za prvu preporuku – zbog veoma ograničenog broja smeštajnih kapaciteta, blagovremeno traženje adekvatne kuće/apartmana i rezervacija predstavljaju imperativ za svakoga ko se namerio da dođe na Mljet.
Mi smo se tom problematikom bavili još u januaru mesecu i tada je, verovali ili ne, većina nama prihvatljivih i odgovarajućih smeštaja bila već rezervisana.
Na kraju smo izabrali apartmane Villa Evita u mestu Prožurska Luka, a u nemogućnosti da pronađemo jedinstveni smeštaj za 12 osoba, ovde smo rezervisali dva, identične veličine i sadržaja.
Apartmani su odlično opremljeni, uredni i solidno locirani sa terasama koje imaju predivan pogled na celu uvalu.
Kažem ‘’solidno lociran’’ samo zbog činjenice da je objekat u odnosu na sve susedne ‘’najudaljeniji’’ od mora, no ta udaljenost je zaista simbolična.
Praktično sve ostale kuće (pa time i smeštajni kapaciteti) nalaze uz samo more od kojeg ga deli uzak pešačko – automobilski put i nekoliko malenih šljunkovitih plaža i molića.
Uvala je veoma popularna za nautičare, što je ujedno i odgovor na pitanje šta će čak dve konobe u ovako malom naselju….
Celokupan ambijent ispunjen prelepim prizorima i nesvakidašnjim spokojem i mirom, ubedio nas je da je naš slučajni odabir baš ovog lokaliteta bio pun pogodak, a da je skori povratak u ovu našu novotkrivenu oazu, stoprocentna neminovnost.
Kada se nakon iskrcavanja sa trajekta izbije na glavni otočni put, skrene se levo u pravcu istoka i nakon samo 4 km stiže se do skretanja za Prožursku Luku do koje se spuštate strmim i vijugavim prilaznim putem.
Pre samog ulaza u mesto izgrađen je parking gde većina turista ostavlja automobile jer ih je nemoguće parkirati na tom uzanom pojasu između kuća i mora, no mi smo, srećom, imali svoja parking mesta uz sam apartmanski objekat.
Prožurska Luka je u stvari luka sela Prožur koje se nalazi gore, sa desne strane otočne ceste kada se dolazi iz pravca Sobre.
Za potrebe ribolova, čuvanja ribarskog alata i popravaka svojih galija i čamaca, stanovništvo Prožure se spustilo na more i, gradeći male magazine, stvorilo temelje budućeg naselja, Prožurske Luke.
Prožura je od svog osnivanja pa do danas konstantno naseljena, dok je Prožurska Luka, jednako kao i Okuklje, stalno naseljena tek od 1981. godine!
Okulje, susedna uvala koja svojim izgledom neodoljivo podseća na Prožursku Luku, udaljena je oko 4 km, jednako je atraktivna, no sa manje lepih prilaza moru za kupanje, tako da se u njoj nismo zadržavali.
Kada već krenusmo na tu stranu otoka, da nastavimo dalje ka Saplunari, najpopoularnijoj i verovatno najlepšoj plaži na Mjjetu, posebno ako ste ljubitelj peska.
Jadran je generalno ‘’siromašan’’ sa ponudom peščanih plaža, pa ovakva mesta kao što je Saplunara predstavljaju pravi mali spektakl.
Od Prožurske Luke do naselja Saplunara na krajnjem jugoistočnom ‘’špicu’’ Mljeta ima 13 km, a vožnja traje 15-20 minuta.
Put nas vodi kroz mala sela Maranovići i Korita, a putnici naizmenično uživaju u spektakularnim prizorima sa obe strane otoka.
Samo naselje ima nekoliko kuća, restoran i plažni bar.
Prema poslednjem popisu, u Saplunari živi 57 ljudi….
