by Na samo 15 kilometara od centra Beograda nalazi se pravi raj za izletnike i ljubitelje boravka u prirodi – edukativno-turistički kompleks ‘’Mali Dunav’’.
Zvaničan naziv mu je malo rogobatan – Ogledno dobro ‘’Radmilovac’’ , Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju ‘’Mali Dunav’’.
U osnovi, radi se o izuzetno maštovito i kreativno osmišljenom i uspešno realizovanom projektu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tačna adresa mu je Radmile Vukićević bb – Vinča, a nalazi se u neposrednoj blizini starog puta za Smederevo uz hotel ‘’Radmilovac’’.
Iskreno, za ‘’Mali Dunav’’ sam sada prvi put čuo, a možda ni sada ne bih da nije bilo moje istraživački nastrojene supruge, koja je u nastojanju da našem Dariu priredi što lepši rođendanski dan u kojem bi spojila nešto novo sa njegovim afinititetima (od kojih je pecaroška strast najizraženija) nabasala na ovu zanimljivu destinaciju.
Uređivanje i stvaranje Centra započeto je 2006. godine, zahvaljujući entuzijazmu profesora – istraživača Tima za ribarstvo i primenjenu zoologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i njihovih studenata.
Zamišljen je kao mesto sticanja novih znanja i veština koje će dati doprinos razvoju nauke, privrede, zdravijeg života i humanijeg odnosa ljudi prema prirodi koja nas okružuje..
Centar se sastoji iz tri dela od kojih je samo donji deo na raspologanju posetiocima, dok će druga dva (gornji deo – ‘’Mala Podunavska divljina’’ i srednji deo sa ‘’Podrumom vina i jakih pića’’) postati dostupna za posete kada se obezbede sredstva za njihovo ograđivanje i kvalitetno održavanje.
Idemo mi sada u deo koji je otvoren za turiste i to svakim radnim danom u između 9 i 16h, a vikendom od 9h do 18h, u periodu od 20. aprila do prvih dana novembra.
Cena ulaznice je 300,00 dinara, a na OVOM LINKU možete videti cenovnik svih drugih usluga.
Prva pohvala odnosi se upravo na taj cenovnik – veoma pristojne i normalne cene potpuno prilagođene prosečnom posetiocu i za razliku od brojnih drugih turističkih i zabavnih kompleksa ovde višečlana porodica ne mora da ‘’digne kredit’’ kako bi provela jedan zanimljiv i lep dan.
Isto tako, oduševili su nas zaposlenci sa svojim opuštenim i ljubaznim pristupom, sve se može sa njima dogovoriti, nema one ukrućenosti sa strogim (suvišnim) pravilima.
Banalan primer – iz kompleksa možete izaći i u njega se vratiti koliko puta želite, što se u praksi pokaže kao vro korisno jer ako dolazite na ceo dan, onda je i količina stvari koju je potrebno preneti iz auta, znatno veća.
Na priloženoj mapi ne vide se baš najbolje brojevi, ali se može otprilike steći utisak gde se šta nalazi i šta sve postoji.
Ceo prostor je, uslovno govoreći, podeljen na šest celina.
Odmah nakon ulaza nalazi se tzv. Dvorište centra u kome se nalaze biletarnica-suvenirnica, šank, kafić, toalet, naučnoistraživačka zgrada centra (300 m2, 70 tankova, 36 akvarijuma, robot sistem za prihranu riba, oprema za gajenje riba i realizaciju eksperimenata sa vodenim organizama) letnja učionica, jezero sa lokvanjima i prekoputa njega vodena botanička bašta.
Kada smo kod kafića, mi smo se počastili kafom, no ponovo ću pohvaliti tamošnji koncept – možete sa sobom poneti hranu i piće i slobodno ih konzumirati na odabranoj piknik lokaciji, da li na ćebencetu koje ste poneli, na nekom od drvenih stolova i klupa, ili u jednom od ligeštula načičkanih uz jezero za rekreativni ribolov.
Naravno, njihov je kapacitet ograničen, posebno broj onih koje se nalaze u hladovini što je posebno bitno za letnju sezonu.
