June 25, 2024

Naše prvomajsko putovanje – Kroz Đerdapsku klisuru sa rumunske strane

Ideja da se Đerdapska klisura obiđe i sa rumunske strane datira od našeg poslednjeg dolaska u ove krajeve, leta 2021. kada smo Dario i ja sa našeg kampovanja na Srebrnom jezeru napravili jednodnevni izlet do Kladova.

Kupajući se tada na tamošnjoj, lepo uređenoj, dunavskoj plaži koja se nalazi nasuprot rumunskog grada Dobreta Turnu – Severin, razmišljao sam da bi bilo lepo videti kako sve to zajedno izgleda i ‘’prekoputa’’.

Naravno, nije samo Severin bio predmet moga interesovanja, nego i sva druga mesta i zanimljivosti koje se celim putovanjem kroz klisuru naziru sa naše strane, sa veće ili manje udaljenosti.

Osnovni, uslovno govoreći, problem za realizaciju ovog putovanja je potrebno vreme – ukupna (minimalna) kilometraža Novi Sad – Turnu Severin – Novi Sad je 700 km, pa uz sva usputna zadržavanja i posete samo najznačajnijim turističkim atrakcijama, jasno je da se radi o neophodnosti, barem, četiri dana.

Nemoguće za vikend, idealno za uskršnje ili prvomajske praznike.

Ove godine, ovi drugi su se zgodno ‘’namestili’’, a i vremenska prognoza je bila ujednačeno optimistična, te se moglo krenuti na ovaj zanimljiv put.

Još je jedna prednost ove ideje – većina ljudi putovanje kroz Đerdapsku klisuru obavi do Kladova i nazad, istim putem.

Ova naša varijanta omogućava da se napravi ‘’krug’’ , bez ponavljanja i ‘’praznog hoda’’.

Prilikom planiranja putovanja i ‘’targetiranja’’ tačaka koje bi valjalo obići nisam imao neku naročitu pomoć na netu – primetan je nedostatak putopisa i reportaža sa ove rute.

Oslonio sam se na Google mapu i na njoj označene atrakcije i zanimljivost pa ih posebno izučavao i uvrštavao u program.

Najviše toga što je vredno za obići nalazi se u Turnu Severinu, no taj podatak je postavio i jedan nerešiv organizacioni problem.

Naime, nemoguće je bilo stići do kraja radnog vremena u pojedine muzeje na destinaciji koja je u danu poslednja tj najudaljenija od početne tačke.

Pred zatvorenom kapijom Muzeul Regiunii Porților de Fier u Turnu Severinu

To bi značilo projuriti celu rutu uz nikakva ili minimalna zadržavanja, što naravno nije moglo doći u obzir, tako da su nam ostali neka ‘’dugovanja’’ kao dovoljan motiv za još jedan dolazak u ove krajeve.

Ovde treba podsetiti da je u Rumuniji vreme +1 sat u odnosu na nas, što još više komplikuje usklađivanje sa zadanim terminima.

Dodatni problem u organizaciji predstavljalo je to što se radilo o prvomajskim praznicima, o nedelji, pa i o ponedeljku kao neradnom muzejskom danu, te je sve to trebalo uskladiti sa radnim vremenima turističkih objekata i u Rumuniji i u Srbiji.

Priča o celom ovogodišnjem prvomajskom putovanju biće podeljena u (barem) dva dela, u ovom ću se fokusirati samo na dan proveden u Rumuniji.

No, da bi se stvorila preciznija slika o izgledu celokupne maršrute, samo ću reći da smo prvog dana nakon obilaska tvrđave u Smederevu i arheološkog parka Viminacium, prenoćili u našoj ‘’banatskoj oazi’’, selu Delibaltu i objektu Deliblatska čarda.

Drugi dan je na rasporedu bila Rumunija, sa polaznom tačkom iz Deliblata, pauzom u Beloj Crkvi i noćenju u Kladovu.

Noćili smo u Kladovu, a ne u obližnjem Turnu – Severinu jer su cene apartmana u Srbiji bile daleko povoljnije, pa i na to treba obratiti pažnju.

Treći dan je bio rezervisan za obilazak klisure sa naše strane i povratak u Delibalto, a četvrtog smo se lagano vraćali svojim kućama.

Ko je bio ranije u Rumuniji, zna da je preovlađujući utisak taj da se radi o predivnoj zemlji sa mnoštvom prirodnih lepota i kulturno – istorijske zaostavštine, ali da i dalje ‘’bode oči’’ potpuni nesklad između nasleđa mračnog perioda vladavine Čaušeskua i činjenice da je ova zemlja danas punopravni član Evropske unije.