Glavna plaža, tzv Velika Saplunara je prva na koju posetioci nailaze, iznad nje postoji besplatan parking, a plaža ima svoj peščani deo na kojem postoji mogućnost iznajmljivanja suncobrana i ležaljki, kao i deo u gustoj borovoj šumi sa idealnom hladovinom.
Plaža je zaista prelepa, mi smo uživali na njoj praktično ceo dan, i nije od onih na kojima morate pešačiti desetinama metara da bi ste došli do dubljeg mora i mogućnosti za plivanje.
Vrlo slične konfiguracije i sadržaja je i plaža Mala Saplunara koja se nalazi u idućoj uvali, nekih 350 metara udaljena od Velike Saplunare.
Dakle, sve je isto samo manje, pa odatle i ime Mala Saplunara.
U neposrednoj blizini nalazi se strogo čuvani vojni objekat – Heliodrom Saplunara.
Šetnju sam nastavio od Male Saplunare, putem uz more koji je naizmenično asfaltiran i makadamski, uglavnom moguće je njime doći i autom.
Nakon nekih 1,5 km šetnje uz nestvarno lepe slike modrog mora i otočkog zelenila, stiže se do uvale Limuni i plaže Blace.
Iznad plaže postoji nekoliko kuća za izdavanje, jedna konoba, besplatan parking za desetak vozila, a kada se spustiti stazom kroz gustu šumu do same uvale, prizor vam oduzme dah – dugačka i (uglavnom) pusta peščana uvala nalik nekoj sa dalekih tropskih filmova !
Ovde već postoji ‘’problem’’ sa dubinom, u celoj uvali nivo mora je takav da ćete se više brčkati nego plivati.
Inače, celo ovo područje Saplunare je strogo zaštićeno (još od 1965. godine) i predstavlja prirodni rezervat u kome se nalazi jedno od poslednjih staništa obalnih pesaka u Hrvatskoj, te stanište izuzetno retkih i ugroženih peščanih gljiva i drugih vrsta iz peščarske vegetacije.
Na Blacama čovek se oseća baš nekako ‘’robinzonski’’, celokupan ambijent je spoj netaknute prirode i spokoja za one neumorne koji su imali energije doći do ove krajnje otočne tačke.
Idemo sada na kontra stranu da obiđemo još dve plaže !
Dakle, mesto Sobra u kojem se nalazi trajektna luka osim nekoliko kuća, apartmana konobe ima i jednu fantastičnu plažu do koje smo sasvim slučajno došli vozikajući i istražujući.
Šljunkovita plaža imena Klačna luka, potpuno izvan naseljenog mesta i potpuno prazna, sa sopstvenim parkingom i minimalnom (prirodnom) hladovinom – svakako je valja posetiti, makar samo za jedno kupanje !
Klačnu luku nećete pronaći u turističkim katalozima, ali zato plažu Sutmiholjska zasigurno hoćete.
Ova predivna uvala okrenuta ka otvorenom moru, nalazi se 17 km udaljena od Prožurske Luke, odnosno 4 km od poslednjih kuća u Babinom polju.
Do nje vodi krivudavi, ali širok i asfaltiran put, a iznad uvale je prostran (besplatan) parking.
Od svih plaža na kojima smo bili, na Sutmiholjskoj je bilo najviše ljudi, naravno daleko je to od neke nepodnošlive gužve.
Divna šljunkovita uvala ‘’opkoljena’’ sa divljim zelenilom Mediterana, idealna za kupanje i pecanje, ujedno je i privezište za čamce.
Poseban segment u priči o otoku Mljetu predstavlja Nacionalni park Mljet, i njega sam ostavio za kraj ovog bloga.
Nacionalni park zauzima trećinu površine Mljeta (oko 5300 ha) i prostire se od krajnjeg severozapadnog kraja otoka.
Ovaj najstariji nacionalni park na jadranskoj obali, osnovan je daleke 1960.godine, a osim kopnene površine pripada mu i morski pojas 500 metara od obale.