Mislim da je najbolje poneti sa sobom što više potrebnih stvari i onda nema problema.
Sledeća celina na koju se nailazi je ‘’Poluostrvo na Malom Dunavu’’ i na njemu je glavna atrakcija akvarijum u kome mogu da se vide brojne vrste riba koje obitavaju u Dunavu.
Tu je i bunar sa pitkom vodom i iza njega pristanište za čamce.
Čamac se iznajmljuje (na recepciji zadužite veslo), a nas je naš slavljenik provozao oko ostrvca na kojem je Alaska koliba u kojoj je prikazan način života starih ribara.
Iza koliba je prostor sa autohtonim domaćim životinjama.
Ovo ostrvo ujedno predstavlja početak najveće i najposećenije celine u Centru – ‘’Dunavsko ostrvo’’.
U centralnom delu susednog jezerca nalazi se ‘’Ostrvo evolucije’’ na kojem je na maštovit način, kružnom stazom koja vodi do vidikovca, prikazan razvoj živog sveta kroz vreme.
Ovo jezerce je ujedno namenjeno za pecanje velikih šarana i somova, sa tri prostrane i lepo uređene terasice na obali, pogodne za boravak više ljudi.
Prekoputa njega je najposećenije jezero namenjeno rekreativnom pecanju malih šarana.
Tu smo proveli veći deo vremena, no uprkos uspesima okolnih pecaroša, nas nikako nije ‘’htela riba’’.
Tek kada smo se prebacili na susedno, manje jezero koje takođe poseduje nekoliko uređenih terasica za boravak posetilaca (tzv. ‘’porodično pecanje’’), uspeli smo da ‘’damo gol’’ 😊
Rečnikom fudbalskih novinara ‘’gol je postignut u poslednjoj sekundi produžetka’’ – već kada smo počeli da se pakujemo, žureći da stignemo na ručak u zakazano vreme, ‘’rođendanski šaran’’ je ipak obradovao našeg slavljenika.
Baš lepo od njega…
U delu kompleksa ‘’Dunavsko ostrvo’’ još se nalaze: mala učionica, dečji brod (pentralica za decu), kutak za kornjače i mini zoo vrt.
U odnosu na prikaz na mapi, donji deo kompleksa zauzima celina pod nazivom ‘’Jezera’’ i ovde se nalazi čak 14 eksperimentalnih jezera – ribnjačkih bazena za program ishrane ribe.
U ovom segmentu su i trim staza, sojenica, štala sa domaćim životinjama mali paviljon sa pticama itd.
U gornjem levom uglu mape kompleksa lako ćete uočiti najveće jezero, to je tzv. matičnjak za gajenje matica riba iz programa selekcije.
Jezero predstavlja centralni deo celine pod nazivom ‘’Kulturno – naučni kutak’’ i u kojem se još nalaze dečje igralište, ‘’terase na vodi’’ (u izgradnji), biblioteka, ‘’Nevidljivi svet vodenih ekosistema’’ i scena za održavanje prigodnih priredbi i prezentacija.
Ovaj deo je u odnosu na rekreativno jezero i ostale sadržaje u srednjem, centralnom delu, izdignut nekoliko metara, nalazi se na uzvišenju, a za komunikaciju između ta dva nivoa napravljen je tzv. ”Most na Matičnjaku”.
Poslednji segment u kompleksu je izuzetno zanimljivo napravljena postavka koja prikazuje kako su živeli praistorijski ribari.
U ‘’Naselju praistorijskog ribara’’ u koje se ulazi prolaskom kroz malu, improvizovanu pećinu predstavljene su kuće Lepenskog vira, starčevačke i vinčanske kuće, sojenica i ‘’kuća siromašnog ribara’’.
Kada je porodica na okupu i kada je lep dan, gde god da odete biće vam lepo, no sa ovog mesta smo otišli sa posebno lepim uspomenama i pod izuzetno pozitivnim utiscima.
Siguran sam da neće proći puno vremena do našeg ponovnog dolaska u ovaj izletnički raj, a iskustvo koje smo stekli ovom prvom posetom samo će doprineti da nam naredni boravak bude još lepši i organizovaniji.