Tako ćete vrlo često u svom vidokrugu imati zarđale, trošne građevine koje izgledaju jezivije nego neki logori i savremene, moderne i luksuzne turističke resorte kojih je sve više duž dugačke dunavske obale.

No, krenimo redom.

Od graničnog prelaza Kaluđerovo / Naidăş pa do kraja rute kroz Rumuniju (centar Turnu Sverina) ima 162 km.

KaLuđerovo je granični prelaz u blizini Bele Crkve, a kako se do njega dolazi i šta je još zanimljivo za videti u njegovoj blizini pisao sam u blogu posvećenom veličanstvenom Nacionalnom parku Nera i Beušnica koji možete pročitati OVDE.

Nemojte zaboraviti da kupite vinjetu za korištenje puteva u Rumuniji (tako se zvanično zove i odnosi se na sve puteve/drumove, a ne samo na autopouteve), što iziskuje malo napora – valja pronaći pumpu na kojoj se prodaje…

Od granice put vijuga kroz brdovite i šumovite predele i nakon 25 km izbija na obalu Dunava kod mesta Pojejena koje se nalazi nasuprot našeg mesta Požeženo, u blizini Velikog Gradišta.

Nakon 15 km pravimo prvu pauzu kod mesta Coronini.

Ovde je Dunav najširi, a prekoputa nas je veličanstvena Golubačka tvrđava.

Dvadesetak kilometara dalje ponovo stajemo da bi videli kako izgleda jedan savremen turistički kompleks.

Complex Egreta, maštovito osmišljene moderne sojenice u kojima se nalaze i smeštajne jedinice i ugostiteljski objekat.

Vrlo zanimljivo i primamljivo.

No, u tom momentu još je tinjala nada da ćemo uspeti da ispunimo ceo zamišljeni program za taj dan, pa se ne zadržavamo nego krećemo dalje.

Našoj nadi vrlo brzo je bio kraj.

U blizini obližnjeg mesta Berzasca dočekao nas je ogromni odron na putu, što je inače česta i veoma opasna pojava sa obe strane klisure, no srećom, iako nas je usporio, nije nas skroz zaustavio što bi bio slučaj da smo ovde prolazili tokom februara i marta kada je saobraćaj bio u potpunom prekidu.

Fotografija preuzeta sa https://resita.ro/se-reia-circulatia-pe-dn-57-in-clisura-dunarii-dar-cu-unele-restrictii-in-zona-continua-lucrarile-de-punere-in-siguranta-a-versantului/

Definitivno smo shvatili da nećemo ispuniti plan, na našem sledećem odredištu – manastiru Mraconia i ‘’Decebal steni’’.

Ovo je defintivno bila najposećenija destinacija na čitavoj ruti kroz Rumuniju, no ipak nas je iznenadila količina (saobraćajnog) kolapsa koju smo zatekli i podsetila da su ovde i dalje neke stvari ‘’klasičan Balkan’’ iako do onog pravog, geografskog, treba preći Dunav.

Broj posetilaca koji je tog dana želeo da poseti ovu lokaciju uveliko je premašio skromni kapacitet zvaničnih i nezvaničnih parkinga, pa je usledila bahatost i potpuna neracionalnost vozača – parkirao je gde je ko stizao, a obzirom da se to radilo i sa obe strane saobraćajnih traka u krivinama i na najužim mestima, dogodio se neviđeni haos i zastoj.

U čemu je stvar?

Nedaleko od manastira nalazi se čuvena stena sa likom poslednjeg vladara Trakije, kralja Decebala, koja je zasigurno najslikaniji motiv u ovom delu Rumunije.

No, pored ovog svojevrsnog magneta za ‘’selfiranja’’, osnovni razlog za ovoliku gužvu je činjenica da se upravo ovde, na ušću reke Mraconie u Dunav nalazi početna tačka za isplovljavanje bezbroj malih i većih izletničkih brodića, koji turiste prevoze na razgledanje ovog, najzanimljivjeg, dela klisure.

Inače, mali manastir Mraconia osnovan je početkom 11.veka i  tokom svoje istorije pretrpeo je brojna razaranja i pljačkanja od strane Tatara i (ponajviše) Turaka.

Kada je izgrađena hidrocentrala 1968. godine, stara crkva je potopljena, a nova je podignuta na drugom mestu 1989.

Monaški život obnovljen je 2007. godine.

Stena ‘’Decebal’’ je svojevrstan umetničko – alpinistički podvig, a predstavlja lik kralja Decebala koji je shvativši da će njegovo kraljevstvo definitivno propasti pred naletima moćnih Trajanovih trupa, godine 106. izvršio samoubistvo.

To je bio i zvanični kraj rimskih pohoda na Dakiju.

Simbolično, ova moćna skulptura visoka 40 metara, realizovana je tačno nasuprot čuvene Trajanove table koja se nalazi na srpskoj strani Dunava.