Dugačka je lista biljnih i životinjskih vrsta prisutnih u NP, ko želi više o tome da pročita neka klikne OVDE.
Ono što je svakako najkarakterističnije za ovaj predivni prirodni biser su šume koje pokrivaju preko 90% površine parka, a najučestalija vrsta je alepski bor, koji je na otok donet još za vreme starih Grka.
Od Prožurske Luke do glavnog ulaza/parkinga u Nacionalni park u blizini naselja Goveđari, ima 32 km.
Za detaljan obilazak parka naravno da jedan izletnički dan nije dovoljan, pa se u zavisnosti od afiniteta posetilaca treba izabrati najbolji način – kombinacija za razgledanje.
Mnogobrojne su pešačke i biciklističke staze, a posetiocima su u cenu ulaznice uključene opcije vožnje električnim brodićem i vozićem.
Za lakše snalaženje i organizaciju vaše posete Nacionalnom parku možete preuzeti aplikaciju ”Turistički vodič” – kliknite OVDE.
Mi smo izabrali varijantu da se od navedenog ulaza/parkinga peške spustimo do obale Velikog jezera, gde se osim velikog turističko – informativnog centra sa suvenirnicom, toaleta, klupa za predah, nalazi i pristanište brodića koji vas odatle prevozi na najajtraktivniju tačku u NP – otočić Svete Marije.
Dakle, otok na otoku, priznaćete retko se sreće ovakav predstavnik ”zanimljive geografije” !
Veliko i Malo jezero, dve najposećenije prirodne znamenitosti u parku, predstavljaju u stvari morski zaliv duboko usečen u Mljet sa njegove jugozapadne strane, koji je uzanim kanalom kod mesta Soline povezan sa otvorenim morem.
Jezera koja su nastala potapanjem kraških polja, opkoljena gustom šumom sa svih strana, prelepe tirkizne boje, oduzimaju dah svojom nestvarnom lepotom.
Brodić ide kružnim pravcem i tri tačke na koje pristaje su pomenuto pristanište kod info centra, otočić Svete Marije i na pristaništu ”Mali most” u neposrednoj blizini mostića podignutog iznad kanala koji spaja Veliko i Malo jezero.
Moja glavna zamerka Nacionalnom parku je loše osmišljen prevoz vozićem – red vožnje je takav da su polasci veoma retki, a nepremostiv problem je minimalni kapacitet koji vozić ima i koji uopšte ne korespondira sa brojem posetilaca tokom jednog dana u NP.
O ovim detaljima treba da vodite računa prilikom planiranja posete jer lako može da vam se desi da nešto od planiranog propustite jer vozića ili više nema ili na njemu nema mesta.
Mislim da je kombinacija bicikl + brodić apsolutno dobitna !
Na otoku Svete Marije turistima je na raspolaganju veoma dobar (i skup) restoran, mogućnost kupanja i razgledanja Benediktanskog samostana sa crkvom Svete Marije, kao i arheološkog nalazišta iz rimskog perioda.
Kupanje u jezeru je nesvakidašnji doživljaj, osim prelepe boje, voda je neobično topla i prijatna za dugi boravak u njoj.
Benediktanski samostan građen je između 1177. i 1198. godine, a u sklopu njega crkva Svete Marije, neznatno kasnije.
Samostan je neprekidno radio do 1809. godine kada se došavši pod Napolenovu vlast, ugasio.
Između 1960. i 1991. u prostoru samostana funkcionisao je hotel.
Više o njegovoj istoriji možete pročitati OVDE.
Tako mali otok, a tako veliko uživanje…..
No, moralo se krenuti dalje, da bi uspeli još nešto od NP da vidimo.
Od tri različita pravca po kojima saobraća brodić, najduži je onaj sa otoka Svete Marije do pristaništa ”Mali most”.