Ne znam iz kog razloga (osim što se radi o poslovičnoj površnosti) mnogi laici, uključujući i nas, bili su ubeđeni da se radi o delu značajno starijem nego što ono stvarno jeste.

Ova najveća klesana skulptura u Evropi rađena je punih 10 godina, a 12 klesara – alpinista svoj rad su završili 2004.godine!

Fascinantan je podatak da je Decebalovo oko dugo 4,3 metra, dok mu je nos dugačak sedam i širok četiri metra.

Ceo projekat je osmislio i finansirao rumunski tajkun i fan istorije Josif Konstantin Dragan.

Nakon što smo konačno uspeli da se iskobeljamo sa ovog lepog, ali i previše haotičnog mesta, krenuli smo do našeg idućeg odredišta, 20 kilometara udaljenog manastira Sveta Ana.

Manastir se nalazi na grebenu Dedov breg iznad grada Orsova.

Ima fantastičan položaj i pogled na grad, Dunav i na veoma dubok i širok zaliv koji Dunav ovde pravi pre oštre krivine kojom se usmerava ka Severinu i Kladovu.

Jedan od najmlađih manastira u ovim krajevima, građen u periodu 1936-1939. na inicijativu novinara Pamfila Seicarua.

On se zarekao da će ako preživi bojno polje na kom se zatekao tokom I svetskog rata, podići manastir u znak zahvalnosti Bogu.

Tokom komunističkog perioda, prostor se koristio u turističke i ugostiteljske svrhe, da bi od 1990. pripao Mitropoliji Oltenije.

Grad Orsova, najveće je naselje na čitavom potezu od granice do Severina i ima fantastičan položaj u središte pomenutog zaliva.

Predivno šetalište na obali u nekim delovima uverljivo asocira na neku morsku rivijeru.

U gradu smo napravili kratku sendvič pauzu ispred ‘’Lidla’’ – cene slične kao kod nas.

Kada su drugari shvatili da im je organizator putovanja, ateista po opredeljenju, za sledeću destinaciju predvideo obilazak trećeg u manastira u nizu, mala sprdnja je bila neizbežna 🙂

Na 13 km od Orsove, a 12 km pre ulaza u grad Drobeta Turnu Severin, sa glavnog puta skreće se levo i vozi 1 km prilično lošim makadamskim putem do manastira Vodita (Vodica).

Manastir je podigao srpski kaluđer Nikodim Tismanski, a njegova gradnja trajala je šest godina i završena je 1370.godine.

Velike priloge za gradnju dali su vlaški knez Vlajku Voda, srpski knez Lazar Hrebljanović, kao i njegov sin, despot Stefan Lazarević.

Manastir se nalazi u predivnom prirodnom okruženju, zeleni proplanci, šume, potočić…

Srušen je početkom 18. veka i njegovi ostaci se nalaze na oko 100 metara od današnjeg zdanja koje je podignuto 1991. godine.

Na krajnjem zapadu pokrajine Vlaška nalazi se grad Dobreta Turnu Severin u kojem, prema poslednjem popisu, živi oko 93 000 stanovnika.

Grad je dobio ime po tornju ( Turnu Severin – Severinov toranj) koji je još u vreme Rimljana čuvao prelaz preko Dunava.

Prvi deo imena Drobeta potiče od reči Drobetae kako su grad zvali Rimljani.

Ima veoma značajan strateški i privredni značaj, posebno nakon izgradnje hidrocentrale ‘’Đerdap’’, nakon čega je postao energetsko središte Rumunije.

Grad je poznat i po brodogradilištu i veoma razvijenoj mašinskoj industriji.

Iako su većina stanovnika, ostaci mešanja raznih naroda i kultura vidljivi su na svakom koraku, a na ulici se može čuti mađarski, nemački i srpski jezik.

Mi smo naše razgledanje započeli posetom ‘’Vodenom zamku’’ (Castelud de Apa), svojevrsnom simbolu grada.

Radi se o nekadašnjem vodotornju, impresivnog izgleda i dimenzija, izgrađenom još 1913. godine na najvišoj tački u gradu (104 metra).

Toranj je visok 27 metara, napravljen je u stilu srednjevekovnog dvorca.

Nakon što mu prestala primarna delatnost 1980. postao je sedište preduzeća za vodosnabdevanje, da bi 2010. bio rekonstruisan i pretvoren u turističku atrakciju.

U njemu se nalazi turistički info centar, muzejski prostor i umetnička galerija.

Do vrha je moguće doći liftom koji prilikom naše posete nije radio pa smo koristili alternativu – beskrajno dugačke kružne stepenice.

Pogled sa vrha vredan je svakog atoma utrošene energije!