Veoma prijatna vožnja traje 15 -20 minuta, a plovi se skoro celim Velikim jezerom do njegove krajnje tačke na severnoj strani tj do kanalića kojim je povezan sa Malim jezerom.
U NP postoji nekoliko malih naselja, jedno od njih su Babine kuće pored kojih se prolazi tokom ove plovidbe.
U svim naseljenim mestima postoji mogućnost da se nađe smeštaj, ali je ukupan broj kapaciteta simboličan, srećnici su oni koji uspeju sebi da obezbede odmor na nekoj od ovakvih lokacija.
Malo jezero je po svojoj površini tri puta manje od Velikog, no na njemu se nalazi najpopularnija plaža u NP, gde se većina turista obavezno okupa.
U neposrednom okruženju mostića je brodsko pristanište, stanica vozića, mali info centar, a posebnu atrakciju predstavlja mogućnost iznajmljivanja kanu i vožnja po oba jezera.
Retko ko će ovde odoleti a da ne prođe kanalom koji spaja dva jezera, no pažnja – prilično je gust ”saobraćaj” u kanalu, puno je kupača i kanuista istovremeno u kombinaciji sa dosta plitkim morem i oštrim kamenjem.
Jedan od (pešačkih) ulaza u NP se nalazi upravo u blizini Malog jezera i tu svoju posetu započinje većina turista koji na Mljet stigne na nekom od izletničkih brodova.
Naime, od malog mosta između dva jezera pa do mesta Pomena u koje uplovljavaju brojni izletnički brodići i jahte, treba 10-15 minuta lagane šetnje.
Izletnici stižu iz raznih pravaca – sa Hvara, Korčule, Pelješca pa čak i iz Dubrovnika i Splita.
Zahvaljujući tome kao i činjenici da se u Pomeni nalazi jedini hotel na otoku (hotel ”Odisej”), ovo je ”najživlja” tačka na Mljetu, ima i nekoliko restorana i konobi, marketa, agencija za organizaciju izleta i rentiranje brodova, čamaca, biciklova itd.
Ali, podatak da je u Pomeni registrovano samo 37 stalnih stanovnika, daje naslutiti koliko je dramatična razlika u atmosferi naselja u sezoni i van nje.
Osim puke želje da vidite nešto novo, do Pomene se možete prošetati i u nabavku, obzirom da je dozvoljen unos hrane i pića u NP, a nije mala razlika u cenama između marketa u mestu i ponude u samom NP.
U svakom slučaju šetnja oko Malog jezera sama po sebi je dovoljno motivirajuća za pokret!
Za kraj dana ostavili smo kratku posetu mestu Polače koje se nalazi duboko u istoimenom zalivu, na severozapadnoj strani otoka.
Zahvaljujući tome kao i podatku da je zaliv ”branjen” od otvorenog mora sa čak 4 manja ili veća otoka, Polače predstavljaju jednu od najzaštićenijih prirodnih luka na Jadranu.
Radi se o jednom od najstarijih naselja na Mljetu, a nakon Babinog Polja ovde živi najveći broj stanovnika.
Ime su dobile po rimskoj palati, koja je poslužila za začetak stvaranja naselja.
U III veku Rimljani su sagradili letnjikovac u zalivu, koji je bio potpuno zaštićen od udara vetrova, ali su za odabir lokacije za gradnju palate bili presudni blizina i izvor pitke vode, koji još uvek postoji u mestu !
Neki tvrde da je ova palata, nakon Arene u Puli i Dioklecijanove palate u Splitu, najznačajnija zaostavština iz vremena Rimljana na tlu Hrvatske.
I, tako dođosmo do kraja bloga i rastanka sa Mljetom.
Deluje mi da je svima od nas dvanaestoro iz ekipe jasno da je ovo bilo ”doviđenja” a ne ”zbogom” i da nas čekaju još brojni susreti sa ovim veličanstvenim ostrvom.
Velika je ljubav započela i jedva čekamo nastavak!