Prijatna nedeljna šetnja po gotovo pustom gradu podsetila nas je na nekadašnju lenju opuštenost po kojoj je i Novi Sad bio poznat, u neka, sada već, davna vremena.

Centar grada je lak za orijentaciju, a putanja koja vodi od ‘’Vodenog zamka’’ ka Dunavu i na kojoj se nalaze značajne turističke tačke, gotovo je pravolinijska.

Nedaleko od vodotornja posetili smo Katedralu ‘’Isusovog uskrsnuća’’, kičasto zdanje, prepuno mermera i šareno oslikanih unutrašnjih zidova.

Gradnja je započeta 1994. a završena čak 9 godina kasnije.

Katedrala je karakteristična zbog čak tri kupolasta tornja.

Pauzu za predah i osveženje pravimo u jednom kafiću na šetalištu Theodor Costescu, uz koji se proteže park Tudor Vladimirescu.

U njemu se, jedan naspram drugog, nalaze, visoko na stubovima, poprsja dva velika suparnika i neprijatelja čiji će vojni sukobi umnogome odrediti istoriju ovih krajeva – Decebaal i Trajana.

Razlog  ‘’ravnopravnosti’’ u tretmanu obe istorijske ličnosti leži u tome što istoričari ne mogu da se baš dogovore oko toga čiji su potmci današnji Rumuni, da li su nekada davno bili Tračani ili Rimljani.

Ja bih se kladio da je pravi odgovor u ‘’miksu’’, a izgleda da je idejni tvorac ovih spomenika bio moj istomišljenik.

Na kraju parka, sa njegove leve strane na prostranom trgu napravljena je ‘’Kinetička fontana’’ (Fantana Cinetica) koja moćnom igrom vode privlači pažnu turista i posetilaca.

Iza nje nalazi se možda i najlepša zgrada u gradu, sveže renovirano zdanje Palate kulture i gradskog pozorišta.

Kada bi produžili bulevarom uz desnu stranu pozorišta, vrlo brzo bi naišli na još jednu prelepu palatu u kojoj je danas sedište nekih državnih institucija.

Odmah uz levu stranu Palate kulture nalazi se još jedan park (ceo grad je prepun parkova) koji se zove Parcul Dragalina i na čijem donjem obodu je fantastična srednjevekovna tvrđava Severin – Cetatea Medievală a Severinului.

Citadelu Severin podigla je Ugarska kraljevina za vreme vladavine Ladislava I u 13. veku

Izgrađena je na strateški važnom mestu, na obali Dunava (danas se između tvrđave i reke nalaze pruga, bulevar i šetalište) i u blizini nekadašnjeg rimskog utvrđenja Drobeta.

Bila je, u svoje vreme, okružena vodenim šancima sa svih strana, imala je 6 odbrambenih kula.

U okviru tvrđave postoje ostaci stare gotičke crkve koju su prvobitno koristili samo katolici, kasnije su im se pridružili i pravoslavci.

Najrazorniji od brojnih napada na utvrđenje bio je onaj iz 1524. godine kada su Osmanlije predvođene Sulejmanom Veličanstvenim praktično uništile sve zidine i kule osim jedne po kojoj je kasnije grad dobio ime.

Ceo prostor je izuzetno fotogeničan, a u okviru zatvorenog dela postoji info centar sa mini muzejskom postavkom.

Nasuprot ovog modernog zdanja nalazi se deo citadele u kome je prikazana stara čovekova maštovitost i kreativnost u disciplini mučenja drugih ljudi…

Pomenuh na početku kako zbog nezgodnog radnog vremena nismo uspeli da posetimo dva muzeja – Muzej hidrocentrale i Regionalni muzej ”Gvozdena vrata”.

Svojevremeno, kada smo bili prvi put u ovim krajevima, uspeli smo da posetimo hidrocentralu, sa naše strane.

Radi se o organizovanoj poseti koju unapred morate zakazati itd.

U ovaj rumunski, može se ući bez prethodne najave, naravno u okviru radnog vremena.

Mene je više zanimao ovaj drugi, do te mere da smo i prošetali do njega ne bi li barem videli nešto od spoljašnjih sadržaja.

Radi se o izuzetno velikom i bogatom kompleksu, koji osim same muzejske postavke obuhvata i Planetarium, Aquarium, ostatke starog rimskog logora i termi i jedan preostali stub Trajanovog mosta (vrlo slično kao sa naše strane, kod sela Kostol) itd.

Tako se završio naš dan u Rumuniji, do Kladova smo stigli lako i brzo preko impresivne hidrocentrale Đerdap I, a nastavak našeg putovanja biće tema sledećeg bloga.

One thought on “Naše prvomajsko putovanje – Kroz Đerdapsku klisuru sa rumunske strane

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *